Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης:
Арача и средњовековно Потисје Πάϑισος Баната Τιμήσης
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Petrovaradin
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture
2022
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Literaturverzeichnis Literaturverzeichnis |
| Beschreibung: | Auflage 300. - Literaturverzeichnis Seite 279-280 |
| Beschreibung: | 280 Seiten Illustrationen, Karten |
| ISBN: | 9788680929507 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV049452992 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 231205s2022 rb a||| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788680929507 |9 978-86-80929-50-7 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1414548993 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV049452992 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 044 | |a rb |c RS | ||
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Stanojev, Nebojša |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης |c Nebojša Stanojev |
| 246 | 1 | 3 | |a Arača i srednjovekovno Potisje Páthisos Banata Timeses |
| 246 | 1 | 3 | |a Arača et Potisje médiéval du Banat |
| 246 | 1 | 3 | |a Aracs és a középkori Tisza menti Bánság |
| 264 | 1 | |6 880-03 |a Petrovaradin |b Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture |c 2022 | |
| 300 | |a 280 Seiten |b Illustrationen, Karten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Auflage 300. - Literaturverzeichnis Seite 279-280 | ||
| 546 | |a Text serbisch. - Englisches Vorwort. - Französische und ungarische Zusammenfassung: Arača et Potisje médiéval du Banat ; Aracs és a középkori Tisza menti Bánság | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte 500-1500 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 0 | 7 | |a Siedlungsarchäologie |0 (DE-588)4181216-5 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Theiß-Gebiet |0 (DE-588)4446493-9 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Arača Novi Bečej |0 (DE-588)7582177-1 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Banat |0 (DE-588)4004408-7 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Banat |0 (DE-588)4004408-7 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Theiß-Gebiet |0 (DE-588)4446493-9 |D g |
| 689 | 0 | 2 | |a Arača Novi Bečej |0 (DE-588)7582177-1 |D g |
| 689 | 0 | 3 | |a Siedlungsarchäologie |0 (DE-588)4181216-5 |D s |
| 689 | 0 | 4 | |a Geschichte 500-1500 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Станојев, Небојша |a ut | |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |a Арача и средњовековно Потисје Πάϑισος Баната Τιμήσης |c Небојша Станојев |
| 880 | 1 | |6 264-03/(N |a Петроварадин |b Покрајински завод за заштиту споменика културе |c 2022 | |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20231205 | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034798842 | ||
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 0902 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 930.1 |e 22/bsb |f 090513 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804186219612995584 |
|---|---|
| adam_text | БИБЛИОГРАФИЈА rendeltetésének megfelelöen. A keleti oldalon vannak, ugyanùgy, mint a templom szentélye. A ter, mely feltételezhetôen terem, a falkeritéstôl nyugatra talâfhatô. A legszélsô nyugati tér, mely feltételezhetôen szintén szentély, részben elpusztult. A terem nyugati irânyù épitésének oka lehet a kolostor térbeli elrendezésének koncepciôs megvâltoztatâsa is. Ismet a lehetséges vâltozâs okânak megvitatâsa tùllépi e munka kij eiölt kereteit. Ugyanakkor az ok lehet kényszerü és gyakorlatias. A feltételt valamilyen formâban az elôzô kolostor még megmaradt falai szabjâk meg. Ezek a falmaradvânyok a keleti falkeritéstôl kb. 4 méterre talâlhatôk. Keletre talâlhatô egy nagyobb lejtô az egykori vizfolyâs depressziôja irânyâban. A terem déinyugati fala, nagyobbrészt a falkerités irânyâban nem lâthatô. Dokumentâltâk elferdülésének kezdetét, az apszis kezdetét (?), nyugat-északnyugati irânyban. Lâthatô a 80x60 cm-es fal/lâbazat. A téglâk szürke mészhabarccsal kötöttek néhâny vizszintes sorral. Szélessége kb. 1 méter, egyes részeken eléri az 1,3 métert. Lâthatô a szpôlia tégla. A tégla padlôtégla a lâthatô toronnyal. A terem északnyugati és déinyugati fala a fal épitésében és szerkezetében részben eltémek. A déinyugati téglâi mészhabarcsban tömören tagoltak, az északnyugatié pedig laza sârga sârral tagoltak. Ha mindkét fal ugyanahhoz az épülethez tartozik, feltételezhetô, hogy az északnyugatit gyengébb minoségü tagolâssal ùjitottâk fel. Valôszinüleg bizonyos kôrülmények folytân leromboltâk majd felûjitottâk. A terem ürszelvényében néhâny irânyban feltételezhetô fal/ alapozâsi
zona. Két fal szpôliâkkal. Mindkettô kisebb méretü téglâkkal, amelyeknek az egyik sarka profilozott, lekerekitett. Ezekbôl a téglâkbôl nagyobb mennyiséget talâltak az elôcsamok romjaiban. Padlôzati téglâkat talâltak szpôliaként a templomromokban, amelyek a kolostor épitésének idejébôl vagy
közvetlenül az azt megelôzô idôkbôl szârmaznak. Ez arra utal, hogy ezek a gôtikus épitmények akkor keletkeztek, miutân nagyobb részt romokban hevertek. Ezeknek az épitményeknek a lerombolâsât elôidézô kôrülmények egészen a ХШ. szâzad végéig tartanak. A keletirôl a nyugati ritusra valô âttérés csupân
lâtszat, vâltozik az ikonogrâfia. Az ârnyalatok az azonos eszme megkôzelitését jelentik. Az igazi hivôk nem ismerik fel ôket. A mâsik oldalnak ez az ârnyalat elegendô okot nyùjt a rombolâshoz. М.И. Артамонов, История Хазар, Ленинград 1962. А. В. Банк, Прикладное искуство Византии ΙΧ-ΧΠ вв, Москва
1978. Марија Бајаловић-Бирташевић, Средњовековна некропола у Миријеву, Београд 1960. Марија Бирташевић, Збирка средњевековног и касног народног накита из Дубовца. In: Рад војвођанских музеја 10, Нови Сад 1961, 25-48. Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад 1978. Византијски извори за
историју народа Југославије III, Београд 1966. Византијски извори за историју народа Југославије IV, Београд 1971. Милорад Гирић, Северни Банат, сакрални објекти и некрополе 10-15. века. In: Рад Музеја Војводине 37-38, Нови Сад 1995/1996,139-154. В.П. Даркевич, Светское искусство Византии,
Произведения византийского художественного художественного ремесла в Восточной Европе X-XIII века, Москва 1975. Александар
Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985. Душанка Динић-Кнежевић, Словенски живал, у урбаним насељима средњовековне јужне Угарске. In: Зборник 279 Матице српске за историју 37, Нови Сад 1988, 7 -42. Ђорђе Јанковић. Дејан Радичевић, Дупљаја, локалитет Град.
In: Археолошки преглед, нова серија, 4 (2006), Београд 2008, 155-159. А.П.Каждан, Византийцкий монастырь ΧΙ-ΧΠ вв. как социальхая группа, Византийцкий временик 31, Москва 1971,48-70. Л. С. Клочко, Реконструкция ск1фських головних жшочих убор1в (за матергалами Червоноперекопських курганов). In:
Археология 31, Кшв 1979, 16-28. В. Ю. Лещенко, о ритуальном использовании серебряных сосудов с отверстияки. In: Краткие сообщи 150 средневековые древности, Москва 1977, 48-54. Ђорђе Мано-Зиси, Прилог испитивању Араче, Рад војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953, 76-84. Гордана Марјановић-Вујовић,
Гордана Томић, Накит на тлу Србије ( каталог изложбе ), Београд 1982. Гордана Марјановић-Вујовић, Трњане, Београд 1984. Предраг Медовић, Дупљаја археолошко насеље Град. In: Културно наслеђе Војводине, Нови Сад 2008, 298-301. Ференц Молнар, Остава средгьевековног новца из Араче, Рад војвођанских
музеја 2, Нови Сад 1953,151-153. Шандор Нађ, Пробно археолошко испитивање Селишта код Тараша. In: Рад војвођанских музеја 1, Нови Сад 1952, 159-161. Шандор Нађ, Арача. In: Рад војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953, 85-91. Шандор Нађ, Насеље из млађег каменог доба на Матејском броду код Новог Бечеја.
In: Рад војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953,107-116. Звонимир Недељковић, Небојша Станојев, Манастириште—
Мајдан. In: Археолошки преглед, нова серија, 4 (2006), Београд 2008,160-163. Милан К. Пантић, Проблем Араче у научној литератури. In: Рад војвођанских музеја 12-13, Нови Сад 1964,141-150. Миомир Петровић, Питање убикације Араче. In: Грађа VIIIIX, Нови Сад 1978, 333-338. Миомир Петровић, Арача-црква
и манастир. In: Споменица Јована Ковачевића, Београд 2003. 313-324. Бојана Радојковић, Накит код Срба ХП-ХХ век (каталог изложбе ), Београд 1969. В. В. Седов, Восточные славяне в VI-XIII вв., Москва 1982. В. В. Седов, Венгры в Восточной Европе. In: Финно-угры и балты в эпоху средневековья, Москва
1987. Јермина Станојев, Манастири средњег века заједничка културна баштина у туристичкој понуди, и данас, потенцијални значајан чинилац одрживог развоја. A Közepkori kolostorok mint közös kulturâlis ôrôkség a turisztikai kinâlatban, ma is a fenntarthatô fejlôdése potenciäisan fontos tényezôi. In:
МОНАТУР, MONATUR, Нови Сад 2012, 5-24. Јермина Станојев, Нови Бечеј Арача, водич, каталог. IPA програм. Пројекат ЕКСПО МОНАТУР, EXPO MONATUR, Средњовековна насеља са манастирима, заједничко културно наслеђе, кроз изложбе и туризам локалних заједница. Közepkori települések és monostorok, a közös
kulturâlis örökseg helyi közössegekkel tôrténô megismertetése, turizmusuk, Нови Сад 2013. Јермина Станојев, ИПА пројекти и културно наслеђе. In: ЕДИКТ, Нови Сад 2014, 5-28 Небојша Станојев, Некрополе X-XV века у Војводини, Нови Сад 1989. Небојша Станојев, Средњовековна насеља у Војводини, Нови Сад
1996. Небојша Станојев, Арача, цркве, некропола, манастир, Нови Сад,2004. Небојша Станојев, Заједничка
културна баштина као последица Миланског едикта, у туристичкој презентацији. In: ЕДИКТ, Нови Сад 2014,29-152.
280 БИБЛИОГРАФИЈА Небојша Станојев, Раковац Градина Клиса, Нови Сад 2015. Небојша Станојев, Археолошки локалитети Арача и Бечејска тврђава и локална заједница. In: Општина Нови Бечеј баштиник Фаро конвенције, Нови Бечеј 2016, 124-131. Небојша Станојев, Бач археологија, Нови Сад 2019. Г. А. Федоров-
Давыдов, Монгольское завоевание и Золотая Орда. In: Степи Евразии в эпоху средневековья, Москва 1981,229-236, 275-283. Р. Шмит, Град Бечеј. In: Гласник Историског друштва у Новом Саду, 1- XII, свеска 3-4, (1939). Bârâny Agoston, Torontàlvàrmegye hajdana, Budàn 1845. Borovszky Samy, Torontâl
vârmegye, Budapest 1912. S. Bökönyi, History of domestic mammals in Central and Eastern Europe, Budapest 1974. Marin Brmbolić, The Khuman Belt from the Area of Tomaševac. In: Старинар XLVII/1996,273-277. Csânki Dezsô, Magyarorszâg, tôrténelmi foldraj za a Hunyadiak korâban, Budapast 1890, 1894. Jürg
Ewold, Kirchen und Kirchengrabungen in Baselbeit, Ein Beitrag zur Geschichte der Kirchen-Lendschott Nordwestshweiz im Mittelalter. In: Mathoden und Perspektiven der Archäologie des Mittelalters, Liestal-Shweiz 1991, 57-84. Elisabetta Gagetti, “Sanctum altare tuum domine subnixus honora” Preziosi
vaši eucaristici tra IV e VI secolo d.C. In: Costantino 313 d.C., Milano 2012, 129-133. György Györffy, Das Güterverzeichnis des griechischen Klosters zu Szävaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. In: Studia Slavica, tomus V, fascikuli 1-2, Budapest 1959,9-74. Györffy György, Az
Àrpâd-kori Magyarorszâg törteneti foldrajza I, III Budapest 1966,1987. Čemere Zoltan, Organizacija i ustanove
zapadnog delà Čanadske dijeceze u srednjem veku ( diplomski rad ), Novi Sad 1996. Csânki Dezsô, Magyarorszâg törtenelmi foldrajza sa Hunyadiak korâban, Budapest 1894. Mirjana Ćorović-Ljubinković, Bijoux communs aux Slaves du Sud et leurs variantes locales. In: Archaeologia Jugoslavica III, Beograd MCMLIX, 111-119. P. Hajmâsi Erika, Vasszentmihâly, rômai katolikus templom. In: Lapidarium Hungaricum 6, Budapest 2002, 509-519. Hampel Jôzsef, Az aracsi dombormù, Archaeologiai Értesitô XVn./3, Budapest 1897, 204-212. Hathâzi Gâbor, A déli Kiskunsâg 14-15. Szâzadi kincsleletei és azok lehetséges kun vonatkozâsai. In: Kun-Kép, A magyarorszâgi kunok hagyatéka, Kiskunfélegyhâza 2009,67-111. Hervay F. Levente, Csanâd, 1035 kôrül-1493; Oroszlânmonostora. In: Paradisum Plantavit, Bencés monostorok a kôzépkori Magyarorszâgon, Pannonhalma 2001,485,486, 533. Lajos Huzsâr, Münzkatalog Ungarn, Budapest 1979. Viktor Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino 1967. Mendele Ferenc, Csempeszkopâcs, rômai katolikus templom. In: Lapidarium Hungaricum 5, Budapest 2002,203-208. Mentény Klâra, Jâkfa, rômai katolikus templom. In: Lapidarium Hungaricum 5, Budapest 2002, 327-384. Mesterhâzy Kâroly, Adatok a bizânci kereszténység elterjedéséhez az Arpâd-kori Magyarorszâgon, Déri mùzeum évkônyve, Debrecen 1970,145-184. L arte nel medioevo, delle catacombe aile cattedrali romaniche, Milano 1964. Mija Oter, 13. Szâzdi épitészet â Muravidéken. In: Épitészet a kôzépkori Dél-Magyarorszâgon, Budapest 2010,103-121. Joan Palmer, The illustrated encyclopedia of dog breeds, London 1984. Langô Péter,
Megjegyzések a Dumbarton Oaks Bizânci Gyüjteményének 40.10. leltâri szâmù leletegyüttese kapcsân. In: Kun-Kép, A magyarorszâgi kunok hagyatéka, Kiskunfélegyhâza 2009,113-145. Arnold Luscin-Ebengreuth, Friesacher Pfennige, Wien 1923. Milica Marković, Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad 1966. Gian Carlo Menis, Cultura in Fruli durante l’età carolingia. In: Aquileia e le Venezie nell’ alto Mediovo, Udine 1988,15-42. Gyula Moravcsik, Byzantium and the Magyars, Budapest 1970. B. Nagy Katalin-Toth Melinda, Kutaspuszta Àrpâd-kori templomânak diszitése. In: A kôzépkori Dél-Alfold és Szer, Szeged, 2000,241-255. Nagy Sândor, Parallelen de Stein von Aracs in der Wojwodina, Alba Regia XVII, Székesfehérvâr 1979, 95-103. Robert Ousterhout, Charalambos Bakirtzis, The Bizantine Monuments of the EvrosZMeriç River Valley, Thessaloniki 2007. Vasso Penna, Monete. In: L’approccio all’uomo bizantino attraverso l’occhio di un collezionista, Atene 2002, 75-(87)-89. Miomir Petrović, Arača, Novi Bečej - srednjovekovna bazilika, Arheološki pregled 17, Beograd 1975,137-138. Miomir Petrović, Arača, Novi Bečej - srednjovekovna bazilika, Arheološki pregled 18, Beograd 1976,126,127. Miomir Petrović, Arača, Novi Bečej - srednjovekovna bazilika, Arheološki pregled 20, Beograd 1979,135-136. Premyslovsky palâc v Olomouci, Olomouc 1988. Dejan Radičević, Medieval Fortification in Dupljaja near Bela Crkva (Southern Banat). In: Studia Universitatis Cibiniensis. Series Historica, vol. 10-2013, p. 85-98 Raffay Endre, Az aracsi templom. In: A kôzépkori Dél-Alfold és Szer, 2000, 448-474. Réthy
Lâszlô, Corpus Nummorum Hungariae I-Π, Budapest 1899, 1907. Szentklâray Jenö, A csanâd-egyhâzmegyei plébâniâk tôrténete, Temesvâr 1898. Szöke Béla Miklôs, Mosaburg/Zalavâr a Karoling-koraban. In: Paradisum Plantavit, Pannonhalma 2001,21-34. Nebojša Stanojev, A dombôi (Rakovac) Szent György-monostor szentélyrekesztôi. In: A kôzépkori Dél-Alfold és Szer, Szeged, 2000. Nebojša Stanojev, Aracs, templomok, temetô, monostor, Ujvidék 2009. Jermina Stanojev, Nebojša Stanojev, Novi Bečej, Aracs, ùti kalauz, katalôgus, Kôzépkori települések és monostorok, a kôzôs kulturâlis ôrôkség helyi kôzôsségekkel tôrténô megismertetése, turizmusuk. Hungary-Serbia IPA crossborder Co-operation Programme, Novi Sad 2013. Tijana Stanojev, Domestikacija psa na osnovu morfologije skeleta, maturski rad. Mentor Prof. Carević Anđelka. Novi Sad 2003. Takâcs Miklôs., Az Oroszlânosi monostor oroszlânja. In: Archaeologiai Értesitô 120, Budapest 1993,47-61. Tari Edit, Àrpâd-kori falusi templomok Cegléd kôrnyékén, Cegléd 1995. Dumitru Teicu, Arta minora medievalâ din Banat Minor medieval art in Banat, Temiçoara 2009. Tôth Sândor, Estergom Szent Adalbert-székesegyhâza és az Àrpâd-kori épitészet. In: Strigonium Antiquum IV, 121-154. Végh Andrâs, Budapest I. Budai kirâlyi palota 1. Kôzépkori idomtégla tôredékek. In: LAPIDARIUM HUNGARICUM 4., Budapest 1998. Nikos Zias, Zoé Kazazaki, Isidoros Kakouris, Sofia Chiniadou, Criton Chryssochoïdis, Monastères de la Via Egnacia, Les routes du monachisme orthodoxe. Guide culturel et touristique 1. Épire-Macédoine occidentale-Albanie du sud, Athènes 1999. Nikos Zias, Zoé
Kazazaki, Isidoros Kakouris, Sofia Chiniadou, Criton Chryssochoïdis, Monastères de la Via Egnacia, Les routes du monachisme orthodoxe. Guide culturel et touristique 2. Macédoine centrale et orientale-Trace-Sud de l’ancienne République Yougoslave de Macédoine-Sud de la Bulgarie, Athènes 1999.
|
| adam_txt |
БИБЛИОГРАФИЈА rendeltetésének megfelelöen. A keleti oldalon vannak, ugyanùgy, mint a templom szentélye. A ter, mely feltételezhetôen terem, a falkeritéstôl nyugatra talâfhatô. A legszélsô nyugati tér, mely feltételezhetôen szintén szentély, részben elpusztult. A terem nyugati irânyù épitésének oka lehet a kolostor térbeli elrendezésének koncepciôs megvâltoztatâsa is. Ismet a lehetséges vâltozâs okânak megvitatâsa tùllépi e munka kij eiölt kereteit. Ugyanakkor az ok lehet kényszerü és gyakorlatias. A feltételt valamilyen formâban az elôzô kolostor még megmaradt falai szabjâk meg. Ezek a falmaradvânyok a keleti falkeritéstôl kb. 4 méterre talâlhatôk. Keletre talâlhatô egy nagyobb lejtô az egykori vizfolyâs depressziôja irânyâban. A terem déinyugati fala, nagyobbrészt a falkerités irânyâban nem lâthatô. Dokumentâltâk elferdülésének kezdetét, az apszis kezdetét (?), nyugat-északnyugati irânyban. Lâthatô a 80x60 cm-es fal/lâbazat. A téglâk szürke mészhabarccsal kötöttek néhâny vizszintes sorral. Szélessége kb. 1 méter, egyes részeken eléri az 1,3 métert. Lâthatô a szpôlia tégla. A tégla padlôtégla a lâthatô toronnyal. A terem északnyugati és déinyugati fala a fal épitésében és szerkezetében részben eltémek. A déinyugati téglâi mészhabarcsban tömören tagoltak, az északnyugatié pedig laza sârga sârral tagoltak. Ha mindkét fal ugyanahhoz az épülethez tartozik, feltételezhetô, hogy az északnyugatit gyengébb minoségü tagolâssal ùjitottâk fel. Valôszinüleg bizonyos kôrülmények folytân leromboltâk majd felûjitottâk. A terem ürszelvényében néhâny irânyban feltételezhetô fal/ alapozâsi
zona. Két fal szpôliâkkal. Mindkettô kisebb méretü téglâkkal, amelyeknek az egyik sarka profilozott, lekerekitett. Ezekbôl a téglâkbôl nagyobb mennyiséget talâltak az elôcsamok romjaiban. Padlôzati téglâkat talâltak szpôliaként a templomromokban, amelyek a kolostor épitésének idejébôl vagy
közvetlenül az azt megelôzô idôkbôl szârmaznak. Ez arra utal, hogy ezek a gôtikus épitmények akkor keletkeztek, miutân nagyobb részt romokban hevertek. Ezeknek az épitményeknek a lerombolâsât elôidézô kôrülmények egészen a ХШ. szâzad végéig tartanak. A keletirôl a nyugati ritusra valô âttérés csupân
lâtszat, vâltozik az ikonogrâfia. Az ârnyalatok az azonos eszme megkôzelitését jelentik. Az igazi hivôk nem ismerik fel ôket. A mâsik oldalnak ez az ârnyalat elegendô okot nyùjt a rombolâshoz. М.И. Артамонов, История Хазар, Ленинград 1962. А. В. Банк, Прикладное искуство Византии ΙΧ-ΧΠ вв, Москва
1978. Марија Бајаловић-Бирташевић, Средњовековна некропола у Миријеву, Београд 1960. Марија Бирташевић, Збирка средњевековног и касног народног накита из Дубовца. In: Рад војвођанских музеја 10, Нови Сад 1961, 25-48. Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад 1978. Византијски извори за
историју народа Југославије III, Београд 1966. Византијски извори за историју народа Југославије IV, Београд 1971. Милорад Гирић, Северни Банат, сакрални објекти и некрополе 10-15. века. In: Рад Музеја Војводине 37-38, Нови Сад 1995/1996,139-154. В.П. Даркевич, Светское искусство Византии,
Произведения византийского художественного художественного ремесла в Восточной Европе X-XIII века, Москва 1975. Александар
Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985. Душанка Динић-Кнежевић, Словенски живал, у урбаним насељима средњовековне јужне Угарске. In: Зборник 279 Матице српске за историју 37, Нови Сад 1988, 7 -42. Ђорђе Јанковић. Дејан Радичевић, Дупљаја, локалитет Град.
In: Археолошки преглед, нова серија, 4 (2006), Београд 2008, 155-159. А.П.Каждан, Византийцкий монастырь ΧΙ-ΧΠ вв. как социальхая группа, Византийцкий временик 31, Москва 1971,48-70. Л. С. Клочко, Реконструкция ск1фських головних жшочих убор1в (за матергалами Червоноперекопських курганов). In:
Археология 31, Кшв 1979, 16-28. В. Ю. Лещенко, о ритуальном использовании серебряных сосудов с отверстияки. In: Краткие сообщи 150 средневековые древности, Москва 1977, 48-54. Ђорђе Мано-Зиси, Прилог испитивању Араче, Рад војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953, 76-84. Гордана Марјановић-Вујовић,
Гордана Томић, Накит на тлу Србије ( каталог изложбе ), Београд 1982. Гордана Марјановић-Вујовић, Трњане, Београд 1984. Предраг Медовић, Дупљаја археолошко насеље Град. In: Културно наслеђе Војводине, Нови Сад 2008, 298-301. Ференц Молнар, Остава средгьевековног новца из Араче, Рад војвођанских
музеја 2, Нови Сад 1953,151-153. Шандор Нађ, Пробно археолошко испитивање Селишта код Тараша. In: Рад војвођанских музеја 1, Нови Сад 1952, 159-161. Шандор Нађ, Арача. In: Рад војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953, 85-91. Шандор Нађ, Насеље из млађег каменог доба на Матејском броду код Новог Бечеја.
In: Рад војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953,107-116. Звонимир Недељковић, Небојша Станојев, Манастириште—
Мајдан. In: Археолошки преглед, нова серија, 4 (2006), Београд 2008,160-163. Милан К. Пантић, Проблем Араче у научној литератури. In: Рад војвођанских музеја 12-13, Нови Сад 1964,141-150. Миомир Петровић, Питање убикације Араче. In: Грађа VIIIIX, Нови Сад 1978, 333-338. Миомир Петровић, Арача-црква
и манастир. In: Споменица Јована Ковачевића, Београд 2003. 313-324. Бојана Радојковић, Накит код Срба ХП-ХХ век (каталог изложбе ), Београд 1969. В. В. Седов, Восточные славяне в VI-XIII вв., Москва 1982. В. В. Седов, Венгры в Восточной Европе. In: Финно-угры и балты в эпоху средневековья, Москва
1987. Јермина Станојев, Манастири средњег века заједничка културна баштина у туристичкој понуди, и данас, потенцијални значајан чинилац одрживог развоја. A Közepkori kolostorok mint közös kulturâlis ôrôkség a turisztikai kinâlatban, ma is a fenntarthatô fejlôdése potenciäisan fontos tényezôi. In:
МОНАТУР, MONATUR, Нови Сад 2012, 5-24. Јермина Станојев, Нови Бечеј Арача, водич, каталог. IPA програм. Пројекат ЕКСПО МОНАТУР, EXPO MONATUR, Средњовековна насеља са манастирима, заједничко културно наслеђе, кроз изложбе и туризам локалних заједница. Közepkori települések és monostorok, a közös
kulturâlis örökseg helyi közössegekkel tôrténô megismertetése, turizmusuk, Нови Сад 2013. Јермина Станојев, ИПА пројекти и културно наслеђе. In: ЕДИКТ, Нови Сад 2014, 5-28 Небојша Станојев, Некрополе X-XV века у Војводини, Нови Сад 1989. Небојша Станојев, Средњовековна насеља у Војводини, Нови Сад
1996. Небојша Станојев, Арача, цркве, некропола, манастир, Нови Сад,2004. Небојша Станојев, Заједничка
културна баштина као последица Миланског едикта, у туристичкој презентацији. In: ЕДИКТ, Нови Сад 2014,29-152.
280 БИБЛИОГРАФИЈА Небојша Станојев, Раковац Градина Клиса, Нови Сад 2015. Небојша Станојев, Археолошки локалитети Арача и Бечејска тврђава и локална заједница. In: Општина Нови Бечеј баштиник Фаро конвенције, Нови Бечеј 2016, 124-131. Небојша Станојев, Бач археологија, Нови Сад 2019. Г. А. Федоров-
Давыдов, Монгольское завоевание и Золотая Орда. In: Степи Евразии в эпоху средневековья, Москва 1981,229-236, 275-283. Р. Шмит, Град Бечеј. In: Гласник Историског друштва у Новом Саду, 1- XII, свеска 3-4, (1939). Bârâny Agoston, Torontàlvàrmegye hajdana, Budàn 1845. Borovszky Samy, Torontâl
vârmegye, Budapest 1912. S. Bökönyi, History of domestic mammals in Central and Eastern Europe, Budapest 1974. Marin Brmbolić, The Khuman Belt from the Area of Tomaševac. In: Старинар XLVII/1996,273-277. Csânki Dezsô, Magyarorszâg, tôrténelmi foldraj za a Hunyadiak korâban, Budapast 1890, 1894. Jürg
Ewold, Kirchen und Kirchengrabungen in Baselbeit, Ein Beitrag zur Geschichte der Kirchen-Lendschott Nordwestshweiz im Mittelalter. In: Mathoden und Perspektiven der Archäologie des Mittelalters, Liestal-Shweiz 1991, 57-84. Elisabetta Gagetti, “Sanctum altare tuum domine subnixus honora” Preziosi
vaši eucaristici tra IV e VI secolo d.C. In: Costantino 313 d.C., Milano 2012, 129-133. György Györffy, Das Güterverzeichnis des griechischen Klosters zu Szävaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. In: Studia Slavica, tomus V, fascikuli 1-2, Budapest 1959,9-74. Györffy György, Az
Àrpâd-kori Magyarorszâg törteneti foldrajza I, III Budapest 1966,1987. Čemere Zoltan, Organizacija i ustanove
zapadnog delà Čanadske dijeceze u srednjem veku ( diplomski rad ), Novi Sad 1996. Csânki Dezsô, Magyarorszâg törtenelmi foldrajza sa Hunyadiak korâban, Budapest 1894. Mirjana Ćorović-Ljubinković, Bijoux communs aux Slaves du Sud et leurs variantes locales. In: Archaeologia Jugoslavica III, Beograd MCMLIX, 111-119. P. Hajmâsi Erika, Vasszentmihâly, rômai katolikus templom. In: Lapidarium Hungaricum 6, Budapest 2002, 509-519. Hampel Jôzsef, Az aracsi dombormù, Archaeologiai Értesitô XVn./3, Budapest 1897, 204-212. Hathâzi Gâbor, A déli Kiskunsâg 14-15. Szâzadi kincsleletei és azok lehetséges kun vonatkozâsai. In: Kun-Kép, A magyarorszâgi kunok hagyatéka, Kiskunfélegyhâza 2009,67-111. Hervay F. Levente, Csanâd, 1035 kôrül-1493; Oroszlânmonostora. In: Paradisum Plantavit, Bencés monostorok a kôzépkori Magyarorszâgon, Pannonhalma 2001,485,486, 533. Lajos Huzsâr, Münzkatalog Ungarn, Budapest 1979. Viktor Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino 1967. Mendele Ferenc, Csempeszkopâcs, rômai katolikus templom. In: Lapidarium Hungaricum 5, Budapest 2002,203-208. Mentény Klâra, Jâkfa, rômai katolikus templom. In: Lapidarium Hungaricum 5, Budapest 2002, 327-384. Mesterhâzy Kâroly, Adatok a bizânci kereszténység elterjedéséhez az Arpâd-kori Magyarorszâgon, Déri mùzeum évkônyve, Debrecen 1970,145-184. L'arte nel medioevo, delle catacombe aile cattedrali romaniche, Milano 1964. Mija Oter, 13. Szâzdi épitészet â Muravidéken. In: Épitészet a kôzépkori Dél-Magyarorszâgon, Budapest 2010,103-121. Joan Palmer, The illustrated encyclopedia of dog breeds, London 1984. Langô Péter,
Megjegyzések a Dumbarton Oaks Bizânci Gyüjteményének 40.10. leltâri szâmù leletegyüttese kapcsân. In: Kun-Kép, A magyarorszâgi kunok hagyatéka, Kiskunfélegyhâza 2009,113-145. Arnold Luscin-Ebengreuth, Friesacher Pfennige, Wien 1923. Milica Marković, Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad 1966. Gian Carlo Menis, Cultura in Fruli durante l’età carolingia. In: Aquileia e le Venezie nell’ alto Mediovo, Udine 1988,15-42. Gyula Moravcsik, Byzantium and the Magyars, Budapest 1970. B. Nagy Katalin-Toth Melinda, Kutaspuszta Àrpâd-kori templomânak diszitése. In: A kôzépkori Dél-Alfold és Szer, Szeged, 2000,241-255. Nagy Sândor, Parallelen de Stein von Aracs in der Wojwodina, Alba Regia XVII, Székesfehérvâr 1979, 95-103. Robert Ousterhout, Charalambos Bakirtzis, The Bizantine Monuments of the EvrosZMeriç River Valley, Thessaloniki 2007. Vasso Penna, Monete. In: L’approccio all’uomo bizantino attraverso l’occhio di un collezionista, Atene 2002, 75-(87)-89. Miomir Petrović, Arača, Novi Bečej - srednjovekovna bazilika, Arheološki pregled 17, Beograd 1975,137-138. Miomir Petrović, Arača, Novi Bečej - srednjovekovna bazilika, Arheološki pregled 18, Beograd 1976,126,127. Miomir Petrović, Arača, Novi Bečej - srednjovekovna bazilika, Arheološki pregled 20, Beograd 1979,135-136. Premyslovsky palâc v Olomouci, Olomouc 1988. Dejan Radičević, Medieval Fortification in Dupljaja near Bela Crkva (Southern Banat). In: Studia Universitatis Cibiniensis. Series Historica, vol. 10-2013, p. 85-98 Raffay Endre, Az aracsi templom. In: A kôzépkori Dél-Alfold és Szer, 2000, 448-474. Réthy
Lâszlô, Corpus Nummorum Hungariae I-Π, Budapest 1899, 1907. Szentklâray Jenö, A csanâd-egyhâzmegyei plébâniâk tôrténete, Temesvâr 1898. Szöke Béla Miklôs, Mosaburg/Zalavâr a Karoling-koraban. In: Paradisum Plantavit, Pannonhalma 2001,21-34. Nebojša Stanojev, A dombôi (Rakovac) Szent György-monostor szentélyrekesztôi. In: A kôzépkori Dél-Alfold és Szer, Szeged, 2000. Nebojša Stanojev, Aracs, templomok, temetô, monostor, Ujvidék 2009. Jermina Stanojev, Nebojša Stanojev, Novi Bečej, Aracs, ùti kalauz, katalôgus, Kôzépkori települések és monostorok, a kôzôs kulturâlis ôrôkség helyi kôzôsségekkel tôrténô megismertetése, turizmusuk. Hungary-Serbia IPA crossborder Co-operation Programme, Novi Sad 2013. Tijana Stanojev, Domestikacija psa na osnovu morfologije skeleta, maturski rad. Mentor Prof. Carević Anđelka. Novi Sad 2003. Takâcs Miklôs., Az Oroszlânosi monostor oroszlânja. In: Archaeologiai Értesitô 120, Budapest 1993,47-61. Tari Edit, Àrpâd-kori falusi templomok Cegléd kôrnyékén, Cegléd 1995. Dumitru Teicu, Arta minora medievalâ din Banat Minor medieval art in Banat, Temiçoara 2009. Tôth Sândor, Estergom Szent Adalbert-székesegyhâza és az Àrpâd-kori épitészet. In: Strigonium Antiquum IV, 121-154. Végh Andrâs, Budapest I. Budai kirâlyi palota 1. Kôzépkori idomtégla tôredékek. In: LAPIDARIUM HUNGARICUM 4., Budapest 1998. Nikos Zias, Zoé Kazazaki, Isidoros Kakouris, Sofia Chiniadou, Criton Chryssochoïdis, Monastères de la Via Egnacia, Les routes du monachisme orthodoxe. Guide culturel et touristique 1. Épire-Macédoine occidentale-Albanie du sud, Athènes 1999. Nikos Zias, Zoé
Kazazaki, Isidoros Kakouris, Sofia Chiniadou, Criton Chryssochoïdis, Monastères de la Via Egnacia, Les routes du monachisme orthodoxe. Guide culturel et touristique 2. Macédoine centrale et orientale-Trace-Sud de l’ancienne République Yougoslave de Macédoine-Sud de la Bulgarie, Athènes 1999. |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Stanojev, Nebojša |
| author_facet | Stanojev, Nebojša |
| author_role | aut |
| author_sort | Stanojev, Nebojša |
| author_variant | n s ns |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV049452992 |
| ctrlnum | (OCoLC)1414548993 (DE-599)BVBBV049452992 |
| era | Geschichte 500-1500 gnd |
| era_facet | Geschichte 500-1500 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03034nam a2200601 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV049452992</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">231205s2022 rb a||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788680929507</subfield><subfield code="9">978-86-80929-50-7</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1414548993</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV049452992</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="044" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">rb</subfield><subfield code="c">RS</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Stanojev, Nebojša</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης</subfield><subfield code="c">Nebojša Stanojev</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Arača i srednjovekovno Potisje Páthisos Banata Timeses</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Arača et Potisje médiéval du Banat</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Aracs és a középkori Tisza menti Bánság</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Petrovaradin</subfield><subfield code="b">Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture</subfield><subfield code="c">2022</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">280 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen, Karten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Auflage 300. - Literaturverzeichnis Seite 279-280</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch. - Englisches Vorwort. - Französische und ungarische Zusammenfassung: Arača et Potisje médiéval du Banat ; Aracs és a középkori Tisza menti Bánság</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 500-1500</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Siedlungsarchäologie</subfield><subfield code="0">(DE-588)4181216-5</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Theiß-Gebiet</subfield><subfield code="0">(DE-588)4446493-9</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Arača Novi Bečej</subfield><subfield code="0">(DE-588)7582177-1</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Banat</subfield><subfield code="0">(DE-588)4004408-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Banat</subfield><subfield code="0">(DE-588)4004408-7</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Theiß-Gebiet</subfield><subfield code="0">(DE-588)4446493-9</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Arača Novi Bečej</subfield><subfield code="0">(DE-588)7582177-1</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="3"><subfield code="a">Siedlungsarchäologie</subfield><subfield code="0">(DE-588)4181216-5</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="4"><subfield code="a">Geschichte 500-1500</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Станојев, Небојша</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="a">Арача и средњовековно Потисје Πάϑισος Баната Τιμήσης</subfield><subfield code="c">Небојша Станојев</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-03/(N</subfield><subfield code="a">Петроварадин</subfield><subfield code="b">Покрајински завод за заштиту споменика културе</subfield><subfield code="c">2022</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20231205</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034798842</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0902</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">930.1</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090513</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Theiß-Gebiet (DE-588)4446493-9 gnd Arača Novi Bečej (DE-588)7582177-1 gnd Banat (DE-588)4004408-7 gnd |
| geographic_facet | Theiß-Gebiet Arača Novi Bečej Banat |
| id | DE-604.BV049452992 |
| illustrated | Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T23:13:20Z |
| indexdate | 2024-07-10T10:07:39Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788680929507 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034798842 |
| oclc_num | 1414548993 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 280 Seiten Illustrationen, Karten |
| psigel | BSB_NED_20231205 |
| publishDate | 2022 |
| publishDateSearch | 2022 |
| publishDateSort | 2022 |
| publisher | Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture |
| record_format | marc |
| spelling | 880-01 Stanojev, Nebojša Verfasser aut 880-02 Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης Nebojša Stanojev Arača i srednjovekovno Potisje Páthisos Banata Timeses Arača et Potisje médiéval du Banat Aracs és a középkori Tisza menti Bánság 880-03 Petrovaradin Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture 2022 280 Seiten Illustrationen, Karten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Auflage 300. - Literaturverzeichnis Seite 279-280 Text serbisch. - Englisches Vorwort. - Französische und ungarische Zusammenfassung: Arača et Potisje médiéval du Banat ; Aracs és a középkori Tisza menti Bánság Kyrillisch Geschichte 500-1500 gnd rswk-swf Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 gnd rswk-swf Theiß-Gebiet (DE-588)4446493-9 gnd rswk-swf Arača Novi Bečej (DE-588)7582177-1 gnd rswk-swf Banat (DE-588)4004408-7 gnd rswk-swf Banat (DE-588)4004408-7 g Theiß-Gebiet (DE-588)4446493-9 g Arača Novi Bečej (DE-588)7582177-1 g Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 s Geschichte 500-1500 z DE-604 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Станојев, Небојша ut 245-02/(N Арача и средњовековно Потисје Πάϑισος Баната Τιμήσης Небојша Станојев 264-03/(N Петроварадин Покрајински завод за заштиту споменика културе 2022 |
| spellingShingle | Stanojev, Nebojša Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4181216-5 (DE-588)4446493-9 (DE-588)7582177-1 (DE-588)4004408-7 |
| title | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης |
| title_alt | Arača i srednjovekovno Potisje Páthisos Banata Timeses Arača et Potisje médiéval du Banat Aracs és a középkori Tisza menti Bánság |
| title_auth | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης |
| title_exact_search | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης |
| title_exact_search_txtP | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης |
| title_full | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης Nebojša Stanojev |
| title_fullStr | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης Nebojša Stanojev |
| title_full_unstemmed | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης Nebojša Stanojev |
| title_short | Arača i srednjovekovno Potisje Πάϑισος Banata Τιμήσης |
| title_sort | araca i srednjovekovno potisje παϑισος banata τιμησης |
| topic | Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 gnd |
| topic_facet | Siedlungsarchäologie Theiß-Gebiet Arača Novi Bečej Banat |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034798842&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT stanojevnebojsa aracaisrednjovekovnopotisjepathisosbanatatimēsēs AT stanojevnebojsa aracaisrednjovekovnopotisjepathisosbanatatimeses AT stanojevnebojsa aracaetpotisjemedievaldubanat AT stanojevnebojsa aracsesakozepkoritiszamentibansag |