O visokom obrazovanju u BiH:
Gespeichert in:
1. Verfasser: | |
---|---|
Format: | Elektronisch E-Book |
Sprache: | Bosnian |
Veröffentlicht: |
Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]
Fondacija Centar za javno pravo
2013
|
Schlagworte: | |
Online-Zugang: | BSB01 |
Beschreibung: | U proteklih deset godina, od pristupanja bolonjskom procesu septembra 2003. godine, u BiH se gradio vrlo specifičan i po mnogo čemu heterogen "B-H prostor visokog obrazovanja". Gradio se u teškim uslovima u kojima je nedostajalo pet ključnih elemenata potrebnih za njegovo pravilno profiliranje. To su: 1) odgovarajuća legislativa; 2) dodatna sredstva; 3) dodatni kadrovi; 4) znanje o tome šta se gradi i kako i 5) intenzivna komunikacija među univerzitetima, fakultetima i ministarstvima zaduženim za visoko obrazovanje. Tako izgrađen B-H prostor visokog obrazovanja nemoguće je uspješno priključiti Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA). Pored toga, administrativno organizovanje visokog obrazovanja putem ministarstava na tri nivoa administrativne organizacije zemlje dodatno otežava naše uklapanje u Evropski prostor visokog obrazovanja. Državne agencije, koje treba da igraju najvažniju ulogu u procesu reforme, a to su kod nas Agencija za razvoj visokog obrazovanja i obezbjeđenje kvaliteta (HEA) i Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (CIP) nisu dobili mandat i ulogu koju treba da imaju prema zahtjevima bolonjske reforme. Istraživački i naučni rad na univerzitetima je veoma smanjen radi čitavog niza faktora, ali čini se ipak da su još uvijek univerziteti jedine sredine u kojima se, iako u smanjenom obimu, sistematično ulažu napori usmjereni ka oporavku istraživačkog sektora i ka intenziviranju međunarodne saradnje u toj oblasti. Kako izići iz ovog začaranog kruga? Nemoguće je pobrojati sve aktivnosti koje bi trebalo poduzeti kako bi visoko obrazovanje u BiH dobilo položaj, oblik i podršku koju mora da ima. Pomenuću zato samo dvije bitne stvari. Prije svega, neophodno je napraviti sistematičnu reviziju bolonjske reforme koja je implementirana na B-H univerzitetima od 2005. godine. Revizija mora da se, prije svega, odnosi na harmonizaciju visokog obrazovanja u BiH. Drugim riječima, isti profili studija na raznim univerzitetima moraju da se usklade i postanu uporedljivi i po dužini studija i po planovima i programima studija. Naravno, oni treba da se harmoniziraju i sa sličnim studijskim programima u Evropskom prostoru visokog obrazovanja. Ovaj proces ne može ići "sam od sebe" - neophodna je koordinacija na nivou države što znači da Ministarstvo civilnih poslova BiH u segmentu svojih zaduženja u obrazovanju treba da preuzme ovaj posao. Ovo je aktivnost koju treba pažljivo pripremiti u razumnom periodu (po mom mišljenju dvije godine) u kojem će biti organizovane diskusije stručnjaka sa raznih univerziteta uz pomoć evropskih stručnjaka kako bi se došlo do najbolje profiliranog studija za određenu grupaciju, a koji može da se uklopi u Evropski prostor visokog obrazovanja. Drugo, univerziteti ne mogu da ispune svoju ulogu najviše obrazovne institucije koja obrazuje kadrove u tri ciklusa, bačelore, magistre i doktore nauka, ako im se ne vrati istraživačko-naučna aktivnost. U datim okolnostima to će biti moguće samo uz veliku finansijsku podršku ministarstava zaduženih za istraživanja i nauku i uz energično intenziviranje međunarodne saradnje, tj. obuku istraživačkih kadrova kako da apliciraju i dobiju sredstva iz evropskih fondova za istraživanje i nauku. Dakle, u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja treba napraviti temeljite promjene nakon kojih bismo mogli očekivati da će taj sektor u ovom društvu dobiti ulogu koju treba da ima, a to je da bude pokretač ekonomskog oporavka i razvoja zemlje koji bi nas odveo u društvo razvijenih zemalja Evrope |
Beschreibung: | 1 Online-Ressource(1 p. 9) |
Internformat
MARC
LEADER | 00000nmm a2200000zc 4500 | ||
---|---|---|---|
001 | BV048261625 | ||
003 | DE-604 | ||
005 | 00000000000000.0 | ||
007 | cr|uuu---uuuuu | ||
008 | 220609s2013 |||| o||u| ||||||bos d | ||
035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol574488 | ||
035 | |a (OCoLC)1334017426 | ||
035 | |a (DE-599)BVBBV048261625 | ||
040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
041 | 0 | |a bos | |
049 | |a DE-12 | ||
084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
100 | 1 | |a Tanović, Lamija |e Verfasser |4 aut | |
245 | 1 | 0 | |a O visokom obrazovanju u BiH |c Lamija Tanović |
264 | 1 | |a Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] |b Fondacija Centar za javno pravo |c 2013 | |
264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2013 | |
300 | |a 1 Online-Ressource(1 p. 9) | ||
336 | |b txt |2 rdacontent | ||
337 | |b c |2 rdamedia | ||
338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
500 | |a U proteklih deset godina, od pristupanja bolonjskom procesu septembra 2003. godine, u BiH se gradio vrlo specifičan i po mnogo čemu heterogen "B-H prostor visokog obrazovanja". Gradio se u teškim uslovima u kojima je nedostajalo pet ključnih elemenata potrebnih za njegovo pravilno profiliranje. To su: 1) odgovarajuća legislativa; 2) dodatna sredstva; 3) dodatni kadrovi; 4) znanje o tome šta se gradi i kako i 5) intenzivna komunikacija među univerzitetima, fakultetima i ministarstvima zaduženim za visoko obrazovanje. Tako izgrađen B-H prostor visokog obrazovanja nemoguće je uspješno priključiti Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA). Pored toga, administrativno organizovanje visokog obrazovanja putem ministarstava na tri nivoa administrativne organizacije zemlje dodatno otežava naše uklapanje u Evropski prostor visokog obrazovanja. | ||
500 | |a Državne agencije, koje treba da igraju najvažniju ulogu u procesu reforme, a to su kod nas Agencija za razvoj visokog obrazovanja i obezbjeđenje kvaliteta (HEA) i Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (CIP) nisu dobili mandat i ulogu koju treba da imaju prema zahtjevima bolonjske reforme. Istraživački i naučni rad na univerzitetima je veoma smanjen radi čitavog niza faktora, ali čini se ipak da su još uvijek univerziteti jedine sredine u kojima se, iako u smanjenom obimu, sistematično ulažu napori usmjereni ka oporavku istraživačkog sektora i ka intenziviranju međunarodne saradnje u toj oblasti. Kako izići iz ovog začaranog kruga? Nemoguće je pobrojati sve aktivnosti koje bi trebalo poduzeti kako bi visoko obrazovanje u BiH dobilo položaj, oblik i podršku koju mora da ima. Pomenuću zato samo dvije bitne stvari. | ||
500 | |a Prije svega, neophodno je napraviti sistematičnu reviziju bolonjske reforme koja je implementirana na B-H univerzitetima od 2005. godine. Revizija mora da se, prije svega, odnosi na harmonizaciju visokog obrazovanja u BiH. Drugim riječima, isti profili studija na raznim univerzitetima moraju da se usklade i postanu uporedljivi i po dužini studija i po planovima i programima studija. Naravno, oni treba da se harmoniziraju i sa sličnim studijskim programima u Evropskom prostoru visokog obrazovanja. Ovaj proces ne može ići "sam od sebe" - neophodna je koordinacija na nivou države što znači da Ministarstvo civilnih poslova BiH u segmentu svojih zaduženja u obrazovanju treba da preuzme ovaj posao. | ||
500 | |a Ovo je aktivnost koju treba pažljivo pripremiti u razumnom periodu (po mom mišljenju dvije godine) u kojem će biti organizovane diskusije stručnjaka sa raznih univerziteta uz pomoć evropskih stručnjaka kako bi se došlo do najbolje profiliranog studija za određenu grupaciju, a koji može da se uklopi u Evropski prostor visokog obrazovanja. Drugo, univerziteti ne mogu da ispune svoju ulogu najviše obrazovne institucije koja obrazuje kadrove u tri ciklusa, bačelore, magistre i doktore nauka, ako im se ne vrati istraživačko-naučna aktivnost. U datim okolnostima to će biti moguće samo uz veliku finansijsku podršku ministarstava zaduženih za istraživanja i nauku i uz energično intenziviranje međunarodne saradnje, tj. obuku istraživačkih kadrova kako da apliciraju i dobiju sredstva iz evropskih fondova za istraživanje i nauku. | ||
500 | |a Dakle, u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja treba napraviti temeljite promjene nakon kojih bismo mogli očekivati da će taj sektor u ovom društvu dobiti ulogu koju treba da ima, a to je da bude pokretač ekonomskog oporavka i razvoja zemlje koji bi nas odveo u društvo razvijenih zemalja Evrope | ||
650 | 4 | |a Education | |
650 | 4 | |a Law, Constitution, Jurisprudence | |
650 | 4 | |a Public Law | |
650 | 4 | |a Higher Education | |
650 | 4 | |a State/Government and Education | |
650 | 4 | |a Evaluation research | |
912 | |a ZDB-45-CGR | ||
940 | 1 | |n oe | |
940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641828 | ||
966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=574488 |l BSB01 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext |
Datensatz im Suchindex
_version_ | 1804184065096548352 |
---|---|
adam_txt | |
any_adam_object | |
any_adam_object_boolean | |
author | Tanović, Lamija |
author_facet | Tanović, Lamija |
author_role | aut |
author_sort | Tanović, Lamija |
author_variant | l t lt |
building | Verbundindex |
bvnumber | BV048261625 |
collection | ZDB-45-CGR |
ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol574488 (OCoLC)1334017426 (DE-599)BVBBV048261625 |
format | Electronic eBook |
fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>04944nmm a2200457zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV048261625</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">220609s2013 |||| o||u| ||||||bos d</controlfield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol574488</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1334017426</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV048261625</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">bos</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Tanović, Lamija</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">O visokom obrazovanju u BiH</subfield><subfield code="c">Lamija Tanović</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]</subfield><subfield code="b">Fondacija Centar za javno pravo</subfield><subfield code="c">2013</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2013</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource(1 p. 9)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">U proteklih deset godina, od pristupanja bolonjskom procesu septembra 2003. godine, u BiH se gradio vrlo specifičan i po mnogo čemu heterogen "B-H prostor visokog obrazovanja". Gradio se u teškim uslovima u kojima je nedostajalo pet ključnih elemenata potrebnih za njegovo pravilno profiliranje. To su: 1) odgovarajuća legislativa; 2) dodatna sredstva; 3) dodatni kadrovi; 4) znanje o tome šta se gradi i kako i 5) intenzivna komunikacija među univerzitetima, fakultetima i ministarstvima zaduženim za visoko obrazovanje. Tako izgrađen B-H prostor visokog obrazovanja nemoguće je uspješno priključiti Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA). Pored toga, administrativno organizovanje visokog obrazovanja putem ministarstava na tri nivoa administrativne organizacije zemlje dodatno otežava naše uklapanje u Evropski prostor visokog obrazovanja. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Državne agencije, koje treba da igraju najvažniju ulogu u procesu reforme, a to su kod nas Agencija za razvoj visokog obrazovanja i obezbjeđenje kvaliteta (HEA) i Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (CIP) nisu dobili mandat i ulogu koju treba da imaju prema zahtjevima bolonjske reforme. Istraživački i naučni rad na univerzitetima je veoma smanjen radi čitavog niza faktora, ali čini se ipak da su još uvijek univerziteti jedine sredine u kojima se, iako u smanjenom obimu, sistematično ulažu napori usmjereni ka oporavku istraživačkog sektora i ka intenziviranju međunarodne saradnje u toj oblasti. Kako izići iz ovog začaranog kruga? Nemoguće je pobrojati sve aktivnosti koje bi trebalo poduzeti kako bi visoko obrazovanje u BiH dobilo položaj, oblik i podršku koju mora da ima. Pomenuću zato samo dvije bitne stvari. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Prije svega, neophodno je napraviti sistematičnu reviziju bolonjske reforme koja je implementirana na B-H univerzitetima od 2005. godine. Revizija mora da se, prije svega, odnosi na harmonizaciju visokog obrazovanja u BiH. Drugim riječima, isti profili studija na raznim univerzitetima moraju da se usklade i postanu uporedljivi i po dužini studija i po planovima i programima studija. Naravno, oni treba da se harmoniziraju i sa sličnim studijskim programima u Evropskom prostoru visokog obrazovanja. Ovaj proces ne može ići "sam od sebe" - neophodna je koordinacija na nivou države što znači da Ministarstvo civilnih poslova BiH u segmentu svojih zaduženja u obrazovanju treba da preuzme ovaj posao. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Ovo je aktivnost koju treba pažljivo pripremiti u razumnom periodu (po mom mišljenju dvije godine) u kojem će biti organizovane diskusije stručnjaka sa raznih univerziteta uz pomoć evropskih stručnjaka kako bi se došlo do najbolje profiliranog studija za određenu grupaciju, a koji može da se uklopi u Evropski prostor visokog obrazovanja. Drugo, univerziteti ne mogu da ispune svoju ulogu najviše obrazovne institucije koja obrazuje kadrove u tri ciklusa, bačelore, magistre i doktore nauka, ako im se ne vrati istraživačko-naučna aktivnost. U datim okolnostima to će biti moguće samo uz veliku finansijsku podršku ministarstava zaduženih za istraživanja i nauku i uz energično intenziviranje međunarodne saradnje, tj. obuku istraživačkih kadrova kako da apliciraju i dobiju sredstva iz evropskih fondova za istraživanje i nauku. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Dakle, u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja treba napraviti temeljite promjene nakon kojih bismo mogli očekivati da će taj sektor u ovom društvu dobiti ulogu koju treba da ima, a to je da bude pokretač ekonomskog oporavka i razvoja zemlje koji bi nas odveo u društvo razvijenih zemalja Evrope</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Education</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Law, Constitution, Jurisprudence</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Public Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Higher Education</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">State/Government and Education</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Evaluation research</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641828</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=574488</subfield><subfield code="l">BSB01</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
id | DE-604.BV048261625 |
illustrated | Not Illustrated |
index_date | 2024-07-03T19:59:34Z |
indexdate | 2024-07-10T09:33:24Z |
institution | BVB |
language | Bosnian |
oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641828 |
oclc_num | 1334017426 |
open_access_boolean | |
owner | DE-12 |
owner_facet | DE-12 |
physical | 1 Online-Ressource(1 p. 9) |
psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
publishDate | 2013 |
publishDateSearch | 2013 |
publishDateSort | 2013 |
publisher | Fondacija Centar za javno pravo |
record_format | marc |
spelling | Tanović, Lamija Verfasser aut O visokom obrazovanju u BiH Lamija Tanović Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] Fondacija Centar za javno pravo 2013 Frankfurt M. CEEOL 2013 1 Online-Ressource(1 p. 9) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier U proteklih deset godina, od pristupanja bolonjskom procesu septembra 2003. godine, u BiH se gradio vrlo specifičan i po mnogo čemu heterogen "B-H prostor visokog obrazovanja". Gradio se u teškim uslovima u kojima je nedostajalo pet ključnih elemenata potrebnih za njegovo pravilno profiliranje. To su: 1) odgovarajuća legislativa; 2) dodatna sredstva; 3) dodatni kadrovi; 4) znanje o tome šta se gradi i kako i 5) intenzivna komunikacija među univerzitetima, fakultetima i ministarstvima zaduženim za visoko obrazovanje. Tako izgrađen B-H prostor visokog obrazovanja nemoguće je uspješno priključiti Evropskom prostoru visokog obrazovanja (EHEA). Pored toga, administrativno organizovanje visokog obrazovanja putem ministarstava na tri nivoa administrativne organizacije zemlje dodatno otežava naše uklapanje u Evropski prostor visokog obrazovanja. Državne agencije, koje treba da igraju najvažniju ulogu u procesu reforme, a to su kod nas Agencija za razvoj visokog obrazovanja i obezbjeđenje kvaliteta (HEA) i Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (CIP) nisu dobili mandat i ulogu koju treba da imaju prema zahtjevima bolonjske reforme. Istraživački i naučni rad na univerzitetima je veoma smanjen radi čitavog niza faktora, ali čini se ipak da su još uvijek univerziteti jedine sredine u kojima se, iako u smanjenom obimu, sistematično ulažu napori usmjereni ka oporavku istraživačkog sektora i ka intenziviranju međunarodne saradnje u toj oblasti. Kako izići iz ovog začaranog kruga? Nemoguće je pobrojati sve aktivnosti koje bi trebalo poduzeti kako bi visoko obrazovanje u BiH dobilo položaj, oblik i podršku koju mora da ima. Pomenuću zato samo dvije bitne stvari. Prije svega, neophodno je napraviti sistematičnu reviziju bolonjske reforme koja je implementirana na B-H univerzitetima od 2005. godine. Revizija mora da se, prije svega, odnosi na harmonizaciju visokog obrazovanja u BiH. Drugim riječima, isti profili studija na raznim univerzitetima moraju da se usklade i postanu uporedljivi i po dužini studija i po planovima i programima studija. Naravno, oni treba da se harmoniziraju i sa sličnim studijskim programima u Evropskom prostoru visokog obrazovanja. Ovaj proces ne može ići "sam od sebe" - neophodna je koordinacija na nivou države što znači da Ministarstvo civilnih poslova BiH u segmentu svojih zaduženja u obrazovanju treba da preuzme ovaj posao. Ovo je aktivnost koju treba pažljivo pripremiti u razumnom periodu (po mom mišljenju dvije godine) u kojem će biti organizovane diskusije stručnjaka sa raznih univerziteta uz pomoć evropskih stručnjaka kako bi se došlo do najbolje profiliranog studija za određenu grupaciju, a koji može da se uklopi u Evropski prostor visokog obrazovanja. Drugo, univerziteti ne mogu da ispune svoju ulogu najviše obrazovne institucije koja obrazuje kadrove u tri ciklusa, bačelore, magistre i doktore nauka, ako im se ne vrati istraživačko-naučna aktivnost. U datim okolnostima to će biti moguće samo uz veliku finansijsku podršku ministarstava zaduženih za istraživanja i nauku i uz energično intenziviranje međunarodne saradnje, tj. obuku istraživačkih kadrova kako da apliciraju i dobiju sredstva iz evropskih fondova za istraživanje i nauku. Dakle, u sektoru visokog obrazovanja i istraživanja treba napraviti temeljite promjene nakon kojih bismo mogli očekivati da će taj sektor u ovom društvu dobiti ulogu koju treba da ima, a to je da bude pokretač ekonomskog oporavka i razvoja zemlje koji bi nas odveo u društvo razvijenih zemalja Evrope Education Law, Constitution, Jurisprudence Public Law Higher Education State/Government and Education Evaluation research |
spellingShingle | Tanović, Lamija O visokom obrazovanju u BiH Education Law, Constitution, Jurisprudence Public Law Higher Education State/Government and Education Evaluation research |
title | O visokom obrazovanju u BiH |
title_auth | O visokom obrazovanju u BiH |
title_exact_search | O visokom obrazovanju u BiH |
title_exact_search_txtP | O visokom obrazovanju u BiH |
title_full | O visokom obrazovanju u BiH Lamija Tanović |
title_fullStr | O visokom obrazovanju u BiH Lamija Tanović |
title_full_unstemmed | O visokom obrazovanju u BiH Lamija Tanović |
title_short | O visokom obrazovanju u BiH |
title_sort | o visokom obrazovanju u bih |
topic | Education Law, Constitution, Jurisprudence Public Law Higher Education State/Government and Education Evaluation research |
topic_facet | Education Law, Constitution, Jurisprudence Public Law Higher Education State/Government and Education Evaluation research |
work_keys_str_mv | AT tanoviclamija ovisokomobrazovanjuubih |