Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti?:
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Elektronisch E-Book |
| Veröffentlicht: |
Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]
Fondacija Centar za javno pravo
2016
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | BSB01 |
| Beschreibung: | Poseban značaj u razvoju standarda azila imaju sudovi. O tome svedoči kako bogata praksa ESLjP-a i ESP-a, tako i praksa nacionalnih sudova evropskih država, koja predstavlja pravu riznicu pravnih principa kojima se tražiocima azila jemče fundamentalne garantije pravičnog suđenja i adekvatne pravne zaštite. U prilog ovoj konstataciji govore i iskustva Upravnog suda Srbije, čija praksa se pokazala kao značajan faktor uticaja na rad prvostepenog (Kancelarija za azil) i drugostepenog (Komisija za azil) organa u postupcima azila. Pri tome, uloga Upravnog suda i njegove dosadašnje prakse u materiji azila umnogome je zavisila od načina na koji su relevantni propisi i pojedini instituti tumačeni, od upotrebljenih formulacija, minucioznosti obrazloženja i sveobuhvatnog kvaliteta sudskih odluka. Zbog toga neuporedivo veći doprinos razvoju sistema azila u Srbiji ima novija sudska praksa u kojoj se odustalo od dugogodišnjeg potvrđivanja uglavnom loše prakse nadležnih upravnih organa. Međutim, potencijal koji odluke Upravnog suda imaju u ovoj materiji nedovoljno je iskorišćen. Glavni problemi uključuju trend neodržavanja usmene rasprave - krucijalne za pravilno i potpuno utvrđivanje individualne situacije tražilaca azila, kao bitnog prerogativa međunarodne izbegličke zaštite. Osim toga, Upravni sud svoju kontrolu ograničava na ispitivanje samo formalno-procesnih pitanja u osporenim drugostepenim odlukama, izbegavajući da rešava u punoj jurisdikciji, čak i u slučajevima u kojima se Komisija za azil već jednom oglušila o pravna shvatanja Suda izražena u presudi. Zbog svega navedenog, mišljenja sam da je neophodno uvesti specijalizaciju sudija u materiji azila, kao što je to učinjeno u mnogim državama u Evropi. Pre svega, ovo bi obezbedilo neophodan nivo ekspertskog znanja u oblasti prava koja je veoma složena, promenljiva i iziskuje konstantno usavršavanje i praćenje izveštaja međunarodnih organizacija, kao i kretanja sudske prakse ESLjP-a i ESP-a. Osim toga, koncentrisanje na ovu pravnu oblast bi omogućilo sudijama da s punom pažnjom pristupe svakom pojedinačnom slučaju, pa čak i da zauzmu odvažnije pravne stavove koji bi predstavljali smernice ostale državne organe u postupcima azila. To bi svakako poboljšalo kvalitet sudske prakse i doprinelo njenom ujednačavanju. Očekivani efekti specijalizacije bi, bez sumnje, unapredili domaći sistem azila i omogućili da se nadležni organi lakše izbore sa zahtevima za usaglašavanjem sa standardima EU koji se pred Srbiju postavljaju u procesu evropskih integracija, a koji bi se dodatno intenzivirali sa članstvom u ovoj organizaciji. Što se tiče samog oblika te specijalizacije, čini mi se da bi trenutno najpodesnije bilo poveravanje azilnih sporova u nadležnost nekom od sudskih veća Upravnog suda, koje bi se odredilo na osnovu preferencija samih sudija i/ili dosadašnjih iskustava u ovoj vrsti sporova. Pored toga što je ovaj oblik specijalizacije najzastupljeniji u uporednom pravu i ima i najviše pristalica u teoriji, njega opravdavaju i faktori kao što su sadašnji broj sudija i učestalost predmeta iz ove materije. Na posletku, mišljenja sam da treba razmotriti uvođenje specijalizovanih veća i u drugim upravnim materijama. Iako specijalizacija sama po sebi nije panacea za sve probleme koji opterećuju rad Upravnog suda, na duže staze bi mogla značajno da doprinese njihovom rešavanju i unapređenju efikasnosti u radu Suda |
| Beschreibung: | 1 Online-Ressource(1 p. 19) |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nmm a2200000zc 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV048261268 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | cr|uuu---uuuuu | ||
| 008 | 220609s2016 |||| o||u| ||||||srp d | ||
| 035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol575196 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1334050515 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV048261268 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |a Todorović, Bojana |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? |c Bojana Todorović |
| 264 | 1 | |a Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] |b Fondacija Centar za javno pravo |c 2016 | |
| 264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2016 | |
| 300 | |a 1 Online-Ressource(1 p. 19) | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b c |2 rdamedia | ||
| 338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Poseban značaj u razvoju standarda azila imaju sudovi. O tome svedoči kako bogata praksa ESLjP-a i ESP-a, tako i praksa nacionalnih sudova evropskih država, koja predstavlja pravu riznicu pravnih principa kojima se tražiocima azila jemče fundamentalne garantije pravičnog suđenja i adekvatne pravne zaštite. U prilog ovoj konstataciji govore i iskustva Upravnog suda Srbije, čija praksa se pokazala kao značajan faktor uticaja na rad prvostepenog (Kancelarija za azil) i drugostepenog (Komisija za azil) organa u postupcima azila. Pri tome, uloga Upravnog suda i njegove dosadašnje prakse u materiji azila umnogome je zavisila od načina na koji su relevantni propisi i pojedini instituti tumačeni, od upotrebljenih formulacija, minucioznosti obrazloženja i sveobuhvatnog kvaliteta sudskih odluka. | ||
| 500 | |a Zbog toga neuporedivo veći doprinos razvoju sistema azila u Srbiji ima novija sudska praksa u kojoj se odustalo od dugogodišnjeg potvrđivanja uglavnom loše prakse nadležnih upravnih organa. Međutim, potencijal koji odluke Upravnog suda imaju u ovoj materiji nedovoljno je iskorišćen. Glavni problemi uključuju trend neodržavanja usmene rasprave - krucijalne za pravilno i potpuno utvrđivanje individualne situacije tražilaca azila, kao bitnog prerogativa međunarodne izbegličke zaštite. Osim toga, Upravni sud svoju kontrolu ograničava na ispitivanje samo formalno-procesnih pitanja u osporenim drugostepenim odlukama, izbegavajući da rešava u punoj jurisdikciji, čak i u slučajevima u kojima se Komisija za azil već jednom oglušila o pravna shvatanja Suda izražena u presudi. Zbog svega navedenog, mišljenja sam da je neophodno uvesti specijalizaciju sudija u materiji azila, kao što je to učinjeno u mnogim državama u Evropi. | ||
| 500 | |a Pre svega, ovo bi obezbedilo neophodan nivo ekspertskog znanja u oblasti prava koja je veoma složena, promenljiva i iziskuje konstantno usavršavanje i praćenje izveštaja međunarodnih organizacija, kao i kretanja sudske prakse ESLjP-a i ESP-a. Osim toga, koncentrisanje na ovu pravnu oblast bi omogućilo sudijama da s punom pažnjom pristupe svakom pojedinačnom slučaju, pa čak i da zauzmu odvažnije pravne stavove koji bi predstavljali smernice ostale državne organe u postupcima azila. To bi svakako poboljšalo kvalitet sudske prakse i doprinelo njenom ujednačavanju. Očekivani efekti specijalizacije bi, bez sumnje, unapredili domaći sistem azila i omogućili da se nadležni organi lakše izbore sa zahtevima za usaglašavanjem sa standardima EU koji se pred Srbiju postavljaju u procesu evropskih integracija, a koji bi se dodatno intenzivirali sa članstvom u ovoj organizaciji. | ||
| 500 | |a Što se tiče samog oblika te specijalizacije, čini mi se da bi trenutno najpodesnije bilo poveravanje azilnih sporova u nadležnost nekom od sudskih veća Upravnog suda, koje bi se odredilo na osnovu preferencija samih sudija i/ili dosadašnjih iskustava u ovoj vrsti sporova. Pored toga što je ovaj oblik specijalizacije najzastupljeniji u uporednom pravu i ima i najviše pristalica u teoriji, njega opravdavaju i faktori kao što su sadašnji broj sudija i učestalost predmeta iz ove materije. Na posletku, mišljenja sam da treba razmotriti uvođenje specijalizovanih veća i u drugim upravnim materijama. Iako specijalizacija sama po sebi nije panacea za sve probleme koji opterećuju rad Upravnog suda, na duže staze bi mogla značajno da doprinese njihovom rešavanju i unapređenju efikasnosti u radu Suda | ||
| 650 | 4 | |a Education | |
| 650 | 4 | |a Law, Constitution, Jurisprudence | |
| 650 | 4 | |a Constitutional Law | |
| 650 | 4 | |a Public Law | |
| 912 | |a ZDB-45-CGR | ||
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641471 | ||
| 966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=575196 |l BSB01 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804184064512491520 |
|---|---|
| adam_txt | |
| any_adam_object | |
| any_adam_object_boolean | |
| author | Todorović, Bojana |
| author_facet | Todorović, Bojana |
| author_role | aut |
| author_sort | Todorović, Bojana |
| author_variant | b t bt |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV048261268 |
| collection | ZDB-45-CGR |
| ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol575196 (OCoLC)1334050515 (DE-599)BVBBV048261268 |
| format | Electronic eBook |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>04811nmm a2200421zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV048261268</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">220609s2016 |||| o||u| ||||||srp d</controlfield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol575196</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1334050515</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV048261268</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Todorović, Bojana</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti?</subfield><subfield code="c">Bojana Todorović</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]</subfield><subfield code="b">Fondacija Centar za javno pravo</subfield><subfield code="c">2016</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2016</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource(1 p. 19)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Poseban značaj u razvoju standarda azila imaju sudovi. O tome svedoči kako bogata praksa ESLjP-a i ESP-a, tako i praksa nacionalnih sudova evropskih država, koja predstavlja pravu riznicu pravnih principa kojima se tražiocima azila jemče fundamentalne garantije pravičnog suđenja i adekvatne pravne zaštite. U prilog ovoj konstataciji govore i iskustva Upravnog suda Srbije, čija praksa se pokazala kao značajan faktor uticaja na rad prvostepenog (Kancelarija za azil) i drugostepenog (Komisija za azil) organa u postupcima azila. Pri tome, uloga Upravnog suda i njegove dosadašnje prakse u materiji azila umnogome je zavisila od načina na koji su relevantni propisi i pojedini instituti tumačeni, od upotrebljenih formulacija, minucioznosti obrazloženja i sveobuhvatnog kvaliteta sudskih odluka. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Zbog toga neuporedivo veći doprinos razvoju sistema azila u Srbiji ima novija sudska praksa u kojoj se odustalo od dugogodišnjeg potvrđivanja uglavnom loše prakse nadležnih upravnih organa. Međutim, potencijal koji odluke Upravnog suda imaju u ovoj materiji nedovoljno je iskorišćen. Glavni problemi uključuju trend neodržavanja usmene rasprave - krucijalne za pravilno i potpuno utvrđivanje individualne situacije tražilaca azila, kao bitnog prerogativa međunarodne izbegličke zaštite. Osim toga, Upravni sud svoju kontrolu ograničava na ispitivanje samo formalno-procesnih pitanja u osporenim drugostepenim odlukama, izbegavajući da rešava u punoj jurisdikciji, čak i u slučajevima u kojima se Komisija za azil već jednom oglušila o pravna shvatanja Suda izražena u presudi. Zbog svega navedenog, mišljenja sam da je neophodno uvesti specijalizaciju sudija u materiji azila, kao što je to učinjeno u mnogim državama u Evropi. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Pre svega, ovo bi obezbedilo neophodan nivo ekspertskog znanja u oblasti prava koja je veoma složena, promenljiva i iziskuje konstantno usavršavanje i praćenje izveštaja međunarodnih organizacija, kao i kretanja sudske prakse ESLjP-a i ESP-a. Osim toga, koncentrisanje na ovu pravnu oblast bi omogućilo sudijama da s punom pažnjom pristupe svakom pojedinačnom slučaju, pa čak i da zauzmu odvažnije pravne stavove koji bi predstavljali smernice ostale državne organe u postupcima azila. To bi svakako poboljšalo kvalitet sudske prakse i doprinelo njenom ujednačavanju. Očekivani efekti specijalizacije bi, bez sumnje, unapredili domaći sistem azila i omogućili da se nadležni organi lakše izbore sa zahtevima za usaglašavanjem sa standardima EU koji se pred Srbiju postavljaju u procesu evropskih integracija, a koji bi se dodatno intenzivirali sa članstvom u ovoj organizaciji. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Što se tiče samog oblika te specijalizacije, čini mi se da bi trenutno najpodesnije bilo poveravanje azilnih sporova u nadležnost nekom od sudskih veća Upravnog suda, koje bi se odredilo na osnovu preferencija samih sudija i/ili dosadašnjih iskustava u ovoj vrsti sporova. Pored toga što je ovaj oblik specijalizacije najzastupljeniji u uporednom pravu i ima i najviše pristalica u teoriji, njega opravdavaju i faktori kao što su sadašnji broj sudija i učestalost predmeta iz ove materije. Na posletku, mišljenja sam da treba razmotriti uvođenje specijalizovanih veća i u drugim upravnim materijama. Iako specijalizacija sama po sebi nije panacea za sve probleme koji opterećuju rad Upravnog suda, na duže staze bi mogla značajno da doprinese njihovom rešavanju i unapređenju efikasnosti u radu Suda</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Education</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Law, Constitution, Jurisprudence</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Constitutional Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Public Law</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641471</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=575196</subfield><subfield code="l">BSB01</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
| id | DE-604.BV048261268 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T19:59:34Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:33:24Z |
| institution | BVB |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641471 |
| oclc_num | 1334050515 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 1 Online-Ressource(1 p. 19) |
| psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
| publishDate | 2016 |
| publishDateSearch | 2016 |
| publishDateSort | 2016 |
| publisher | Fondacija Centar za javno pravo |
| record_format | marc |
| spelling | Todorović, Bojana Verfasser aut Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? Bojana Todorović Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] Fondacija Centar za javno pravo 2016 Frankfurt M. CEEOL 2016 1 Online-Ressource(1 p. 19) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier Poseban značaj u razvoju standarda azila imaju sudovi. O tome svedoči kako bogata praksa ESLjP-a i ESP-a, tako i praksa nacionalnih sudova evropskih država, koja predstavlja pravu riznicu pravnih principa kojima se tražiocima azila jemče fundamentalne garantije pravičnog suđenja i adekvatne pravne zaštite. U prilog ovoj konstataciji govore i iskustva Upravnog suda Srbije, čija praksa se pokazala kao značajan faktor uticaja na rad prvostepenog (Kancelarija za azil) i drugostepenog (Komisija za azil) organa u postupcima azila. Pri tome, uloga Upravnog suda i njegove dosadašnje prakse u materiji azila umnogome je zavisila od načina na koji su relevantni propisi i pojedini instituti tumačeni, od upotrebljenih formulacija, minucioznosti obrazloženja i sveobuhvatnog kvaliteta sudskih odluka. Zbog toga neuporedivo veći doprinos razvoju sistema azila u Srbiji ima novija sudska praksa u kojoj se odustalo od dugogodišnjeg potvrđivanja uglavnom loše prakse nadležnih upravnih organa. Međutim, potencijal koji odluke Upravnog suda imaju u ovoj materiji nedovoljno je iskorišćen. Glavni problemi uključuju trend neodržavanja usmene rasprave - krucijalne za pravilno i potpuno utvrđivanje individualne situacije tražilaca azila, kao bitnog prerogativa međunarodne izbegličke zaštite. Osim toga, Upravni sud svoju kontrolu ograničava na ispitivanje samo formalno-procesnih pitanja u osporenim drugostepenim odlukama, izbegavajući da rešava u punoj jurisdikciji, čak i u slučajevima u kojima se Komisija za azil već jednom oglušila o pravna shvatanja Suda izražena u presudi. Zbog svega navedenog, mišljenja sam da je neophodno uvesti specijalizaciju sudija u materiji azila, kao što je to učinjeno u mnogim državama u Evropi. Pre svega, ovo bi obezbedilo neophodan nivo ekspertskog znanja u oblasti prava koja je veoma složena, promenljiva i iziskuje konstantno usavršavanje i praćenje izveštaja međunarodnih organizacija, kao i kretanja sudske prakse ESLjP-a i ESP-a. Osim toga, koncentrisanje na ovu pravnu oblast bi omogućilo sudijama da s punom pažnjom pristupe svakom pojedinačnom slučaju, pa čak i da zauzmu odvažnije pravne stavove koji bi predstavljali smernice ostale državne organe u postupcima azila. To bi svakako poboljšalo kvalitet sudske prakse i doprinelo njenom ujednačavanju. Očekivani efekti specijalizacije bi, bez sumnje, unapredili domaći sistem azila i omogućili da se nadležni organi lakše izbore sa zahtevima za usaglašavanjem sa standardima EU koji se pred Srbiju postavljaju u procesu evropskih integracija, a koji bi se dodatno intenzivirali sa članstvom u ovoj organizaciji. Što se tiče samog oblika te specijalizacije, čini mi se da bi trenutno najpodesnije bilo poveravanje azilnih sporova u nadležnost nekom od sudskih veća Upravnog suda, koje bi se odredilo na osnovu preferencija samih sudija i/ili dosadašnjih iskustava u ovoj vrsti sporova. Pored toga što je ovaj oblik specijalizacije najzastupljeniji u uporednom pravu i ima i najviše pristalica u teoriji, njega opravdavaju i faktori kao što su sadašnji broj sudija i učestalost predmeta iz ove materije. Na posletku, mišljenja sam da treba razmotriti uvođenje specijalizovanih veća i u drugim upravnim materijama. Iako specijalizacija sama po sebi nije panacea za sve probleme koji opterećuju rad Upravnog suda, na duže staze bi mogla značajno da doprinese njihovom rešavanju i unapređenju efikasnosti u radu Suda Education Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law |
| spellingShingle | Todorović, Bojana Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? Education Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law |
| title | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? |
| title_auth | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? |
| title_exact_search | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? |
| title_exact_search_txtP | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? |
| title_full | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? Bojana Todorović |
| title_fullStr | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? Bojana Todorović |
| title_full_unstemmed | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? Bojana Todorović |
| title_short | Specijalizacija sudija Upravnog suda u materiji azila - uvođenje specijalizovanih veća kao faktor unapređenja efikasnosti? |
| title_sort | specijalizacija sudija upravnog suda u materiji azila uvodenje specijalizovanih veca kao faktor unapredenja efikasnosti |
| topic | Education Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law |
| topic_facet | Education Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law |
| work_keys_str_mv | AT todorovicbojana specijalizacijasudijaupravnogsudaumaterijiazilauvođenjespecijalizovanihvecakaofaktorunapređenjaefikasnosti |