Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije:
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Elektronisch E-Book |
| Veröffentlicht: |
Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]
Fondacija Centar za javno pravo
2015
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | BSB01 |
| Beschreibung: | U izbornom sistemu Republike Srbije, odgovarajućim ustavnim i zakonskim rešenjima, usvojen je model kojim se pospešuje politička participacija nacionalnih manjina posredstvom olakšanog stvaranja političkih stranaka nacionalnih manjina i ukidanja izbornog cenzusa za političke stranke nacionalnih manjina na proporcionalnim izborima u kojima je čitava država jedna izborna jedinica. Rešenja koja su usvojena omogućavaju predstavljanje manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali nisu rezultat promišljeno dizajnirane i dosledno izvedene koncepcije. Da li je to potreban i dovoljan osnov za reformu izbornog sistema u segmetu političke participacije nacionalnih manjina, otvoreno je pitanje čije rešavanje zavisi od političke volje i procene aktera u političkom sistemu. Ukoliko se usvoji stav da je izborni sistem potrebno reformisati (i) u pogledu političke participacije nacionalnih manjina, naročito njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, utoliko se, na osnovu predočene analize, može usvojiti nekoliko zaključaka o pravcu i obimu eventualne reforme. Najpre, svaka reforma izbornog sistema koja bi se odnosila na političku participaciju nacionalnih manjina morala bi da poštuje međunarodne standarde i da ni u kom slučaju ne predstavlja umanjenje stečenih prava, odnosno ne dovede do umanjivanja dostignutog nivoa učešća nacionalnih manjina u političkom životu zemlje i njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini. Eventualna reforma izbornog sistema morala bi poći od činjenice da proporcionalni izborni sistem pruža veće šanse da nacionalne manjine, naročito one koje su disperzne i brojčano manje ostvare zastupljenost u Narodnoj skupštini, tako da bi eventualno uvođenje većinskih uninominalnih izbora, čak i uz etnički Gerrymandering, pogodovalo samo velikim i kompaktno naseljenim nacionalnim manjinama (Mađari, Bošnjaci, Albanci). Izvesne korekcije koje bi u važeće zakonodavstvo uvele više sistemskog kvaliteta moguće su i u postojećem ustavnopravnom okviru, dok bi sa druge strane, eventualno optiranje za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini iziskivalo promenu Ustava. Korekcije koje bi u izborni sistem unele više sistemskog kvaliteta, a koje se odnose na učešće nacionalnih manjina u izbornom procesu i njihovo predstavljanje u Narodnoj skupštini, treba da obuhvate sledeće: 1. normativno preciziranje određivanja statusa političke stranke nacionalne manjine, uz dosledno poštovanje rešenja prema kome se takav status upisuje u Registar političkih stranaka; 2. usaglašavanje i dovođenje u vezu broja lica koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine sa jedne, i za izbor nacionalnog saveta nacionalne manjine sa druge strane, ali bez bilo kakvih rešenja koja bi izbor predstavnika manjina u Narodnoj skupštini dovodila u vezu sa delovanjem nacionalnih saveta i vice versa, jer je reč o različitim modelima delotvornog učešća nacionalnih manjina u javnim poslovima i 3. eventualno smanjenje broja potpisa koji je potreban za podršku izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine, ukoliko se zadrži model ukinutog izbornog cenzusa, jer iako je sa jedne strane, broj potpisa koji je potrebno podneti da bi se podržala manjinska izborna lista na republičkim izborima čak deset puta veći nego što je broj potpisa potrebnih za osnivanje političke stranke, dok je sa druge strane, jasno da takav model suštinski ne diskriminiše građane jer naposletku znači da i manjinske političke stranke treba da osvoje onoliko glasova koliko je zaista "vredan" poslanički mandat, rešenja o broju potpisa podrške izbornoj listi treba da omoguće lakše učešće manjinskih političkih stranaka na izborima, bez obzira na osvajanje mandata. Naposletku, ukoliko se prilikom eventualne buduće reforme izbornog sistema optira za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini koji, kao što je izloženo, zahteva izmenu Ustava, utoliko bi takav model trebalo dizajnirati tako da ne dovodi do diskriminacije u okviru manjinskog korpusa, niti do značajnije prezastupljenosti nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini koja bi drastično odstupala od njihovog učešća u ukupnom broju stanovnika Republike |
| Beschreibung: | 1 Online-Ressource(1 p. 14) |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nmm a2200000zc 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV048261141 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | cr|uuu---uuuuu | ||
| 008 | 220609s2015 |||| o||u| ||||||srp d | ||
| 035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol571740 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1334054510 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV048261141 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |a Đurić, Vladimir |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije |c Vladimir Đurić |
| 264 | 1 | |a Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] |b Fondacija Centar za javno pravo |c 2015 | |
| 264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2015 | |
| 300 | |a 1 Online-Ressource(1 p. 14) | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b c |2 rdamedia | ||
| 338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a U izbornom sistemu Republike Srbije, odgovarajućim ustavnim i zakonskim rešenjima, usvojen je model kojim se pospešuje politička participacija nacionalnih manjina posredstvom olakšanog stvaranja političkih stranaka nacionalnih manjina i ukidanja izbornog cenzusa za političke stranke nacionalnih manjina na proporcionalnim izborima u kojima je čitava država jedna izborna jedinica. Rešenja koja su usvojena omogućavaju predstavljanje manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali nisu rezultat promišljeno dizajnirane i dosledno izvedene koncepcije. Da li je to potreban i dovoljan osnov za reformu izbornog sistema u segmetu političke participacije nacionalnih manjina, otvoreno je pitanje čije rešavanje zavisi od političke volje i procene aktera u političkom sistemu. | ||
| 500 | |a Ukoliko se usvoji stav da je izborni sistem potrebno reformisati (i) u pogledu političke participacije nacionalnih manjina, naročito njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, utoliko se, na osnovu predočene analize, može usvojiti nekoliko zaključaka o pravcu i obimu eventualne reforme. Najpre, svaka reforma izbornog sistema koja bi se odnosila na političku participaciju nacionalnih manjina morala bi da poštuje međunarodne standarde i da ni u kom slučaju ne predstavlja umanjenje stečenih prava, odnosno ne dovede do umanjivanja dostignutog nivoa učešća nacionalnih manjina u političkom životu zemlje i njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini. | ||
| 500 | |a Eventualna reforma izbornog sistema morala bi poći od činjenice da proporcionalni izborni sistem pruža veće šanse da nacionalne manjine, naročito one koje su disperzne i brojčano manje ostvare zastupljenost u Narodnoj skupštini, tako da bi eventualno uvođenje većinskih uninominalnih izbora, čak i uz etnički Gerrymandering, pogodovalo samo velikim i kompaktno naseljenim nacionalnim manjinama (Mađari, Bošnjaci, Albanci). Izvesne korekcije koje bi u važeće zakonodavstvo uvele više sistemskog kvaliteta moguće su i u postojećem ustavnopravnom okviru, dok bi sa druge strane, eventualno optiranje za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini iziskivalo promenu Ustava. Korekcije koje bi u izborni sistem unele više sistemskog kvaliteta, a koje se odnose na učešće nacionalnih manjina u izbornom procesu i njihovo predstavljanje u Narodnoj skupštini, treba da obuhvate sledeće: 1. | ||
| 500 | |a normativno preciziranje određivanja statusa političke stranke nacionalne manjine, uz dosledno poštovanje rešenja prema kome se takav status upisuje u Registar političkih stranaka; 2. usaglašavanje i dovođenje u vezu broja lica koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine sa jedne, i za izbor nacionalnog saveta nacionalne manjine sa druge strane, ali bez bilo kakvih rešenja koja bi izbor predstavnika manjina u Narodnoj skupštini dovodila u vezu sa delovanjem nacionalnih saveta i vice versa, jer je reč o različitim modelima delotvornog učešća nacionalnih manjina u javnim poslovima i 3. | ||
| 500 | |a eventualno smanjenje broja potpisa koji je potreban za podršku izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine, ukoliko se zadrži model ukinutog izbornog cenzusa, jer iako je sa jedne strane, broj potpisa koji je potrebno podneti da bi se podržala manjinska izborna lista na republičkim izborima čak deset puta veći nego što je broj potpisa potrebnih za osnivanje političke stranke, dok je sa druge strane, jasno da takav model suštinski ne diskriminiše građane jer naposletku znači da i manjinske političke stranke treba da osvoje onoliko glasova koliko je zaista "vredan" poslanički mandat, rešenja o broju potpisa podrške izbornoj listi treba da omoguće lakše učešće manjinskih političkih stranaka na izborima, bez obzira na osvajanje mandata. | ||
| 500 | |a Naposletku, ukoliko se prilikom eventualne buduće reforme izbornog sistema optira za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini koji, kao što je izloženo, zahteva izmenu Ustava, utoliko bi takav model trebalo dizajnirati tako da ne dovodi do diskriminacije u okviru manjinskog korpusa, niti do značajnije prezastupljenosti nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini koja bi drastično odstupala od njihovog učešća u ukupnom broju stanovnika Republike | ||
| 650 | 4 | |a Law, Constitution, Jurisprudence | |
| 650 | 4 | |a Constitutional Law | |
| 650 | 4 | |a International Law | |
| 650 | 4 | |a Public Law | |
| 650 | 4 | |a Electoral systems | |
| 650 | 4 | |a Ethnic Minorities Studies | |
| 912 | |a ZDB-45-CGR | ||
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641344 | ||
| 966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=571740 |l BSB01 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804184064344719360 |
|---|---|
| adam_txt | |
| any_adam_object | |
| any_adam_object_boolean | |
| author | Đurić, Vladimir |
| author_facet | Đurić, Vladimir |
| author_role | aut |
| author_sort | Đurić, Vladimir |
| author_variant | v đ vđ |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV048261141 |
| collection | ZDB-45-CGR |
| ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol571740 (OCoLC)1334054510 (DE-599)BVBBV048261141 |
| format | Electronic eBook |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>05679nmm a2200469zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV048261141</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">220609s2015 |||| o||u| ||||||srp d</controlfield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol571740</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1334054510</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV048261141</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Đurić, Vladimir</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije</subfield><subfield code="c">Vladimir Đurić</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sanski Most [Bosnia and Herzegovina]</subfield><subfield code="b">Fondacija Centar za javno pravo</subfield><subfield code="c">2015</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2015</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource(1 p. 14)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">U izbornom sistemu Republike Srbije, odgovarajućim ustavnim i zakonskim rešenjima, usvojen je model kojim se pospešuje politička participacija nacionalnih manjina posredstvom olakšanog stvaranja političkih stranaka nacionalnih manjina i ukidanja izbornog cenzusa za političke stranke nacionalnih manjina na proporcionalnim izborima u kojima je čitava država jedna izborna jedinica. Rešenja koja su usvojena omogućavaju predstavljanje manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali nisu rezultat promišljeno dizajnirane i dosledno izvedene koncepcije. Da li je to potreban i dovoljan osnov za reformu izbornog sistema u segmetu političke participacije nacionalnih manjina, otvoreno je pitanje čije rešavanje zavisi od političke volje i procene aktera u političkom sistemu. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Ukoliko se usvoji stav da je izborni sistem potrebno reformisati (i) u pogledu političke participacije nacionalnih manjina, naročito njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, utoliko se, na osnovu predočene analize, može usvojiti nekoliko zaključaka o pravcu i obimu eventualne reforme. Najpre, svaka reforma izbornog sistema koja bi se odnosila na političku participaciju nacionalnih manjina morala bi da poštuje međunarodne standarde i da ni u kom slučaju ne predstavlja umanjenje stečenih prava, odnosno ne dovede do umanjivanja dostignutog nivoa učešća nacionalnih manjina u političkom životu zemlje i njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Eventualna reforma izbornog sistema morala bi poći od činjenice da proporcionalni izborni sistem pruža veće šanse da nacionalne manjine, naročito one koje su disperzne i brojčano manje ostvare zastupljenost u Narodnoj skupštini, tako da bi eventualno uvođenje većinskih uninominalnih izbora, čak i uz etnički Gerrymandering, pogodovalo samo velikim i kompaktno naseljenim nacionalnim manjinama (Mađari, Bošnjaci, Albanci). Izvesne korekcije koje bi u važeće zakonodavstvo uvele više sistemskog kvaliteta moguće su i u postojećem ustavnopravnom okviru, dok bi sa druge strane, eventualno optiranje za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini iziskivalo promenu Ustava. Korekcije koje bi u izborni sistem unele više sistemskog kvaliteta, a koje se odnose na učešće nacionalnih manjina u izbornom procesu i njihovo predstavljanje u Narodnoj skupštini, treba da obuhvate sledeće: 1. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">normativno preciziranje određivanja statusa političke stranke nacionalne manjine, uz dosledno poštovanje rešenja prema kome se takav status upisuje u Registar političkih stranaka; 2. usaglašavanje i dovođenje u vezu broja lica koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine sa jedne, i za izbor nacionalnog saveta nacionalne manjine sa druge strane, ali bez bilo kakvih rešenja koja bi izbor predstavnika manjina u Narodnoj skupštini dovodila u vezu sa delovanjem nacionalnih saveta i vice versa, jer je reč o različitim modelima delotvornog učešća nacionalnih manjina u javnim poslovima i 3. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">eventualno smanjenje broja potpisa koji je potreban za podršku izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine, ukoliko se zadrži model ukinutog izbornog cenzusa, jer iako je sa jedne strane, broj potpisa koji je potrebno podneti da bi se podržala manjinska izborna lista na republičkim izborima čak deset puta veći nego što je broj potpisa potrebnih za osnivanje političke stranke, dok je sa druge strane, jasno da takav model suštinski ne diskriminiše građane jer naposletku znači da i manjinske političke stranke treba da osvoje onoliko glasova koliko je zaista "vredan" poslanički mandat, rešenja o broju potpisa podrške izbornoj listi treba da omoguće lakše učešće manjinskih političkih stranaka na izborima, bez obzira na osvajanje mandata. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Naposletku, ukoliko se prilikom eventualne buduće reforme izbornog sistema optira za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini koji, kao što je izloženo, zahteva izmenu Ustava, utoliko bi takav model trebalo dizajnirati tako da ne dovodi do diskriminacije u okviru manjinskog korpusa, niti do značajnije prezastupljenosti nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini koja bi drastično odstupala od njihovog učešća u ukupnom broju stanovnika Republike</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Law, Constitution, Jurisprudence</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Constitutional Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">International Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Public Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Electoral systems</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Ethnic Minorities Studies</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641344</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=571740</subfield><subfield code="l">BSB01</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
| id | DE-604.BV048261141 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T19:59:34Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:33:24Z |
| institution | BVB |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033641344 |
| oclc_num | 1334054510 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 1 Online-Ressource(1 p. 14) |
| psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
| publishDate | 2015 |
| publishDateSearch | 2015 |
| publishDateSort | 2015 |
| publisher | Fondacija Centar za javno pravo |
| record_format | marc |
| spelling | Đurić, Vladimir Verfasser aut Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije Vladimir Đurić Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] Fondacija Centar za javno pravo 2015 Frankfurt M. CEEOL 2015 1 Online-Ressource(1 p. 14) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier U izbornom sistemu Republike Srbije, odgovarajućim ustavnim i zakonskim rešenjima, usvojen je model kojim se pospešuje politička participacija nacionalnih manjina posredstvom olakšanog stvaranja političkih stranaka nacionalnih manjina i ukidanja izbornog cenzusa za političke stranke nacionalnih manjina na proporcionalnim izborima u kojima je čitava država jedna izborna jedinica. Rešenja koja su usvojena omogućavaju predstavljanje manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali nisu rezultat promišljeno dizajnirane i dosledno izvedene koncepcije. Da li je to potreban i dovoljan osnov za reformu izbornog sistema u segmetu političke participacije nacionalnih manjina, otvoreno je pitanje čije rešavanje zavisi od političke volje i procene aktera u političkom sistemu. Ukoliko se usvoji stav da je izborni sistem potrebno reformisati (i) u pogledu političke participacije nacionalnih manjina, naročito njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, utoliko se, na osnovu predočene analize, može usvojiti nekoliko zaključaka o pravcu i obimu eventualne reforme. Najpre, svaka reforma izbornog sistema koja bi se odnosila na političku participaciju nacionalnih manjina morala bi da poštuje međunarodne standarde i da ni u kom slučaju ne predstavlja umanjenje stečenih prava, odnosno ne dovede do umanjivanja dostignutog nivoa učešća nacionalnih manjina u političkom životu zemlje i njihovog predstavljanja u Narodnoj skupštini. Eventualna reforma izbornog sistema morala bi poći od činjenice da proporcionalni izborni sistem pruža veće šanse da nacionalne manjine, naročito one koje su disperzne i brojčano manje ostvare zastupljenost u Narodnoj skupštini, tako da bi eventualno uvođenje većinskih uninominalnih izbora, čak i uz etnički Gerrymandering, pogodovalo samo velikim i kompaktno naseljenim nacionalnim manjinama (Mađari, Bošnjaci, Albanci). Izvesne korekcije koje bi u važeće zakonodavstvo uvele više sistemskog kvaliteta moguće su i u postojećem ustavnopravnom okviru, dok bi sa druge strane, eventualno optiranje za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini iziskivalo promenu Ustava. Korekcije koje bi u izborni sistem unele više sistemskog kvaliteta, a koje se odnose na učešće nacionalnih manjina u izbornom procesu i njihovo predstavljanje u Narodnoj skupštini, treba da obuhvate sledeće: 1. normativno preciziranje određivanja statusa političke stranke nacionalne manjine, uz dosledno poštovanje rešenja prema kome se takav status upisuje u Registar političkih stranaka; 2. usaglašavanje i dovođenje u vezu broja lica koji je potreban za osnivanje političke stranke nacionalne manjine sa jedne, i za izbor nacionalnog saveta nacionalne manjine sa druge strane, ali bez bilo kakvih rešenja koja bi izbor predstavnika manjina u Narodnoj skupštini dovodila u vezu sa delovanjem nacionalnih saveta i vice versa, jer je reč o različitim modelima delotvornog učešća nacionalnih manjina u javnim poslovima i 3. eventualno smanjenje broja potpisa koji je potreban za podršku izbornoj listi političke stranke nacionalne manjine, ukoliko se zadrži model ukinutog izbornog cenzusa, jer iako je sa jedne strane, broj potpisa koji je potrebno podneti da bi se podržala manjinska izborna lista na republičkim izborima čak deset puta veći nego što je broj potpisa potrebnih za osnivanje političke stranke, dok je sa druge strane, jasno da takav model suštinski ne diskriminiše građane jer naposletku znači da i manjinske političke stranke treba da osvoje onoliko glasova koliko je zaista "vredan" poslanički mandat, rešenja o broju potpisa podrške izbornoj listi treba da omoguće lakše učešće manjinskih političkih stranaka na izborima, bez obzira na osvajanje mandata. Naposletku, ukoliko se prilikom eventualne buduće reforme izbornog sistema optira za model zagarantovanih mesta u Narodnoj skupštini koji, kao što je izloženo, zahteva izmenu Ustava, utoliko bi takav model trebalo dizajnirati tako da ne dovodi do diskriminacije u okviru manjinskog korpusa, niti do značajnije prezastupljenosti nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini koja bi drastično odstupala od njihovog učešća u ukupnom broju stanovnika Republike Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law International Law Public Law Electoral systems Ethnic Minorities Studies |
| spellingShingle | Đurić, Vladimir Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law International Law Public Law Electoral systems Ethnic Minorities Studies |
| title | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije |
| title_auth | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije |
| title_exact_search | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije |
| title_exact_search_txtP | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije |
| title_full | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije Vladimir Đurić |
| title_fullStr | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije Vladimir Đurić |
| title_full_unstemmed | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije Vladimir Đurić |
| title_short | Reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u Narodnoj skupštini Republike Srbije |
| title_sort | reforma izbornog sistema i predstavljanje nacionalnih manjina u narodnoj skupstini republike srbije |
| topic | Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law International Law Public Law Electoral systems Ethnic Minorities Studies |
| topic_facet | Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law International Law Public Law Electoral systems Ethnic Minorities Studies |
| work_keys_str_mv | AT đuricvladimir reformaizbornogsistemaipredstavljanjenacionalnihmanjinaunarodnojskupstinirepublikesrbije |