Bibliographische Detailangaben

1. Verfasser:	Stevanović, Ana (VerfasserIn)
Format:	Elektronisch E-Book
Veröffentlicht:	Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] Fondacija Centar za javno pravo 2015
Schlagworte:	Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Public Law Electoral systems Evaluation research
Online-Zugang:	BSB01
Beschreibung:	Može se zaključiti da je u izbornom sistemu bilo mnogo promena, prvenstveno u prvoj deceniji ponovnog uspostavljanja demokratije. U drugoj dekadi tog procesa promene su izrazito retke. Ipak, pogrešno bi bilo zaključiti da je zbog tih malih promena izborni sistem, u širem smislu, dobro funkcionisao. Naprotiv, uočeni su brojni problemi, od evidencije birača, kandidovanja, izborne jedinice, načina glasanja, preko izborne administracije, do finansiranja i uloge medija u izbornim kampanjama. Isti problemi su ili popravljeni ili se radi na tome. Redizajniranje izbornog sistema je uvek složen postupak. Reformatorima je na raspolaganju bio precizan arsenal instrumenata za otklanjanje problema i postizanje postavljenog cilja. Prelaskom na neku od formula većinskog izbornog modela rešila bi se depersonalizovanost, promovisalo biranje i kandidata i stranaka, veza predstavnika i birača učinila jasnijom, a time rešili i problemi sa shvatanjem mandata i važnosti slobodnog mandata za funkcionisanje predstavničke demokratije. Međutim, iz dva razloga sistem nije vraćen. Srbija je diverzifikovano društvo sa brojnim nacionalnim i političkim manjinama, sa snažnim rascepima, duboko raslojeno, sa velikim ideološkim distancama među političkim akterima. Mnoge grupe i interesi ne bi bili predstavljeni. Drugi razlog je što su mnoge stranke protiv većinskog modela jer bi takav model doveo do njihovog nestanka. Da bi se ostvarila demokratija, kojoj težimo, i izbori učinili neposrednijim, potrebno je ograničiti ulogu političkih partija, odnosno oduzeti joj ulogu da ona, umesto birača, bira predstavnike. Mandati poslanika moraju biti slobodni. Često udovoljavanje jednom zahtevu, koji se očekuje od jednog sistema, održava se na zanemarivanje ili na štetu drugog. Nijedan od izbornih sistema ne može da udovolji svim zahtevima. Povećanje broja izbornih jedinica smanjilo bi proporcionalnost, a samim tim i fragmentiranost partijskog sistema. To znači uvođenje neke vrste mešovitog, odnosno personalizovanog proporcionalnog sistema. Možda je najbolji model postojeći proporcionalni izborni sistem sa direktnim glasanjem za kandidate. To znači da bi opština ili grad bili jedna izborna jedinica za pretvaranje glasova u mandate, izdeljena na onoliki broj jednomandatnih izbornih jedinica, za direktno glasanje, koliko se odbornika bira. Stranke, koalicije ili grupe građana podnosile bi izborne liste sa kandidatima. Pored svakog imena naveli bi za kojeg kandidata će se glasati u kojoj jednomandatnoj jedinici. Birači bi dobijali glasački listić sa imenima kandidata i naznakama predlagača i glasali bi direktno za nekog od ponuđenih kandidata. Svi glasovi kandidata sa jedne izborne liste sabirali bi se na nivou opštine ili grada i D'Ontovom formulom raspodelili mandati listama koje su prešle izborni prag, kao u važećem izbornom sistemu. Ali stranke ne bi mogle dodeljivati mandate kandidatima sa liste svojom voljom, nego bi mandati pripali onim kandidatima koji dobijaju najveći relativni broj glasova. Mandat odbornika proisticao bi iz volje građana direktno. Ovo rešenje nije idealno. Teže bi se zadovoljila polna struktura. Ali sa ovim nedostacima koji bi se mogli otkloniti, ovaj model je bolji od postojećeg
Beschreibung:	1 Online-Ressource(1 p. 16)