Bibliographische Detailangaben

1. Verfasser:	Krčinski, Blaže (VerfasserIn)
Format:	Elektronisch E-Book
Veröffentlicht:	Sanski Most [Bosnia and Herzegovina] Fondacija Centar za javno pravo 2012
Schlagworte:	Law, Constitution, Jurisprudence Constitutional Law Civil Society
Online-Zugang:	BSB01
Beschreibung:	Izbor koji je prakticiran u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope, a koji se bazira na njemačkom modelu, u ovom slučaju je neprimenjiv. Naime, Republika Makedonija je višestranačka demokratija u kojoj možemo razlikovati uglavnom dve veće stranke iz Makedonskog bloka i dve veće stranke iz Albanskog bloka. Imajući u vidu dosadašnje postizborne koalicije (to proizlazi iz duha Ohridskog okvirnog ugovora) veoma je lako postići dvotrećinsku većinu koja bi bila potrebna za izbor. Tako je ovaj sistem izbora sudija nekompatibilan za Makedoniju, jer ništa suštinski ne bi bilo urađeno. Prema tome, kada govorimo o izboru sudija u Republici Makedoniji trebamo razmotriti "kelzenov model" koji preporučuje da sve tri grane vlasti učestvuju u izboru sudija . Takođe trebamo razmotriti i opciju da se poveća broj sudija, jer je dosadašnja praksa pokazala da broj sudija nije dovoljno visok kako bi izišao u susret zahtjevima i obavezama koje Ustavni sud ima prema Ustavu. Moj predlog bi bio da Ustavni sud broji dvanaest sudaca, da njihov mandat traje devet godina bez prava da se ponovo kandiduju, da sudije iz svojih redova biraju predsednik Suda na period od četiri godine. Nadalje, da parlament bira četiri sudije, predsednik Republike imenuje četiri, dok Sudski savet bira preostalih četvero sudija. Zadatak parlamenta ne bi bio kao do sad, da preko Komisije o izboru i imenovanju predlaže kandidate, već bi poslovnikom parlamenta bila uvedena nova komisija koja bi se formirala sa ciljem izbora sudija Ustavnog suda. Ta komisija bila bi sačinjena od po dva člana najvećih političkih stranaka (pri čemu bi i pozicija i opozicija imali jednak broj kandidata) i ona bi predložene kandidate uputila na plenarnu sednicu parlamenta, a sama komisija bi odlučivala dvotrećinskom većinom pri izboru kandidata koji ispunjavaju kriterije propisane Ustavom . Za svakog kandidata koji je predložen i takođe za onog koji nije prošao izbor u komisiji, trebalo bi da bude dato opširno obrazloženje u kome će se navesti zašto je komisija tako postupila u datom slučaju. Izbor bi se odvijao na plenarnoj sednici parlamenta sa dvotrećinskom većinom, pri tome dvoje kandidata trebalo bi biti iz redova nacionalnih manjina. Predsednik bi imao pravo da imenuje četvoro sudija i to sa obavezom da svi budu iz redova profesora pravnih fakulteta, a jedan od imenovanih sudija da bude iz redova nacionalnih manjina. Dok bi Vrhovni sud predložio četiri kandidata iz redova sudija, Sudski savet bi na plenarnoj sednici sa dvotrećinskom većinom izabrao predložene kandidate . Pravo da bude izabran za sudiju imao bi svaki državljanin Republike Makedonije koji je navršio 40 godina života, ima završen pravni fakultet i ima 15 godina radnog iskustva povezanog sa primjenom prava - ako je stekao doktorat pravnih nauka onda može da bude izabran za sudiju i sa 12 godina radnog iskustva. Dalji uslov bi bio da se poslednje četiri godine nije bavio politikom, niti je bio član političke stranke. Za sudiju Ustavnog suda ne može biti izabran sudija koji je bio izabran za člana parlamenta, vlade, lokalne samouprave, gradonačelnika, savetnika opštine, ukoliko mu nije istekao mandat koji je trebao da odsluži. Ukoliko je na ova radna mesta dao ostavku samo da se kandiduje za sudija Ustavnog suda onda njegova kandidatura neće biti razmotrena. Sudije Ustavnih sudova za vreme trajanja njihovog mandata ne mogu obavljati nikakvu javnu funkciju i profesiju; izuzetak bi predstavljale samo sudije koji su izabrani iz redova profesora na pravnim fakultetima koji predaju pravne predmete. Oni bi mogli izvan radnog odnosa i u smanjenom opsegu nastaviti obavljati naučni rad na fakultetu. Smatram da je ovakva rešenja, bez većih kritika, moguće implementirati u samom ustavu i zakonu o ustavnom sudu, jer su u saglasnosti sa već postojećim rešenjima koja uspešno funkcionišu u evropskim zemljama. Međutim, osim predloženih rešenja, ipak je najbitnije izabrati najbolje kandidate koji će ispunjavati osim normativno opredeljenih uslova, i najvažnije od svega da imaju moralni i lični integritet. Samo takve sudije mogu na odgovarajući način obavljati ovu veoma zahtevnu i prestižnu funkciju
Beschreibung:	1 Online-Ressource(1 p. 8)