Čedomir Popov: intelektualna biografija
Чедомир Попов интелектуална биографија
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Novi Sad
Matica srpska
2021
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Abstract Register // Personenregister Register // Ortsregister Literaturverzeichnis |
| Beschreibung: | Tiraž 1000. - Literaturverzeichnis Seite 259-291 |
| Beschreibung: | 307 Seiten 21 cm |
| ISBN: | 9788679463524 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV047953639 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20221212 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 220425s2021 yu |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788679463524 |9 978-86-7946-352-4 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1312696108 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV047953639 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 044 | |a yu |c XA-RS | ||
| 049 | |a DE-12 |a DE-Re13 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Antolović, Michael |d 1975- |e Verfasser |0 (DE-588)1082778192 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Čedomir Popov |b intelektualna biografija |c Mihael Antolović |
| 264 | 1 | |6 880-03 |a Novi Sad |b Matica srpska |c 2021 | |
| 300 | |a 307 Seiten |c 21 cm | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Tiraž 1000. - Literaturverzeichnis Seite 259-291 | ||
| 546 | |a Text serbisch | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 600 | 1 | 7 | |a Popov, Čedomir |d 1936-2012 |0 (DE-588)119366215 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 650 | 0 | 7 | |a Geschichtsschreibung |0 (DE-588)4020531-9 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 653 | 1 | |a Popov, Čedomir / Biography | |
| 653 | 0 | |a Historians / Serbia / Biography | |
| 653 | 0 | |a Intellectuals / Serbia / Biography | |
| 653 | 2 | |a Serbia / Historiography | |
| 653 | 2 | |a Yugoslavia / Historiography | |
| 653 | 0 | |a Intellectuels / Serbie / Biographies | |
| 653 | 2 | |a Yougoslavie / Historiographie | |
| 655 | 7 | |0 (DE-588)4006804-3 |a Biografie |2 gnd-content | |
| 689 | 0 | 0 | |a Popov, Čedomir |d 1936-2012 |0 (DE-588)119366215 |D p |
| 689 | 0 | 1 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |D g |
| 689 | 0 | 2 | |a Geschichtsschreibung |0 (DE-588)4020531-9 |D s |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Personenregister |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Ortsregister |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Антоловић, Михаел |a ut | |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |a Чедомир Попов |b интелектуална биографија |c Михаел Антоловић |
| 880 | 1 | |6 264-03/(N |a Нови Сад |b Матица српска |c 2021 | |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20220425 | |
| 942 | 1 | 1 | |c 901 |e 22/bsb |f 0904 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 901 |e 22/bsb |f 090512 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 901 |e 22/bsb |f 090511 |g 4971 |
| 943 | 1 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033334963 | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1812717001312829440 |
|---|---|
| adam_text |
САДРЖАЈ Увод 9 Меленци, Нови Сад,Стразбур, Париз (1936-1970). 17 Модернизации ска стремљења у југословенској историогра фии . 39 III Професор Опште историје новог
века. 67 IV Револуција, капитализам, нација - историја Србије и Европе током „дугог 19. века”. 89 V О могућностима и границама историјског сазнања. 125 VI Историчар и југословенска
криза.145 VII Национална држава versus владавина међународног капи тала . 181 VIII „Колико Србија треба да буде мала, да не би била велика?” .205 IX У „центру за научну
синтезу” - Матичар, лексикограф и енци клопедиста . 221 X Чедомир Попов и савремена српска историографија. 243 XI Прилози: Библиографија најважнијих радова Чедомира Попова. 255 Чедомир Попов - Curriculum
vitae. 257 XII Извори и литература. 259 XIII Summary. 293 XIV Именски
регистар. 297 Географски регистар. 305 I II 7
XIII SUMMARY Mihael Antolović ČEDOMIR POPOV AN INTELLECTUAL BIOGRAPHY Čedomir Popov (Melenci, Banat, Kingdom of Yugoslavia, 15th March, 1936 - Novi Sad, 8th June, 2012) was one of the most prominent Serbian and Yugoslav historians during the last three decades of the 20th century and the first decade of the 21st century. A descendant of a Serbian middle class family, Popov studied history at a newly founded Faculty of Philosophy in Novi Sad in 1954. He learnt the ‘historian’s craft’ from the most renowned professors who were at the top of the historical scholarship in Yugoslavia of the time. After graduation, Popov spent the academic year of 1959/1960 on specialization in Strasbourg and was soon afterwards appointed as research assistant in Modern European History. Having defended his doc toral thesis in 1970, dedicated to the Serbian-French relations between the Treaty of Frankfurt and the Congress of Berlin, Popov achieved all the academic ranks at the Faculty of Philosophy in Novi Sad where he taught until his retirement in 2000. Present in public life since the late 1980s, Popov was rewarded for his scholarly work when elected a regular member of the Serbian Academy of Sciences and Arts in 1992, while between 2008 and 2012, he was president of Matica Srpska, the oldest Serbian cultural and scientific institution. The most striking testimony on Čedomir Popov’s historiographic ouvre is his voluminous bibliography with over 500 different entries. Apart from monographs dedicated to the Serbian history of the 19th century ֊ France and Serbia 1871-1877 (1974), Serbia on a
Path ofLiberation 1868-1878 293
(1980), The Eastern Question and the Serbian Revolution 1804-1918 (2008), as well as detailed chapters in the multivolume History of the Serbian people (1981,1983) ֊ a special significance is attached to two voluminous historical syntheses which give an overview of the European history from the end of the 18th century to the mid-20th century. While in the book entitled From Versailles to Danzig (1976) he gave an outstandingly structured overview of the international relations during the interwar period, Bourgeois Europe 1770-1914 (I-II, 1989), a voluminous synthesis of the European history in the ‘long 19th century’, is Popov’s life work and his magnum opus. The first edition of this work already gained an extremely positive reception within the expert circles and became a classical achievement of the Serbian his toriography dedicated to European history. The second, complete edition (I-III, 2010), represents the first and still the only synthesis of the Euro pean history from the time of the bourgeois revolutions at the end of the 18th century to the outbreak of the First World War written in a South-Slavic language. In addition to these most significant works by Professor Popov, it is important to mention the book - Greater Serbia - Reality and Myth (2008) written as a result of Popov’s expertise as a witness of the defense on Slobodan Milosevic’s trial at the Hague Tribunal. In this work, Popov endeavored to prove, from the standpoint of the ‘history of concepts’ (Begriffsgeschichte), that the thesis ֊ present in political vocabulary and partially in historiography -
of the alleged continuity in nationalist policy aimed at creating Greater Serbia did not correspond to historical reality. Finally, since he expressed a relatively rare interest among historians for the theory and methodology of historical studies as well as the history of historiography, his works from this field were compiled in a collection of essays On History and Historians (1999). The titles of Popov’s most signif icant works give a clear insight into the themes that used to be the centre of his teaching and scholarly work. Encompassing the period between the middle of the 18th century and the middle of the 20th century, he directed his research interests towards the history of the Great European Powers, international relations as well as the Serbian national revolution in the wider context of the Eastern Question. Discerning rather early the restrictions of the traditional historism and positivism that used to be the dominant theoretical-methodological concepts of South-Slavic historiographies, Popov accepted the inspirational impulses of the Marxist interpretation of history. At the same time, fol lowing his affinity towards the history of international relations, Popov 294
developed his own approach towards this discipline following the model given by Pierre Renouvin, the leading historian of the international relations in the first half of the 20th century, whom he had met in person during his stay in France. Incorporating these two influential traditions of historical thought, Popov managed to create a successful synthesis of traditional and new history in his work. Furthermore, an outstanding erudition, meticu lousness and an extraordinary ability for a historical synthesis represented remarkable characteristics of his approach to historical studies. Taking into account all the aforementioned facts, Čedomir Popov substantially contributed to the modernization of Serbian historiography which, in the end, changed its traditional character. The professional standards of Ser bian historiography were significantly improved, the research of European history was established on firmer theoretical and methodological grounds while historical studies themselves were enriched with new agendas which had eluded the previous generations of Serbian historians. Precisely for this reason, having in mind the achieved level of theoretical self-reflection, the historiographic legacy of Čedomir Popov represents not only a testi mony on the development of the Serbian historical studies in the second half of the 20th century but also one of the pivotal points of the canon of modern Serbian historiography. 295
XIV ИМЕНСКИ РЕГИСТАР Авдијев, В. И. 28 Аврамов, Смиља 206 Агичић, Дамир 28,45, 70, 75, 81,153 Адорно, Теодор (Theodor Adorno) 196 Алексов, Бојан 19-20 Алфен, Луј (Louis Halphen) 100 Антоловић, Михаел 10,16,43,50,58, 102,106,120,122,124,130, 132, 136, 151, 154, 210, 219-220, 243, 251 Антољак, Стјепан
91 Антонић, Здравко 27, 30 Антонић, Слободан 15,145,181,189, 199, 205 Апостолски, Михайло 89 Аранитовић, Добрило 152 Арон, Ремон (Raymond Aron) 125 Асман, Алаида (Aleida Assmann) 238 Бадинг, Одри Хелфант (Audrey Hel fant Budding) 206-207, 215 Бакић, Jobo 190, 219 Балинт, Шандор (Bálint Sándor) 146
Банац, Иво 41 Баришић, Фрањо 91 Баста, Данило 235 Батаковић, Душан T. 109,114,134,219, 241 Бачи, Јелена 16 Бекер, Анет (Annette Becker) 64 Бекер, Жан-Жак (Jean-Jacques Becker) 64 Бекић, Томислав 225 Белић, Александар 25 Белов, Георг (Georg von Below) 100 Бер, Анри (Henri Berr) 227 Бергер, Стефан
(Stefan Berger) 14,70, 90, 93,119,163, 223 Беренд, Иван T. (Iván Т. Berend) 194 Берк, Питер (Peter Burke) 64,73,135, 227,250 Бернхајм, Ернст (Bernheim, Ernst) 60, 127 Бешлин, Бранко 9,13,16, 71, 78, 211, 243-244, 251 Бибо, Иштван (István Bibó) 174 Бизмарк, Ото (Otto von Bismarck) 118 Бирд, Чарлс
(Charles A. Beard) 12 Бисерко, Соња 206 Бјелајац, Миле 253 Бјелица, Слободан 22-23,27,31,186 Благојевић, Милош 234 Блок, Марк (Marc Bloch) 11,59,66,131, 143,245 Бобан, Љубо 158 Богдановић, Димитрије 165 Божић, Иван 26, 90-91 Боли, Џон (John Boli) 226 297
Бонџић, Драгомир 15,22,25-26,3031, 34, 41 Бошков, Мирјана 225 Брајзах, Ернст (Ernst Breisach) 103 Бранђолица, Томислав 69 Бритовшек, Маријан 40, 70 Брња, Марина 16 Бродел, Фернан (Fernand Braudel) 65, 69, 74, 93, 122,135 Броз, Јосип 48-49, 51,145,149,187 Будак, Невена 57 Бујас, Милица 225 Бурдије,
Пјер (Pierre Bourdieu) 193,245 Бурић, И. 233 Вајагић, Предраг Μ. 22 Вајнштајн, О. Л. 28 Bajc, Алберт 125 Вебер, Макс (Max Weber) 125,127,137, 240 Велер, Ханс-Улрих (Hans-Ulrich Weh ler) 13,151, 219 Вељановић, Зоран 243 Верга, Марчело (Marcello Verga) 224 Владисављевић, Небојша 148, 181 Влаовићи
51,147-148,184 Влаховић, Вељко 40 Војводић, Михайло 9, 69 Враницки, Предраг125 Вукадиновић, Тјорђе 189, 201 Вуксановић, Миро 227,230,237-240 Вулетић, Владимир 193 Вулић, Никола 68 Вучелић, Милорад 170,173,176 Вучковић, Војислав 78 Гавански, Дорђе 80 Гаврило Дожић 10 Гавриловић, Славко
26,35-36,50,147, 225 Гајс, Имануел (Imanuel Geiß) 151 298 Гал, Дерђ (György Gál) 154 Гарашанин, Милутин 26,166,207,216 Гаће, Надежда 170 Гаћеша, Никола Л. 50,80,98-99,148, 168, 225 Глигоријевић, Бранислав 165,168 Глигоријевић, Мило 149 Глишовић, Љиљана 190 Годшо, Жак (Jacques Godechot) 67, 106-108
Гордић, Гордић 235, 243-244 Грамши, Антонио (Antonio Gramsci) 214 Графенауер, Boro 29,55-56, 89 Грос, Мирјана (Mirjana Gross) 54, 56-57,60,101,104,128-129,136, 157 Гуч, Џ. Π. (G. Ρ. Gooch) 12 Дабић, Војин 82 Дамњановић, Милан 125 Даничић, Ђура 25 Даутовић, Сава 46,114,168,235-237 Дашић, Миомир
152-153,155 Де Гол, Шарл (Charles de Gaulle) 194 Дедијер, Владимир 90,149 Делетић, Здравко 251 Диби, Жорж (Georges Duby) 59
Дилмен, Рихард ван (Richard van Dül men) 119 Димитријевић, Бојан Б. 31, 253 Димић, Љубодраг 15, 25, 27, 40-41, 43,45, 56, 58, 62, 90,130, 184 Динић Кнежевић, Душанка 33, 35 Дирозел, Жан-Батист (Jean-Baptiste Duroselle) 64, 95,105 Дос, Франсоа (François Dosse) 135 Дошлић, Ненад 22 Драговић Сосо, Јасна 15,55,148-149, 164,181-182 Дрча, Милан 47
Ђилас, Милован 39 Ђилас, Гордана 37 1јокић, Властимир 57,148 Ђорђевић, Владан 236 Тјорђевић, Димитрије 24, 28, 30-31, 34-35, 41, 51, 66, 79-80, 90, 92, 104,118, 214 Ђорђевић, Мирослав Р. 42-43 Ђукић, Славољуб 162,182 ТЈукић, Слободанка 89 Ђурђева, Бранислав 29,40,53-54,59, 62-63, 70, 91,147 Ђурић,
Дорђе 9,104,123, 251 Ђурић, Иван 154 Ђурић, Милорад 212 Ђурић, Михайло 127 Ђурковић, Миша 14, 200,207, 209 Еванс, Ричард (Richard J. Evans) 13, 120-121,250 Екмечић, Милорад 14-15,40, 56-57, 69-71,82,84-85,90-91,112-113, 115, 130, 149, 154, 162, 169-170, 206, 214, 248 Ектон (лорд) (Lord Acton) 101
Елезовић, Далибор 250 Ердељановић, Јован 18,20 Жданов, Владимир 115 Живанчевић, Милорад 224 Живојиновић, Драгољуб P. 69,99-100, 114,116, 234, 241 Зеремски, Вида 15, 37,148 Зечевић, Момчило 71, 157-159, 168, 232, 236 Зин, Хуард (Howard Zinn) 12 Зографски, Данчо 40,70,89 Зомбарт, Вернер (Werner
Sombart) 106 Зорн, Тоне 85 Иван Негришорац —» видети: Станић, Драган Исаиловић, Невен 57 Исаков, Миодраг Миле 183 Јаковина, Твртко 70, 75 Јакшић, Гргур 78,214 Јанићијевић, Милосав 25 Јанковић, Бранимир 28,128,154,247 Јанковић, Драгослав 91 Јареб, Марио 31 Јевтић, Милош 24-27, 30, 71, 81, 92,
130,141-142,150, 247 Јелачић, Алексије 53,68 Јелисавчић, Сретен 20 Јефимов, А. В. 28 Јиречек, Константин 29 Јовановић, Владан 68 Јовановић, Мирослав 102,252 Јовановић, Радоман 80 Јовановић, Слободан 11, 98 Јовановића, Јована Б. 53 Јоксимовић, Секула 154 Јосифовић, Стеван 26 Јузбашић, Џевад 54 Кањух,
Владимир 232 Карађорђе Петровић 33 Караџић, Вук Стефановић 216 Кардељ, Едвард 50 Касаш, Александар 46,146
Кацинвохинц, Милица 154 Кашанин, Милан 249,252 Кенеди, Пол (Paul Kennedy) 194 Керчов, Сава 182 Кетиг, Томислав 148 Кешејан, Размиг (Razmig Keucheyan) 247 Киров, Сергеј 115 Клеут, Марија 225 Кнежевић, Милош 240 299
Ковачевић, Бранислав 154 Ковачевић, Душко M. 16, 211, 233, 243-244 Ковачевић, Зоран 243-244 Ковачек, Божидар 233 Ковић, Илија 43 Ковић, Милош 120, 220 Кока, Јирген (Jurgen Kocka) 123,143 Колаковски, Лешек (Leszek Kołakow ski) 125,129 Колар Димитријевић, Мира 70 Колингвуд, Робин Џ. (R. G. Colling
wood) 12,137 Кољанин, Драгица 40,47 Конрад, Кристоф (Christoph Conrad) 14, 70, 90,93,209,223 Конце, Вернер (Werner Conze) 12,74, 102, 220 Копечек, Михаел (Michael Kopeček) 209 Корен, Сњежана 40,56, 74 Кос, Милко 152 Космински, Ј. А. 28 Костић, Мита 26 Краљачић, Томислав 57 Крекић, Бариша 26,46
Крестић, Василије Ί)· 9,15,24,28-30, 81-82,94,155,173,189,198,202, 206-207,213, 219, 232,240, 243 Крешић, Андрија 40, 70 Кркљуш, Љубомирка 9 Крушељ, Жел ко 151 Лавис, Ернест 100 Лазаревић, Сава 82 Лантлоа, Шарл Виктор (Charles-Victor Langlois) 130 Лапе, Љубен 89 Ле Гоф, Жак (Jacques Le Goff) 121
Лемерл, Пол (Paul Lemerle) 34 Лењин, Владимир Иљич 49 300 Лесковац, Младен 25, 36 Лефевр, Жорж (Lefebvre Georges) 109110 Лечек, Сузана 69,81 Лечнер, Френк Џ. (Frank J. Lechner) 226 Ловренчић, Рене 70, 75-77,154 Ломпар, Мило 235,244 Лончар, Драгомир 58 Лукић, Радомир 125,240 Љушић, Радош 95,
212,215-216,237 Мајнеке, Фридрих (Friedrich Meine cke) 100,120, 124 Маколиј, Т. Б. (Т. В. Macaulay) 12 Максимовић, Љубомир 82 Малбаша, Горан 16 Мамула, Недељко 37 Маринковић, Драгослав 232 Маринчић, Александар 232 Марић, Војислав 232 Марић, Растислав 26 Марјановић, Јован 40,55-56,62,70,152
Марковић, Михайло 170,182,207 Марковић, Предраг Ј. 15, 40-41, 90, 160, 209, 253,247-248 Марковић, Светозар 78, 98 Марковић,
Слободан Г. 241 Маркс, Карл (Karl Marx) 49,54-55,63, 73, 80,135 Марчинко, Томислав 88 Матасовић, Јосип 68 Матјез, Албер (Albert Mathiez) 109-110 Мачковић, Стеван 47 Машкин, H. А. 28 Медаковић, Дејан 43,147, 202,213 Мереник, Славица 57 Месарош, Шандор (Sándor Mészáros) 48 Метерних, Клеменс Венцел (Klemens Wenzel von Metternich) 111
Микавица, Дејан 211,256 Милан Обреновић 95 Миланковић, Милутин 25 Милетић, Светозар 51,202,211-212,256 Милисавац, Живан 22, 36 Милић, Војин 115-116 Милићевић, Наташа 15,24-25,41,81, 209,253 Милосављевић, Борис 11 Милосављевић, Оливера 98 Милошевић, Слободан 145,181,198, 205-208, 215, 219, 258
Милутиновић, Коста 80 Мирнић, Јосип 147 Мирошевић, Франко 27-28 Митровић, Андреј 14-15, 41, 56-59, 60-61, 69, 71, 82, 84-85, 91, 9495,99,100,114,128,132-133,136, 138, 140, 142, 150, 153, 171, 175, 198, 222, 247,249,255 Митровић, Мирко 225 Митровић, Момчило 46 Михайло Обреновић 78,95 Михаиловић,
Коста 168,206 Михајловић, Велимир 225 Михаљчић, Раде 27,38, 82, 90 Мишле, Жил (Jules Michelet) 11,57 Мојовић, Драган 240 Мрђеновић, Душан 170 Навалушић, Војин 88 Најбар Агичић, Магдалена 27,34,40, 45, 56 Наполеон Бонапарта (Napoleon Bo naparte) 77,109-110 Невинс, Алан (Allan Nevins) 12 Недељковић,
Душан 40 Николић, Душан 235 Николић, Јелена 237 Николић, Коста 15,36,40,90,92,98, 139, 145, 148-150, 155, 157, 165, 169,182,218,253 Николић, Рајко 36 Нипердај, Томас (Thomas Nipperdey) 122-123 Новак, Виктор 91,152 Новаковић, Стојан 240 Нолте, Паул (Paul Nolte) 13 Нотович, Ф. И. 28 Његован, Драго 241
Обрадовић, Марија 199 Оливер Јовановић —► видети: Попов, Чедомир Острогорски, Георгије 28, 30 Оташевић, Душан 203 Отовић, Владимир 225 Павличевић, Драгутин 154 Павловић, Драгољуб M. 53,67-68 Палавестра, Предраг 198 Палић, Миленко 88 Палмер, Роберт (Robert R. Palmer) 106-108 Пападополос, Душан 125
Парошки, Милан 240 Пашић, Никола 166 Перишић, Мирослав 33 Перовић, Душан 29 Перовић, Латинка 98,210,253
Перовић, Милутин 80 Петковић, Новица 232 Петрановић, Бранко 15,46,56,58-59, 71,82,112,114-115,125,128,132133, 136, 139, 141-142, 150, 155, 157-159, 165, 168, 173, 175, 222, 246 Петровић, Бошко 22, 36,184, 221 Петровић, Владимир 83,205-206,220 Петровић, Драган 33 Петровић, Никола 50-51, 91,147 Пиљевић, Дорђе О. 243 Пипер, Предраг 235 301
Пјер Бурдије (Pierre Bourdieu) 10 Плавшић, Наташа 16 Плетерски, Јанко 157-158 Полит Десанчић, Михайло 211 Попов (породица) 19 Попов, Дамјан 18 Попов, Драгомир 20 Попов, Јелена (рођ. Шуљманац) 15-16, 31,34,37,87,185-186,198,207,255 Попов, Јован 20 Попов, Јован 18-19 Попов, Јован Ч. 16,18, 38,198
Попов, Михайло 18 Попов, Нина 227, 229 Попов, Оливера (рођ. Јелисавчић) 20 Попов, Стеван 19 Попов, Чедомир (Милутин) 18-19 Попов, Чедомир 9,13-18,20-21,2325, 29-39, 45-46, 48, 50, 52-53, 56, 58-59, 61-67, 69-89, 93-100, 105-119,121-127,128-148, ISO152, 154-203,205-223,225-253, 255-257 Поповић,
Васил, 53, 68, 84, 103, 113, 116, 214 Поповић, Дака 22, 51 Поповић, Драган 82 Поповић, Драгољуб 82,125 Поповић, Душан Ј. 18, 36, 41, 51, 53, 146-148,184 Поповић, Петар И. 23,26-27,29,31-33, 35, 67, 72, 78 Поповић, Радован 233 Порчани, Илариа (Ilaria Porciani) 67, 93, 224 Предојевић, Ненад 36
Пуланцас, Никос (Nicos Poulantzas) 125 Радевић, Милорад 225 Радић, Радивој 102, 252 302 Радић, Радмила 10 Радовић, Д. 233,240 Радојевић, Мира 10,16,161, 235,253 Радојичић, "ђорђе Сп. 26 Радојчић, Никола 10-11, 41, 53,252 Радонић, Јован 68 Радош, Jobo 182 Раич, Александар 182 Рајић, Јован 10-11,93
Рајт, Езмонд (Esmond Wright) 104 Рајшп, Винценц 56 Ракић, Лазар 19, 80, 85 Рамач, Михаил 202 Рамбо, Алфред (Alfred Rambaud) 100 Рандељ, Дорђе 240 Ранке, Леополд (Lépőid von Ranke) 11-12,43,65,101,123,131,250,252 Ранковић, Александар 91 Растовић, Александар 9, 215,243 Рахими, Шукри (Shukri Rahimi)
154 Ређеп, Драшко 37 Ренувен, Пјер (Pierre Renouvin) 3435, 64-66, 72, 82-83 Ризен, Јерн (Jörn Rüsen) 142-143 Ристић,
Јован 211,256 Ристовић, Милан 154 Робертс, Џон M. (John M. Roberts) 124 Розман, Франце 154 Роксандић, Драго 69, 75, 93-94 Руварац, Иларион 10,43,132 Рудић, Срђан 57 Савић, Александар 41 Савић, Миле 55 Савић, Срета 147 Сал, Вероник (Véronique Sales) 64 Самарџић, Радован 11,15,24,28,5657,59-60,68-70,91-92,114,116, 134,141,150,152,173,212,225 Самарџић, Слободан 201 Сањак, Филип (Philippe Sagnac) 100
Сарић, Милоје 232 Сартр, Жан Пол (Jean-Paul Sartre) 33 Секељ, Ласло 145-146,183 Сењобос, Шарл (Charles Seignobos) 60,100,130 Скаскин, С. Д. 28 Скерлић, Јован 240 Собул, Алберт (Albert Soboul) 109-110 Спигел, Габријела (Gabrielle Μ. Spie gel) 246,250 Стаљин, Јосиф Висарионович 33,51, 115 Станић,
Драган (Иван Негришорац) 9-Ю, 16,227,230,234-239,243֊ 244 Станковић, Богољуб 147 Станковић, Ђорђе 14-15, 25, 27, 4041, 43, 45, 53, 56, 58, 62, 67, 75, 93-94,128,130,136,142,152-154, 208, 253 Станојевић, Обрад 232 Станојевић, Станоје 29,36,68,152,230 Станчић, Никша 28 Стефан Урош IV Душан Немањић 207
Стефановић, Димитрије 243-244 Стефановић, Миливоје 237 Стефановић, Мирјана Д. 237 Стипчевић, Никша 210, 232, 234 Стојановић, Дубравка 129 Стојановски, Александар 89 Стојанчевић, Владимир 26,91,95,255 Стојков, Тодор 82 Страњаковић, Драгослав 41 Стругар, Владо 152 Стрчић, Петар 85 Тадић, Јорјо 69,91
Тадић, Љубомир 125,174,176 Танасковић, Дарко 239 Тарле, Јевгениј Викторович 28, ЮЗ104, 115 Тарнер, Фредерик Џексон (Frederick Jackson Turner) 12 Тасић, Никола 57 Тејлор, А. Џ. Π. (A. J. P. Taylor) 12 Тенфелде, Клаус 119 Терзић, Славейко 206,219,234 Тиквицки, Геза 88 Тишма, Александар 147 Тишма,
Андреј 99 Тојнби, Арнолд (Arnold J. Toynbee) 12 Томас, Кејт (Keith Thomas) 224 Томц, Грегор 81 Трајчке, Хајнрих (Heinrich von Treitschke) 11 Трандафил, Марија 241 Трговчевић, Љубинка 59,61, 68, 82, 91 Тревелјан, Џ. M. (G.M. Trevelyan) 12 Трелч, Ернст (Troeltsch, Ernst) 106 Трећаков, Стојан 21
Тркуља, Јовица 189,241 Тубић, Драган 16, 243 Турковић, Ксенија 206-207 Ћелстали, Кнут (Knud Kjeldstadli) 250
Ћирић, Јован 206 Ћирковић, Сима Μ. 14-15,24,27,38, 44,50,56-57,59-61,68,81,90-91, 131, 142, 148, 150, 154, 165, 198, 209, 225, 248 Ђоровић, Владимир 152, 219 Ћосић Вукић, Ана 185, 213 Ћосић, Добрица 162,164,182,185,188, 199-201, 213 Ћурчић, Бранислав 126 Удаљцов, A. Д. 28 Фатић, Александар 206 Февр, Лисјен (Lucien Febvre) 11, 66, 129,139 303
Фелбабов, Владислава 225 Ферјанчић, Божидар 34 Фире, Франсоа (Furet, François) 101, 141, 212 Фитер, Едуард (Eduard Fueter) 251 Фишер, Фриц (Fritz Fischer) 83 Форд, Френклин Л. (Franklin L. Ford) 124 Форишковић, Александар 46,50,52, 148,223-226 Фром, Ерих (Erich Fromm) 125 Фуко, Мишел (Michel
Foucault) 98 Фукујама, Френсис (Francis Fukuya ma) 197 Хабермас, Јирген (Habermas, Jürgen) 125,194 Хвостов, B. M. 28 Хердер, Хари (Harry J. Herder) 124 Хобсбаум, Ерик (Eric Hobsbawm) 13, 102,105-108,143, 193, 247 Хорват, Бранко 164-167 Хоркхајмер, Макс (Max Horkheimer) 196 Цвијановић Лотина,
Радмила (Ратка) 147,226-229,231-233, 241 Цвијић, Јован 29, 240 Церовић, Љубивоје 18-19, 48 Црњанин, Милорад 18, 32, 35, 37 304 Чавошки, Коста 170 Чајкановић, Веселин 41 Чанадановић, Мирко 183,186-187 Чекић, Весна 202 Чепич, Зденко 89 Черни, Јарослав 51 Чехак, Калман 35,80 Чкребић, Душан 148
Чолаковић, Родољуб 40, 70 Чомски, Ноам 125,193 Чубриловић, Baca 26-27, 30-32, 41, 68, 78, 91, 210, 214 Чурчић, Лазар 236 Џад, Тони (Tony Judt) 194 Џорџ, Сузан (Susan George) 193 Шидак, Јарослав 29, 91 Шидер, Теодор (Theodor Schieder) 12, 102 Шиметин Шегвић, Николина 69 Шиметин Шегвић, Филип 69
Шимуновић Бешлин, Биљана 58,136, 154 Шишић, Фердо 152 Шпенглер, Освалд (Oswald Spengler) 74 Штављанин, Драган 82 Штајнер, Мирослав 51 Штерн, Алфред (Alfred Stern) 100 Шулце, Хаген (Hagen Schulze) 11,121
ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР Азања 20 Азија 83 Албанија 165 Алзас 17 Апенинско полуострво 111 Атлантик 107,112,194 Аустроугарска 95-97, 118, 207, 211, 255 Африка 83 Балканско полуострво 29,68,79,163, 172,175,178,190,192,215 Балтик 112,176 Банат 18-20,185, 257 Бар 172 Барања 185 Бачка 19, 88,185 Бенелукс 111 Београд 16,19,21,24-28,33,35,40-41, 44,51,53,55-58,67-71,74,80,82, 99, 136, 154, 157, 176, 189, 232, 241-242 Берлин 34-35, 52, 79,96,118 Беч 18, 26, 68,103,111 Бијељина 227,232 Блиски исток 83 Босна и Херцеговина 96,176,181,205, 208, 217 Британска острва 120 Велика Британија 84, 111, 118,176 Великокикиндски дистрикт 18 Версај 9, 82-83, 85, 255 Византија 28 Војводина 21-23,30,35-36,38,45-52, 80,86-88,127,132,146-148,155, 159-160, 181-187, 189, 200-202, 243,255-257 Данциг 9, 82-83, 85,255 Дубровачка република 69 Дунав 146 Дунавска бановина 51 Европа 14, 19, 43, 68, 70, 73, 77-78, 83-85,89,99-105,107-111,113124,133-134,148, 159, 162, 166, 171-172, 174-175, 178, 194, 205, 210,212-214,218-219,230,250251,255-256 Енглеска 106,108 Загреб 25, 28-29, 53, 56, 69, 74-75, 136,154,157-158 Заовине (Тара) 20 Западна Европа 33-34,106-107,175, 182 Зрењанин 21, 257 305
Неточна Европа 42,54,68,90,171,174, 176 Неточна Немачка 247 Италија 84 Јадран 176 Југоисточна Европа 97,108,216 Југославија 15,23,29,31,33,37,40,42, 45-48, 50, 53-56, 59, 63, 65, 70, 74, 86, 89-91, 98, 112, 115, 124126, 138-139, 145-149, 152-166, 169-179, 182-188, 190, 197-198,
200,203,205-209,212,215,217֊ 219, 221-222,230, 244, 247 ЈужнаУгарска 19,211 Калифорнија 79 Кембриџ 101 Кина 192 Ковачица 20-21,257 Косово и Метохија 160,164-169,181, 200-201, 205 Котор 172 Крагујевац 98 Краљевина Италија 118 Краљевина Јутославија 20,24-26,84, 158,161,185, 217, 257 Краљевина Србија
19,217 Краљевина СХС 26, 84, 185,213,217 Лајпциг 68 Латинска Америка 83 Лаћарак 38 Либан 172 Љубљана 25, 56, 69,154,157,167 Мадарска 175-176, 247 Македонија 89-90 Медитеран 69,112 Меленци 17-20, 257 306 Минхен 68 Москва 51 Надаљ 19 Независна Држава Хрватска 150 Немачка 83-84,175 Немачки рајх 79,118
Неум157 Нови Сад 16-17,21-23,25-28, 30-31, 33, 35-39, 45-46, 48, 50, 56, 73, 76-78, 86-87, 134, 145, 147, 154, 177,184, 209,241-242, 257-258 Османска империја 108 Панонска низија 21 Париз 17, 34-35 Петроград 68 Пиринејско полуострво 111 Пољска 175, 247 Поморишка војна граница 18 Приштина 153-154
Република Српска 219, 241 Русија 78,104,108, 111, 118,175-176, 178,192 Сан Стефан 52 Санта Барбара 79 Сарајево 53, 56, 70, 74,154 Сједињене Америчке Државе 33-34, 77, 79, 83,175-177,182,191-193, 197, 205, 207 Скандинавско полуострво 111 Северна Америка 107 Скопље 26,68 Словенија
89,164,169,171,176,187 Совјетски Савез 28, 39, 51, 84, 149, 178 Сомбор 16 СР Немачка 93,151
Србија 15,20-22,31,40,46,55,58,66, 78-80,88-89,91,94-99,145,148, 157,160,163-164,167-168,173֊ 174,178,181-186,188,190, 198֊ 201, 205-208, 210, 212, 215-217, 220, 229, 231-234, 236, 241, 252, 255 Средња Европа 97,108,209,216 Средоземље 178 Срем 38,46, 86-87,102, 209, 243,253 Сремска Митровица 24 Стара Србија 96 Стари Рим 28 Стразбур 17, 34, 257 Тара (планина) 20 Тараш 18 Тибинген 68 Титоград 154 Торонталска жупанија 18 Угарска 19, 51,211 Урал 112,194 Франкфурт 34-35, 79,118 Француска 17, 33-35, 66, 72, 77-80, 84,93,99,102,106-107,109-112, 121-122,156, 210, 212, 255 Хабзбуршка монархија 19,21,26,108, 111-112,185 Хаг 205-206, 215, 258 Херцеговина 96 Хоргош 172 Хрватска27,31,164,169,171,176,178, 187,205, 208, 217 Црна Гора 29, 89-90, 200, 202, 241 Чехословачка 175 Шабац 20 Швајцарска 111, 170 Регистре йриредио Владимир Μ. Николић 307
XII ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ИЗВОРИ Необјављени извори Лични фонд Чедомира Попова (ЛФЧП), Рукописно одељење Матице српске (POMO). Интервју аутора са Јеленом Попов, 24. мај 2019. Разговор аутора са Јованом Поповим, 26. август 2020. Имејл Јована Попова аутору, 30. новембар 2020. Објављени извори Мемоари, сећања, дневници и преписка Вајагић, Предраг Μ. (прир.). Сећања Даке Поповиһа. Нови Сад: Промете) и Удружење „Браћа Вајагић”, 2019. Ђорђевић, Димитрије. Ожиѣци u опомене, књ. III. Београд: СКЗ, 2001. Крестић, Василије Ί). Запамћења. Нови Сад: Матица српска, 2016. Крестић, Василије Ί). „Два писма наших историчара”. Зборник Матице срп ске за историју, 99 (2019), 107-118. Медаковић, Дејан. Дани, сећања. кн . І-ѴШ. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства, 2003-2010. Попов, Чедомир. „Wir haben Dundo Maroje gesehen или сусрети са Талијом”. У: Зрењанинска Гимназија 1846-1996. Споменица. Зрењанин: Народни музе), 1996,265-267. Попов, Чедомир. „Сећања на будућност Матице српске (анкета)”. Рад Мати це српске, 37 (2000), 135-139. 259
Попов, Чедомир. „Крпице сећања - мој друг Стојан Трећаков (1932-2002)”. Зборник Матице српске за књижевност u језик, 50, 3 (2002), 661-663. Ћосић, Добрица. У туђем веку. Прир. Ана Ћосић-Вукић. Београд: Службени гласник, 20112. Ћосић, Добрица. У туђем веку. II, прир. Ана Ћосић Вукић. Београд: Laguna,
2015. Ћосић, Добрица. Косово 1966-2013. Прир. Ана Ћосић Вукић. Београд: Vukotić Media, 2013. Чкребић, Душан. Jbygu u догађаји. Мемоарски есеји. Београд: Службени гла сник, 2013. Gligorijević, Milo. Rat i mir Vladimira Dedijera. Sečanja i razgovori. Beograd: Narodna knjiga, 1985. Isakov, Miodrag
Mile. ParaDOS. Novi Sad: NS Media, 2005. Kolar-Dimitrijević, Mira. „Moja sjećanja na dr. Renea Lovrenčiča”. U: Spomenica Renea Lovrenčiča, ur. Damir Agičič, Drago Roksandić i Tvrtko Jakovina, Zagreb: FF Press, 2016,25-32. Miroševič, Franko. „Studirati povijest pedesetih godina prošlog stoljeća”. U:
Sve učilišna nastava povijesti u Hrvatskoj. Tradicija, današnje stanje, perspek tive. Povodom 140. godišnjice početka rada povijesnih katedri Sveučilišta u Zagrebu, ur. Damir Agičić, Branimir Jankovič, Zagreb: FF Press, Društvo za hrvatsku povijest, Hrvatski nacionalni odbor za povijesne znanosti,
2018, 29-38. Popovič, Dušan. Letopis o Vlaovićima, III. Novi Sad: Agencija Mir i Prometej, 2006. Stančić, Nikša. „Kako sam postao povjesničar”. Historijski zbornik, 64,1 (2011), 163-169. Tišma, Aleksandar. Dnevnik 1942-2001. Sremski Karlovci - Novi Sad: IKZS, 2001. Интервјуи u публицистички текстови
Вучелић, Милорад. Разговори са епохом. Београд: Политика; Нови Сад: Кн ижевна заједница Новог Сада,
1992. Дашић, Миомир. Спорења у историографији. О врлинама и манама „учитетьице живота”. Подгорица: Унирекс, Бијело Поље: Пегаз, 2014. Јевтић, Милош. Жива реч Милорада Екмечиһа. Горњи Милановац: Дечје новине, 1991. Јевтић, Милош. Историчари. Радован Самарџић, Сима Ћирковић, Василије Крестић, Чедомир Попов. Београд: Дечје новине, 1992. Јевтић, Милош. Чувари традиције. Разговори са истраживачима и тумачима прошлости. Београд: Службени гласник, 2011. 260
Јевтић, Милош. Употреба историје. Разтвори са Андрејем Митровићем. Крагујевац: Народна библиотека „Вук Караџић”; ФИЛУМ и Народни музеј, 2016. Крестић, Василије. Историчар у времену преломних u судбинских одлука. Интервјуи u изјаве 1985-2010. Нови Сад; Прометеј, 2011. Попов, Чедомир. Историја на
делу. Разтвори 1982-2012. Нови Сад: Матица српска, 2016,20172. Самарџић, Радован. Нарубу историје, Прир. Душан Т. Батаковић. Београд: БИГЗ и СКЗ, 1994. Тадић, Љубомир. Криза и „великосрпски хеіемонизам". Београд: Завод за уцбенике и Службени гласник, 2008. Ћосић, Добрица. Српско питање - демократско
питање. Београд: Поли тика и Стручна књига, 1992. Чанадановић, Мирко. Одїовори. Политичке сукобице. Београд: Службени гласник, 2011. Bálint, Sándor. “А Bölcsészettudományi Kar negyed évszázada”. Magyar Szó, 15. november 1979. Ćirković, Sima M. Živeti sa istorijom, tekstove odabrao i priredio
Vlastimir Đokić. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2020. Đukić, Slavoljub. Čovek u svom vremenu. Razgovori sa Dobricom Čosićem. Beo grad: Filip Višnjić, 1989. Gaće, Naděžda. Jugoslavija. Suočavanje sa sudbinom. Beograd: Dušan Mrđenović i Naděžda Gaće, 1990. Krušelj, Željko.
Zarobljenici paralelnih povijesti. Hrvatsko-srpska historiografska fronta na prijelazu stoljeća. Zagreb: Srednja Europa, 2018. Milosavljevič, Olivera. Činjenice i tumačenja. Dva razgovora sa Latinkom Perovič. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2010. Mitrovič, Andrej. Vreme
destruktivnih. Intervjui, Prir. Dragan Štavljanin. Čačak: Čačanski glas, 1998. Petranović, Branko. Bez bojazni od tabu-tema,
Prir. Momčilo Mitrovič i Sava Dautović. Beograd: INIS, 2010. Roksandić, Drago. UNIN-u i Danasu. Zagreb: Srpsko kulturno društvo „Prosvje ta”, 2011. Темашске свеске часоииса и иериодика „Револуција и историографија”. Марксистичка мисао, 4 (1986): 189-263. „Југословенски федерализам - идеје и стварност. Округли сто”. Марксистич ка мисао, 1 (1988), 59-128. Књижевне новине, бр. 765 (1. децембар 1988). 261
Печат. Лист слободне Србије, 11. мај 2012. Рад Матице срйске (1971-2013). „Форум НИН-а - Нови Устав Србије”. НИН, 14. септембар 1990. Duga. Vanredni broj: Istina о Kosovu (jul 1988). „Funkcija istorijske svesti”. Treći program, 4,2 (1972), 190-314. „Istorija i druge nauke”. Treći program, 3, 2
(1971), 305-497. „Istoriografija i njeni metodi”. Treći program 2,2 (1970). „Istorija i savremeno društvo”. Treći program, 8,1 (1977), 65-145. „Razbijanje і/ili raspad Jugoslavije”. Sociološki pregled, 28,2 (1994), 137-296. »Savremenost kao predmet istorije”. Treći program, 11, 3 (1980), 251-283.
„Stanje u savremenoj jugoslovenskoj istoriografiji. (Okrugli sto)”. Treći program, 2, 2 (1970), 186-204. Прилози у штампи и периодици Аноним, „У корак с Бременом”. Дневник, 1. октобар 1978. Аноним, „Припрема се српска енциклопедија”. Политика, 6. децембар 1990. Бурић, И. „Први том Српског
биографског речника”. Дневник, 13. април 2005. Бешлин, Бранко. „Рад на Српском биографском речнику XX века”. Рад Ма тице српске, 29 (1992), 77-79. Вуксановић, Миро. „Читам како je написано”, НИН, 1. мај 2008. Даутовић, Сава. „Поплава памфлетских књига са северозапада”. Политика, 14. новембар 1989.
Даутовић, Сава. „Застарело пре употребе: Српски биографски речник”, НИН, 7. јул 2005. Даутовић, Сава. „Увређени панонски Дидро”. НИН, 21. јул 2005. Даутовић, Сава. „Чедографија или љушографија”. НИН, 15. јун 2006. Гавриловић, Славко; Никола Гаћеша, Чедомир Попов, Сима Ћирковић и Александар
Форишковић. „Поводом написа ’У корак с Бременом’ објављеног на страницама новосадског Дневника”. Зборник за историју Матице
српске, 16 (1977); 237-245. Ж. Б., „Саветовање о изради Српског биографског речника”. Рад Матице српске, 5 (1972), 53-54. Лотина, Радмила. „Матица српска стожер останка и опстанка: Обновлена задужбина Марије Трандафил”. Дневник, 16. децембар 2009. Љушић, Радош. „Чедографија и лексикографи)а”. Политика, 8. јун 2006. Марчинко, Томислав. „Представлена књига Војводина у НОР-у и социјалистичкојреволуцији”. Дневник, 2. март 1985. Мојовић, Драган. „Миро Вуксановић о изборној скупштини Матице српске: Осећао сам се као жртва профашистичког терора”. НИН, 17. април 2008. 262
Николић, Јелена. „Годишња скупштина САНУ. Рад на енциклопедији”. По литика, 2. јун 2006. Π. Μ. „Преглед важнијих одлука Управног одбора у првом полугодишту 1973.”. Pag Матице српске, 7 (1973), 9-18. Палавестра, Предраг. „Гола факта”. Глас CDXXVII САНУ, Одељење језика u књижевности, 30 (2017),
23-28. Попов, Нина. „Велики пројекти културе: министар културе Србије у посе ти Матици српској”. Дневник, 13. мај 1992. Попов, Нина. „Приоритет капиталним пројектима: после Скупштине Мати це српске”. Дневник, 4. април 1995. Попов, Нина. „Капитални научни задатак: Српски биографски речник”.
Дневник, 10. август 1997. Попов, Чедомир. „Извештај о научноистраживачком раду у току 1961. го дине”. Годишњак Филозофскої факултета у Новом Саду, 6 (1961), 400. Попов, Чедомир. „Успешни резултати и нове обавезе. Поводом десетогодишњице Института за историјуВојводине”, Дневник, 19.новембар 1978,17.
Попов, Чедомир. „Хаос тенденциозно пробраних цитата. Косово у српској и југословенској науци и публицистици”. Политика, 15. новембар 1989, 10. Попов, Чедомир. „Човек за незаборав”. Рад Матице српске, 27 (1990), 141-143. Попов, Чедомир. „Лексикографско-биобиблиографско одељење Матице српске”. Рад
Матице српске, 28 (1991), 71-72. Попов, Чедомир. „Стара песма на нов глас”. Дневник, 20. август 1992,3. Попов, Чедомир. „Затрпани јендеци”. НИН, 28. јануар 1994,22-23. Попов, Чедомир. „Злоупотреба пре употребе”. НИН, 14. јул 2005. Попов, Чедомир. „До Лексикографског завода ароганцијом”. Политика,
16. јун 2006. Попов, Чедомир. „Ко губи има право да се л ути”. НИН, 24. април 2008. Поповић, Радован. „Биографски
речник: изашао из штампе први том Српског биографског речника”, Политика, 8. април 2005. Радовић, Д. „Све у једној књизи: Српска енциклопедија”. Политика, 20. април 1998. Радовић, Д. „Чедомир Попов председник Матице српске”. Политика, 15. јун 2008. Рандељ, Дјорђе. „Језик аспидски, мрзости достојан”. Дневник, 25. мај 2008. Ређеп, Драшко. „Новосадска Трибина младих”. Летопис Матице српске, 383, 5 (1958): 446-451. Стефановић, Миливоје; Мирјана Д. Стефановић, Иван Негришорац и Чедо мир Попов. „Полемика: (не)ко je зауставио Српску енциклопедију”, НИН, 10. децембар 2009; 17. децембар 2009; 24. децембар 2009; 31. децембар 2009; 7. јануар 2010; 14. јануар 2010; 21. јануар 2010. 263
Хорват, Бранко. „Косовско питање - завршни разговор”. Књижевне новине, 15. октобар 1987,4. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Допринос науци и уметности: избори у ВАНУ”. Дневник, 4. децембар 1987. Цвијановић-Лотина, Ратка. „Враћање великог дуга: Српски биографски реч ник”. Дневник, 2. март 1992.
Цвијановић-Лотина, Ратка. „Основе свих знања: Енциклопедија српског на рода као цивилизацијски подухват”. Дневник, 3. јануар 1993. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Научни дуг генерације: припреме за издавање Српске енциклопедије”. Дневник, 9. април 1995. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Књига за вечност”,
Дневник, 30. април 1998. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Оставштина за будућност: пројекат Српске енциклопедије”, Дневник, 16. април 2000. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Слика научних знања: капитално издање Матице српске Српски биографски речник”. Дневник, 12. јун 2005. Чанадановић, Мирко. „У јендеку
процеса: шта je навело историографа По пова да овако различито прочита једна те иста документа, па тако учини једнако сумњивим и старе и нове своје судове о аутономији Војводине?” НИН, 14. јануар 1994. Чекић, Весна. „Већина академика не подржава наставак рада ВАНУ”. Днев ник, 23. октобар 2001.
Чурчић, Лаза. „Питање мере”. НИН, 28. јул 2005. Штајнер, Мирослав. „Ко je y раскораку c Бременом”. Дневник, 11. март 1979. Cerović, Ljubivoje. „Aktivnosti Pokrajinskog odbora Društva istoričara SAP Vojvodine”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1974), 243-246. Horvat, Branko. „Kosovski anti-
barbarus”. Duga, 379. 3. septembar 1988. Ljušić, Radoš. „Akademik Čedomir Popov iznosi netačne tvrdnje da je Zavod
za udžbenike „poželeo više kompetencija” u vezi sa izradom Srpske enciklo pedije”. Blic, 23. jun 2006. Ljušić, Radoš. „Po recima akademika Čedomira Popova zbog Ljušićevih zahteva za veće kompetencije Zavoda za udžbenike pri izradi nacionalne enciklo pedije stalo se sa radom na tom projektu”. Blic, 26. јун 2006. Marjanovič, Jovan. „Uvodna reč”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1 (1962), 3-4. Palić, Milenko. „О pojavama i problemima u istoriografiji”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1983), 77-79. Popov, Čeda. „Grad - simbol dobre volje”. Index, 15. februar 1960,4. Popov, Čedomir i Aleksandar Forišković. „Na početku izlaženja”. Istraživanja, 1 (1971), 5-7. Popov, Čedomir. „Tendenciozna nauka - nerealna politika. Čiča Perina toljaga”. Duga. Vanredni broj: Istina о Kosovu (jul 1988), 8-9. 264
Popov, Čedomir. „Ako laže koza ne laže rog”. Duga, 381 (1-14. oktobar 1988), 75. Ramač, Mihal. „Besmrtnici na političkoj klackalici: hoće li Vojvodina ponovo imati Akademiju nauka?”. Danas, 17. novembar 2001. Stankovič, Đorđe i Drago Roksandić. „Šesti tom tradicije i inovacije”. NIN, br. 1734, 25. mart 1984, 31-33. Електронски извори Cehatba Чедомира Попова, епизода 2, аутор: Милорад Црњанин. Доступно на: https://www.youtube.com/watch?v=EEfcjSF-q2k list=PLcehieRxpmN8TS_ jPiah3xMcx7kss_cGN8dndex=15. Приступљено: 26. 2. 2020. „Svedočenje Audrey Helfant Budding, 23. і 24. jul 2003. godine”, u: Suđenje Slo bodanu Miloševiču: transkripti, 88-180. Доступно на: http://www.hlc֊rdc. org/Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20 Slobodanu%20Milosevicu%20%2839%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20 Slobodanu%20Milosevicu%20-%2024.%20jul%202003.pdf. Приступљено: 20. 7. 2020. „Svedočenje Čedomira Popova, 15. decembar 2004. godine”, u: Suđenje Sloboda nu Miloševiču: transkripti, 295-296. Доступно на: http://www.hlc-rdc.org/ Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20Milosevicu%20%2814%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20 Slobodanu%20Milosevicu%20֊%2015.%20decembar%202004.pdf. Приступљено: 20. 7.2020. „Svedočenje Čedomira Popova, 16. decembar 2004. godine”, u: Suđenje Slobodanu Miloševiču: transkripti, 315. Доступно на: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20 Milosevicu%20%2814%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20 Milosevicu%20-%2016.%20decembar%202004.pdf. Приступљено:
20.7.2020. Зборници докумената u службени документи „Закон о Српској академији наука и уметности”. Службени іласник PC, бр. 49/92. „Законо Српској енциклопедији”. Службени їласникРС, бр. 110,12. децембар 2005. Касаш, Александар. „Записници Матичне комисије за оснивање Институ та за изучавање историје Војводине пре четири деценије”. Споменица ИсторијскоГ архива Срем, 7 (2008), 127-145. Крестић, Василије (ур.). Српско питањеданас. Друт конгрес српских интелектуалаца. Беоїрад, 22-23. април 1994. Београд: Српски сабор и др., 1994. 265
„Deklaracija o Vojvodini”, у: Autonomija Vojvodine danas. Rasprava na okruglom stolu održanom 9.1.1993. u Novom Sadu (Novi Sad: Svenacionalni demo kratski front Vojvodine, 1993), 26-28. Nastanak Vojvođanske akademije nauka u umetnosti. Novi Sad: VANU, 1981. Piper, Ernst Reinhard (Hrsg.).
“Historikerstreit”. Die Dokumentation der Kontro verse um die Einzigartigkeit der nationalsozialistischen Judenvernichtung. München, Zürich: Piper Verlag, 1987. „Statut Društva istoričara Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine”. Go dišnjak društva istoričara Vojvodine (1974), 251-259. Научни
u струнни радови Чедомира Попова Гаћеша Никола; Милутин Перовић, Чедомир Попов, Лазар Ракић и Калман Чехак. Историја за Iразред средње школе. Нови Сад: Покрајински за вод за издавање уџбеника, 1975. Попов, Чедомир. „Прва турнеја Српског народног позоришта 1861.” Pag војвођанских музеја, 9 (1960),
263-271. Попов, Чедомир. „Први социјалисти у Војводини”. Зборник за друштвене науке, Матица српска, 25 (1960), 172-177. Попов, Чедомир. „Формираше АФЖ-а 1942. - резултат КПЈ према женском питању и последица политике стварања Народног фронта”. Годишњак Филозофскої факултета у Новом Саду, 6 (1961),
9-55. Попов, Чедомир. „Обележавање октобарске револуције у Срему за време народноослободилачког рата”. Годишњак Филозофскої факултета у Новом Саду, 10 (1967), 5-33. Попов, Чедомир. „Неки методолошки проблеми у проучавању историје Војводине”. Зборник за историју Матице српске, 2 (1970), 153-156.
Попов, Чедомир. „Чему служи историја? (Над књигом Марка Блока: Одбрана историје или занат историчара)”. Летопис
Матице српске, 407,1 (1971), 105-117. Попов, Чедомир. Француска и Србија: 1871-1878. Београд: Научно дело, 1974. Попов, Чедомир. „Над загонеткама међуратне Европе”. Летопис Матице српске, 417, 2 (1976), 256-259. Попов, Чедомир. „Србија 1868-1878”. У: Историја српскої народа. Књ. V-l, yp. Владимир Стојанчевић. Београд: СКЗ, 1981, 305-421. Попов, Чедомир. „Проблеми проучавања наше савремене историје (6): Трагање за ослонцем”. Политика, 11. јануар 1982,10. Попов, Чедомир. „Проблеми проучавања наше савремене историје (7): Историчар и његово доба”. Политика, 12. јануар 1982, 12. Попов, Чедомир. „Србија: привреда, друштво и политика; Немирне године и везивање за Аустро-Угарску”. У: Историја српскої народа. Књ. ѴІ-1, yp. Андреј Митровић. Београд: СКЗ, 1983, 7-94. 266
Попов, Чедомир. „Србија: привреда, друштво и политика; Немирне године и везивање за Аустро-Угарску”. У: Историја српскої народа. Књ. ѴІ-1. Београд: СКЗ, 1983, 7-94. Попов, Чедомир (ред.). Војводина у народноослободилачком рату и социјалистичкојреволуцији 1941-1945. Нови Сад: Институт за историју,
1984. Попов, Чедомир. „Југославија од идеје до државе”. Домети, 55 (1988), 7-16. Попов, Чедомир. „Прогресиван историјски чин”. Књижевне новине, бр. 765, 1. децембар 1988,6. Попов, Чедомир. „Француска револуција: узроци, характер, искуства”, До мети, 59 (1989), 51-59. Попов, Чедомир. „Француски
утицаји на српску друштвену и политичку мисаоу 19. веку”. Зборник Матице српске за историју, 41 (1990), 73-81. Попов, Чедомир. „Европа и српска национална револуција у 19. веку: историографско-методолошки оглед”. Истраживања, 13 (1990), 89-114. Попов, Чедомир. „Срби на међународној сцени”. Политика
(Културни додатак), 5. септембар 1992. Попов, Чедомир и Јелена Попов. Аутономија Војводине - српско питаѣе. Сремски Карловци: Карловачка уметничка радионица, 1993. Попов, Чедомир. Политички фронтови Другої светскої рата. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 1995. Попов,
Чедомир. „Предговор другом издању”. У: Ч. Попов, Од Версаја до Данцига. Београд: Службени лист СРЈ, 1995, 5-6. Попов, Чедомир. Полемика Јована Ристиһа и српских конзервативаца 1877. Године. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства, 1997. Попов, Чедомир. „Објективност и ангажованост
историчара”. У: Ч. Попов, О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999,13-27. Попов, Чедомир. „Неки
методолошки проблеми историје и теорије међународних односа”. У: Ч. Попов, О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999, 28-38. Попов, Чедомир. О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999. Попов, Чедомир. „Академик Петар И. Поповић”. У: Ч. Попов, О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999, 61-72. Попов, Чедомир. „Рад Матице српске на лексикографији”. У: Српски духов ни простор. Зборникрадова са научног скупа: Бијељина 29-30. октобар 1998. Бања Лука - Српско Сарајево: Академика наука и умјетности Репу блике Српске, 1999, 109-115. Попов, Чедомир. „Предговор. Светозар Милетић као политички писац и мислилац”. У: Светозар Милетић, Сабрани списи, прир. Ч. Попов и Д. Микавица, Књ. I. Београд: Завод за уцбенике и наставна средстава, 1999,11-27. 267
Попов, Чедомир. „Крај историје?”. Лешопис Машице српске, 463,3 (1999), 789-792. Попов, Чедомир. „Французи и Српска револуција 1804-1815”. У: Европа и српска револуција 1804-1815, yp. Ч. Попов. Нови Сад: Платонеум, 2004, 319-434. Попов, Чедомир. Велика Србија: стварност и мит. Нови Сад и Сремски Кар
ловци: ИКЗС, 2007; 2. и 3. издање 2007; 4., 5. и 6. издање 2008; 7. издање 2014. Попов, Чедомир; Миро Вуксановић и Драган Станић. „Енциклопедијски завод Матице српске. О Матици српској као средишту српске лексикографије”. Рад Матице српске, 44 (2007), 353-361. Попов, Чедомир. Неточно питање и српска
револуција 1804-1918. Београд: Српска књижевна задруга, 2008. Попов, Чедомир. „Персонална енциклопедија српског народа”. Летопис Матице српске, 484, 6 (2009), 968-969. Попов, Чедомир. Грађанска Европа 1770-1914. Кн . 1: Основи европске исто рике XIX века 1770-1815; Кн . 2: Политичка историја Европе
1815-1871; Књ. 3: Друштвена и политичка историја Европе 1871-1914. Београд: Завод за уцбенике, 2010. Popov, Čedomir. „Svetozar Markovié о emancipaciji žena”. Зборникза друштвене науке, Матица српска, 32-33 (1962), 124-136. Popov, Čedomir. „Odjeci odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a u Vojvodini”. Jugo
slavenski istorijski časopis, 3 (1963), 73-93. Popov, Čedomir. „Zbornik društvene nauke, 22 do 30. Matica srpska, Novi Sad, 1959-1961”. Historijski zbornik, 1-4 (1963), 329-339. Popov, Čedomir. „Metodološke koncepcije Pjerą Runevena. Prilog poznavanju savremene francuske istoriografije”.
Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1967), 111-148. Popov, Čedomir. „U znaku preživelih ideja i teorija”.
Gledišta 1 (1968), 81-90. Popov, Čedomir. „Neki problemi nastave istorije na jugoslovenskim univerzite tima”. У: Prvi jugoslavenski simpozijum a nastavi istorije. Novi Sad: Društvo istoričara SAP Vojvodine, 1972,45-62. Popov, Čedomir. Od Versaja do Danciga. Beograd: NOLIT, 1976. Popov, Čedomir. „Problem distance i savremena istorija Jugoslavije”. Treći pro gram, 32 (1977), 105-111. Popov, Čedomir. „Istočna kriza 1875-1878 - Sanstefanski mir i Berlinski kon gres”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1978), 107-117. Popov, Čedomir. „Koncepcija novog nastavnog plana i programa za istorijų na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu”. У: Savremena univerzitetska nastava. Novi Sad: Udruženje univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika SAP Vojvodine, 1979, 85-89. 268
Popov, Čeđomir. „Savremenost kao predmet istorije”. Treći program 46 (1980): 255-260. Popov, Čedomir. Srbija na putu oslobođenja. Borba za politički preobražaj i držav nu nezavisnost 1868-1878. Beograd: Naučna knjiga, 1980. Popov, Čedomir. Uvod u Opštu istorijų Novog veka. Skripta za studente
istorije. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za istorijų, 1985. Popov, Čedomir. „Uloga nacionalne i opšte istorije”. У: Istoriografija, marksizam i obrazovanje. Beograd: Izdavački centar Komunist, BIGZ, 1986, 37-44. Popov, Čedomir. „Predgovor jugoslovenskom izdanju”. У: Žak Godšo, Revolucije
1848. Beograd: NOLIT, 1987, 7-18. Popov, Čedomir i Branislav Ćurčić. „Neki značajniji rezultati svetske istoriografije о svetu u novom veku”. Nastava istorije, 1-2 (1987), 49-60. Popov, Čedomir. „E. ƒ. Hobsbawm, Doba revolucije 1789-1848, Zagreb 1987”. Jugo slavenski istorijski časopis, 23, 3-4
(1988), 283-286. Popov, Čedomir. „Uvodna reč”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1989), 7-10. Popov, Čedomir. „Sta je stvorilo i šta je održalo Jugoslaviju?”. Jugoslavenski isto rijski časopis, 1-4 (1989), 159-160. Popov, Čedomir. „Francuska revolucija u istoriografiji”, Gledišta. Časopis za
dru štvenu kritiku i teoriju, 7-9 (1989), 55-64. Popov, Čedomir. Građanska Evropa. I-II. Novi Sad: Matica srpska, 1989. Приказы mula Чедомира Попова Батаковић, Душан Т. „Дивно столеће”, Политика, 27. јануар 1990,15. Вт., Д. ,,’Ћоровић’ Попову: Награда за науку академику Чедомиру Попову за дело
’Велика Србија: стварност и мит’”. Вечерње новости, 6. септембар 2008. Даутовић, Сава. „Подвиг академика Попова”,
Политика, 16. октобар 1989. Гавански, ТЈорђе. „Чедомир Попов, Француска и Србија 1871-1878, Београд: САНУ, 1974”. Историјски часопис, 22 (1975), 272-274. Гаћеша, Никола Л. „Čedomir Popov, Srbija na putu oslobođenja. Borba za poli tički preobražaj i državnu nezavisnost 1868-1878, Beograd: Naučna knjiga, 1980”. Зборник за историју Матице српске, 22 (1980), 174-175. Јовановић, Радоман. „Чедомир Попов, Француска и Србија 1871-1878, Београд: САНУ, 1974”. Историјски записи, 32,1 (1975), 187-188. Крестић, Василије. „Европаи српскареволуција 1804-1815, Платонеум, Нови Сад, 2004”. Настава и историја, 2 (2004), 124-128. Крестић, Василије. „Велика Србија, стварност и мит”. Летопис Матице срп ске, 480,1-2 (2007), 184-189. Љушић, Радош. „Промашаји повесника Попова”. НИН, 12. јун 2008, 52-55. Милутиновић, Коста. „Из историје француско-српских односа”. Књижевне новине, 1. март 1975. 269
Петрановић, Бранко. „Грађанска Европа: поводом синтезе Чедомира Попо ва”. Баідала, год. 31, бр. 368-369 (1989), 25-27. Терзић, Славейко. „Чедомир Попов, Велика Србија ֊ стварност и мит”. Луча. Часопис за културу уметност и науку, 2-3 (2009), 5-8. Тиквицки, Геза. „Три оцене о народноослободилачком
рату у Бачкој”. Зборник Матице српске за историју, 35 (1987), 175-187. Djordjevic, Dimitrije. “Francuska i Srbija, 1871-1878 [France and Serbia, 1871-78] by Cedomir Popov”, The American Historical Review, 84,2 (1979), 448-449. Ekmečič, Milorad. „Čedomir Popov: Građanska Evropa 1770-1871”. Prilozi.
Insti tut za istorijų u Sarajevu, 25-26 (1990), 349-351. Gaćeša, Nikola. „Francuska i Srbija 1871-1878, Beograd: SANU, 1974”. Jugosla venski istorijski časopis, 3-4 (1974), 255-258. Navalušić, Vojin. „Vojvodina u Narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revo luciji 1941-1945”. Godišnjak
društva istorioara Vojvodine (1983), 109-123. Rakić, Lazar. „Vredno naučno ostvarenje”. Misao, 26. april 1977. Strčić, Petar. „Plastični odraz vremena”. Novi list, 18. ožujak 1977. Zorn, Tone. „Čedomir Popov: Od Versaja do Danciga”. Zgodovinski časopis, 31,3 (1977), 402-403. ЛИТЕРАТУРА БиблиоГрафије
u енциклопедије Зеремски, Вида. БиблиоГрафија Чедомира Попова. Нови Сад: САНУ, Матица српска и Платонеум, 2006. Зеремски, Вида и Јелена Попов (прир.). Чедомир Попов. Живот и историја. БиблиоЈрафија. Нови Сад: Академска књига, 2015. Мала енциклопедија Просвета, кн . 2. Београд: Издавачко предузеће
Просве та, 1959. Мереник, Славица; Невен Исаиловић и Властимир Тјокић (прир.). Библиоїрафија академика Симе
Ћирковића. Београд: Историјски институт, 2011. Мереник, Славица. Библиографија радова академика Милорада Екмечиһа. Београд: САНУ, 2014. Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић (yp.). Енциклопедије српске историоїрафије. Београд: Knowledge, 1997. Lončar, Dragomir i Ljubodrag Dimič. Branko Petranović. Bibliografija i biobibliografija. Beograd: Filozofski fakultet, 1996. 270
Mačković, Stevan. „Godišnjak društva istoričara Vojvodine - popis autora i radova za godine 1974-1983”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1983), 83-95. Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, knj. 6. Zagreb: JLZ, 1980. Papadopolos, Dušan (prir.). Rad. Knjige 1949-1989.
Beograd: Rad, 1989. Popovič, Dragoljub (prir.). Nalit 1928-1978. Bibliografija. Beograd: Nolit, 1978. Porciani, Ilaria und Lutz Raphael (eds.). Atlas of European Historiography. The Making of a Profession 1800-2005. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2010. МоноГрафије Авдијев, В. И. Историја старої
Истока. Београд: Научна књига, 1952. Алексов, Бојан. Назарени међу Србима. Верска трвења у јужној Угарској и Србији од 1850. до 1914. Београд: Завод за уџбенике, 2010. Антоловић, Михаел. Историографи]а и политика. Интелектуална биоїрафија Фридриха Мајнекеа. Београд: Институт за европске студије и
Ал батрос Плус, 2017. Антонић, Слободан. Лоша бесконачност. Прилози социолотји српскоїдруштва. Београд: Службени гласник, Досије студио, 2012. Антонић, Слободан. Још није Готово. Милошевиһ. Београд: Vukotić media, 2015. Берк, Питер. Француска историјска револуција: школа “Анала” 1929-1989. Сремски
Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 2011. Бешлин, Бранко. Европскиутицаји на српски либерализам уXIX веку. Срем ски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 2005. Бибо, Иштван. Беда малих источноевропских држава. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1996. Бјелица, Слободан. Спорови око аутономије Војводине. Књ.
1:1961-1974. Београд: Службени гласник, 2015. Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. Београд: САНУ, 1986. Бонџић,
Драгомир. Универзитет у социализму. Високо школствоу Србији 1950-1960. Београд: ИСИ, 2010. Брајзах, Ернст. Историографија: стари век, средњи век, ново доба. Београд: CLIO, 2009. Браћа Руварац у српској историографији и култури. Зборник радова. Нови Сад: Огранак САНУ; Сремска Митровица: Музеј Срема, 1997. Бродел, Фернан. Списи о историји. Београд: СКЗ, 1992. Вебер, Макс. Духовни рад као позив. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1998. Владисављевић, Небојша. Антибирократска револуција. Београд: Архипе лаг, 2020. Графенауер, Бого; Душан Перовић и Јарослав Шидак (ур.). Историја народа Југославије. Београд: Просвета, 1953. 271
Димић, Љубодраг. Историја српске државности. Књ. III: Србија y Іуїославији. Нови Сад: САНУ, „Беседа”, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2001. Дос, Франсоа. Историја структурализма, II. Лозница: Карпос, 2019. Дошлић, Ненад. Матица српска 1941-1951. Нови Сад: Матица српска, 2011.
ТЈорђевић, Димитрије. Националне револуције балканских народа 1804-1914. Београд: Службени лист СРЈ, 1995. Ђурковић, Миша. Илузија Европскеуније. Београд: Catena mundi и Институт за европске студије, 2015. Ердељановић, Јован. Срби у Банату. Насеѣа и становништво. Нови Сад: Матица српска, Прометеј,
1992. Историја Црне Горе. І-ІП. Титоград: Редакција за историју Црне Горе, 19671975. Јакшић, Гргур и Војислав Вучковић. Спотьна политика за владе кнеза Ми хаила. Преи балкански савез. Београд: Историјски институт, 1963. Јовановић, Мирослав и Радивој Радић. Криза историје. Српска историографија и
друштвени изазови краја 20. и почетка 21. века. Београд: УДИ, 2009. Кашанин, Милан. Сусрети и писма. Пронађене ствари. Мисли (=Изабрана дела, кн . 6). Београд: Завод за уцбенике, 2004. Кенеди, Пол. Припрема за 21. век. Београд: Службени лист СРЈ, 1997. Керчов, Сава; Jobo Радош и Александар Раич.
Митинзиу Војводини 1988. Године: рађање политичкої плурализма. Нови Сад: Дневник, 1990. Ковачевић, Душко Μ. Светозар Милетиһ. Живот и политика 1826-1901. Београд: Завод за уцбенике, 2009. Ковић, Милош (прир.). Срби 1903-1914. Историја ugeja. Београд: Clio, 2015. Колингвуд, Робин Џ. Идеја историје.
Београд: Службени лист, 2003. Кољанин, Драгица. ИзГрађивање идентитета: историја ЈуГославијеууцбеницима за
основне школе у Србији 1929-1952. Нови Сад: Филозофски факултет, 2014. Крестић, Василиче Ђ·; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркл уш, Бранко Бешлин и 'ђорђе ТЈурић (ур.). Споменица академику Чедомиру Попову. Нови Сад: Матица српска, 2017. Ломпар, Мило. Полихисторска истраживања. Београд: Catena mundi, 20172. Љушић, Радош. Тумачења српскереволуције у историографији 19. и 20 века. Београд: СКЗ, 1992. Љушић, Радош. Књта о Начертанију. Национални и државни програм Кнежевине Србије 1844. Београд: БИГЗ, 1993. Марковић, Предраг Ј. Беоірад између Истока и Запада 1948-1965. Београд: Службени лист СРЈ, 1996. Матјез, Албер. Француска револуција. Београд: Просвета, 1948. 272
Машкин, Николај А. Историја старої Рима. Београд: Научна књига, 1951. Микавица, Дејан. Михаила Полит Десанчић. Вођа српских либерала у АустроyïapcKoj. Нови Сад: Stylos, 2007. Милетић, Светозар. Сабрани списи, Књ. І-ІІ/1-3-ІІІ, прир. Чедомир Попов и Дејан Микавица. Београд: Завод за уцбенике и
наставна средства, 1999-2001. Милисавац, Живан. Матица српска 1826-1964. Нови Сад: Матица српска, 1965. Милићевић, Наташа. Југословенска власт и срйско Грађанство 1944-1950. Београд: ИНИС, 2009. Милосављевић, Борис. Слободан Јовановић - теорија. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2017. Митровић,
Андреј. Време нетрпеѣивих. Политичка историја великих држава Европе 1919-1939. Београд: Српска књижевна задруга, 1974. Митровић, Андреу Ђудљива муза. Оїледи о историјском, научном и уметничком. Ваљево: ГИП „Милић Ракић”, 1992. Митровић, Андреј (yp.). Прекретнице новије српске историје. Центар за
научна истраживања Српске академије наука и уметности и Универзитет, 1995. Митровић, Андреј. Пропитивање Клио: оїледи о теоријскому историоїрафији. Београд: Војска, 1996. Николић, Коста. Прошлост без историје. Полемике у јушсловенској историоГрафији 1961-1991. Београд: ИСИ, 2003. Николић, Коста.
Српска књижевност и политика 1945-1991. Главни токови. Београд: Завод за уцбенике, 2012. Николић, Коста. ЈуГославија, последњи дани 1989-1992. Књ. 1: Сви Срби у једној држави. Београд: Службени гласник, 20192. Оташевић, Душан (ур.). Српска академија наука и уметности: 175 іодина: 1841-2016. Београд:
САНУ, 2016. Перишић, Мирослав. Од Сталина ка Сартру: формираше јутсловенске интелтенције на европским
универзитетима 1945-1958. Београд: ИНИС, 2008. Перовић, Латинка. Српски социјалисти 19. века. кн . І-ІП. Београд: Рад, Службени лист СРЈ, 1985-1995. Петрановић, Бранко. ЈуГословенско искуство српске националне интеїрације. Београд: Службени лист СРЈ, 1993. Петрановић, Бранко. Историчар и савремена епоха. Београд: НИУ Војска, 1994. Петрановић, Бранко. Историоїрафске контроверзе. Београд: Службени лист СРЈ, 1998. Петровић, Бошко и Живан Милисавац, Нови Сад. Нови Сад: Матица срп ска, 19873. 273
Поповић, Васиљ. Историја нової века 1492-1815. Београд: Задужбина Луке Ћеловића-Требињца, 1941. Поповић, Душан Ј. СрбиуБанату до краја осамнаестої века. Историја насеѣа и становништва. Београд: Српска академија наука и Научна књига, 1955. Поповић, Петар И. Француско-српски односиза време
Првоїустанка. Напо леон и Карађорђе. Београд: б. и., 1933. Предојевић, Ненад. Историско друштво у Новом Саду (1927-1941). Аналитички инвентар. Нови Сад: Архив Војводине, 2012. Радић, Радмила. Живот у бременима: Гаврило Дожић 1881-1950. Београд: Институт за новију историју Србије, 2006. Радојевић,
Мира. Српски народ ијугословенска Краљевина. Књ. 1: Од југословенске идеје до југословенске државе. Београд: СКЗ, 2019. Радојчић, Никола. Српски историчар Јован Рајић. Београд: Научна књига, 1952. Ракић, Лазар. Надать: до 1945. їодине. Нови Сад: Матица српска, 1988. Робертс, Цон Μ. Европа 1880-1945.
Београд: CLIO, 2002. Рудић, Срђан (yp.). Споменица академика Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт, 2011. Самарџић, Радован (ур.). Сто іодина Филозофскої факултета. Београд: Народна књига, 1963. Самарџић, Радован. Писци српске историје. кн . І֊ІѴ, Београд: Просвета, 1976,1981,1986,1994.
Самарџић, Слободан. Tpaïeguja Косова и Метохије. Између Србије и Европске уније. Београд: Catena mundi, 2018. Скаскин, С. Д. и О. Л. Вајнштајн (ред.). Историја средн еї века, књ. II. Београд: Научна књига, 1952. Споменица Радована Самарциһа. Београд: Београдски универзитет, 1994. Станковић, Дорђе и
Љубодраг Димић, ИсториоГрафија под надзором. Нрилози историји историоГрафије, књ. 1-2. Београд: Службени лист СРЈ,
1996. Станковић, Дорђе. Изазов нове историје. књ. 2. Београд: НИУ „Војска”, 1994. Стипчевић, Никша. Критичке u друге минијатуре. Нови Сад: Платонеум, 2002. Стојановски, Александар; Љубен Лапе, Данчо Зографски и Михайло Апо столски. Историја на македонскиот народ. I-III. Скопје: Нова Маке донка, 1969. Тарле, J. В.; А. В. Јефимов и Ф. А. Хејфец (ред.). Историја нової века, кн . I: Од француске буржоаске револуције до француско-прускої рата и Париске комуне (1789-1870). Београд: Просвета, 1948. Тарле, Ј. В.; А. В. Јефимов, Ф. И. Нотович и В. Μ. Хвостов (ред.). Историја нової века, књ. II: Од француско-прускоїрата и Париске комуне до по беде Октобарскереволуцијеу Русији и завршетка империјалистичког рата 1870-1918. Београд: Просвета, 1949. 274
Трговчевић, Љубинка. Историја Српске књижевне задруїе. Београд, 1992. Трибина младих: 54-59. Нови Сад: Дневник, 1960. Удаљцов, A. Д.; J. А. Космински и О. Л. Вајнштајн (ред.). Историја cpegmeī века, кн . I. Београд: Научна књига, 1950. Февр, Лисјен. Борба за историју. Прир. Дубравка Стојановић.
Београд: СКЗ, 2004. Фире, Франсоа. О Француској револуцији. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1990 Фире, Франсоа. Радионица историје. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1994. Форд, Френклин Л. Европа у доба револуција 1780-1830. Београд: CLIO, 2005. Хердер, Хари. Европа у 19. веку 1830-1880.
Београд: CLIO, 2003. Церовић, Љубивоје. Хроника Меленаца 1751-1941. Напредни и револуционарни покрет. Меленци: Месна заједница, Месна конференција ССРНВ, Завичајно друштво, 1984. Чомски, Ноам. Шта то (у створи) xohe Америка? Београд: Институт за политичке студије, 1994. Чубриловић, Baca. Историја
политичке мисли у Србији XIX века. Београд: Просвета, 1958. Altrichter, Helmut und Elisabeth Müller-Luckner. GegenErinnerung. Geschichte als politisches Argument im Transformationsprozess Ost-, Ostmittel- und Südosteuropas. München: Oldenbourg, 2006. Antoljak, Stjepan. Hrvatska historiografija.
Zagreb: Matica Hrvatska, 20042. Antonic, Slobodan. Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloševiča. Beograd: Otkrovenje, 2002. Asman, Alaida. Rad na nacionalnom pamćenju. Kratka istorija nemačke ideje obrazovanja. Beograd: XX vek, 2002. Bakié, Jovo. Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači.
Beograd: Službeni glasnik, 2011. Barral-Baron, Marie et Philippe Joutard (dir.). Lucien Febvreface à l’Histoire.
Rennes: Presses Universitaires de Rennes, 2019. Barrow, Clyde W. More Than a Historian: The Political and Economic Thought of Charles A. Beard. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers, 2000. Berend, Ivan T. Evropa posle 1980. Beograd: Arhipelag, 2012. Berger, Stefan with Christoph Conrad. The Past as History. National Identity and Historical Consciousness in Modern Europe. Basingstoke: Palgrave Macmil lan, 2015. Bernheim, Ernst. Einleitung in die Geschichtswissenschaft. Berlin - Leipzig: Vere inigung wissenschaftlicher Verleger, 19202. Bloch, Marc. Apologija historije ili zanatpovjesničara. Zagreb: Srednja Europa, 2008. Blok, Mark. „Odbrana istorije ili zanat istoričara”. Treći program, 2 (1970), 329-460. 275
Eleieken, Jochen (ur.). Povijest svijeta od početka do danas. Zagreb: Naprijed, 1977. Bogue, Allan G. Frederick Jackson Turner: Strange Roads Going Down. Norman: University of Oklahoma Press, 1988. Boldt, Andreas Diete. The Life and Work of the German Historian Leopold von Ranke (1795-1886). An Assessment of His Achievements. Lewiston: Mellon Press, 2014. Boli, Džon i Frenk Dž. Lečner. Kultura sveta. Beograd: CLIO, 2006. Bondzie, Dragomir. Beogradski univerzitet 1944-1952. Beograd: ISI, 2004. Boshof, Egon, Kurt Düwell und Hans Kloft, Grundlagen des Studiums der Geschichte. Köln - Wien: Böhlau, 1973. Bourdieu, Pierre. Homo Academicus. Stanford: Stanford University Press, 1988. Božić, Ivan; Sima Ćirković, Milorad Ekmečič i Vladimir Dedijer. Istorija Jugosla vije. Beograd: Prosveta, 1972. Braubach, Max. Von der Französischen Revolution bis zum Wiener Kongreß (= Geb hardt. Handbuch der deutschen Geschichte. Band 14). München: DTV, 1974. Brunner, Otto, Werner Conze und Reinhart Koselleck (Hrsg.). Geschichtliche Grundbegriffe: Historisches Lexikon zurpolitisch-sozialen Sprache in Deutsch land, Bd. I-VIII. Stuttgart: Klett-Cotta, 1972-1997. Budak, Neven et al. (ur.). Zbornik Mirjane Gross. Upovodu 75. rođendana. Zagreb: Filozofski fakultet i Zavod za hrvatsku povijest, 1999. Burke, Peter (ed.). New Perspectives on Historical Writing. University Park, PA: Pennsylvania State University Press, 2001. Cannadine, David. G. Μ. Trevelyan: A Life in History. London: HarperCollins, 1992. Clive, John. Macaulay: The Shaping of the Historian. New York - London: Knopf; Seeker and Warburg,
1973. Čepič, Zdenko (ur.). Zgodovina Slovencev. Ljubljana: Cankarjeva založba, 1979. Čelstali, Knut. Prošlost nije više što je nekad bila. Uvod u istoriografijų. Beograd: Geopoetika, 2004. Čirič, Jovan (prir.). Haški tribunal između prava i politike. Beograd: Institut za uporedno pravo, 2013. Daileader, Philip and Philip Whalen (eds.). French Historians 1900-2000: New Historical Writing in Twentieth-Century France. Malden, MA: Wiley-Blackwell, 2010. Dewald, Jonathan. “The Early Modern Period”. In: Encyclopedia ofSocial History, Vol. 1, ed. by Peter N. Stearns. New York: Charles Scribner s Sons, 2001,165-178. Dibi, Žorž. „Istorija mentaliteta”. Treći program, 2 (1970), 303-328. Droysen, Johann Gustav. Historik. Historisch-kritische Ausgabe von Peter Leyh. Stuttgart, Bad Cannstatt: frommann-holzboog, 1977. Duberman, Martin. Howard Zinn: A Life on the Left. New York: The New Press, 2012. Dunkhase, Jan Eike. Werner Conze. Ein deutscher Historiker im 20. Jahrhundert. Göttingen: Vandenhoeck Ruprecht, 2010. 276
Durkin, Philip (ed.). Oxford Handbook ofLexicography. Oxford: Oxford Univer sity Press, 2016. Đilas, Gordana i Nedeljko Mamula (prir.). Tribina mladih 1954-1977. Novi Sad: Kulturni centar, 2004. Đorđević, Miroslav. Suvremeni problemi istoriske nauke. Beograd: Kultura, 1959. Đukić, Slavoljub. Lovljenje vetra. Politička ispovest Dobriče Ćosića. Beograd: Sa mizdat B92, 2001. Đurđev, Branislav. Razvitak čovečanstva i društvo. Novi Sad: Filozofski fakultet, 1980. Đurić, Mihailo. Sociologija Maksa Vebera. Zagreb: Naprijed, 1987. Ekmečić, Milorad. Osnove građanske diktature u Evropi između dva svjetska rata. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, 1965. Erdmann, Karl Dietrich. Die Ökumene der Historiker. Geschichte der Internatio nalen Historikerkongresse und des Comité International des Sciences Histo riques. Göttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, 1987. Evans, Richard J. Eric Hobsbawm: A Life in History. New York: Oxford University Press, 2019. Eyck, Frank. G. P. Gooch: A Study in History and Politics. London: Macmillan, 1982. Ferro, Marc. The Use and Abuse ofHistory. London - New York: Routledge, 2003. Fetner, Gerald L. Immersed in Great Affairs: Allan Nevins and the Heroic Age of American History. Albany: State University of New York Press, 2004. Filozofskifakultet u Novom Sadu 1954-1984. Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984. Fink, Carole. Marc Bloch: A Life in History. Cambridge: Cambridge University Press, 1991. Fueter, Eduard. Geschichte der neueren Historiographie. München - Berlin: R. Olden bourg, 1911. Fuko, Misel. Poredak diskursa. Ložnica: Karpos, 2007. Fukujama,
Frensis. Kraj istorije i poslednji čovek. Podgorica: CID, 1997. Geiß, Imanuel. Der Hysterikerstreit. Ein unpolemischer Essay. Bonn: Bouvier, 1992. Glišović, Ljiljana. Srbija u ogledalu nemačke štampe 1987-2006. Beograd: Službe ni glasnik, 2011. Godechot, Jacques. La grande nation, l’expansion révolutionnaire de la France dans le monde de 1789 à 1799,I-II. Paris: Aubier, 1956. Godšo, Žak. Revolucije 1848. Beograd: Nolit, 1987. Gottschalk, Louis. Understanding History. A Primer of Historical Method. New York: Alfred A. Knopf, 1950. Grafenauer, Bogo. Zgodovina slovenskega naroda. I-V. Ljubljana: Kmečka knjiga, Glavna zadružna zveza, 1954. Grafenauer, Bogo. Struktura in tehnika zgodovinske vede: uvod v študij zgodovine. Ljubljana: Univerzitetna založba, 1960. Gross, Mirjana. Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: SNL, 1976. 277
Gross, Mirjana. Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: SNL, 19802. Gross, Mirjana. Suvremena historiografija. Korijeni, postignuća, traganja. Zagreb: Novi Liber, 2001. Habermas, Jirgen. Postnacionalna konstelacija. Politički eseji. Beograd: Otkrovenje, 2002. Halévi, Ran. L’expérience du passé: François Furet dansi ’atelier de l’histoire. Paris: Gallimard, 2007. Hejvud, Endru. Političke ideologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005. Hill, Roland. Lord Acton. New Haven ֊ London: Yale University Press, 2000. Hobsbaum, Erik. O istoriji. О teoriji, praksi i razvoju ¡storije i njenoj relevantno sti za suvremeni svet. Beograd: Otkrovenje, 2003. Hobsbawm, Eric. Doba revolucije 1789-1848. Zagreb: Školska knjiga, 1987. Hobsbawm, Eric. Doba kapitala 1848-1875. Zagreb: Školska knjiga, 1989. Hobsbawm, Eric. Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991. Beograd: Dereta, 2002. Horkheimer, Max i Theodor Adorno. Dijalektika prosvetiteljstva. Filozofijski fragmenti. Sarajevo: „Veselin Masleša”, 1974. Horvat, Branko. Kosovsko pitanje. Zagreb: Globus, 1988. Horvat, Branko. Kosovsko pitanje. Drugo dopunjeno izdanje. Zagreb: Globus, 1989. Hösch, Edgar. Evgenij Viktorovič Tarle (1875-1955) und seine Stellung in der sowje tischen Geschichtswissenschaft. Wiesbaden: Harassowitz, 1964. Iggers, Georg G. Istorijska пайка u 20. veku. Kritički pregled u međunarodnom kontekstu. Beograd: Arhipelag, 2014. Iggers, Georg G. Ein anderer historischer Blick. Beispiele ostdeutscher Sozialgeschichte. Frankfurt am Main: Fischer-Taschenbuch-Verlag, 1991. Iggers,
Georg G. The Theory and Practice ofHistory: Leopold von Ranke. London: Routledge, 2011. Iggers, Georg G. Od istorizmą do postmodernizma. Izabrani istoriografski ogledi. Novi Sad: Akademska knjiga, 2019. Inglis, Fred. History Man: The Life of R. G. Collingwood. Princeton: Princeton University Press, 2009. Janićijević, Milosav. Stvaralačka inteligencija međuratne Jugoslavije. Beograd: Institut društvenih nauka i Centar za sociološka istraživanja, 1984. Jankovič, Branimir. Mijenjanje sebe same. Preobrazbe hrvatske historiografije kasnog socijalizma. Zagreb: Srednja Europa, 2016. Juzbašić, Dževad (ur.). Naučno djelo akademika Branislava Đurđeva. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 2010. Kešejan, Razmig. Leva hemisfera. Kartografija novih kritičkih mišljenja. Beograd: FMK, 2016. 278
Kolakovski, Lešek. Filozofija pozitivizma. Beograd: Prosveta, 1972. Kopeček, Michael. Past in the Making. Historical Revisionism in Central Europe after 1989. Budapest, New York: CEU Press, 2008. Koren, Snježana. Politika povijesti u Jugoslaviji 1945-1960. Komunistička partija Jugoslavije, nastava povijesti, historiografija. Zagreb: Srednja Europa, 2012. Korsika, Bojan (ur.). Srbija i Albanci. I-II. Ljubljana: Časopis za kritiko znanosti, 1989. Kraljačić, Tomislav (ur.). Ekmečičev zbornik. Sarajevo: Društvo istoričara Bosne i Hercegovine, 1988. Langer, Ulrich. Heinrich von Treitschke. Politische Biographie eines deutschen Nationalisten. Düsseldorf: Droste, 1998. Langlois, Charles-Victor et Charles Seignobos. Introduction aux études historiques. Paris: Librairie Hachette, 1898. Le Gof, Žak. Da lije Evropa stvorena u srednjem veku? Beograd: CLIO, 2010. Lefebvre, Georges. The French Revolution, Vol. I: From Its Origins to 1793՛, Vol. II: From 1793 to 1799. New York: Columbia University Press, 1962,1964. Liessmann, Konrad Paul. Teorija neobrazovanosti: zablude društva znanja. Zagreb: Jesenski i Turk, 2008. Loth, Wilfried und Robert Picht. De Gaulle, Deutschland und Europa. Opladen: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 1991. McNeill, William H. Arnold J. Toynbee: A Life. Oxford: Oxford University Press, 1989. Mitrovič, Andrej. Raspravljanja sa Klio. О istoriji, istorijskoj svesti i istoriografiji. Sarajevo: Svjetlost, 1991. Milosavljevič, Olivera. Činjenice i tumačenja. Dva razgovora sa Latinkom Perovič. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2010. Mommsen, Wolfgang.
Die Urkatastrophe Deutschlands. Der Erste Weltkrieg 19141918. Stuttgart: Klett-Cotta, 2002. Morazé, Charles (ur.). Historija čovječanstva. Kulturni i naučni razvoj, svezak V, knj. 1-4. Zagreb, 1976. Morin, Edgar. Kako misliti Evropu. Sarajevo: Svjetlost, 1989. Najbar-Agičić, Magdalena. U skladu sa marksizmom ili činjenicama? Hrvatska historiografija 1945-1960. Zagreb: Ibis grafika, 2013. Nipperdey, Thomas. Deutsche Geschichte 1800-1918, I-III. München: C. H. Beck, 1983,1990,1992. Nolte, Paul. Hans-Ulrich Wehler. Historiker und Zeitgenosse. München: C. H. Beck, 2015. Nonn, Christoph. Theodor Schieder. Ein bürgerlicher Historiker im 20. Jahrhundert. Düsseldorf: Droste, 2013. Novick, Peter. That Noble Dream.The Objectivity Question and the American Historical Profession. Cambridge: Cambridge University Press, 1988. 279
Obradović, Marija. Hronika tranzicijskog groblja. Privatizacija društvenog kapi tala u Srbiji 1989-2012. Beograd: Nova srpska politička misao i Institut za noviju istorijų Srbije, 2017. Petitier, Paule. Jules Michelet: L’homme histoire. Paris: Grasset, 2006. Petranović, Branko. Istoriografija i revolucija. Beograd: Prosveta, 1984. Petrovič, Vladimir. Etničko čišćenje. Geneza koncepta. Beograd: Institut za savremenu istorijų, Arhipelag, 2019. Potofsky, Allan. “The One and the Many: The Two Revolutions Question and the ‘Consumer-Commercial’ Atlantic, 1789 to the Present”. In: Rethinking the Atlantic World. Europe and America in the Age of Democratic Revolutions, ed. by Manuela Albertone and Antonino De Francesco. Basingstoke: Palgra ve Macmillan, 2009,17-45. Rajšp, Vincenc (ur.). Grafenauerjev zbornik. Ljubljana: Zgodovinski inštitut Milka Kosa, 1996. Rajt, Ezmon (ur.). Ilustrovaná istorija sveta, knj. 3: Svet u ekspanziji·, knj. 4: Suvre meni svet. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadžič i Rad, 1983. Schieder, Theodor. Vom Deutschen Bund zum Deutschen Reich (=Gebhardt. Hand buch der deutschen Geschichte. Band 15). München: DTV, 1975. Schieder, Theodor (hrsg.). Handbuch der europäischen Geschichte: Bd. 5: Europa von der Französischen Revolution zu den Nationalstaatlichen Bewegungen des 19. Jahrhunderts-, Bd. 6: Europa im Zeitalter der Nationalstaaten und Europäische Weltpolitik bis zum Ersten Weltkrieg. Stuttgart: Klett-Cotta, 1968,1981. Schöllgen, Gregor und Friedrich Kiessling. Das Zeitalter des Imperialismus. Mün chen: R. Oldenbourg Verlag, 20095. Schulze, Hagen. Die
Identität Europas und die Wiederkehr der Antike. Bonn: Zentrum für Europäische Integrationsforschung, 2009. Sekelj, Laslo. Jugoslavija, struktura raspadanja. Ogledi о uzrocima strukturne krize jugoslavenskog društva. Beograd: Rad, 1990. Soboul, Albert. Francuska revolucija. Historijski pregled. Zagreb: Naprijed, 1989. Spiering, Menno and Robert Harmsen (eds.). Euroscepticism: Party Politics, Na tional Identity and European Integration. Amsterdam: Rodopi, 2004. Stankovič, Đorđe. Iskušenja jugoslavenske istoriografije. Beograd: Rad, 1988. The Cambridge Modern History. An Account of its Origin, Authorship and Pro duction. Cambridge: Cambridge University Press, 1907. The New Cambridge Modern History. Vol. I-XIV. Cambridge: Cambridge Uni versity Press, 1957-1979. Thomas, Keith. Changing Conceptions of National Biography: The Oxford DNB in Historical Perspective. Cambridge: Cambridge University Press, 2005. Tome, Gregor. Čiča Tomčeva koliba. Beograd: Službeni glasnik, 2010. 280
Troeltsch, Ernst. “Das Neunzehnte Jahrhundert”. In: Ernst Troeltsch, Gesammelte Schriften. Bd. 4: Aufsätze zur Geistesgeschichte und Religionssoziologie, hrsg. von Hans Baron, 614-649. Tübingen: J. C. B. Mohr, 1925. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti 1979-1989. Novi Sad: VANU, 1989.
Vukadinović, Đorđe (ur.). Vojvođanska pitanje. Beograd: Nova srpska politička misao, 2005. Vuletić, Vladimir (prir.). Globalizacija. Mit ili stvarnost. Beograd: Zavod za udž benike i nastavna sredstva, 2003. Ward, A. W.; G. W. Prothero and S. Leathes (eds.). The Cambridge Modem History. Vol. Ι-XIV.
Cambridge - New York: Cambridge University Press, 1902-1912. Živojinovič, Dragoljub. Uspon Evrope 1450-1789. Novi Sad: Matica srpska, 1985. Чланци и прилози у зборницима радова и колективним моно!рафијама Антоловић, Михаел. „Историографска радионица Ерика Хобсбаума”. Споменица ИсторијскоГ архива
Срем, 5 (2006), 201-224. Антоловић, Михаел. „Постмодернизам и/или историографија?”, Токови историје, 3-4 (2008), 177-197. Антоловић, Михаел. „Magnum opus Чедомира Попова ֊ историја Европе у дугом 19. веку”. Зборник Матице српскеза историју, 83 (2011), 159-182. Антоловић, Михаел. „Ka реструктурирању
друштвеног сећања - европске идеје и српско друштво (1903-1914). Осврт на књигу Срби 1903-1914. Историја идеја”. Летопис Матице српске, 498,6 (2016), 856-870. Антоловић, Михаел. „О занату историчара: теоријско-методолошка схватања Чедомира Попова”. У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур.
Крестић, Василије Ί).; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Тјорђе Тјурић. Нови Сад:
Матица српска, 2017,9-34. Антоловић, Михаел. „Ka снажењу рационалног потенцијала историјске науке - хеуристички значај концепта историјске културе”. У: Мето долошки изазови историјске науке: тематски зборник међународноГ значаја, ур. Здравко Делетић и Далибор Елезовић. Косовска Митро вица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018,15-32. Антоловић, Михаел. „Вернер Зомбарт (1863-1941): потиснути класик друштвене теорије”. У: Вернер Зомбарт, Трїовци u јунаци. Патриотска промишљања. Београд: Друштво за привредну историју и Институт за европске студије, 2018,145-179. Антоловић, Михаел. „ Друштвена историја на немачки начин - Ханс-Улрих Велер и историјска социјална наука”. Токови историје, 1 (2020), 221-242. 281
Антонић, Здравко. „Чубриловић Baco”. У: Енциклопедија сриске исшориоГрафије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 713-715. Баста, Данило. „Персонализована историја српског народа”. Летопис Ма тице српске, 480, 6 (2007), 1049-1053. Бекер, Анет и Жан-Жак Бекер. „Пјер
Ренувен”. У: Историчари, ур. Вероник Сал. Београд: СЫО, 2008,114-129. Берк, Питер. Француска историјскареволуција: школа „Анала” 1929-1989. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 2011. Бешлин, Бранко. „О једном популарном уџбенику историје и његовом аутору - Историја света Милоша Зечевића из 1880.
године”. Настава и историја, 7 (2007), 127-146. Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Зборник Матице српске за историју, 85 (2012), 163-168. Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур. Крестић, Василиче Д.; Михайло Војводић, Драган
Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Дорђе Ђурић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 35-43. Бјелајац, Миле. „Српска историографија данас - тематски разговори”. Токо ви историје, 1 (2018), 161-175. Бјелица, Слободан. „Прилог проучавању историје Матице српске и Филозофског факултета у Новом Саду”,
Истраживања, 25 (2014), 353-366. Благојевић, Милош. „Српски биографски речник 1, A-Б”. Зборник Матице српске за историју, 71-72 (2005), 195-197. Бродел, Фернан. „Историја цивилизација: прошлост објашњава садашњост”. У: Фернан Бродел, Списи о историји. Београд: СКЗ, 1992, 305-367. Гордић, Славко.
„Чињенице и вредности”. Летопис Матице српске, 480, 6 (2007), 1045-1048. Дашић, Миомир. „Ризница историографских
података за историју Југославије”. У: Добрило Аранитовић, Југословенски историјски часопис 19351997. Београд: Савез историчара Југославије, 1999, 5-22. Динић-Кнежевић, Душанка. „Поповић Петар”. У: Енциклопедија српске исторшнрафије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, Београд: Know ledge, 1997, 595. Дрча, Милан. „Досадашњи резултати и задаци издавачке делатности војвођанске историографите, с посебним освртом на едицију ’Војводина у борби’, за период НОБ-а и револуције”. Истраживаѣа, 13 (1990), 243-247. Ђурђев, Бранислав. „Шта je историјски материјализам”. Историјски їласник, 1-2 (1978), 27-38. 282
Ђурић, ТЕЈорђе. „Јевгениј Викторович Тарле (1875-1955)” Зборник Матице српске за историју, 58 (1998), 247-259. Дурић, Ђорђе. „Грађанска Европа Чедомира Попова”. Летопис Матице срйске, књ. 499, св. 5 (2017), 660-663. Ђурковић, Миша. „Како се конструишу нације: црногорски случај”. Социолошки преглед,
44,1 (2010), 3-36. 'ђурковић, Миша. „Историчар на делу - о месту књиге сабраних интервјуа у укупном опусу Чедомира Попова”. У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур. Крестић, Василиче Т .; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Дорђе Дурић, Нови Сад: Ма тица српска,
2017, 57-68. Еване, Ричард Џ. У одбрану историје. Београд: СКЗ, 2007. Живојиновић, Драгољуб. „Једно поређење”. Летопис Матице срйске, 476,3 (2005), 487-490. Живојиновић, Драгољуб Р. и Слободан Г. Марковић. „Обележавање два века модерне српске дипломатије”. У: Два века модерне срйске дипломатије, ур.
Душан Т. Батаковић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2015,11-13. Ковић, Илија. „Дорђевић Р. Мирослав”. У: Енциклопедија српске историо графите, прир. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд: Knowledge, 1997, 369. Ковић, Милош. „Национализам”. У: Срби 1903-1914. Историја идеја, прир. Милош Ковић.
Београд: CLIO, 2015, 202-269. Кољанин, Драгица. „Војвођанска историографија народноослободилачког рата и социјалистичке револуције - достигнућа и задаци”. Истраживања, 13 (1990), 213-224. Ломпар, Мило. „Историја и егзистенција”. Летопис Матице српске, 484, 6 (2009), 959-963. Љушић, Радош. „Државно-
друштвена и генерацијска периодизација нововековне Србије (1804-1918)”. У: Радош Љушић, Србија 19.
века. Изабрани радови, кн . 2. Београд: Војна књига, 1998, 9-33. Марковић, Слободан Г. „Андреј Митровић као историчар културе и исто ричар политичких идеологија”. Годишњак за друштвену историју, 2 (2013), 29-41. Марковић, Слободан Г. „Андреј Митровић. Сталоженост историчара у Бре мену немира”. У: Милош Јевтић, Употреба историје: разговори са Андрејем Митровићем. Крагујевац: Народна библиотека „Вук Караџић”, Филолошко-уметнички факултет и Народни музеј, 2017, 5-20. Милићевић, Наташа. „Трађански орман за књиге’ - културно наслеђе и обликовање новог идентитета српског друштва 1944-1950”. Токови историје, 3 (2006), 122-140. 283
Милићевић, Наташа и Предраг Марковић. „Истина je негде другде: друштво и српска историографија на крају XX века”. Споменица Историјског архива Срем, 6 (2007), 151-179. Митровић, Андреј. „Седам теза о месту и улози историјске науке у историјској свести”. Марксистичка мисао, 4 (1983), 3-19. Михаљчић,
Раде и Љубодраг Димић. „Istorija Jugoslavije”. Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 12-13. Негришорац, Иван. „Обнова српске биографистике”. Летопис Матице срп ске, 478,6 (2006), 1157-1171. Негришорац, Иван. „Јесмо ли зрели за националну
енциклопедију?”. Лето пис Матице српске, 485, 1-2 (2010), 173-184. Негришорац, Иван. „Српска енциклопедија: од употребне до симболичке вредности”. Летопис Матице српске, 487,1-2 (2011), 179-186. Негришорац, Иван. „Допринос Чедомира Попова српској политичкој кул тури“, Летопис MC, 499, 5 (2017),
641-653. Негришорац, Иван. „Усправна реч и историографска утемељеност Чедомира Попова”, у: Споменица академику Чедомиру Попову, yp. Крестић, Ва силке Tj.; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бран ко Бешлин и Тјорђе Тјурић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 69-88. Николић, Душан.
„Пантеон српског народа”. Летопис Матице српске, 484,6 (2009), 958-959. Николић, Коста и Бојан Б. Димитријевић. „Раскрснице савремене српске историографије”. Историја 20. века, 1 (2002), 175-188. Николић, Коста, „/уїославика - прошлост и садашњост. Полемике о историји у другом издању ’Енциклопедије
Југославије’ 1981-1989”. Историја 20. века, 2 (2003), 177-202. Пипер, Предраг. „Биографика као култура
сећања”. Летопис Матице српске, 484, 6 (2009), 951-957. Поповић, Петар И. „Четири године од оснивања Филозофског факултета у Но вом Саду”. Годшшъак Филозофскої факултета у Новом Саду, 3 (1958), 5-37. „Предговор”. У: Историја ерпекої народа, књ. I: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Београд: СКЗ, 1981, ѵ-ѵіі. Р. „Петровић Никола”, Енциклопедија српске историографи]e, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997,577-578. Р. „Попов Јелена”. У: Енциклопедија српске исторшпрафије, прир. Сима Ћирковић. Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 587. Радојевић, Мира. „Биографије у српској историографији”. Токови историје, 1-2 (2007), 191-201. Радојевић, Мира. „Колективно сећање није у кризи”. Летопис Матице срп ске, 484,6 (2009), 964-968. 284
Радојчић, Никола. „Увођење Србије у светску науку”. Лешопис Машице срп ске, 323,1 (1930), 29-43. Растовић, Александар. „Уместо предговора: Чедомир Попов (1936-2012)” У: Чедомир Попов, Og Версаја до Данцига, Београд: Завод за уцбенике, 2015, іх-хххііі. Растовић, Александар. „Теоријско-методолошке
поставке академика Чедомира Попова”. У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур. Васили че Д. Крестић, Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Дорђе Дурић. Нови Сад: Матица српска, 2017,97-110. Савић, Александар. „Прилози са суђења др Драгославу Страњаковићу”. Ужин ки
зборник, 29 (2005), 287-316. Станковић, Дорђе. „Јован Бл. Јовановић и друштвена историја: један заборављени путоказ”. Годишњакза друштвену историју, 2 (1994), 159-171. Стојанчевић, Владимир. „Шездесета годишњица научног рада и осамдесет и пет година живота академика Мите Костића”. Зборник за
историју Матице српске, 4 (1971), 11-24. Танасковић, Дарко. „У подножју српског акропоља знања”. Летопис Матице српске, 489, 3 (2012), 406-411. Тасић, Никола. „Радован Самарџић 1922-1994”. Balcanica, 30-31 (2000), 167-186. Тенфелде, Клаус. „Рад, радници, раднички покрет”. У: Историја. Лексикон
појмова, ур. Рихард ван Дилмен. Београд: CLIO, 2010,103-114. Терзић, Славейко. „Велики научни и културни подухват”. Летопис Матице српске, 476, 3 (2005), 490-495. Трговчевић, Љубинка. „Саветовање на тему ’питање теорије и метода у истраживању историје’”. Историјски їласник, 1-2 (1978), 7-8.
Трговчевић, Љубинка. „Павловић Μ. Драгољуб - Дража”. У: Енциклопедија српске историоГрафије, прир. Сима Ћирковић, Раде
Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 552. Ћирковић, Сима. „Методолошки проблеми проучавања средњовековне срп ске историје”. Историјски їласник, 1-2 (1978), 63-68. Ћирковић, Сима. „Јављање ‘критичке историографите’ на Велико) школи и Универзитету”. У: Универзитет у Беоїраду: 1838-1988. Зборникрадова. Београд: Универзитет, Савремена администрација, 1988, 645-654. Ћирковић, Сима. „Проблеми модерне историјске синтезе”. У: Сима Ћирковић, О исторшнрафији и методолотји. Београд: Историјски институт, 2007, 197-206. Ћирковић, Сима. „Историографија у изолацији”. У: Сима Ћирковић, О историоГрафији и методолотји. Београд: Историјски институт, 2007,284-289. Ферјанчић, Божидар. „Пол Лемерл 1903-1989”. Годишњак САНУ, 96 (1990), 561-563. Форишковић, Александар. „Институт за изучаваше историје Војводине”. Зборник за историју Матице српске, 1 (1970), 187-188. 285
Чубриловић, Baca. „Историја Срба. Тезе за писање ове историје”. У: Baca Чубриловић, Одабрани историјски радови. Београд: Народна књига, 1983,109-151. Agičić, Damir. „Matasovićevo viđenje uloge sveučilišta i studenata u javnom životu”. У: Josip Matasović i paradigma kulturne povijesti, ur. Suzana Leček. Slavonski Brod: HIP, Zagreb: Hrvatski državni arhiv, Društvo za hrvatsku povijesnicu, 2013,231-241. Agičić, Damir. „Kongresi jugoslavenskih povjesničara - mjesto suradnje ili polje sukoba”. У: Damir Agičić, Hrvatska Klio. О historiografiji i historičarima. Zagreb: Srednja Europa, 2015, 21-37. Antolović, Michael. “Modem Serbian Historiography between Nation-Building and Critical Scholarship - the Case of liarion Ruvarac (1832-1905)”. Hun garian Historical Review, 5, 2 (2016), 332-356. Antolović, Michael and Biljana Šimunović-Bešlin. “History as Vallis Aurea. Đorđe Stankovic and the modernization of Serbian historiography”. Tokovi istorije, 3 (2018), 109-145. Antonie, Zdravko. „Vasa Čubrilović (1897-1990). Osnivač i prvi direktor Balkanološkog instituta SANU”. Balcanica. Annuaire de Vinstitut des etudes bal kaniques, 30-31 (2000), 139-165. Bakié, Jovo. „Stereotipi о Srbima u javnostima pojedinih zapadnih nacija”. Nova srpska politička misao, 1-2 (1999), 27-55. Banac, Ivo. “Historiography of the Countries of Eastern Europe: Yugoslavia”. American Historical Review, 97, 4 (1992), 1084-1104. Bataković, Dušan T. „Francuska revolucija. Predstave i tumačenja”. Vidici. Časopis beogradskih studenata za kulturu, književnost i društvena pitanja, 263,1 (1990), 7-21. Berger, Stefan. On
Taboos, Traumas and Other Myths: Why the Debate about German Victims of the Second World War is not a Historians’ Controversy”. In: Germans as Victims: Remembering the Past in Contemporary Germany, ed. by Bill Niven. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2006,210-224. Berk, Piter. „Istorija kao društveno pamćenje”. R. E. Č. Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja (decembar 1999), 83-92. Bondžić, Dragomir. „Saradnja naučnika Srbije i Hrvatske u okviru Jugoslavije”, U: Jugoslavija - između ujedinjenja i razlaza. Hrvatsko-srpski odnosi u kon tekstu društvenog razvoja dve Jugoslavije 1918-1991, ur. Bojan B. Dimitrijević i Mario Jareb. Beograd: ISI; Zagreb: HIP, 2018,191-208. Bourdieu, Pierre. “Die biographische Illusion”. BIOS. Zeitschrift für Biographieforschungund Oral History, 1 (1990), 75-81. Budding, Audrey Helfant. „Srpski nacionalizam u dvadesetom veku”. U: Miloševič vs Jugoslavija, knj. I, prir. Sonja Biserko. Beograd: Helsinški odbor, 2004,41-126. 286
Burke, Peter. “Introduction: Concepts of Continuity and Change in History”. In: The New Cambridge Modern History, Vol. XIII, 1-14, Cambridge: Cam bridge University Press, 1979. Dašić, Miomir. „Deveti kongres istoričara Jugoslavije”. Jugoslavenski istorijski ča sopis, 1-2 (1988), 205-221. Donato, Clorinda. “Eighteenth-Century Encyclopedias and National Identity”. History ofEuropean Ideas, 16,4-6 (1993), 959-965. Dragović-Soso, Jasna. ’Spasioci nacije’. Intelektualna opozicija Srbije i oživljavanje nacionalizma. Beograd: Fabrika knjiga, 2004. Đurđev, Branislav. „Teorijske osnove periodizacije u istoriji i periodizacija opšte istorije (referat na Drugom kongresu istoričara Jugoslavije u Zagrebu)”. Historijski pregled, 3-4 (1958), 216-236. Đurđev, Branislav; Milorad Ekmečič, Marijan Britovšek, Andrija Krešić, Jovan Mar janovič, Dančo Zografski, Rodoljub Čolaković i Veljko Vlahovič. „Problemi jugoslovenske istorijske nauke”. Jugoslavenski istorijski časopis, 3 (1964), 57-94. Evans, Richard J. “What is European History? Reflections of a Cosmopolitan Islander”. European History Quarterly, 40,4 (2010), 593-605. Ekmečič, Milorad. „Odgovor na neke kritike ‘Istorije Jugoslavije’ (XIX vijek)”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-2 (1974), 217-281. Fatić, Aleksandar. „Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u savremenoj diplomatiji”. Međunarodni problemi, 1-2 (2002), 48-72. Fisch, Jörg. “Zivilisation, Kultur”. In: Geschichtliche Grundbegriffe. Historisches Lexikon zur politisch-sozialen Sprache in Deutschland, hrsg. Otto Brunner, Werner Conze, Reinhart Koselleck.
Stuttgart: Klett-Cota, 1992,705-774. “Forum: The Long Nineteenth Century”. German History, 26,1 (2008), 72-91. „Funkcija istorijske svesti (diskusija)”. Treći program, 2 (1972), 190-217. Gligorijevič, Branislav. „Fatalna jednostranost”. Istorija 20. veka, 1-2 (1988), 179-193. Grafenauer, Bogo. „Problemi metodologije istorijskih nauka u svetlu nekoliko novih radova o metodologiji istorije”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1 (1965), 41-68. Gross, Mirjana. „Metodološki problemi strukturalne historije s posebnim obzirom na stupanj razvoja jugoslavenske historije”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1978), 24-45. Gross, Mirjana. „Historija: ideologija i (ili) znanost”. У: Istoriografija, marksizam i obrazovanje. Beograd: Izdavački centar „Komunist”, 1986, 163-179. Hockerts, Hans Günter. “Vom nationalen Denkmal zum biographischen Portal. Die Geschichte von ADB und NDB 1858-2008”. In: “.für deutsche Geschichts- und Quellenforschung". 150 Jahre Historische Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, hrsg. von Lothar Gall. München: Oldenbourg Verlag, 2008,229-269. Höpken, Wolfgang. “Vergangenheitspolitik im sozialistischen Vielvölkerstaat: Jugoslawien 1944 bis 1991”. In: Umkämpfte Vergangenheit. Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, hrsg. 287
von Petra Bock und Edgar Wolfrum. Göttingen: Vandenhoeck Ruprecht 1999, 210-243. Iggers, Georg G. “The Image of Ranke in American and German Historical Thought”. History and Theory, 2,1 (1962), 17-40. Jovanovic, Vladan. „Filozofski fakultet u Skoplju - (ne)dobrovoljno stjecište jugoslovenske međuratne inteligencije”. У: Josip Matasovič i paradigma kulturne povijesti, ur. Suzana Leček. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest; Zagreb: Hrvatski državni arhiv, 2013, 205-214. Knapp, Ines und Erich Pelzer. “Albert Mathiez und Georges Lefebvre - Primat der Ökonomie und des Jakobinismus”. In: Revolution und Klio. Die Hauptwerke zur Französischen Revolution, hrsg. von Erich Pelzer. Göttingen: Vandenhoeck Ruprecht, 2004, 185-207. Knežević, Miloš. „Intelektualci u razdoblju tranzicije”. U Intelektualci u tranzi ciji, prir. Jovica Trkulja, Kikinda: Skupština opštine Kikinda, Narodna biblioteka „Jovan Popović”, 2003, 253-305. Krestić, Vasilije. „О pisanju Istorije naroda i narodnosti Jugoslavije”. U: Istoriografija, marksizam i obrazovanje. Beograd: Izdavački centar „Komunist”, 1986,291-295. Leonhard, Jörn. “The Rise of the Modern Leviathan: State Functions and State Features”. In: A Companion to Nineteenth-Century Europe, ed. by Stefan Berger. Oxford, UK: Blackwell, 2006,137-148. Liliencron, Rochus von und Franz Xaver von Wegele. “Vorrede”. In: Allgemeine Deutsche Biographie, hrsg. von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Band 1, Leipzig: Duncker und Humblot, 1875, v-xvii. Lovrenčič, Rene. „O odnosu opće i nacionalne povijesti”. Nastava
povijesti, 3 (1979), 162-167. Marjanovič, Jovan. „Teze za obradu nekoliko problema iz istraživačkog rada u oblasti novije istorije”. Jugoslavenski istorijski časopis, 3 (1965), 66-73. Markovič, Predrag J. „Istoričari i jugoslovenstvo u socijalističkoj Jugoslaviji”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-2 (2001), 151-164. Markovič, Predrag J. „Kako (ni)smo pronašli ’pravu istorijsku istinu? Srpska istorio grafija posle 1991. godine”. Prispevki za novejšo zgodovino, 44,2 (2004), 45-66. Mesaros, Sandor. „O prvih sedam brojeva Zbornika za istorijų Matice srpske”. Godišnjak društva istorioara Vojvodine (1974), 271-273. Milič, Vojin. „Nauka kao predmet savremene srpske istoriografije”. Sociološki pregled, Ո, 1-4 (1993), 89-134. Mitrovič, Andrej. „Istoriografija kao nauka”. Treći program Radio Beograda, 2 (1970), 248-257. Mitrovič, Andrej. „Istorijska svest (s posebnim osvrtom na pedagošku stranu pitanja)”. У: Prvijugoslavenski simpozijum o nastavi istorije. Novi Sad: Društvo istoričara SAP Vojvodine, 1972,19-28. 288
Mitrovič, Andrej. „‘Emancipatorska uloga’ istorijske svesti”. Treći program, 2 (1972), 217-225. Mitrovič, Andrej. „Razdoblje svetske istorije. Nekoliko opštih napomena o prou čavanju razdoblja posle drugog svetskog rata”. Treći program, 1 (1977), 111-121. Munro, Doug. “Biographies of Historians - or, The Cliographer’s Craft”. Austra lian Historical Studies, 43,1 (2012), 11-27. Paul, Herman. “Performing History: How Historical Scholarship Is Shaped by Epistemic Virtues”. History and Theory, 50,1 (2011), 1-19. Paul, Herman. “What is a Scholarly Persona? Ten Theses on Virtues, Skills and Desires”. History and Theory, 53, 3 (2014), 348-371. Perovič, Latinka. „Involucija srpske istoriografije”. Prispevki za novejšo zgodovino, 44, 2 (2004), 11-17. Petranovič, Branko. „Savremena istorija i njeni problemi”. Treći program, 2 (1970), 232-246. Petrovič, Dragan. „Saradnja francuskih naučnih i kulturnih ustanova sa Jugoslovenskim akademskim savetom (JAS): 1949-1958.” Токови историје, 3-4 (2003), 53-71. Petrovič, Vladimir. „Društveni naučnici kao vestaci u međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i drugde”. Filozofija i društvo, 3 (2007), 103-116. Petrovič, Vladimir. „Prilog proučavanju konstituisanja savremene istorije”. Isto rija 20. veka, 1 (2010), 167-181. Petrovič, Vladimir. “Slobodan Miloševič in the Hague: Failed Success of a Hi storical Trial”. In: Remembrance, History, and Justice: Coming to Terms with Traumatic Pasts in Democratic Societies, ed. by Vladimir Tismaneanu and Bogdan C. Iacob. Budapest: Central European University Press, 2015,295-310. Radojevič, Mira.
„Iskušenja savremene srpske istoriografije”. Studia Balkánica Bohemo-Slovaca. Brno: Moravské zemské muzeum; Ústav slavistiky Filo zofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017,65-78. Redakcija. „Posle pet godina JIČ ponovo izlazi”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1986), 7-9. Richter, Melvin. „Reconstructing the History of Political Languages: Pocock, Skinner, and the Geschichtliche Grundbegriffe”. History and Theory, 29,1 (1990), 38-70. Rüsen, Jörn. “Historical Narration: Foundation, Types, Reason”. History and Theory, 26, 4 (1987), 87-97. Savič, Mile. „Praxis-filozofija izvan svoje epohe”. Filozofija i društvo, 16 (2000), 15-25. Schulze, Hagen. “Die Biographie in der ’Krise der Geschichtswissenschaft’”. Geschichte in Wissenschaft und Unterricht, 29 (1978), 508-518. Siemann, Wolfram. “Das ’lange’ 19. Jahrhundert. Alte Fragen und neue Perspek tiven”. In: Das ’lange’ 19. Jahrhundert. Alte Fragen und neue Perspektiven, 289
hrsg. von Nils Freytag und Dominik Petzold. München: Herbert Utz Verlag, 2007,9-26. Spiegel, Gabrielle Μ. „Presidential Address: The Task of Historian”. American Historical Review, 114, 1 (2009), 1-15. Spiegel, Gabrielle Μ. “The Limits of Empiricism: The Utility of Theory in Historical Thought and Writing”. The Medieval History Journal, 22,1 (2019), 1-22. Stankovic, Đorđe. „Dihotomije istorijske nauke u Srbiji”. Tokovi istorije, 4 (2006), 221-240. Stecchini, Livio C. “On Encyclopedias in Time and Space”. American Behavioral Scientist, 6 (1962), 3-6. Sullivan, Lawrence E. “Circumscribing Knowledge: Encyclopedias in Historical Perspective”. The Journal ofReligion, 70, 3 (1990), 315-339. Szöllösi-Janze, Margit. “Lebens-Geschichte - Wissenschafts-Geschichte. Vom Nutzen der Biographie fur Geschichtswissenschaft und Wissenschafts geschichte”. Berichte zur Wissenschaftsgeschichte, 23 (2000), 17-35. Šimetin Šegvić, Filip i Tomislav Brandolica. “The Mediterranean, Dubrovnik, Braudel”. In: Annales in Perpsective: Designs and Accomplishments, ed. by Drago Roksandić, Filip Šimetin Šegvić and Nikolina Šimetin Šegvić. Zagreb: CKHIS, FF Press, 367-381. Špengler, Osvald. Propast Zapada. Beograd: Književne novine, 1989. Tollebeek, Jo. “Exegi monumentum: The Great Synthesis of National History”. In: Setting the Standards. Institutions, Networks and Communities ofNational Historiography, ed. by Ilaria Porciani and Jo Tollebeek. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2012,105-129. Turkovič, Ksenija. „Povjesničari u potrazi za istinom о sukobima na prostoru bivše Jugoslavije u svojstvu vještaka pred
ICTY-em”. Časopis za suvremenu povijest, 1 (2004), 15-40. Verga, Marcello. “The Dictionary is Dead, Long Live the Dictionary! Biographical Collections in National Contexts”. In: Setting the Standards. Institutions, Net works and Communities of National Historiography, ed. by Ilaria Porciani and Jo Tollebeek. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2012, 89-114. Vukadinović, Đorđe. „Srpski intelektualci i modernizacija”. У: Intelektualci u tran ziciji, prir. Jovica Trkulja. Kikinda: Skupština opštine i Narodna biblioteka „Jovan Popovič”, 2003, 171-184. Некролози Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Зборник Матице српске за историју, 85 (2012), 163-168. Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Токови историје, 2 (2012), 315-318. 290
Бешлин, Бранко. „Чедомир Попов (1936-2012)” Анали оіранка САНУу Новом Саду, 8 (2012), 156-160. Вељановић, Зоран. „Ход по бескрају. Чедомир Попов (1936-2012)” Луча: часопис за културу, уметност и науку, 3-4 (2012), 87-88. Ковачевић, Душко M. „In memoriam. Чедомир Попов (15. март 1936-8. јун 2012)”.
Истраживања, 23 (2012), 11-12. Ковачевић, Зоран; Димитрије Стефановић, Славко Гордић, Бранко Бешлин и Иван Негришорац. „In memoriam. Чедомир Попов (1936-2012)”. Лето пис Матице српске, 490, 3 (2012), 374-388. Крестић, Василиче. „Чедомир Попов (1936-2012)”. Годишњак САНУ СХІХ (2013), 619-621. Иван
Негришорац. „In memoriam. Чедомир Попов (1936-2012)”, Рад Матице српске, Посебно издање за скупштину 2016. Године (2016), 303-305. Његован, Драго. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Pag Музеја Bojeoдине, 54 (2012), 309-310. Његован, Драго. „In memoriam: Чедомир Попов”, Зборник Матице српске за
друштвене науке, 139 (2012), 309-311. Пиљевић, Ђорђе О. „Научник великог и разноврсног опуса”. Књижевне но вине (јул-август 2012), 3. Растовић, Александар. „Чедомир Попов”. Историјски часопис, LXI (2012), 267-270. Тубић, Драган. „Академик Чедомир Попов (1936-2012), истакнути српски историчар и
друштвени радник”. Споменица ИсторијскоГ архива Срем, 11 (2012), 201-205. Antolović, Mihael. „In memoriam - Čedomir Popov (1936-2012)” Časopis za suvremenu povijest, 45,1 (2013), 162-164. 291 |
| adam_txt |
САДРЖАЈ Увод 9 Меленци, Нови Сад,Стразбур, Париз (1936-1970). 17 Модернизации ска стремљења у југословенској историогра фии . 39 III Професор Опште историје новог
века. 67 IV Револуција, капитализам, нација - историја Србије и Европе током „дугог 19. века”. 89 V О могућностима и границама историјског сазнања. 125 VI Историчар и југословенска
криза.145 VII Национална држава versus владавина међународног капи тала . 181 VIII „Колико Србија треба да буде мала, да не би била велика?” .205 IX У „центру за научну
синтезу” - Матичар, лексикограф и енци клопедиста . 221 X Чедомир Попов и савремена српска историографија. 243 XI Прилози: Библиографија најважнијих радова Чедомира Попова. 255 Чедомир Попов - Curriculum
vitae. 257 XII Извори и литература. 259 XIII Summary. 293 XIV Именски
регистар. 297 Географски регистар. 305 I II 7
XIII SUMMARY Mihael Antolović ČEDOMIR POPOV AN INTELLECTUAL BIOGRAPHY Čedomir Popov (Melenci, Banat, Kingdom of Yugoslavia, 15th March, 1936 - Novi Sad, 8th June, 2012) was one of the most prominent Serbian and Yugoslav historians during the last three decades of the 20th century and the first decade of the 21st century. A descendant of a Serbian middle class family, Popov studied history at a newly founded Faculty of Philosophy in Novi Sad in 1954. He learnt the ‘historian’s craft’ from the most renowned professors who were at the top of the historical scholarship in Yugoslavia of the time. After graduation, Popov spent the academic year of 1959/1960 on specialization in Strasbourg and was soon afterwards appointed as research assistant in Modern European History. Having defended his doc toral thesis in 1970, dedicated to the Serbian-French relations between the Treaty of Frankfurt and the Congress of Berlin, Popov achieved all the academic ranks at the Faculty of Philosophy in Novi Sad where he taught until his retirement in 2000. Present in public life since the late 1980s, Popov was rewarded for his scholarly work when elected a regular member of the Serbian Academy of Sciences and Arts in 1992, while between 2008 and 2012, he was president of Matica Srpska, the oldest Serbian cultural and scientific institution. The most striking testimony on Čedomir Popov’s historiographic ouvre is his voluminous bibliography with over 500 different entries. Apart from monographs dedicated to the Serbian history of the 19th century ֊ France and Serbia 1871-1877 (1974), Serbia on a
Path ofLiberation 1868-1878 293
(1980), The Eastern Question and the Serbian Revolution 1804-1918 (2008), as well as detailed chapters in the multivolume History of the Serbian people (1981,1983) ֊ a special significance is attached to two voluminous historical syntheses which give an overview of the European history from the end of the 18th century to the mid-20th century. While in the book entitled From Versailles to Danzig (1976) he gave an outstandingly structured overview of the international relations during the interwar period, Bourgeois Europe 1770-1914 (I-II, 1989), a voluminous synthesis of the European history in the ‘long 19th century’, is Popov’s life work and his magnum opus. The first edition of this work already gained an extremely positive reception within the expert circles and became a classical achievement of the Serbian his toriography dedicated to European history. The second, complete edition (I-III, 2010), represents the first and still the only synthesis of the Euro pean history from the time of the bourgeois revolutions at the end of the 18th century to the outbreak of the First World War written in a South-Slavic language. In addition to these most significant works by Professor Popov, it is important to mention the book - Greater Serbia - Reality and Myth (2008) written as a result of Popov’s expertise as a witness of the defense on Slobodan Milosevic’s trial at the Hague Tribunal. In this work, Popov endeavored to prove, from the standpoint of the ‘history of concepts’ (Begriffsgeschichte), that the thesis ֊ present in political vocabulary and partially in historiography -
of the alleged continuity in nationalist policy aimed at creating Greater Serbia did not correspond to historical reality. Finally, since he expressed a relatively rare interest among historians for the theory and methodology of historical studies as well as the history of historiography, his works from this field were compiled in a collection of essays On History and Historians (1999). The titles of Popov’s most signif icant works give a clear insight into the themes that used to be the centre of his teaching and scholarly work. Encompassing the period between the middle of the 18th century and the middle of the 20th century, he directed his research interests towards the history of the Great European Powers, international relations as well as the Serbian national revolution in the wider context of the Eastern Question. Discerning rather early the restrictions of the traditional historism and positivism that used to be the dominant theoretical-methodological concepts of South-Slavic historiographies, Popov accepted the inspirational impulses of the Marxist interpretation of history. At the same time, fol lowing his affinity towards the history of international relations, Popov 294
developed his own approach towards this discipline following the model given by Pierre Renouvin, the leading historian of the international relations in the first half of the 20th century, whom he had met in person during his stay in France. Incorporating these two influential traditions of historical thought, Popov managed to create a successful synthesis of traditional and new history in his work. Furthermore, an outstanding erudition, meticu lousness and an extraordinary ability for a historical synthesis represented remarkable characteristics of his approach to historical studies. Taking into account all the aforementioned facts, Čedomir Popov substantially contributed to the modernization of Serbian historiography which, in the end, changed its traditional character. The professional standards of Ser bian historiography were significantly improved, the research of European history was established on firmer theoretical and methodological grounds while historical studies themselves were enriched with new agendas which had eluded the previous generations of Serbian historians. Precisely for this reason, having in mind the achieved level of theoretical self-reflection, the historiographic legacy of Čedomir Popov represents not only a testi mony on the development of the Serbian historical studies in the second half of the 20th century but also one of the pivotal points of the canon of modern Serbian historiography. 295
XIV ИМЕНСКИ РЕГИСТАР Авдијев, В. И. 28 Аврамов, Смиља 206 Агичић, Дамир 28,45, 70, 75, 81,153 Адорно, Теодор (Theodor Adorno) 196 Алексов, Бојан 19-20 Алфен, Луј (Louis Halphen) 100 Антоловић, Михаел 10,16,43,50,58, 102,106,120,122,124,130, 132, 136, 151, 154, 210, 219-220, 243, 251 Антољак, Стјепан
91 Антонић, Здравко 27, 30 Антонић, Слободан 15,145,181,189, 199, 205 Апостолски, Михайло 89 Аранитовић, Добрило 152 Арон, Ремон (Raymond Aron) 125 Асман, Алаида (Aleida Assmann) 238 Бадинг, Одри Хелфант (Audrey Hel fant Budding) 206-207, 215 Бакић, Jobo 190, 219 Балинт, Шандор (Bálint Sándor) 146
Банац, Иво 41 Баришић, Фрањо 91 Баста, Данило 235 Батаковић, Душан T. 109,114,134,219, 241 Бачи, Јелена 16 Бекер, Анет (Annette Becker) 64 Бекер, Жан-Жак (Jean-Jacques Becker) 64 Бекић, Томислав 225 Белић, Александар 25 Белов, Георг (Georg von Below) 100 Бер, Анри (Henri Berr) 227 Бергер, Стефан
(Stefan Berger) 14,70, 90, 93,119,163, 223 Беренд, Иван T. (Iván Т. Berend) 194 Берк, Питер (Peter Burke) 64,73,135, 227,250 Бернхајм, Ернст (Bernheim, Ernst) 60, 127 Бешлин, Бранко 9,13,16, 71, 78, 211, 243-244, 251 Бибо, Иштван (István Bibó) 174 Бизмарк, Ото (Otto von Bismarck) 118 Бирд, Чарлс
(Charles A. Beard) 12 Бисерко, Соња 206 Бјелајац, Миле 253 Бјелица, Слободан 22-23,27,31,186 Благојевић, Милош 234 Блок, Марк (Marc Bloch) 11,59,66,131, 143,245 Бобан, Љубо 158 Богдановић, Димитрије 165 Божић, Иван 26, 90-91 Боли, Џон (John Boli) 226 297
Бонџић, Драгомир 15,22,25-26,3031, 34, 41 Бошков, Мирјана 225 Брајзах, Ернст (Ernst Breisach) 103 Бранђолица, Томислав 69 Бритовшек, Маријан 40, 70 Брња, Марина 16 Бродел, Фернан (Fernand Braudel) 65, 69, 74, 93, 122,135 Броз, Јосип 48-49, 51,145,149,187 Будак, Невена 57 Бујас, Милица 225 Бурдије,
Пјер (Pierre Bourdieu) 193,245 Бурић, И. 233 Вајагић, Предраг Μ. 22 Вајнштајн, О. Л. 28 Bajc, Алберт 125 Вебер, Макс (Max Weber) 125,127,137, 240 Велер, Ханс-Улрих (Hans-Ulrich Weh ler) 13,151, 219 Вељановић, Зоран 243 Верга, Марчело (Marcello Verga) 224 Владисављевић, Небојша 148, 181 Влаовићи
51,147-148,184 Влаховић, Вељко 40 Војводић, Михайло 9, 69 Враницки, Предраг125 Вукадиновић, Тјорђе 189, 201 Вуксановић, Миро 227,230,237-240 Вулетић, Владимир 193 Вулић, Никола 68 Вучелић, Милорад 170,173,176 Вучковић, Војислав 78 Гавански, Дорђе 80 Гаврило Дожић 10 Гавриловић, Славко
26,35-36,50,147, 225 Гајс, Имануел (Imanuel Geiß) 151 298 Гал, Дерђ (György Gál) 154 Гарашанин, Милутин 26,166,207,216 Гаће, Надежда 170 Гаћеша, Никола Л. 50,80,98-99,148, 168, 225 Глигоријевић, Бранислав 165,168 Глигоријевић, Мило 149 Глишовић, Љиљана 190 Годшо, Жак (Jacques Godechot) 67, 106-108
Гордић, Гордић 235, 243-244 Грамши, Антонио (Antonio Gramsci) 214 Графенауер, Boro 29,55-56, 89 Грос, Мирјана (Mirjana Gross) 54, 56-57,60,101,104,128-129,136, 157 Гуч, Џ. Π. (G. Ρ. Gooch) 12 Дабић, Војин 82 Дамњановић, Милан 125 Даничић, Ђура 25 Даутовић, Сава 46,114,168,235-237 Дашић, Миомир
152-153,155 Де Гол, Шарл (Charles de Gaulle) 194 Дедијер, Владимир 90,149 Делетић, Здравко 251 Диби, Жорж (Georges Duby) 59
Дилмен, Рихард ван (Richard van Dül men) 119 Димитријевић, Бојан Б. 31, 253 Димић, Љубодраг 15, 25, 27, 40-41, 43,45, 56, 58, 62, 90,130, 184 Динић Кнежевић, Душанка 33, 35 Дирозел, Жан-Батист (Jean-Baptiste Duroselle) 64, 95,105 Дос, Франсоа (François Dosse) 135 Дошлић, Ненад 22 Драговић Сосо, Јасна 15,55,148-149, 164,181-182 Дрча, Милан 47
Ђилас, Милован 39 Ђилас, Гордана 37 1јокић, Властимир 57,148 Ђорђевић, Владан 236 Тјорђевић, Димитрије 24, 28, 30-31, 34-35, 41, 51, 66, 79-80, 90, 92, 104,118, 214 Ђорђевић, Мирослав Р. 42-43 Ђукић, Славољуб 162,182 ТЈукић, Слободанка 89 Ђурђева, Бранислав 29,40,53-54,59, 62-63, 70, 91,147 Ђурић,
Дорђе 9,104,123, 251 Ђурић, Иван 154 Ђурић, Милорад 212 Ђурић, Михайло 127 Ђурковић, Миша 14, 200,207, 209 Еванс, Ричард (Richard J. Evans) 13, 120-121,250 Екмечић, Милорад 14-15,40, 56-57, 69-71,82,84-85,90-91,112-113, 115, 130, 149, 154, 162, 169-170, 206, 214, 248 Ектон (лорд) (Lord Acton) 101
Елезовић, Далибор 250 Ердељановић, Јован 18,20 Жданов, Владимир 115 Живанчевић, Милорад 224 Живојиновић, Драгољуб P. 69,99-100, 114,116, 234, 241 Зеремски, Вида 15, 37,148 Зечевић, Момчило 71, 157-159, 168, 232, 236 Зин, Хуард (Howard Zinn) 12 Зографски, Данчо 40,70,89 Зомбарт, Вернер (Werner
Sombart) 106 Зорн, Тоне 85 Иван Негришорац —» видети: Станић, Драган Исаиловић, Невен 57 Исаков, Миодраг Миле 183 Јаковина, Твртко 70, 75 Јакшић, Гргур 78,214 Јанићијевић, Милосав 25 Јанковић, Бранимир 28,128,154,247 Јанковић, Драгослав 91 Јареб, Марио 31 Јевтић, Милош 24-27, 30, 71, 81, 92,
130,141-142,150, 247 Јелачић, Алексије 53,68 Јелисавчић, Сретен 20 Јефимов, А. В. 28 Јиречек, Константин 29 Јовановић, Владан 68 Јовановић, Мирослав 102,252 Јовановић, Радоман 80 Јовановић, Слободан 11, 98 Јовановића, Јована Б. 53 Јоксимовић, Секула 154 Јосифовић, Стеван 26 Јузбашић, Џевад 54 Кањух,
Владимир 232 Карађорђе Петровић 33 Караџић, Вук Стефановић 216 Кардељ, Едвард 50 Касаш, Александар 46,146
Кацинвохинц, Милица 154 Кашанин, Милан 249,252 Кенеди, Пол (Paul Kennedy) 194 Керчов, Сава 182 Кетиг, Томислав 148 Кешејан, Размиг (Razmig Keucheyan) 247 Киров, Сергеј 115 Клеут, Марија 225 Кнежевић, Милош 240 299
Ковачевић, Бранислав 154 Ковачевић, Душко M. 16, 211, 233, 243-244 Ковачевић, Зоран 243-244 Ковачек, Божидар 233 Ковић, Илија 43 Ковић, Милош 120, 220 Кока, Јирген (Jurgen Kocka) 123,143 Колаковски, Лешек (Leszek Kołakow ski) 125,129 Колар Димитријевић, Мира 70 Колингвуд, Робин Џ. (R. G. Colling
wood) 12,137 Кољанин, Драгица 40,47 Конрад, Кристоф (Christoph Conrad) 14, 70, 90,93,209,223 Конце, Вернер (Werner Conze) 12,74, 102, 220 Копечек, Михаел (Michael Kopeček) 209 Корен, Сњежана 40,56, 74 Кос, Милко 152 Космински, Ј. А. 28 Костић, Мита 26 Краљачић, Томислав 57 Крекић, Бариша 26,46
Крестић, Василије Ί)· 9,15,24,28-30, 81-82,94,155,173,189,198,202, 206-207,213, 219, 232,240, 243 Крешић, Андрија 40, 70 Кркљуш, Љубомирка 9 Крушељ, Жел ко 151 Лавис, Ернест 100 Лазаревић, Сава 82 Лантлоа, Шарл Виктор (Charles-Victor Langlois) 130 Лапе, Љубен 89 Ле Гоф, Жак (Jacques Le Goff) 121
Лемерл, Пол (Paul Lemerle) 34 Лењин, Владимир Иљич 49 300 Лесковац, Младен 25, 36 Лефевр, Жорж (Lefebvre Georges) 109110 Лечек, Сузана 69,81 Лечнер, Френк Џ. (Frank J. Lechner) 226 Ловренчић, Рене 70, 75-77,154 Ломпар, Мило 235,244 Лончар, Драгомир 58 Лукић, Радомир 125,240 Љушић, Радош 95,
212,215-216,237 Мајнеке, Фридрих (Friedrich Meine cke) 100,120, 124 Маколиј, Т. Б. (Т. В. Macaulay) 12 Максимовић, Љубомир 82 Малбаша, Горан 16 Мамула, Недељко 37 Маринковић, Драгослав 232 Маринчић, Александар 232 Марић, Војислав 232 Марић, Растислав 26 Марјановић, Јован 40,55-56,62,70,152
Марковић, Михайло 170,182,207 Марковић, Предраг Ј. 15, 40-41, 90, 160, 209, 253,247-248 Марковић, Светозар 78, 98 Марковић,
Слободан Г. 241 Маркс, Карл (Karl Marx) 49,54-55,63, 73, 80,135 Марчинко, Томислав 88 Матасовић, Јосип 68 Матјез, Албер (Albert Mathiez) 109-110 Мачковић, Стеван 47 Машкин, H. А. 28 Медаковић, Дејан 43,147, 202,213 Мереник, Славица 57 Месарош, Шандор (Sándor Mészáros) 48 Метерних, Клеменс Венцел (Klemens Wenzel von Metternich) 111
Микавица, Дејан 211,256 Милан Обреновић 95 Миланковић, Милутин 25 Милетић, Светозар 51,202,211-212,256 Милисавац, Живан 22, 36 Милић, Војин 115-116 Милићевић, Наташа 15,24-25,41,81, 209,253 Милосављевић, Борис 11 Милосављевић, Оливера 98 Милошевић, Слободан 145,181,198, 205-208, 215, 219, 258
Милутиновић, Коста 80 Мирнић, Јосип 147 Мирошевић, Франко 27-28 Митровић, Андреј 14-15, 41, 56-59, 60-61, 69, 71, 82, 84-85, 91, 9495,99,100,114,128,132-133,136, 138, 140, 142, 150, 153, 171, 175, 198, 222, 247,249,255 Митровић, Мирко 225 Митровић, Момчило 46 Михайло Обреновић 78,95 Михаиловић,
Коста 168,206 Михајловић, Велимир 225 Михаљчић, Раде 27,38, 82, 90 Мишле, Жил (Jules Michelet) 11,57 Мојовић, Драган 240 Мрђеновић, Душан 170 Навалушић, Војин 88 Најбар Агичић, Магдалена 27,34,40, 45, 56 Наполеон Бонапарта (Napoleon Bo naparte) 77,109-110 Невинс, Алан (Allan Nevins) 12 Недељковић,
Душан 40 Николић, Душан 235 Николић, Јелена 237 Николић, Коста 15,36,40,90,92,98, 139, 145, 148-150, 155, 157, 165, 169,182,218,253 Николић, Рајко 36 Нипердај, Томас (Thomas Nipperdey) 122-123 Новак, Виктор 91,152 Новаковић, Стојан 240 Нолте, Паул (Paul Nolte) 13 Нотович, Ф. И. 28 Његован, Драго 241
Обрадовић, Марија 199 Оливер Јовановић —► видети: Попов, Чедомир Острогорски, Георгије 28, 30 Оташевић, Душан 203 Отовић, Владимир 225 Павличевић, Драгутин 154 Павловић, Драгољуб M. 53,67-68 Палавестра, Предраг 198 Палић, Миленко 88 Палмер, Роберт (Robert R. Palmer) 106-108 Пападополос, Душан 125
Парошки, Милан 240 Пашић, Никола 166 Перишић, Мирослав 33 Перовић, Душан 29 Перовић, Латинка 98,210,253
Перовић, Милутин 80 Петковић, Новица 232 Петрановић, Бранко 15,46,56,58-59, 71,82,112,114-115,125,128,132133, 136, 139, 141-142, 150, 155, 157-159, 165, 168, 173, 175, 222, 246 Петровић, Бошко 22, 36,184, 221 Петровић, Владимир 83,205-206,220 Петровић, Драган 33 Петровић, Никола 50-51, 91,147 Пиљевић, Дорђе О. 243 Пипер, Предраг 235 301
Пјер Бурдије (Pierre Bourdieu) 10 Плавшић, Наташа 16 Плетерски, Јанко 157-158 Полит Десанчић, Михайло 211 Попов (породица) 19 Попов, Дамјан 18 Попов, Драгомир 20 Попов, Јелена (рођ. Шуљманац) 15-16, 31,34,37,87,185-186,198,207,255 Попов, Јован 20 Попов, Јован 18-19 Попов, Јован Ч. 16,18, 38,198
Попов, Михайло 18 Попов, Нина 227, 229 Попов, Оливера (рођ. Јелисавчић) 20 Попов, Стеван 19 Попов, Чедомир (Милутин) 18-19 Попов, Чедомир 9,13-18,20-21,2325, 29-39, 45-46, 48, 50, 52-53, 56, 58-59, 61-67, 69-89, 93-100, 105-119,121-127,128-148, ISO152, 154-203,205-223,225-253, 255-257 Поповић,
Васил, 53, 68, 84, 103, 113, 116, 214 Поповић, Дака 22, 51 Поповић, Драган 82 Поповић, Драгољуб 82,125 Поповић, Душан Ј. 18, 36, 41, 51, 53, 146-148,184 Поповић, Петар И. 23,26-27,29,31-33, 35, 67, 72, 78 Поповић, Радован 233 Порчани, Илариа (Ilaria Porciani) 67, 93, 224 Предојевић, Ненад 36
Пуланцас, Никос (Nicos Poulantzas) 125 Радевић, Милорад 225 Радић, Радивој 102, 252 302 Радић, Радмила 10 Радовић, Д. 233,240 Радојевић, Мира 10,16,161, 235,253 Радојичић, "ђорђе Сп. 26 Радојчић, Никола 10-11, 41, 53,252 Радонић, Јован 68 Радош, Jobo 182 Раич, Александар 182 Рајић, Јован 10-11,93
Рајт, Езмонд (Esmond Wright) 104 Рајшп, Винценц 56 Ракић, Лазар 19, 80, 85 Рамач, Михаил 202 Рамбо, Алфред (Alfred Rambaud) 100 Рандељ, Дорђе 240 Ранке, Леополд (Lépőid von Ranke) 11-12,43,65,101,123,131,250,252 Ранковић, Александар 91 Растовић, Александар 9, 215,243 Рахими, Шукри (Shukri Rahimi)
154 Ређеп, Драшко 37 Ренувен, Пјер (Pierre Renouvin) 3435, 64-66, 72, 82-83 Ризен, Јерн (Jörn Rüsen) 142-143 Ристић,
Јован 211,256 Ристовић, Милан 154 Робертс, Џон M. (John M. Roberts) 124 Розман, Франце 154 Роксандић, Драго 69, 75, 93-94 Руварац, Иларион 10,43,132 Рудић, Срђан 57 Савић, Александар 41 Савић, Миле 55 Савић, Срета 147 Сал, Вероник (Véronique Sales) 64 Самарџић, Радован 11,15,24,28,5657,59-60,68-70,91-92,114,116, 134,141,150,152,173,212,225 Самарџић, Слободан 201 Сањак, Филип (Philippe Sagnac) 100
Сарић, Милоје 232 Сартр, Жан Пол (Jean-Paul Sartre) 33 Секељ, Ласло 145-146,183 Сењобос, Шарл (Charles Seignobos) 60,100,130 Скаскин, С. Д. 28 Скерлић, Јован 240 Собул, Алберт (Albert Soboul) 109-110 Спигел, Габријела (Gabrielle Μ. Spie gel) 246,250 Стаљин, Јосиф Висарионович 33,51, 115 Станић,
Драган (Иван Негришорац) 9-Ю, 16,227,230,234-239,243֊ 244 Станковић, Богољуб 147 Станковић, Ђорђе 14-15, 25, 27, 4041, 43, 45, 53, 56, 58, 62, 67, 75, 93-94,128,130,136,142,152-154, 208, 253 Станојевић, Обрад 232 Станојевић, Станоје 29,36,68,152,230 Станчић, Никша 28 Стефан Урош IV Душан Немањић 207
Стефановић, Димитрије 243-244 Стефановић, Миливоје 237 Стефановић, Мирјана Д. 237 Стипчевић, Никша 210, 232, 234 Стојановић, Дубравка 129 Стојановски, Александар 89 Стојанчевић, Владимир 26,91,95,255 Стојков, Тодор 82 Страњаковић, Драгослав 41 Стругар, Владо 152 Стрчић, Петар 85 Тадић, Јорјо 69,91
Тадић, Љубомир 125,174,176 Танасковић, Дарко 239 Тарле, Јевгениј Викторович 28, ЮЗ104, 115 Тарнер, Фредерик Џексон (Frederick Jackson Turner) 12 Тасић, Никола 57 Тејлор, А. Џ. Π. (A. J. P. Taylor) 12 Тенфелде, Клаус 119 Терзић, Славейко 206,219,234 Тиквицки, Геза 88 Тишма, Александар 147 Тишма,
Андреј 99 Тојнби, Арнолд (Arnold J. Toynbee) 12 Томас, Кејт (Keith Thomas) 224 Томц, Грегор 81 Трајчке, Хајнрих (Heinrich von Treitschke) 11 Трандафил, Марија 241 Трговчевић, Љубинка 59,61, 68, 82, 91 Тревелјан, Џ. M. (G.M. Trevelyan) 12 Трелч, Ернст (Troeltsch, Ernst) 106 Трећаков, Стојан 21
Тркуља, Јовица 189,241 Тубић, Драган 16, 243 Турковић, Ксенија 206-207 Ћелстали, Кнут (Knud Kjeldstadli) 250
Ћирић, Јован 206 Ћирковић, Сима Μ. 14-15,24,27,38, 44,50,56-57,59-61,68,81,90-91, 131, 142, 148, 150, 154, 165, 198, 209, 225, 248 Ђоровић, Владимир 152, 219 Ћосић Вукић, Ана 185, 213 Ћосић, Добрица 162,164,182,185,188, 199-201, 213 Ћурчић, Бранислав 126 Удаљцов, A. Д. 28 Фатић, Александар 206 Февр, Лисјен (Lucien Febvre) 11, 66, 129,139 303
Фелбабов, Владислава 225 Ферјанчић, Божидар 34 Фире, Франсоа (Furet, François) 101, 141, 212 Фитер, Едуард (Eduard Fueter) 251 Фишер, Фриц (Fritz Fischer) 83 Форд, Френклин Л. (Franklin L. Ford) 124 Форишковић, Александар 46,50,52, 148,223-226 Фром, Ерих (Erich Fromm) 125 Фуко, Мишел (Michel
Foucault) 98 Фукујама, Френсис (Francis Fukuya ma) 197 Хабермас, Јирген (Habermas, Jürgen) 125,194 Хвостов, B. M. 28 Хердер, Хари (Harry J. Herder) 124 Хобсбаум, Ерик (Eric Hobsbawm) 13, 102,105-108,143, 193, 247 Хорват, Бранко 164-167 Хоркхајмер, Макс (Max Horkheimer) 196 Цвијановић Лотина,
Радмила (Ратка) 147,226-229,231-233, 241 Цвијић, Јован 29, 240 Церовић, Љубивоје 18-19, 48 Црњанин, Милорад 18, 32, 35, 37 304 Чавошки, Коста 170 Чајкановић, Веселин 41 Чанадановић, Мирко 183,186-187 Чекић, Весна 202 Чепич, Зденко 89 Черни, Јарослав 51 Чехак, Калман 35,80 Чкребић, Душан 148
Чолаковић, Родољуб 40, 70 Чомски, Ноам 125,193 Чубриловић, Baca 26-27, 30-32, 41, 68, 78, 91, 210, 214 Чурчић, Лазар 236 Џад, Тони (Tony Judt) 194 Џорџ, Сузан (Susan George) 193 Шидак, Јарослав 29, 91 Шидер, Теодор (Theodor Schieder) 12, 102 Шиметин Шегвић, Николина 69 Шиметин Шегвић, Филип 69
Шимуновић Бешлин, Биљана 58,136, 154 Шишић, Фердо 152 Шпенглер, Освалд (Oswald Spengler) 74 Штављанин, Драган 82 Штајнер, Мирослав 51 Штерн, Алфред (Alfred Stern) 100 Шулце, Хаген (Hagen Schulze) 11,121
ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР Азања 20 Азија 83 Албанија 165 Алзас 17 Апенинско полуострво 111 Атлантик 107,112,194 Аустроугарска 95-97, 118, 207, 211, 255 Африка 83 Балканско полуострво 29,68,79,163, 172,175,178,190,192,215 Балтик 112,176 Банат 18-20,185, 257 Бар 172 Барања 185 Бачка 19, 88,185 Бенелукс 111 Београд 16,19,21,24-28,33,35,40-41, 44,51,53,55-58,67-71,74,80,82, 99, 136, 154, 157, 176, 189, 232, 241-242 Берлин 34-35, 52, 79,96,118 Беч 18, 26, 68,103,111 Бијељина 227,232 Блиски исток 83 Босна и Херцеговина 96,176,181,205, 208, 217 Британска острва 120 Велика Британија 84, 111, 118,176 Великокикиндски дистрикт 18 Версај 9, 82-83, 85, 255 Византија 28 Војводина 21-23,30,35-36,38,45-52, 80,86-88,127,132,146-148,155, 159-160, 181-187, 189, 200-202, 243,255-257 Данциг 9, 82-83, 85,255 Дубровачка република 69 Дунав 146 Дунавска бановина 51 Европа 14, 19, 43, 68, 70, 73, 77-78, 83-85,89,99-105,107-111,113124,133-134,148, 159, 162, 166, 171-172, 174-175, 178, 194, 205, 210,212-214,218-219,230,250251,255-256 Енглеска 106,108 Загреб 25, 28-29, 53, 56, 69, 74-75, 136,154,157-158 Заовине (Тара) 20 Западна Европа 33-34,106-107,175, 182 Зрењанин 21, 257 305
Неточна Европа 42,54,68,90,171,174, 176 Неточна Немачка 247 Италија 84 Јадран 176 Југоисточна Европа 97,108,216 Југославија 15,23,29,31,33,37,40,42, 45-48, 50, 53-56, 59, 63, 65, 70, 74, 86, 89-91, 98, 112, 115, 124126, 138-139, 145-149, 152-166, 169-179, 182-188, 190, 197-198,
200,203,205-209,212,215,217֊ 219, 221-222,230, 244, 247 ЈужнаУгарска 19,211 Калифорнија 79 Кембриџ 101 Кина 192 Ковачица 20-21,257 Косово и Метохија 160,164-169,181, 200-201, 205 Котор 172 Крагујевац 98 Краљевина Италија 118 Краљевина Јутославија 20,24-26,84, 158,161,185, 217, 257 Краљевина Србија
19,217 Краљевина СХС 26, 84, 185,213,217 Лајпциг 68 Латинска Америка 83 Лаћарак 38 Либан 172 Љубљана 25, 56, 69,154,157,167 Мадарска 175-176, 247 Македонија 89-90 Медитеран 69,112 Меленци 17-20, 257 306 Минхен 68 Москва 51 Надаљ 19 Независна Држава Хрватска 150 Немачка 83-84,175 Немачки рајх 79,118
Неум157 Нови Сад 16-17,21-23,25-28, 30-31, 33, 35-39, 45-46, 48, 50, 56, 73, 76-78, 86-87, 134, 145, 147, 154, 177,184, 209,241-242, 257-258 Османска империја 108 Панонска низија 21 Париз 17, 34-35 Петроград 68 Пиринејско полуострво 111 Пољска 175, 247 Поморишка војна граница 18 Приштина 153-154
Република Српска 219, 241 Русија 78,104,108, 111, 118,175-176, 178,192 Сан Стефан 52 Санта Барбара 79 Сарајево 53, 56, 70, 74,154 Сједињене Америчке Државе 33-34, 77, 79, 83,175-177,182,191-193, 197, 205, 207 Скандинавско полуострво 111 Северна Америка 107 Скопље 26,68 Словенија
89,164,169,171,176,187 Совјетски Савез 28, 39, 51, 84, 149, 178 Сомбор 16 СР Немачка 93,151
Србија 15,20-22,31,40,46,55,58,66, 78-80,88-89,91,94-99,145,148, 157,160,163-164,167-168,173֊ 174,178,181-186,188,190, 198֊ 201, 205-208, 210, 212, 215-217, 220, 229, 231-234, 236, 241, 252, 255 Средња Европа 97,108,209,216 Средоземље 178 Срем 38,46, 86-87,102, 209, 243,253 Сремска Митровица 24 Стара Србија 96 Стари Рим 28 Стразбур 17, 34, 257 Тара (планина) 20 Тараш 18 Тибинген 68 Титоград 154 Торонталска жупанија 18 Угарска 19, 51,211 Урал 112,194 Франкфурт 34-35, 79,118 Француска 17, 33-35, 66, 72, 77-80, 84,93,99,102,106-107,109-112, 121-122,156, 210, 212, 255 Хабзбуршка монархија 19,21,26,108, 111-112,185 Хаг 205-206, 215, 258 Херцеговина 96 Хоргош 172 Хрватска27,31,164,169,171,176,178, 187,205, 208, 217 Црна Гора 29, 89-90, 200, 202, 241 Чехословачка 175 Шабац 20 Швајцарска 111, 170 Регистре йриредио Владимир Μ. Николић 307
XII ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ИЗВОРИ Необјављени извори Лични фонд Чедомира Попова (ЛФЧП), Рукописно одељење Матице српске (POMO). Интервју аутора са Јеленом Попов, 24. мај 2019. Разговор аутора са Јованом Поповим, 26. август 2020. Имејл Јована Попова аутору, 30. новембар 2020. Објављени извори Мемоари, сећања, дневници и преписка Вајагић, Предраг Μ. (прир.). Сећања Даке Поповиһа. Нови Сад: Промете) и Удружење „Браћа Вајагић”, 2019. Ђорђевић, Димитрије. Ожиѣци u опомене, књ. III. Београд: СКЗ, 2001. Крестић, Василије Ί). Запамћења. Нови Сад: Матица српска, 2016. Крестић, Василије Ί). „Два писма наших историчара”. Зборник Матице срп ске за историју, 99 (2019), 107-118. Медаковић, Дејан. Дани, сећања. кн . І-ѴШ. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства, 2003-2010. Попов, Чедомир. „Wir haben Dundo Maroje gesehen или сусрети са Талијом”. У: Зрењанинска Гимназија 1846-1996. Споменица. Зрењанин: Народни музе), 1996,265-267. Попов, Чедомир. „Сећања на будућност Матице српске (анкета)”. Рад Мати це српске, 37 (2000), 135-139. 259
Попов, Чедомир. „Крпице сећања - мој друг Стојан Трећаков (1932-2002)”. Зборник Матице српске за књижевност u језик, 50, 3 (2002), 661-663. Ћосић, Добрица. У туђем веку. Прир. Ана Ћосић-Вукић. Београд: Службени гласник, 20112. Ћосић, Добрица. У туђем веку. II, прир. Ана Ћосић Вукић. Београд: Laguna,
2015. Ћосић, Добрица. Косово 1966-2013. Прир. Ана Ћосић Вукић. Београд: Vukotić Media, 2013. Чкребић, Душан. Jbygu u догађаји. Мемоарски есеји. Београд: Службени гла сник, 2013. Gligorijević, Milo. Rat i mir Vladimira Dedijera. Sečanja i razgovori. Beograd: Narodna knjiga, 1985. Isakov, Miodrag
Mile. ParaDOS. Novi Sad: NS Media, 2005. Kolar-Dimitrijević, Mira. „Moja sjećanja na dr. Renea Lovrenčiča”. U: Spomenica Renea Lovrenčiča, ur. Damir Agičič, Drago Roksandić i Tvrtko Jakovina, Zagreb: FF Press, 2016,25-32. Miroševič, Franko. „Studirati povijest pedesetih godina prošlog stoljeća”. U:
Sve učilišna nastava povijesti u Hrvatskoj. Tradicija, današnje stanje, perspek tive. Povodom 140. godišnjice početka rada povijesnih katedri Sveučilišta u Zagrebu, ur. Damir Agičić, Branimir Jankovič, Zagreb: FF Press, Društvo za hrvatsku povijest, Hrvatski nacionalni odbor za povijesne znanosti,
2018, 29-38. Popovič, Dušan. Letopis o Vlaovićima, III. Novi Sad: Agencija Mir i Prometej, 2006. Stančić, Nikša. „Kako sam postao povjesničar”. Historijski zbornik, 64,1 (2011), 163-169. Tišma, Aleksandar. Dnevnik 1942-2001. Sremski Karlovci - Novi Sad: IKZS, 2001. Интервјуи u публицистички текстови
Вучелић, Милорад. Разговори са епохом. Београд: Политика; Нови Сад: Кн ижевна заједница Новог Сада,
1992. Дашић, Миомир. Спорења у историографији. О врлинама и манама „учитетьице живота”. Подгорица: Унирекс, Бијело Поље: Пегаз, 2014. Јевтић, Милош. Жива реч Милорада Екмечиһа. Горњи Милановац: Дечје новине, 1991. Јевтић, Милош. Историчари. Радован Самарџић, Сима Ћирковић, Василије Крестић, Чедомир Попов. Београд: Дечје новине, 1992. Јевтић, Милош. Чувари традиције. Разговори са истраживачима и тумачима прошлости. Београд: Службени гласник, 2011. 260
Јевтић, Милош. Употреба историје. Разтвори са Андрејем Митровићем. Крагујевац: Народна библиотека „Вук Караџић”; ФИЛУМ и Народни музеј, 2016. Крестић, Василије. Историчар у времену преломних u судбинских одлука. Интервјуи u изјаве 1985-2010. Нови Сад; Прометеј, 2011. Попов, Чедомир. Историја на
делу. Разтвори 1982-2012. Нови Сад: Матица српска, 2016,20172. Самарџић, Радован. Нарубу историје, Прир. Душан Т. Батаковић. Београд: БИГЗ и СКЗ, 1994. Тадић, Љубомир. Криза и „великосрпски хеіемонизам". Београд: Завод за уцбенике и Службени гласник, 2008. Ћосић, Добрица. Српско питање - демократско
питање. Београд: Поли тика и Стручна књига, 1992. Чанадановић, Мирко. Одїовори. Политичке сукобице. Београд: Службени гласник, 2011. Bálint, Sándor. “А Bölcsészettudományi Kar negyed évszázada”. Magyar Szó, 15. november 1979. Ćirković, Sima M. Živeti sa istorijom, tekstove odabrao i priredio
Vlastimir Đokić. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2020. Đukić, Slavoljub. Čovek u svom vremenu. Razgovori sa Dobricom Čosićem. Beo grad: Filip Višnjić, 1989. Gaće, Naděžda. Jugoslavija. Suočavanje sa sudbinom. Beograd: Dušan Mrđenović i Naděžda Gaće, 1990. Krušelj, Željko.
Zarobljenici paralelnih povijesti. Hrvatsko-srpska historiografska fronta na prijelazu stoljeća. Zagreb: Srednja Europa, 2018. Milosavljevič, Olivera. Činjenice i tumačenja. Dva razgovora sa Latinkom Perovič. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2010. Mitrovič, Andrej. Vreme
destruktivnih. Intervjui, Prir. Dragan Štavljanin. Čačak: Čačanski glas, 1998. Petranović, Branko. Bez bojazni od tabu-tema,
Prir. Momčilo Mitrovič i Sava Dautović. Beograd: INIS, 2010. Roksandić, Drago. UNIN-u i Danasu. Zagreb: Srpsko kulturno društvo „Prosvje ta”, 2011. Темашске свеске часоииса и иериодика „Револуција и историографија”. Марксистичка мисао, 4 (1986): 189-263. „Југословенски федерализам - идеје и стварност. Округли сто”. Марксистич ка мисао, 1 (1988), 59-128. Књижевне новине, бр. 765 (1. децембар 1988). 261
Печат. Лист слободне Србије, 11. мај 2012. Рад Матице срйске (1971-2013). „Форум НИН-а - Нови Устав Србије”. НИН, 14. септембар 1990. Duga. Vanredni broj: Istina о Kosovu (jul 1988). „Funkcija istorijske svesti”. Treći program, 4,2 (1972), 190-314. „Istorija i druge nauke”. Treći program, 3, 2
(1971), 305-497. „Istoriografija i njeni metodi”. Treći program 2,2 (1970). „Istorija i savremeno društvo”. Treći program, 8,1 (1977), 65-145. „Razbijanje і/ili raspad Jugoslavije”. Sociološki pregled, 28,2 (1994), 137-296. »Savremenost kao predmet istorije”. Treći program, 11, 3 (1980), 251-283.
„Stanje u savremenoj jugoslovenskoj istoriografiji. (Okrugli sto)”. Treći program, 2, 2 (1970), 186-204. Прилози у штампи и периодици Аноним, „У корак с Бременом”. Дневник, 1. октобар 1978. Аноним, „Припрема се српска енциклопедија”. Политика, 6. децембар 1990. Бурић, И. „Први том Српског
биографског речника”. Дневник, 13. април 2005. Бешлин, Бранко. „Рад на Српском биографском речнику XX века”. Рад Ма тице српске, 29 (1992), 77-79. Вуксановић, Миро. „Читам како je написано”, НИН, 1. мај 2008. Даутовић, Сава. „Поплава памфлетских књига са северозапада”. Политика, 14. новембар 1989.
Даутовић, Сава. „Застарело пре употребе: Српски биографски речник”, НИН, 7. јул 2005. Даутовић, Сава. „Увређени панонски Дидро”. НИН, 21. јул 2005. Даутовић, Сава. „Чедографија или љушографија”. НИН, 15. јун 2006. Гавриловић, Славко; Никола Гаћеша, Чедомир Попов, Сима Ћирковић и Александар
Форишковић. „Поводом написа ’У корак с Бременом’ објављеног на страницама новосадског Дневника”. Зборник за историју Матице
српске, 16 (1977); 237-245. Ж. Б., „Саветовање о изради Српског биографског речника”. Рад Матице српске, 5 (1972), 53-54. Лотина, Радмила. „Матица српска стожер останка и опстанка: Обновлена задужбина Марије Трандафил”. Дневник, 16. децембар 2009. Љушић, Радош. „Чедографија и лексикографи)а”. Политика, 8. јун 2006. Марчинко, Томислав. „Представлена књига Војводина у НОР-у и социјалистичкојреволуцији”. Дневник, 2. март 1985. Мојовић, Драган. „Миро Вуксановић о изборној скупштини Матице српске: Осећао сам се као жртва профашистичког терора”. НИН, 17. април 2008. 262
Николић, Јелена. „Годишња скупштина САНУ. Рад на енциклопедији”. По литика, 2. јун 2006. Π. Μ. „Преглед важнијих одлука Управног одбора у првом полугодишту 1973.”. Pag Матице српске, 7 (1973), 9-18. Палавестра, Предраг. „Гола факта”. Глас CDXXVII САНУ, Одељење језика u књижевности, 30 (2017),
23-28. Попов, Нина. „Велики пројекти културе: министар културе Србије у посе ти Матици српској”. Дневник, 13. мај 1992. Попов, Нина. „Приоритет капиталним пројектима: после Скупштине Мати це српске”. Дневник, 4. април 1995. Попов, Нина. „Капитални научни задатак: Српски биографски речник”.
Дневник, 10. август 1997. Попов, Чедомир. „Извештај о научноистраживачком раду у току 1961. го дине”. Годишњак Филозофскої факултета у Новом Саду, 6 (1961), 400. Попов, Чедомир. „Успешни резултати и нове обавезе. Поводом десетогодишњице Института за историјуВојводине”, Дневник, 19.новембар 1978,17.
Попов, Чедомир. „Хаос тенденциозно пробраних цитата. Косово у српској и југословенској науци и публицистици”. Политика, 15. новембар 1989, 10. Попов, Чедомир. „Човек за незаборав”. Рад Матице српске, 27 (1990), 141-143. Попов, Чедомир. „Лексикографско-биобиблиографско одељење Матице српске”. Рад
Матице српске, 28 (1991), 71-72. Попов, Чедомир. „Стара песма на нов глас”. Дневник, 20. август 1992,3. Попов, Чедомир. „Затрпани јендеци”. НИН, 28. јануар 1994,22-23. Попов, Чедомир. „Злоупотреба пре употребе”. НИН, 14. јул 2005. Попов, Чедомир. „До Лексикографског завода ароганцијом”. Политика,
16. јун 2006. Попов, Чедомир. „Ко губи има право да се л ути”. НИН, 24. април 2008. Поповић, Радован. „Биографски
речник: изашао из штампе први том Српског биографског речника”, Политика, 8. април 2005. Радовић, Д. „Све у једној књизи: Српска енциклопедија”. Политика, 20. април 1998. Радовић, Д. „Чедомир Попов председник Матице српске”. Политика, 15. јун 2008. Рандељ, Дјорђе. „Језик аспидски, мрзости достојан”. Дневник, 25. мај 2008. Ређеп, Драшко. „Новосадска Трибина младих”. Летопис Матице српске, 383, 5 (1958): 446-451. Стефановић, Миливоје; Мирјана Д. Стефановић, Иван Негришорац и Чедо мир Попов. „Полемика: (не)ко je зауставио Српску енциклопедију”, НИН, 10. децембар 2009; 17. децембар 2009; 24. децембар 2009; 31. децембар 2009; 7. јануар 2010; 14. јануар 2010; 21. јануар 2010. 263
Хорват, Бранко. „Косовско питање - завршни разговор”. Књижевне новине, 15. октобар 1987,4. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Допринос науци и уметности: избори у ВАНУ”. Дневник, 4. децембар 1987. Цвијановић-Лотина, Ратка. „Враћање великог дуга: Српски биографски реч ник”. Дневник, 2. март 1992.
Цвијановић-Лотина, Ратка. „Основе свих знања: Енциклопедија српског на рода као цивилизацијски подухват”. Дневник, 3. јануар 1993. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Научни дуг генерације: припреме за издавање Српске енциклопедије”. Дневник, 9. април 1995. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Књига за вечност”,
Дневник, 30. април 1998. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Оставштина за будућност: пројекат Српске енциклопедије”, Дневник, 16. април 2000. Цвијановић-Лотина, Радмила. „Слика научних знања: капитално издање Матице српске Српски биографски речник”. Дневник, 12. јун 2005. Чанадановић, Мирко. „У јендеку
процеса: шта je навело историографа По пова да овако различито прочита једна те иста документа, па тако учини једнако сумњивим и старе и нове своје судове о аутономији Војводине?” НИН, 14. јануар 1994. Чекић, Весна. „Већина академика не подржава наставак рада ВАНУ”. Днев ник, 23. октобар 2001.
Чурчић, Лаза. „Питање мере”. НИН, 28. јул 2005. Штајнер, Мирослав. „Ко je y раскораку c Бременом”. Дневник, 11. март 1979. Cerović, Ljubivoje. „Aktivnosti Pokrajinskog odbora Društva istoričara SAP Vojvodine”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1974), 243-246. Horvat, Branko. „Kosovski anti-
barbarus”. Duga, 379. 3. septembar 1988. Ljušić, Radoš. „Akademik Čedomir Popov iznosi netačne tvrdnje da je Zavod
za udžbenike „poželeo više kompetencija” u vezi sa izradom Srpske enciklo pedije”. Blic, 23. jun 2006. Ljušić, Radoš. „Po recima akademika Čedomira Popova zbog Ljušićevih zahteva za veće kompetencije Zavoda za udžbenike pri izradi nacionalne enciklo pedije stalo se sa radom na tom projektu”. Blic, 26. јун 2006. Marjanovič, Jovan. „Uvodna reč”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1 (1962), 3-4. Palić, Milenko. „О pojavama i problemima u istoriografiji”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1983), 77-79. Popov, Čeda. „Grad - simbol dobre volje”. Index, 15. februar 1960,4. Popov, Čedomir i Aleksandar Forišković. „Na početku izlaženja”. Istraživanja, 1 (1971), 5-7. Popov, Čedomir. „Tendenciozna nauka - nerealna politika. Čiča Perina toljaga”. Duga. Vanredni broj: Istina о Kosovu (jul 1988), 8-9. 264
Popov, Čedomir. „Ako laže koza ne laže rog”. Duga, 381 (1-14. oktobar 1988), 75. Ramač, Mihal. „Besmrtnici na političkoj klackalici: hoće li Vojvodina ponovo imati Akademiju nauka?”. Danas, 17. novembar 2001. Stankovič, Đorđe i Drago Roksandić. „Šesti tom tradicije i inovacije”. NIN, br. 1734, 25. mart 1984, 31-33. Електронски извори Cehatba Чедомира Попова, епизода 2, аутор: Милорад Црњанин. Доступно на: https://www.youtube.com/watch?v=EEfcjSF-q2k list=PLcehieRxpmN8TS_ jPiah3xMcx7kss_cGN8dndex=15. Приступљено: 26. 2. 2020. „Svedočenje Audrey Helfant Budding, 23. і 24. jul 2003. godine”, u: Suđenje Slo bodanu Miloševiču: transkripti, 88-180. Доступно на: http://www.hlc֊rdc. org/Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20 Slobodanu%20Milosevicu%20%2839%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20 Slobodanu%20Milosevicu%20-%2024.%20jul%202003.pdf. Приступљено: 20. 7. 2020. „Svedočenje Čedomira Popova, 15. decembar 2004. godine”, u: Suđenje Sloboda nu Miloševiču: transkripti, 295-296. Доступно на: http://www.hlc-rdc.org/ Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20Milosevicu%20%2814%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20 Slobodanu%20Milosevicu%20֊%2015.%20decembar%202004.pdf. Приступљено: 20. 7.2020. „Svedočenje Čedomira Popova, 16. decembar 2004. godine”, u: Suđenje Slobodanu Miloševiču: transkripti, 315. Доступно на: http://www.hlc-rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkripti/Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20 Milosevicu%20%2814%29/Transkript%20sa%20sudjenja%20Slobodanu%20 Milosevicu%20-%2016.%20decembar%202004.pdf. Приступљено:
20.7.2020. Зборници докумената u службени документи „Закон о Српској академији наука и уметности”. Службени іласник PC, бр. 49/92. „Законо Српској енциклопедији”. Службени їласникРС, бр. 110,12. децембар 2005. Касаш, Александар. „Записници Матичне комисије за оснивање Институ та за изучавање историје Војводине пре четири деценије”. Споменица ИсторијскоГ архива Срем, 7 (2008), 127-145. Крестић, Василије (ур.). Српско питањеданас. Друт конгрес српских интелектуалаца. Беоїрад, 22-23. април 1994. Београд: Српски сабор и др., 1994. 265
„Deklaracija o Vojvodini”, у: Autonomija Vojvodine danas. Rasprava na okruglom stolu održanom 9.1.1993. u Novom Sadu (Novi Sad: Svenacionalni demo kratski front Vojvodine, 1993), 26-28. Nastanak Vojvođanske akademije nauka u umetnosti. Novi Sad: VANU, 1981. Piper, Ernst Reinhard (Hrsg.).
“Historikerstreit”. Die Dokumentation der Kontro verse um die Einzigartigkeit der nationalsozialistischen Judenvernichtung. München, Zürich: Piper Verlag, 1987. „Statut Društva istoričara Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine”. Go dišnjak društva istoričara Vojvodine (1974), 251-259. Научни
u струнни радови Чедомира Попова Гаћеша Никола; Милутин Перовић, Чедомир Попов, Лазар Ракић и Калман Чехак. Историја за Iразред средње школе. Нови Сад: Покрајински за вод за издавање уџбеника, 1975. Попов, Чедомир. „Прва турнеја Српског народног позоришта 1861.” Pag војвођанских музеја, 9 (1960),
263-271. Попов, Чедомир. „Први социјалисти у Војводини”. Зборник за друштвене науке, Матица српска, 25 (1960), 172-177. Попов, Чедомир. „Формираше АФЖ-а 1942. - резултат КПЈ према женском питању и последица политике стварања Народног фронта”. Годишњак Филозофскої факултета у Новом Саду, 6 (1961),
9-55. Попов, Чедомир. „Обележавање октобарске револуције у Срему за време народноослободилачког рата”. Годишњак Филозофскої факултета у Новом Саду, 10 (1967), 5-33. Попов, Чедомир. „Неки методолошки проблеми у проучавању историје Војводине”. Зборник за историју Матице српске, 2 (1970), 153-156.
Попов, Чедомир. „Чему служи историја? (Над књигом Марка Блока: Одбрана историје или занат историчара)”. Летопис
Матице српске, 407,1 (1971), 105-117. Попов, Чедомир. Француска и Србија: 1871-1878. Београд: Научно дело, 1974. Попов, Чедомир. „Над загонеткама међуратне Европе”. Летопис Матице српске, 417, 2 (1976), 256-259. Попов, Чедомир. „Србија 1868-1878”. У: Историја српскої народа. Књ. V-l, yp. Владимир Стојанчевић. Београд: СКЗ, 1981, 305-421. Попов, Чедомир. „Проблеми проучавања наше савремене историје (6): Трагање за ослонцем”. Политика, 11. јануар 1982,10. Попов, Чедомир. „Проблеми проучавања наше савремене историје (7): Историчар и његово доба”. Политика, 12. јануар 1982, 12. Попов, Чедомир. „Србија: привреда, друштво и политика; Немирне године и везивање за Аустро-Угарску”. У: Историја српскої народа. Књ. ѴІ-1, yp. Андреј Митровић. Београд: СКЗ, 1983, 7-94. 266
Попов, Чедомир. „Србија: привреда, друштво и политика; Немирне године и везивање за Аустро-Угарску”. У: Историја српскої народа. Књ. ѴІ-1. Београд: СКЗ, 1983, 7-94. Попов, Чедомир (ред.). Војводина у народноослободилачком рату и социјалистичкојреволуцији 1941-1945. Нови Сад: Институт за историју,
1984. Попов, Чедомир. „Југославија од идеје до државе”. Домети, 55 (1988), 7-16. Попов, Чедомир. „Прогресиван историјски чин”. Књижевне новине, бр. 765, 1. децембар 1988,6. Попов, Чедомир. „Француска револуција: узроци, характер, искуства”, До мети, 59 (1989), 51-59. Попов, Чедомир. „Француски
утицаји на српску друштвену и политичку мисаоу 19. веку”. Зборник Матице српске за историју, 41 (1990), 73-81. Попов, Чедомир. „Европа и српска национална револуција у 19. веку: историографско-методолошки оглед”. Истраживања, 13 (1990), 89-114. Попов, Чедомир. „Срби на међународној сцени”. Политика
(Културни додатак), 5. септембар 1992. Попов, Чедомир и Јелена Попов. Аутономија Војводине - српско питаѣе. Сремски Карловци: Карловачка уметничка радионица, 1993. Попов, Чедомир. Политички фронтови Другої светскої рата. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 1995. Попов,
Чедомир. „Предговор другом издању”. У: Ч. Попов, Од Версаја до Данцига. Београд: Службени лист СРЈ, 1995, 5-6. Попов, Чедомир. Полемика Јована Ристиһа и српских конзервативаца 1877. Године. Београд: Завод за уцбенике и наставна средства, 1997. Попов, Чедомир. „Објективност и ангажованост
историчара”. У: Ч. Попов, О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999,13-27. Попов, Чедомир. „Неки
методолошки проблеми историје и теорије међународних односа”. У: Ч. Попов, О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999, 28-38. Попов, Чедомир. О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999. Попов, Чедомир. „Академик Петар И. Поповић”. У: Ч. Попов, О историји и историчарима. Нови Сад - Сремски Карловци: ИКЗС, 1999, 61-72. Попов, Чедомир. „Рад Матице српске на лексикографији”. У: Српски духов ни простор. Зборникрадова са научног скупа: Бијељина 29-30. октобар 1998. Бања Лука - Српско Сарајево: Академика наука и умјетности Репу блике Српске, 1999, 109-115. Попов, Чедомир. „Предговор. Светозар Милетић као политички писац и мислилац”. У: Светозар Милетић, Сабрани списи, прир. Ч. Попов и Д. Микавица, Књ. I. Београд: Завод за уцбенике и наставна средстава, 1999,11-27. 267
Попов, Чедомир. „Крај историје?”. Лешопис Машице српске, 463,3 (1999), 789-792. Попов, Чедомир. „Французи и Српска револуција 1804-1815”. У: Европа и српска револуција 1804-1815, yp. Ч. Попов. Нови Сад: Платонеум, 2004, 319-434. Попов, Чедомир. Велика Србија: стварност и мит. Нови Сад и Сремски Кар
ловци: ИКЗС, 2007; 2. и 3. издање 2007; 4., 5. и 6. издање 2008; 7. издање 2014. Попов, Чедомир; Миро Вуксановић и Драган Станић. „Енциклопедијски завод Матице српске. О Матици српској као средишту српске лексикографије”. Рад Матице српске, 44 (2007), 353-361. Попов, Чедомир. Неточно питање и српска
револуција 1804-1918. Београд: Српска књижевна задруга, 2008. Попов, Чедомир. „Персонална енциклопедија српског народа”. Летопис Матице српске, 484, 6 (2009), 968-969. Попов, Чедомир. Грађанска Европа 1770-1914. Кн . 1: Основи европске исто рике XIX века 1770-1815; Кн . 2: Политичка историја Европе
1815-1871; Књ. 3: Друштвена и политичка историја Европе 1871-1914. Београд: Завод за уцбенике, 2010. Popov, Čedomir. „Svetozar Markovié о emancipaciji žena”. Зборникза друштвене науке, Матица српска, 32-33 (1962), 124-136. Popov, Čedomir. „Odjeci odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a u Vojvodini”. Jugo
slavenski istorijski časopis, 3 (1963), 73-93. Popov, Čedomir. „Zbornik društvene nauke, 22 do 30. Matica srpska, Novi Sad, 1959-1961”. Historijski zbornik, 1-4 (1963), 329-339. Popov, Čedomir. „Metodološke koncepcije Pjerą Runevena. Prilog poznavanju savremene francuske istoriografije”.
Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1967), 111-148. Popov, Čedomir. „U znaku preživelih ideja i teorija”.
Gledišta 1 (1968), 81-90. Popov, Čedomir. „Neki problemi nastave istorije na jugoslovenskim univerzite tima”. У: Prvi jugoslavenski simpozijum a nastavi istorije. Novi Sad: Društvo istoričara SAP Vojvodine, 1972,45-62. Popov, Čedomir. Od Versaja do Danciga. Beograd: NOLIT, 1976. Popov, Čedomir. „Problem distance i savremena istorija Jugoslavije”. Treći pro gram, 32 (1977), 105-111. Popov, Čedomir. „Istočna kriza 1875-1878 - Sanstefanski mir i Berlinski kon gres”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1978), 107-117. Popov, Čedomir. „Koncepcija novog nastavnog plana i programa za istorijų na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu”. У: Savremena univerzitetska nastava. Novi Sad: Udruženje univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika SAP Vojvodine, 1979, 85-89. 268
Popov, Čeđomir. „Savremenost kao predmet istorije”. Treći program 46 (1980): 255-260. Popov, Čedomir. Srbija na putu oslobođenja. Borba za politički preobražaj i držav nu nezavisnost 1868-1878. Beograd: Naučna knjiga, 1980. Popov, Čedomir. Uvod u Opštu istorijų Novog veka. Skripta za studente
istorije. Novi Sad: Filozofski fakultet, Institut za istorijų, 1985. Popov, Čedomir. „Uloga nacionalne i opšte istorije”. У: Istoriografija, marksizam i obrazovanje. Beograd: Izdavački centar Komunist, BIGZ, 1986, 37-44. Popov, Čedomir. „Predgovor jugoslovenskom izdanju”. У: Žak Godšo, Revolucije
1848. Beograd: NOLIT, 1987, 7-18. Popov, Čedomir i Branislav Ćurčić. „Neki značajniji rezultati svetske istoriografije о svetu u novom veku”. Nastava istorije, 1-2 (1987), 49-60. Popov, Čedomir. „E. ƒ. Hobsbawm, Doba revolucije 1789-1848, Zagreb 1987”. Jugo slavenski istorijski časopis, 23, 3-4
(1988), 283-286. Popov, Čedomir. „Uvodna reč”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1989), 7-10. Popov, Čedomir. „Sta je stvorilo i šta je održalo Jugoslaviju?”. Jugoslavenski isto rijski časopis, 1-4 (1989), 159-160. Popov, Čedomir. „Francuska revolucija u istoriografiji”, Gledišta. Časopis za
dru štvenu kritiku i teoriju, 7-9 (1989), 55-64. Popov, Čedomir. Građanska Evropa. I-II. Novi Sad: Matica srpska, 1989. Приказы mula Чедомира Попова Батаковић, Душан Т. „Дивно столеће”, Политика, 27. јануар 1990,15. Вт., Д. ,,’Ћоровић’ Попову: Награда за науку академику Чедомиру Попову за дело
’Велика Србија: стварност и мит’”. Вечерње новости, 6. септембар 2008. Даутовић, Сава. „Подвиг академика Попова”,
Политика, 16. октобар 1989. Гавански, ТЈорђе. „Чедомир Попов, Француска и Србија 1871-1878, Београд: САНУ, 1974”. Историјски часопис, 22 (1975), 272-274. Гаћеша, Никола Л. „Čedomir Popov, Srbija na putu oslobođenja. Borba za poli tički preobražaj i državnu nezavisnost 1868-1878, Beograd: Naučna knjiga, 1980”. Зборник за историју Матице српске, 22 (1980), 174-175. Јовановић, Радоман. „Чедомир Попов, Француска и Србија 1871-1878, Београд: САНУ, 1974”. Историјски записи, 32,1 (1975), 187-188. Крестић, Василије. „Европаи српскареволуција 1804-1815, Платонеум, Нови Сад, 2004”. Настава и историја, 2 (2004), 124-128. Крестић, Василије. „Велика Србија, стварност и мит”. Летопис Матице срп ске, 480,1-2 (2007), 184-189. Љушић, Радош. „Промашаји повесника Попова”. НИН, 12. јун 2008, 52-55. Милутиновић, Коста. „Из историје француско-српских односа”. Књижевне новине, 1. март 1975. 269
Петрановић, Бранко. „Грађанска Европа: поводом синтезе Чедомира Попо ва”. Баідала, год. 31, бр. 368-369 (1989), 25-27. Терзић, Славейко. „Чедомир Попов, Велика Србија ֊ стварност и мит”. Луча. Часопис за културу уметност и науку, 2-3 (2009), 5-8. Тиквицки, Геза. „Три оцене о народноослободилачком
рату у Бачкој”. Зборник Матице српске за историју, 35 (1987), 175-187. Djordjevic, Dimitrije. “Francuska i Srbija, 1871-1878 [France and Serbia, 1871-78] by Cedomir Popov”, The American Historical Review, 84,2 (1979), 448-449. Ekmečič, Milorad. „Čedomir Popov: Građanska Evropa 1770-1871”. Prilozi.
Insti tut za istorijų u Sarajevu, 25-26 (1990), 349-351. Gaćeša, Nikola. „Francuska i Srbija 1871-1878, Beograd: SANU, 1974”. Jugosla venski istorijski časopis, 3-4 (1974), 255-258. Navalušić, Vojin. „Vojvodina u Narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revo luciji 1941-1945”. Godišnjak
društva istorioara Vojvodine (1983), 109-123. Rakić, Lazar. „Vredno naučno ostvarenje”. Misao, 26. april 1977. Strčić, Petar. „Plastični odraz vremena”. Novi list, 18. ožujak 1977. Zorn, Tone. „Čedomir Popov: Od Versaja do Danciga”. Zgodovinski časopis, 31,3 (1977), 402-403. ЛИТЕРАТУРА БиблиоГрафије
u енциклопедије Зеремски, Вида. БиблиоГрафија Чедомира Попова. Нови Сад: САНУ, Матица српска и Платонеум, 2006. Зеремски, Вида и Јелена Попов (прир.). Чедомир Попов. Живот и историја. БиблиоЈрафија. Нови Сад: Академска књига, 2015. Мала енциклопедија Просвета, кн . 2. Београд: Издавачко предузеће
Просве та, 1959. Мереник, Славица; Невен Исаиловић и Властимир Тјокић (прир.). Библиоїрафија академика Симе
Ћирковића. Београд: Историјски институт, 2011. Мереник, Славица. Библиографија радова академика Милорада Екмечиһа. Београд: САНУ, 2014. Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић (yp.). Енциклопедије српске историоїрафије. Београд: Knowledge, 1997. Lončar, Dragomir i Ljubodrag Dimič. Branko Petranović. Bibliografija i biobibliografija. Beograd: Filozofski fakultet, 1996. 270
Mačković, Stevan. „Godišnjak društva istoričara Vojvodine - popis autora i radova za godine 1974-1983”. Godišnjak društva istoričara Vojvodine (1983), 83-95. Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, knj. 6. Zagreb: JLZ, 1980. Papadopolos, Dušan (prir.). Rad. Knjige 1949-1989.
Beograd: Rad, 1989. Popovič, Dragoljub (prir.). Nalit 1928-1978. Bibliografija. Beograd: Nolit, 1978. Porciani, Ilaria und Lutz Raphael (eds.). Atlas of European Historiography. The Making of a Profession 1800-2005. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2010. МоноГрафије Авдијев, В. И. Историја старої
Истока. Београд: Научна књига, 1952. Алексов, Бојан. Назарени међу Србима. Верска трвења у јужној Угарској и Србији од 1850. до 1914. Београд: Завод за уџбенике, 2010. Антоловић, Михаел. Историографи]а и политика. Интелектуална биоїрафија Фридриха Мајнекеа. Београд: Институт за европске студије и
Ал батрос Плус, 2017. Антонић, Слободан. Лоша бесконачност. Прилози социолотји српскоїдруштва. Београд: Службени гласник, Досије студио, 2012. Антонић, Слободан. Још није Готово. Милошевиһ. Београд: Vukotić media, 2015. Берк, Питер. Француска историјска револуција: школа “Анала” 1929-1989. Сремски
Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 2011. Бешлин, Бранко. Европскиутицаји на српски либерализам уXIX веку. Срем ски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 2005. Бибо, Иштван. Беда малих источноевропских држава. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1996. Бјелица, Слободан. Спорови око аутономије Војводине. Књ.
1:1961-1974. Београд: Службени гласник, 2015. Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. Београд: САНУ, 1986. Бонџић,
Драгомир. Универзитет у социализму. Високо школствоу Србији 1950-1960. Београд: ИСИ, 2010. Брајзах, Ернст. Историографија: стари век, средњи век, ново доба. Београд: CLIO, 2009. Браћа Руварац у српској историографији и култури. Зборник радова. Нови Сад: Огранак САНУ; Сремска Митровица: Музеј Срема, 1997. Бродел, Фернан. Списи о историји. Београд: СКЗ, 1992. Вебер, Макс. Духовни рад као позив. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1998. Владисављевић, Небојша. Антибирократска револуција. Београд: Архипе лаг, 2020. Графенауер, Бого; Душан Перовић и Јарослав Шидак (ур.). Историја народа Југославије. Београд: Просвета, 1953. 271
Димић, Љубодраг. Историја српске државности. Књ. III: Србија y Іуїославији. Нови Сад: САНУ, „Беседа”, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа, 2001. Дос, Франсоа. Историја структурализма, II. Лозница: Карпос, 2019. Дошлић, Ненад. Матица српска 1941-1951. Нови Сад: Матица српска, 2011.
ТЈорђевић, Димитрије. Националне револуције балканских народа 1804-1914. Београд: Службени лист СРЈ, 1995. Ђурковић, Миша. Илузија Европскеуније. Београд: Catena mundi и Институт за европске студије, 2015. Ердељановић, Јован. Срби у Банату. Насеѣа и становништво. Нови Сад: Матица српска, Прометеј,
1992. Историја Црне Горе. І-ІП. Титоград: Редакција за историју Црне Горе, 19671975. Јакшић, Гргур и Војислав Вучковић. Спотьна политика за владе кнеза Ми хаила. Преи балкански савез. Београд: Историјски институт, 1963. Јовановић, Мирослав и Радивој Радић. Криза историје. Српска историографија и
друштвени изазови краја 20. и почетка 21. века. Београд: УДИ, 2009. Кашанин, Милан. Сусрети и писма. Пронађене ствари. Мисли (=Изабрана дела, кн . 6). Београд: Завод за уцбенике, 2004. Кенеди, Пол. Припрема за 21. век. Београд: Службени лист СРЈ, 1997. Керчов, Сава; Jobo Радош и Александар Раич.
Митинзиу Војводини 1988. Године: рађање политичкої плурализма. Нови Сад: Дневник, 1990. Ковачевић, Душко Μ. Светозар Милетиһ. Живот и политика 1826-1901. Београд: Завод за уцбенике, 2009. Ковић, Милош (прир.). Срби 1903-1914. Историја ugeja. Београд: Clio, 2015. Колингвуд, Робин Џ. Идеја историје.
Београд: Службени лист, 2003. Кољанин, Драгица. ИзГрађивање идентитета: историја ЈуГославијеууцбеницима за
основне школе у Србији 1929-1952. Нови Сад: Филозофски факултет, 2014. Крестић, Василиче Ђ·; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркл уш, Бранко Бешлин и 'ђорђе ТЈурић (ур.). Споменица академику Чедомиру Попову. Нови Сад: Матица српска, 2017. Ломпар, Мило. Полихисторска истраживања. Београд: Catena mundi, 20172. Љушић, Радош. Тумачења српскереволуције у историографији 19. и 20 века. Београд: СКЗ, 1992. Љушић, Радош. Књта о Начертанију. Национални и државни програм Кнежевине Србије 1844. Београд: БИГЗ, 1993. Марковић, Предраг Ј. Беоірад између Истока и Запада 1948-1965. Београд: Службени лист СРЈ, 1996. Матјез, Албер. Француска револуција. Београд: Просвета, 1948. 272
Машкин, Николај А. Историја старої Рима. Београд: Научна књига, 1951. Микавица, Дејан. Михаила Полит Десанчић. Вођа српских либерала у АустроyïapcKoj. Нови Сад: Stylos, 2007. Милетић, Светозар. Сабрани списи, Књ. І-ІІ/1-3-ІІІ, прир. Чедомир Попов и Дејан Микавица. Београд: Завод за уцбенике и
наставна средства, 1999-2001. Милисавац, Живан. Матица српска 1826-1964. Нови Сад: Матица српска, 1965. Милићевић, Наташа. Југословенска власт и срйско Грађанство 1944-1950. Београд: ИНИС, 2009. Милосављевић, Борис. Слободан Јовановић - теорија. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2017. Митровић,
Андреј. Време нетрпеѣивих. Политичка историја великих држава Европе 1919-1939. Београд: Српска књижевна задруга, 1974. Митровић, Андреу Ђудљива муза. Оїледи о историјском, научном и уметничком. Ваљево: ГИП „Милић Ракић”, 1992. Митровић, Андреј (yp.). Прекретнице новије српске историје. Центар за
научна истраживања Српске академије наука и уметности и Универзитет, 1995. Митровић, Андреј. Пропитивање Клио: оїледи о теоријскому историоїрафији. Београд: Војска, 1996. Николић, Коста. Прошлост без историје. Полемике у јушсловенској историоГрафији 1961-1991. Београд: ИСИ, 2003. Николић, Коста.
Српска књижевност и политика 1945-1991. Главни токови. Београд: Завод за уцбенике, 2012. Николић, Коста. ЈуГославија, последњи дани 1989-1992. Књ. 1: Сви Срби у једној држави. Београд: Службени гласник, 20192. Оташевић, Душан (ур.). Српска академија наука и уметности: 175 іодина: 1841-2016. Београд:
САНУ, 2016. Перишић, Мирослав. Од Сталина ка Сартру: формираше јутсловенске интелтенције на европским
универзитетима 1945-1958. Београд: ИНИС, 2008. Перовић, Латинка. Српски социјалисти 19. века. кн . І-ІП. Београд: Рад, Службени лист СРЈ, 1985-1995. Петрановић, Бранко. ЈуГословенско искуство српске националне интеїрације. Београд: Службени лист СРЈ, 1993. Петрановић, Бранко. Историчар и савремена епоха. Београд: НИУ Војска, 1994. Петрановић, Бранко. Историоїрафске контроверзе. Београд: Службени лист СРЈ, 1998. Петровић, Бошко и Живан Милисавац, Нови Сад. Нови Сад: Матица срп ска, 19873. 273
Поповић, Васиљ. Историја нової века 1492-1815. Београд: Задужбина Луке Ћеловића-Требињца, 1941. Поповић, Душан Ј. СрбиуБанату до краја осамнаестої века. Историја насеѣа и становништва. Београд: Српска академија наука и Научна књига, 1955. Поповић, Петар И. Француско-српски односиза време
Првоїустанка. Напо леон и Карађорђе. Београд: б. и., 1933. Предојевић, Ненад. Историско друштво у Новом Саду (1927-1941). Аналитички инвентар. Нови Сад: Архив Војводине, 2012. Радић, Радмила. Живот у бременима: Гаврило Дожић 1881-1950. Београд: Институт за новију историју Србије, 2006. Радојевић,
Мира. Српски народ ијугословенска Краљевина. Књ. 1: Од југословенске идеје до југословенске државе. Београд: СКЗ, 2019. Радојчић, Никола. Српски историчар Јован Рајић. Београд: Научна књига, 1952. Ракић, Лазар. Надать: до 1945. їодине. Нови Сад: Матица српска, 1988. Робертс, Цон Μ. Европа 1880-1945.
Београд: CLIO, 2002. Рудић, Срђан (yp.). Споменица академика Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт, 2011. Самарџић, Радован (ур.). Сто іодина Филозофскої факултета. Београд: Народна књига, 1963. Самарџић, Радован. Писци српске историје. кн . І֊ІѴ, Београд: Просвета, 1976,1981,1986,1994.
Самарџић, Слободан. Tpaïeguja Косова и Метохије. Између Србије и Европске уније. Београд: Catena mundi, 2018. Скаскин, С. Д. и О. Л. Вајнштајн (ред.). Историја средн еї века, књ. II. Београд: Научна књига, 1952. Споменица Радована Самарциһа. Београд: Београдски универзитет, 1994. Станковић, Дорђе и
Љубодраг Димић, ИсториоГрафија под надзором. Нрилози историји историоГрафије, књ. 1-2. Београд: Службени лист СРЈ,
1996. Станковић, Дорђе. Изазов нове историје. књ. 2. Београд: НИУ „Војска”, 1994. Стипчевић, Никша. Критичке u друге минијатуре. Нови Сад: Платонеум, 2002. Стојановски, Александар; Љубен Лапе, Данчо Зографски и Михайло Апо столски. Историја на македонскиот народ. I-III. Скопје: Нова Маке донка, 1969. Тарле, J. В.; А. В. Јефимов и Ф. А. Хејфец (ред.). Историја нової века, кн . I: Од француске буржоаске револуције до француско-прускої рата и Париске комуне (1789-1870). Београд: Просвета, 1948. Тарле, Ј. В.; А. В. Јефимов, Ф. И. Нотович и В. Μ. Хвостов (ред.). Историја нової века, књ. II: Од француско-прускоїрата и Париске комуне до по беде Октобарскереволуцијеу Русији и завршетка империјалистичког рата 1870-1918. Београд: Просвета, 1949. 274
Трговчевић, Љубинка. Историја Српске књижевне задруїе. Београд, 1992. Трибина младих: 54-59. Нови Сад: Дневник, 1960. Удаљцов, A. Д.; J. А. Космински и О. Л. Вајнштајн (ред.). Историја cpegmeī века, кн . I. Београд: Научна књига, 1950. Февр, Лисјен. Борба за историју. Прир. Дубравка Стојановић.
Београд: СКЗ, 2004. Фире, Франсоа. О Француској револуцији. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1990 Фире, Франсоа. Радионица историје. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 1994. Форд, Френклин Л. Европа у доба револуција 1780-1830. Београд: CLIO, 2005. Хердер, Хари. Европа у 19. веку 1830-1880.
Београд: CLIO, 2003. Церовић, Љубивоје. Хроника Меленаца 1751-1941. Напредни и револуционарни покрет. Меленци: Месна заједница, Месна конференција ССРНВ, Завичајно друштво, 1984. Чомски, Ноам. Шта то (у створи) xohe Америка? Београд: Институт за политичке студије, 1994. Чубриловић, Baca. Историја
политичке мисли у Србији XIX века. Београд: Просвета, 1958. Altrichter, Helmut und Elisabeth Müller-Luckner. GegenErinnerung. Geschichte als politisches Argument im Transformationsprozess Ost-, Ostmittel- und Südosteuropas. München: Oldenbourg, 2006. Antoljak, Stjepan. Hrvatska historiografija.
Zagreb: Matica Hrvatska, 20042. Antonic, Slobodan. Zarobljena zemlja. Srbija za vlade Slobodana Miloševiča. Beograd: Otkrovenje, 2002. Asman, Alaida. Rad na nacionalnom pamćenju. Kratka istorija nemačke ideje obrazovanja. Beograd: XX vek, 2002. Bakié, Jovo. Jugoslavija: razaranje i njegovi tumači.
Beograd: Službeni glasnik, 2011. Barral-Baron, Marie et Philippe Joutard (dir.). Lucien Febvreface à l’Histoire.
Rennes: Presses Universitaires de Rennes, 2019. Barrow, Clyde W. More Than a Historian: The Political and Economic Thought of Charles A. Beard. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers, 2000. Berend, Ivan T. Evropa posle 1980. Beograd: Arhipelag, 2012. Berger, Stefan with Christoph Conrad. The Past as History. National Identity and Historical Consciousness in Modern Europe. Basingstoke: Palgrave Macmil lan, 2015. Bernheim, Ernst. Einleitung in die Geschichtswissenschaft. Berlin - Leipzig: Vere inigung wissenschaftlicher Verleger, 19202. Bloch, Marc. Apologija historije ili zanatpovjesničara. Zagreb: Srednja Europa, 2008. Blok, Mark. „Odbrana istorije ili zanat istoričara”. Treći program, 2 (1970), 329-460. 275
Eleieken, Jochen (ur.). Povijest svijeta od početka do danas. Zagreb: Naprijed, 1977. Bogue, Allan G. Frederick Jackson Turner: Strange Roads Going Down. Norman: University of Oklahoma Press, 1988. Boldt, Andreas Diete. The Life and Work of the German Historian Leopold von Ranke (1795-1886). An Assessment of His Achievements. Lewiston: Mellon Press, 2014. Boli, Džon i Frenk Dž. Lečner. Kultura sveta. Beograd: CLIO, 2006. Bondzie, Dragomir. Beogradski univerzitet 1944-1952. Beograd: ISI, 2004. Boshof, Egon, Kurt Düwell und Hans Kloft, Grundlagen des Studiums der Geschichte. Köln - Wien: Böhlau, 1973. Bourdieu, Pierre. Homo Academicus. Stanford: Stanford University Press, 1988. Božić, Ivan; Sima Ćirković, Milorad Ekmečič i Vladimir Dedijer. Istorija Jugosla vije. Beograd: Prosveta, 1972. Braubach, Max. Von der Französischen Revolution bis zum Wiener Kongreß (= Geb hardt. Handbuch der deutschen Geschichte. Band 14). München: DTV, 1974. Brunner, Otto, Werner Conze und Reinhart Koselleck (Hrsg.). Geschichtliche Grundbegriffe: Historisches Lexikon zurpolitisch-sozialen Sprache in Deutsch land, Bd. I-VIII. Stuttgart: Klett-Cotta, 1972-1997. Budak, Neven et al. (ur.). Zbornik Mirjane Gross. Upovodu 75. rođendana. Zagreb: Filozofski fakultet i Zavod za hrvatsku povijest, 1999. Burke, Peter (ed.). New Perspectives on Historical Writing. University Park, PA: Pennsylvania State University Press, 2001. Cannadine, David. G. Μ. Trevelyan: A Life in History. London: HarperCollins, 1992. Clive, John. Macaulay: The Shaping of the Historian. New York - London: Knopf; Seeker and Warburg,
1973. Čepič, Zdenko (ur.). Zgodovina Slovencev. Ljubljana: Cankarjeva založba, 1979. Čelstali, Knut. Prošlost nije više što je nekad bila. Uvod u istoriografijų. Beograd: Geopoetika, 2004. Čirič, Jovan (prir.). Haški tribunal između prava i politike. Beograd: Institut za uporedno pravo, 2013. Daileader, Philip and Philip Whalen (eds.). French Historians 1900-2000: New Historical Writing in Twentieth-Century France. Malden, MA: Wiley-Blackwell, 2010. Dewald, Jonathan. “The Early Modern Period”. In: Encyclopedia ofSocial History, Vol. 1, ed. by Peter N. Stearns. New York: Charles Scribner s Sons, 2001,165-178. Dibi, Žorž. „Istorija mentaliteta”. Treći program, 2 (1970), 303-328. Droysen, Johann Gustav. Historik. Historisch-kritische Ausgabe von Peter Leyh. Stuttgart, Bad Cannstatt: frommann-holzboog, 1977. Duberman, Martin. Howard Zinn: A Life on the Left. New York: The New Press, 2012. Dunkhase, Jan Eike. Werner Conze. Ein deutscher Historiker im 20. Jahrhundert. Göttingen: Vandenhoeck Ruprecht, 2010. 276
Durkin, Philip (ed.). Oxford Handbook ofLexicography. Oxford: Oxford Univer sity Press, 2016. Đilas, Gordana i Nedeljko Mamula (prir.). Tribina mladih 1954-1977. Novi Sad: Kulturni centar, 2004. Đorđević, Miroslav. Suvremeni problemi istoriske nauke. Beograd: Kultura, 1959. Đukić, Slavoljub. Lovljenje vetra. Politička ispovest Dobriče Ćosića. Beograd: Sa mizdat B92, 2001. Đurđev, Branislav. Razvitak čovečanstva i društvo. Novi Sad: Filozofski fakultet, 1980. Đurić, Mihailo. Sociologija Maksa Vebera. Zagreb: Naprijed, 1987. Ekmečić, Milorad. Osnove građanske diktature u Evropi između dva svjetska rata. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, 1965. Erdmann, Karl Dietrich. Die Ökumene der Historiker. Geschichte der Internatio nalen Historikerkongresse und des Comité International des Sciences Histo riques. Göttingen: Vandenhoeck und Ruprecht, 1987. Evans, Richard J. Eric Hobsbawm: A Life in History. New York: Oxford University Press, 2019. Eyck, Frank. G. P. Gooch: A Study in History and Politics. London: Macmillan, 1982. Ferro, Marc. The Use and Abuse ofHistory. London - New York: Routledge, 2003. Fetner, Gerald L. Immersed in Great Affairs: Allan Nevins and the Heroic Age of American History. Albany: State University of New York Press, 2004. Filozofskifakultet u Novom Sadu 1954-1984. Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984. Fink, Carole. Marc Bloch: A Life in History. Cambridge: Cambridge University Press, 1991. Fueter, Eduard. Geschichte der neueren Historiographie. München - Berlin: R. Olden bourg, 1911. Fuko, Misel. Poredak diskursa. Ložnica: Karpos, 2007. Fukujama,
Frensis. Kraj istorije i poslednji čovek. Podgorica: CID, 1997. Geiß, Imanuel. Der Hysterikerstreit. Ein unpolemischer Essay. Bonn: Bouvier, 1992. Glišović, Ljiljana. Srbija u ogledalu nemačke štampe 1987-2006. Beograd: Službe ni glasnik, 2011. Godechot, Jacques. La grande nation, l’expansion révolutionnaire de la France dans le monde de 1789 à 1799,I-II. Paris: Aubier, 1956. Godšo, Žak. Revolucije 1848. Beograd: Nolit, 1987. Gottschalk, Louis. Understanding History. A Primer of Historical Method. New York: Alfred A. Knopf, 1950. Grafenauer, Bogo. Zgodovina slovenskega naroda. I-V. Ljubljana: Kmečka knjiga, Glavna zadružna zveza, 1954. Grafenauer, Bogo. Struktura in tehnika zgodovinske vede: uvod v študij zgodovine. Ljubljana: Univerzitetna založba, 1960. Gross, Mirjana. Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: SNL, 1976. 277
Gross, Mirjana. Historijska znanost. Razvoj, oblik, smjerovi. Zagreb: SNL, 19802. Gross, Mirjana. Suvremena historiografija. Korijeni, postignuća, traganja. Zagreb: Novi Liber, 2001. Habermas, Jirgen. Postnacionalna konstelacija. Politički eseji. Beograd: Otkrovenje, 2002. Halévi, Ran. L’expérience du passé: François Furet dansi ’atelier de l’histoire. Paris: Gallimard, 2007. Hejvud, Endru. Političke ideologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005. Hill, Roland. Lord Acton. New Haven ֊ London: Yale University Press, 2000. Hobsbaum, Erik. O istoriji. О teoriji, praksi i razvoju ¡storije i njenoj relevantno sti za suvremeni svet. Beograd: Otkrovenje, 2003. Hobsbawm, Eric. Doba revolucije 1789-1848. Zagreb: Školska knjiga, 1987. Hobsbawm, Eric. Doba kapitala 1848-1875. Zagreb: Školska knjiga, 1989. Hobsbawm, Eric. Doba ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991. Beograd: Dereta, 2002. Horkheimer, Max i Theodor Adorno. Dijalektika prosvetiteljstva. Filozofijski fragmenti. Sarajevo: „Veselin Masleša”, 1974. Horvat, Branko. Kosovsko pitanje. Zagreb: Globus, 1988. Horvat, Branko. Kosovsko pitanje. Drugo dopunjeno izdanje. Zagreb: Globus, 1989. Hösch, Edgar. Evgenij Viktorovič Tarle (1875-1955) und seine Stellung in der sowje tischen Geschichtswissenschaft. Wiesbaden: Harassowitz, 1964. Iggers, Georg G. Istorijska пайка u 20. veku. Kritički pregled u međunarodnom kontekstu. Beograd: Arhipelag, 2014. Iggers, Georg G. Ein anderer historischer Blick. Beispiele ostdeutscher Sozialgeschichte. Frankfurt am Main: Fischer-Taschenbuch-Verlag, 1991. Iggers,
Georg G. The Theory and Practice ofHistory: Leopold von Ranke. London: Routledge, 2011. Iggers, Georg G. Od istorizmą do postmodernizma. Izabrani istoriografski ogledi. Novi Sad: Akademska knjiga, 2019. Inglis, Fred. History Man: The Life of R. G. Collingwood. Princeton: Princeton University Press, 2009. Janićijević, Milosav. Stvaralačka inteligencija međuratne Jugoslavije. Beograd: Institut društvenih nauka i Centar za sociološka istraživanja, 1984. Jankovič, Branimir. Mijenjanje sebe same. Preobrazbe hrvatske historiografije kasnog socijalizma. Zagreb: Srednja Europa, 2016. Juzbašić, Dževad (ur.). Naučno djelo akademika Branislava Đurđeva. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 2010. Kešejan, Razmig. Leva hemisfera. Kartografija novih kritičkih mišljenja. Beograd: FMK, 2016. 278
Kolakovski, Lešek. Filozofija pozitivizma. Beograd: Prosveta, 1972. Kopeček, Michael. Past in the Making. Historical Revisionism in Central Europe after 1989. Budapest, New York: CEU Press, 2008. Koren, Snježana. Politika povijesti u Jugoslaviji 1945-1960. Komunistička partija Jugoslavije, nastava povijesti, historiografija. Zagreb: Srednja Europa, 2012. Korsika, Bojan (ur.). Srbija i Albanci. I-II. Ljubljana: Časopis za kritiko znanosti, 1989. Kraljačić, Tomislav (ur.). Ekmečičev zbornik. Sarajevo: Društvo istoričara Bosne i Hercegovine, 1988. Langer, Ulrich. Heinrich von Treitschke. Politische Biographie eines deutschen Nationalisten. Düsseldorf: Droste, 1998. Langlois, Charles-Victor et Charles Seignobos. Introduction aux études historiques. Paris: Librairie Hachette, 1898. Le Gof, Žak. Da lije Evropa stvorena u srednjem veku? Beograd: CLIO, 2010. Lefebvre, Georges. The French Revolution, Vol. I: From Its Origins to 1793՛, Vol. II: From 1793 to 1799. New York: Columbia University Press, 1962,1964. Liessmann, Konrad Paul. Teorija neobrazovanosti: zablude društva znanja. Zagreb: Jesenski i Turk, 2008. Loth, Wilfried und Robert Picht. De Gaulle, Deutschland und Europa. Opladen: VS Verlag für Sozialwissenschaften, 1991. McNeill, William H. Arnold J. Toynbee: A Life. Oxford: Oxford University Press, 1989. Mitrovič, Andrej. Raspravljanja sa Klio. О istoriji, istorijskoj svesti i istoriografiji. Sarajevo: Svjetlost, 1991. Milosavljevič, Olivera. Činjenice i tumačenja. Dva razgovora sa Latinkom Perovič. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2010. Mommsen, Wolfgang.
Die Urkatastrophe Deutschlands. Der Erste Weltkrieg 19141918. Stuttgart: Klett-Cotta, 2002. Morazé, Charles (ur.). Historija čovječanstva. Kulturni i naučni razvoj, svezak V, knj. 1-4. Zagreb, 1976. Morin, Edgar. Kako misliti Evropu. Sarajevo: Svjetlost, 1989. Najbar-Agičić, Magdalena. U skladu sa marksizmom ili činjenicama? Hrvatska historiografija 1945-1960. Zagreb: Ibis grafika, 2013. Nipperdey, Thomas. Deutsche Geschichte 1800-1918, I-III. München: C. H. Beck, 1983,1990,1992. Nolte, Paul. Hans-Ulrich Wehler. Historiker und Zeitgenosse. München: C. H. Beck, 2015. Nonn, Christoph. Theodor Schieder. Ein bürgerlicher Historiker im 20. Jahrhundert. Düsseldorf: Droste, 2013. Novick, Peter. That Noble Dream.The Objectivity Question and the American Historical Profession. Cambridge: Cambridge University Press, 1988. 279
Obradović, Marija. Hronika tranzicijskog groblja. Privatizacija društvenog kapi tala u Srbiji 1989-2012. Beograd: Nova srpska politička misao i Institut za noviju istorijų Srbije, 2017. Petitier, Paule. Jules Michelet: L’homme histoire. Paris: Grasset, 2006. Petranović, Branko. Istoriografija i revolucija. Beograd: Prosveta, 1984. Petrovič, Vladimir. Etničko čišćenje. Geneza koncepta. Beograd: Institut za savremenu istorijų, Arhipelag, 2019. Potofsky, Allan. “The One and the Many: The Two Revolutions Question and the ‘Consumer-Commercial’ Atlantic, 1789 to the Present”. In: Rethinking the Atlantic World. Europe and America in the Age of Democratic Revolutions, ed. by Manuela Albertone and Antonino De Francesco. Basingstoke: Palgra ve Macmillan, 2009,17-45. Rajšp, Vincenc (ur.). Grafenauerjev zbornik. Ljubljana: Zgodovinski inštitut Milka Kosa, 1996. Rajt, Ezmon (ur.). Ilustrovaná istorija sveta, knj. 3: Svet u ekspanziji·, knj. 4: Suvre meni svet. Beograd: Narodna knjiga, Vuk Karadžič i Rad, 1983. Schieder, Theodor. Vom Deutschen Bund zum Deutschen Reich (=Gebhardt. Hand buch der deutschen Geschichte. Band 15). München: DTV, 1975. Schieder, Theodor (hrsg.). Handbuch der europäischen Geschichte: Bd. 5: Europa von der Französischen Revolution zu den Nationalstaatlichen Bewegungen des 19. Jahrhunderts-, Bd. 6: Europa im Zeitalter der Nationalstaaten und Europäische Weltpolitik bis zum Ersten Weltkrieg. Stuttgart: Klett-Cotta, 1968,1981. Schöllgen, Gregor und Friedrich Kiessling. Das Zeitalter des Imperialismus. Mün chen: R. Oldenbourg Verlag, 20095. Schulze, Hagen. Die
Identität Europas und die Wiederkehr der Antike. Bonn: Zentrum für Europäische Integrationsforschung, 2009. Sekelj, Laslo. Jugoslavija, struktura raspadanja. Ogledi о uzrocima strukturne krize jugoslavenskog društva. Beograd: Rad, 1990. Soboul, Albert. Francuska revolucija. Historijski pregled. Zagreb: Naprijed, 1989. Spiering, Menno and Robert Harmsen (eds.). Euroscepticism: Party Politics, Na tional Identity and European Integration. Amsterdam: Rodopi, 2004. Stankovič, Đorđe. Iskušenja jugoslavenske istoriografije. Beograd: Rad, 1988. The Cambridge Modern History. An Account of its Origin, Authorship and Pro duction. Cambridge: Cambridge University Press, 1907. The New Cambridge Modern History. Vol. I-XIV. Cambridge: Cambridge Uni versity Press, 1957-1979. Thomas, Keith. Changing Conceptions of National Biography: The Oxford DNB in Historical Perspective. Cambridge: Cambridge University Press, 2005. Tome, Gregor. Čiča Tomčeva koliba. Beograd: Službeni glasnik, 2010. 280
Troeltsch, Ernst. “Das Neunzehnte Jahrhundert”. In: Ernst Troeltsch, Gesammelte Schriften. Bd. 4: Aufsätze zur Geistesgeschichte und Religionssoziologie, hrsg. von Hans Baron, 614-649. Tübingen: J. C. B. Mohr, 1925. Vojvođanska akademija nauka i umetnosti 1979-1989. Novi Sad: VANU, 1989.
Vukadinović, Đorđe (ur.). Vojvođanska pitanje. Beograd: Nova srpska politička misao, 2005. Vuletić, Vladimir (prir.). Globalizacija. Mit ili stvarnost. Beograd: Zavod za udž benike i nastavna sredstva, 2003. Ward, A. W.; G. W. Prothero and S. Leathes (eds.). The Cambridge Modem History. Vol. Ι-XIV.
Cambridge - New York: Cambridge University Press, 1902-1912. Živojinovič, Dragoljub. Uspon Evrope 1450-1789. Novi Sad: Matica srpska, 1985. Чланци и прилози у зборницима радова и колективним моно!рафијама Антоловић, Михаел. „Историографска радионица Ерика Хобсбаума”. Споменица ИсторијскоГ архива
Срем, 5 (2006), 201-224. Антоловић, Михаел. „Постмодернизам и/или историографија?”, Токови историје, 3-4 (2008), 177-197. Антоловић, Михаел. „Magnum opus Чедомира Попова ֊ историја Европе у дугом 19. веку”. Зборник Матице српскеза историју, 83 (2011), 159-182. Антоловић, Михаел. „Ka реструктурирању
друштвеног сећања - европске идеје и српско друштво (1903-1914). Осврт на књигу Срби 1903-1914. Историја идеја”. Летопис Матице српске, 498,6 (2016), 856-870. Антоловић, Михаел. „О занату историчара: теоријско-методолошка схватања Чедомира Попова”. У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур.
Крестић, Василије Ί).; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Тјорђе Тјурић. Нови Сад:
Матица српска, 2017,9-34. Антоловић, Михаел. „Ka снажењу рационалног потенцијала историјске науке - хеуристички значај концепта историјске културе”. У: Мето долошки изазови историјске науке: тематски зборник међународноГ значаја, ур. Здравко Делетић и Далибор Елезовић. Косовска Митро вица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2018,15-32. Антоловић, Михаел. „Вернер Зомбарт (1863-1941): потиснути класик друштвене теорије”. У: Вернер Зомбарт, Трїовци u јунаци. Патриотска промишљања. Београд: Друштво за привредну историју и Институт за европске студије, 2018,145-179. Антоловић, Михаел. „ Друштвена историја на немачки начин - Ханс-Улрих Велер и историјска социјална наука”. Токови историје, 1 (2020), 221-242. 281
Антонић, Здравко. „Чубриловић Baco”. У: Енциклопедија сриске исшориоГрафије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 713-715. Баста, Данило. „Персонализована историја српског народа”. Летопис Ма тице српске, 480, 6 (2007), 1049-1053. Бекер, Анет и Жан-Жак Бекер. „Пјер
Ренувен”. У: Историчари, ур. Вероник Сал. Београд: СЫО, 2008,114-129. Берк, Питер. Француска историјскареволуција: школа „Анала” 1929-1989. Сремски Карловци - Нови Сад: ИКЗС, 2011. Бешлин, Бранко. „О једном популарном уџбенику историје и његовом аутору - Историја света Милоша Зечевића из 1880.
године”. Настава и историја, 7 (2007), 127-146. Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Зборник Матице српске за историју, 85 (2012), 163-168. Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур. Крестић, Василиче Д.; Михайло Војводић, Драган
Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Дорђе Ђурић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 35-43. Бјелајац, Миле. „Српска историографија данас - тематски разговори”. Токо ви историје, 1 (2018), 161-175. Бјелица, Слободан. „Прилог проучавању историје Матице српске и Филозофског факултета у Новом Саду”,
Истраживања, 25 (2014), 353-366. Благојевић, Милош. „Српски биографски речник 1, A-Б”. Зборник Матице српске за историју, 71-72 (2005), 195-197. Бродел, Фернан. „Историја цивилизација: прошлост објашњава садашњост”. У: Фернан Бродел, Списи о историји. Београд: СКЗ, 1992, 305-367. Гордић, Славко.
„Чињенице и вредности”. Летопис Матице српске, 480, 6 (2007), 1045-1048. Дашић, Миомир. „Ризница историографских
података за историју Југославије”. У: Добрило Аранитовић, Југословенски историјски часопис 19351997. Београд: Савез историчара Југославије, 1999, 5-22. Динић-Кнежевић, Душанка. „Поповић Петар”. У: Енциклопедија српске исторшнрафије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, Београд: Know ledge, 1997, 595. Дрча, Милан. „Досадашњи резултати и задаци издавачке делатности војвођанске историографите, с посебним освртом на едицију ’Војводина у борби’, за период НОБ-а и револуције”. Истраживаѣа, 13 (1990), 243-247. Ђурђев, Бранислав. „Шта je историјски материјализам”. Историјски їласник, 1-2 (1978), 27-38. 282
Ђурић, ТЕЈорђе. „Јевгениј Викторович Тарле (1875-1955)” Зборник Матице српске за историју, 58 (1998), 247-259. Дурић, Ђорђе. „Грађанска Европа Чедомира Попова”. Летопис Матице срйске, књ. 499, св. 5 (2017), 660-663. Ђурковић, Миша. „Како се конструишу нације: црногорски случај”. Социолошки преглед,
44,1 (2010), 3-36. 'ђурковић, Миша. „Историчар на делу - о месту књиге сабраних интервјуа у укупном опусу Чедомира Попова”. У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур. Крестић, Василиче Т .; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Дорђе Дурић, Нови Сад: Ма тица српска,
2017, 57-68. Еване, Ричард Џ. У одбрану историје. Београд: СКЗ, 2007. Живојиновић, Драгољуб. „Једно поређење”. Летопис Матице срйске, 476,3 (2005), 487-490. Живојиновић, Драгољуб Р. и Слободан Г. Марковић. „Обележавање два века модерне српске дипломатије”. У: Два века модерне срйске дипломатије, ур.
Душан Т. Батаковић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2015,11-13. Ковић, Илија. „Дорђевић Р. Мирослав”. У: Енциклопедија српске историо графите, прир. Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд: Knowledge, 1997, 369. Ковић, Милош. „Национализам”. У: Срби 1903-1914. Историја идеја, прир. Милош Ковић.
Београд: CLIO, 2015, 202-269. Кољанин, Драгица. „Војвођанска историографија народноослободилачког рата и социјалистичке револуције - достигнућа и задаци”. Истраживања, 13 (1990), 213-224. Ломпар, Мило. „Историја и егзистенција”. Летопис Матице српске, 484, 6 (2009), 959-963. Љушић, Радош. „Државно-
друштвена и генерацијска периодизација нововековне Србије (1804-1918)”. У: Радош Љушић, Србија 19.
века. Изабрани радови, кн . 2. Београд: Војна књига, 1998, 9-33. Марковић, Слободан Г. „Андреј Митровић као историчар културе и исто ричар политичких идеологија”. Годишњак за друштвену историју, 2 (2013), 29-41. Марковић, Слободан Г. „Андреј Митровић. Сталоженост историчара у Бре мену немира”. У: Милош Јевтић, Употреба историје: разговори са Андрејем Митровићем. Крагујевац: Народна библиотека „Вук Караџић”, Филолошко-уметнички факултет и Народни музеј, 2017, 5-20. Милићевић, Наташа. „Трађански орман за књиге’ - културно наслеђе и обликовање новог идентитета српског друштва 1944-1950”. Токови историје, 3 (2006), 122-140. 283
Милићевић, Наташа и Предраг Марковић. „Истина je негде другде: друштво и српска историографија на крају XX века”. Споменица Историјског архива Срем, 6 (2007), 151-179. Митровић, Андреј. „Седам теза о месту и улози историјске науке у историјској свести”. Марксистичка мисао, 4 (1983), 3-19. Михаљчић,
Раде и Љубодраг Димић. „Istorija Jugoslavije”. Енциклопедија српске историографије, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 12-13. Негришорац, Иван. „Обнова српске биографистике”. Летопис Матице срп ске, 478,6 (2006), 1157-1171. Негришорац, Иван. „Јесмо ли зрели за националну
енциклопедију?”. Лето пис Матице српске, 485, 1-2 (2010), 173-184. Негришорац, Иван. „Српска енциклопедија: од употребне до симболичке вредности”. Летопис Матице српске, 487,1-2 (2011), 179-186. Негришорац, Иван. „Допринос Чедомира Попова српској политичкој кул тури“, Летопис MC, 499, 5 (2017),
641-653. Негришорац, Иван. „Усправна реч и историографска утемељеност Чедомира Попова”, у: Споменица академику Чедомиру Попову, yp. Крестић, Ва силке Tj.; Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бран ко Бешлин и Тјорђе Тјурић. Нови Сад: Матица српска, 2017, 69-88. Николић, Душан.
„Пантеон српског народа”. Летопис Матице српске, 484,6 (2009), 958-959. Николић, Коста и Бојан Б. Димитријевић. „Раскрснице савремене српске историографије”. Историја 20. века, 1 (2002), 175-188. Николић, Коста, „/уїославика - прошлост и садашњост. Полемике о историји у другом издању ’Енциклопедије
Југославије’ 1981-1989”. Историја 20. века, 2 (2003), 177-202. Пипер, Предраг. „Биографика као култура
сећања”. Летопис Матице српске, 484, 6 (2009), 951-957. Поповић, Петар И. „Четири године од оснивања Филозофског факултета у Но вом Саду”. Годшшъак Филозофскої факултета у Новом Саду, 3 (1958), 5-37. „Предговор”. У: Историја ерпекої народа, књ. I: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Београд: СКЗ, 1981, ѵ-ѵіі. Р. „Петровић Никола”, Енциклопедија српске историографи]e, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997,577-578. Р. „Попов Јелена”. У: Енциклопедија српске исторшпрафије, прир. Сима Ћирковић. Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 587. Радојевић, Мира. „Биографије у српској историографији”. Токови историје, 1-2 (2007), 191-201. Радојевић, Мира. „Колективно сећање није у кризи”. Летопис Матице срп ске, 484,6 (2009), 964-968. 284
Радојчић, Никола. „Увођење Србије у светску науку”. Лешопис Машице срп ске, 323,1 (1930), 29-43. Растовић, Александар. „Уместо предговора: Чедомир Попов (1936-2012)” У: Чедомир Попов, Og Версаја до Данцига, Београд: Завод за уцбенике, 2015, іх-хххііі. Растовић, Александар. „Теоријско-методолошке
поставке академика Чедомира Попова”. У: Споменица академику Чедомиру Попову, ур. Васили че Д. Крестић, Михайло Војводић, Драган Станић, Љубомирка Кркљуш, Бранко Бешлин и Дорђе Дурић. Нови Сад: Матица српска, 2017,97-110. Савић, Александар. „Прилози са суђења др Драгославу Страњаковићу”. Ужин ки
зборник, 29 (2005), 287-316. Станковић, Дорђе. „Јован Бл. Јовановић и друштвена историја: један заборављени путоказ”. Годишњакза друштвену историју, 2 (1994), 159-171. Стојанчевић, Владимир. „Шездесета годишњица научног рада и осамдесет и пет година живота академика Мите Костића”. Зборник за
историју Матице српске, 4 (1971), 11-24. Танасковић, Дарко. „У подножју српског акропоља знања”. Летопис Матице српске, 489, 3 (2012), 406-411. Тасић, Никола. „Радован Самарџић 1922-1994”. Balcanica, 30-31 (2000), 167-186. Тенфелде, Клаус. „Рад, радници, раднички покрет”. У: Историја. Лексикон
појмова, ур. Рихард ван Дилмен. Београд: CLIO, 2010,103-114. Терзић, Славейко. „Велики научни и културни подухват”. Летопис Матице српске, 476, 3 (2005), 490-495. Трговчевић, Љубинка. „Саветовање на тему ’питање теорије и метода у истраживању историје’”. Историјски їласник, 1-2 (1978), 7-8.
Трговчевић, Љубинка. „Павловић Μ. Драгољуб - Дража”. У: Енциклопедија српске историоГрафије, прир. Сима Ћирковић, Раде
Михаљчић. Београд: Knowledge, 1997, 552. Ћирковић, Сима. „Методолошки проблеми проучавања средњовековне срп ске историје”. Историјски їласник, 1-2 (1978), 63-68. Ћирковић, Сима. „Јављање ‘критичке историографите’ на Велико) школи и Универзитету”. У: Универзитет у Беоїраду: 1838-1988. Зборникрадова. Београд: Универзитет, Савремена администрација, 1988, 645-654. Ћирковић, Сима. „Проблеми модерне историјске синтезе”. У: Сима Ћирковић, О исторшнрафији и методолотји. Београд: Историјски институт, 2007, 197-206. Ћирковић, Сима. „Историографија у изолацији”. У: Сима Ћирковић, О историоГрафији и методолотји. Београд: Историјски институт, 2007,284-289. Ферјанчић, Божидар. „Пол Лемерл 1903-1989”. Годишњак САНУ, 96 (1990), 561-563. Форишковић, Александар. „Институт за изучаваше историје Војводине”. Зборник за историју Матице српске, 1 (1970), 187-188. 285
Чубриловић, Baca. „Историја Срба. Тезе за писање ове историје”. У: Baca Чубриловић, Одабрани историјски радови. Београд: Народна књига, 1983,109-151. Agičić, Damir. „Matasovićevo viđenje uloge sveučilišta i studenata u javnom životu”. У: Josip Matasović i paradigma kulturne povijesti, ur. Suzana Leček. Slavonski Brod: HIP, Zagreb: Hrvatski državni arhiv, Društvo za hrvatsku povijesnicu, 2013,231-241. Agičić, Damir. „Kongresi jugoslavenskih povjesničara - mjesto suradnje ili polje sukoba”. У: Damir Agičić, Hrvatska Klio. О historiografiji i historičarima. Zagreb: Srednja Europa, 2015, 21-37. Antolović, Michael. “Modem Serbian Historiography between Nation-Building and Critical Scholarship - the Case of liarion Ruvarac (1832-1905)”. Hun garian Historical Review, 5, 2 (2016), 332-356. Antolović, Michael and Biljana Šimunović-Bešlin. “History as Vallis Aurea. Đorđe Stankovic and the modernization of Serbian historiography”. Tokovi istorije, 3 (2018), 109-145. Antonie, Zdravko. „Vasa Čubrilović (1897-1990). Osnivač i prvi direktor Balkanološkog instituta SANU”. Balcanica. Annuaire de Vinstitut des etudes bal kaniques, 30-31 (2000), 139-165. Bakié, Jovo. „Stereotipi о Srbima u javnostima pojedinih zapadnih nacija”. Nova srpska politička misao, 1-2 (1999), 27-55. Banac, Ivo. “Historiography of the Countries of Eastern Europe: Yugoslavia”. American Historical Review, 97, 4 (1992), 1084-1104. Bataković, Dušan T. „Francuska revolucija. Predstave i tumačenja”. Vidici. Časopis beogradskih studenata za kulturu, književnost i društvena pitanja, 263,1 (1990), 7-21. Berger, Stefan. On
Taboos, Traumas and Other Myths: Why the Debate about German Victims of the Second World War is not a Historians’ Controversy”. In: Germans as Victims: Remembering the Past in Contemporary Germany, ed. by Bill Niven. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2006,210-224. Berk, Piter. „Istorija kao društveno pamćenje”. R. E. Č. Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja (decembar 1999), 83-92. Bondžić, Dragomir. „Saradnja naučnika Srbije i Hrvatske u okviru Jugoslavije”, U: Jugoslavija - između ujedinjenja i razlaza. Hrvatsko-srpski odnosi u kon tekstu društvenog razvoja dve Jugoslavije 1918-1991, ur. Bojan B. Dimitrijević i Mario Jareb. Beograd: ISI; Zagreb: HIP, 2018,191-208. Bourdieu, Pierre. “Die biographische Illusion”. BIOS. Zeitschrift für Biographieforschungund Oral History, 1 (1990), 75-81. Budding, Audrey Helfant. „Srpski nacionalizam u dvadesetom veku”. U: Miloševič vs Jugoslavija, knj. I, prir. Sonja Biserko. Beograd: Helsinški odbor, 2004,41-126. 286
Burke, Peter. “Introduction: Concepts of Continuity and Change in History”. In: The New Cambridge Modern History, Vol. XIII, 1-14, Cambridge: Cam bridge University Press, 1979. Dašić, Miomir. „Deveti kongres istoričara Jugoslavije”. Jugoslavenski istorijski ča sopis, 1-2 (1988), 205-221. Donato, Clorinda. “Eighteenth-Century Encyclopedias and National Identity”. History ofEuropean Ideas, 16,4-6 (1993), 959-965. Dragović-Soso, Jasna. ’Spasioci nacije’. Intelektualna opozicija Srbije i oživljavanje nacionalizma. Beograd: Fabrika knjiga, 2004. Đurđev, Branislav. „Teorijske osnove periodizacije u istoriji i periodizacija opšte istorije (referat na Drugom kongresu istoričara Jugoslavije u Zagrebu)”. Historijski pregled, 3-4 (1958), 216-236. Đurđev, Branislav; Milorad Ekmečič, Marijan Britovšek, Andrija Krešić, Jovan Mar janovič, Dančo Zografski, Rodoljub Čolaković i Veljko Vlahovič. „Problemi jugoslovenske istorijske nauke”. Jugoslavenski istorijski časopis, 3 (1964), 57-94. Evans, Richard J. “What is European History? Reflections of a Cosmopolitan Islander”. European History Quarterly, 40,4 (2010), 593-605. Ekmečič, Milorad. „Odgovor na neke kritike ‘Istorije Jugoslavije’ (XIX vijek)”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-2 (1974), 217-281. Fatić, Aleksandar. „Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u savremenoj diplomatiji”. Međunarodni problemi, 1-2 (2002), 48-72. Fisch, Jörg. “Zivilisation, Kultur”. In: Geschichtliche Grundbegriffe. Historisches Lexikon zur politisch-sozialen Sprache in Deutschland, hrsg. Otto Brunner, Werner Conze, Reinhart Koselleck.
Stuttgart: Klett-Cota, 1992,705-774. “Forum: The Long Nineteenth Century”. German History, 26,1 (2008), 72-91. „Funkcija istorijske svesti (diskusija)”. Treći program, 2 (1972), 190-217. Gligorijevič, Branislav. „Fatalna jednostranost”. Istorija 20. veka, 1-2 (1988), 179-193. Grafenauer, Bogo. „Problemi metodologije istorijskih nauka u svetlu nekoliko novih radova o metodologiji istorije”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1 (1965), 41-68. Gross, Mirjana. „Metodološki problemi strukturalne historije s posebnim obzirom na stupanj razvoja jugoslavenske historije”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1978), 24-45. Gross, Mirjana. „Historija: ideologija i (ili) znanost”. У: Istoriografija, marksizam i obrazovanje. Beograd: Izdavački centar „Komunist”, 1986, 163-179. Hockerts, Hans Günter. “Vom nationalen Denkmal zum biographischen Portal. Die Geschichte von ADB und NDB 1858-2008”. In: “.für deutsche Geschichts- und Quellenforschung". 150 Jahre Historische Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, hrsg. von Lothar Gall. München: Oldenbourg Verlag, 2008,229-269. Höpken, Wolfgang. “Vergangenheitspolitik im sozialistischen Vielvölkerstaat: Jugoslawien 1944 bis 1991”. In: Umkämpfte Vergangenheit. Geschichtsbilder, Erinnerung und Vergangenheitspolitik im internationalen Vergleich, hrsg. 287
von Petra Bock und Edgar Wolfrum. Göttingen: Vandenhoeck Ruprecht 1999, 210-243. Iggers, Georg G. “The Image of Ranke in American and German Historical Thought”. History and Theory, 2,1 (1962), 17-40. Jovanovic, Vladan. „Filozofski fakultet u Skoplju - (ne)dobrovoljno stjecište jugoslovenske međuratne inteligencije”. У: Josip Matasovič i paradigma kulturne povijesti, ur. Suzana Leček. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest; Zagreb: Hrvatski državni arhiv, 2013, 205-214. Knapp, Ines und Erich Pelzer. “Albert Mathiez und Georges Lefebvre - Primat der Ökonomie und des Jakobinismus”. In: Revolution und Klio. Die Hauptwerke zur Französischen Revolution, hrsg. von Erich Pelzer. Göttingen: Vandenhoeck Ruprecht, 2004, 185-207. Knežević, Miloš. „Intelektualci u razdoblju tranzicije”. U Intelektualci u tranzi ciji, prir. Jovica Trkulja, Kikinda: Skupština opštine Kikinda, Narodna biblioteka „Jovan Popović”, 2003, 253-305. Krestić, Vasilije. „О pisanju Istorije naroda i narodnosti Jugoslavije”. U: Istoriografija, marksizam i obrazovanje. Beograd: Izdavački centar „Komunist”, 1986,291-295. Leonhard, Jörn. “The Rise of the Modern Leviathan: State Functions and State Features”. In: A Companion to Nineteenth-Century Europe, ed. by Stefan Berger. Oxford, UK: Blackwell, 2006,137-148. Liliencron, Rochus von und Franz Xaver von Wegele. “Vorrede”. In: Allgemeine Deutsche Biographie, hrsg. von der Historischen Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Band 1, Leipzig: Duncker und Humblot, 1875, v-xvii. Lovrenčič, Rene. „O odnosu opće i nacionalne povijesti”. Nastava
povijesti, 3 (1979), 162-167. Marjanovič, Jovan. „Teze za obradu nekoliko problema iz istraživačkog rada u oblasti novije istorije”. Jugoslavenski istorijski časopis, 3 (1965), 66-73. Markovič, Predrag J. „Istoričari i jugoslovenstvo u socijalističkoj Jugoslaviji”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-2 (2001), 151-164. Markovič, Predrag J. „Kako (ni)smo pronašli ’pravu istorijsku istinu? Srpska istorio grafija posle 1991. godine”. Prispevki za novejšo zgodovino, 44,2 (2004), 45-66. Mesaros, Sandor. „O prvih sedam brojeva Zbornika za istorijų Matice srpske”. Godišnjak društva istorioara Vojvodine (1974), 271-273. Milič, Vojin. „Nauka kao predmet savremene srpske istoriografije”. Sociološki pregled, Ո, 1-4 (1993), 89-134. Mitrovič, Andrej. „Istoriografija kao nauka”. Treći program Radio Beograda, 2 (1970), 248-257. Mitrovič, Andrej. „Istorijska svest (s posebnim osvrtom na pedagošku stranu pitanja)”. У: Prvijugoslavenski simpozijum o nastavi istorije. Novi Sad: Društvo istoričara SAP Vojvodine, 1972,19-28. 288
Mitrovič, Andrej. „‘Emancipatorska uloga’ istorijske svesti”. Treći program, 2 (1972), 217-225. Mitrovič, Andrej. „Razdoblje svetske istorije. Nekoliko opštih napomena o prou čavanju razdoblja posle drugog svetskog rata”. Treći program, 1 (1977), 111-121. Munro, Doug. “Biographies of Historians - or, The Cliographer’s Craft”. Austra lian Historical Studies, 43,1 (2012), 11-27. Paul, Herman. “Performing History: How Historical Scholarship Is Shaped by Epistemic Virtues”. History and Theory, 50,1 (2011), 1-19. Paul, Herman. “What is a Scholarly Persona? Ten Theses on Virtues, Skills and Desires”. History and Theory, 53, 3 (2014), 348-371. Perovič, Latinka. „Involucija srpske istoriografije”. Prispevki za novejšo zgodovino, 44, 2 (2004), 11-17. Petranovič, Branko. „Savremena istorija i njeni problemi”. Treći program, 2 (1970), 232-246. Petrovič, Dragan. „Saradnja francuskih naučnih i kulturnih ustanova sa Jugoslovenskim akademskim savetom (JAS): 1949-1958.” Токови историје, 3-4 (2003), 53-71. Petrovič, Vladimir. „Društveni naučnici kao vestaci u međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i drugde”. Filozofija i društvo, 3 (2007), 103-116. Petrovič, Vladimir. „Prilog proučavanju konstituisanja savremene istorije”. Isto rija 20. veka, 1 (2010), 167-181. Petrovič, Vladimir. “Slobodan Miloševič in the Hague: Failed Success of a Hi storical Trial”. In: Remembrance, History, and Justice: Coming to Terms with Traumatic Pasts in Democratic Societies, ed. by Vladimir Tismaneanu and Bogdan C. Iacob. Budapest: Central European University Press, 2015,295-310. Radojevič, Mira.
„Iskušenja savremene srpske istoriografije”. Studia Balkánica Bohemo-Slovaca. Brno: Moravské zemské muzeum; Ústav slavistiky Filo zofické fakulty Masarykovy univerzity, 2017,65-78. Redakcija. „Posle pet godina JIČ ponovo izlazi”. Jugoslavenski istorijski časopis, 1-4 (1986), 7-9. Richter, Melvin. „Reconstructing the History of Political Languages: Pocock, Skinner, and the Geschichtliche Grundbegriffe”. History and Theory, 29,1 (1990), 38-70. Rüsen, Jörn. “Historical Narration: Foundation, Types, Reason”. History and Theory, 26, 4 (1987), 87-97. Savič, Mile. „Praxis-filozofija izvan svoje epohe”. Filozofija i društvo, 16 (2000), 15-25. Schulze, Hagen. “Die Biographie in der ’Krise der Geschichtswissenschaft’”. Geschichte in Wissenschaft und Unterricht, 29 (1978), 508-518. Siemann, Wolfram. “Das ’lange’ 19. Jahrhundert. Alte Fragen und neue Perspek tiven”. In: Das ’lange’ 19. Jahrhundert. Alte Fragen und neue Perspektiven, 289
hrsg. von Nils Freytag und Dominik Petzold. München: Herbert Utz Verlag, 2007,9-26. Spiegel, Gabrielle Μ. „Presidential Address: The Task of Historian”. American Historical Review, 114, 1 (2009), 1-15. Spiegel, Gabrielle Μ. “The Limits of Empiricism: The Utility of Theory in Historical Thought and Writing”. The Medieval History Journal, 22,1 (2019), 1-22. Stankovic, Đorđe. „Dihotomije istorijske nauke u Srbiji”. Tokovi istorije, 4 (2006), 221-240. Stecchini, Livio C. “On Encyclopedias in Time and Space”. American Behavioral Scientist, 6 (1962), 3-6. Sullivan, Lawrence E. “Circumscribing Knowledge: Encyclopedias in Historical Perspective”. The Journal ofReligion, 70, 3 (1990), 315-339. Szöllösi-Janze, Margit. “Lebens-Geschichte - Wissenschafts-Geschichte. Vom Nutzen der Biographie fur Geschichtswissenschaft und Wissenschafts geschichte”. Berichte zur Wissenschaftsgeschichte, 23 (2000), 17-35. Šimetin Šegvić, Filip i Tomislav Brandolica. “The Mediterranean, Dubrovnik, Braudel”. In: Annales in Perpsective: Designs and Accomplishments, ed. by Drago Roksandić, Filip Šimetin Šegvić and Nikolina Šimetin Šegvić. Zagreb: CKHIS, FF Press, 367-381. Špengler, Osvald. Propast Zapada. Beograd: Književne novine, 1989. Tollebeek, Jo. “Exegi monumentum: The Great Synthesis of National History”. In: Setting the Standards. Institutions, Networks and Communities ofNational Historiography, ed. by Ilaria Porciani and Jo Tollebeek. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2012,105-129. Turkovič, Ksenija. „Povjesničari u potrazi za istinom о sukobima na prostoru bivše Jugoslavije u svojstvu vještaka pred
ICTY-em”. Časopis za suvremenu povijest, 1 (2004), 15-40. Verga, Marcello. “The Dictionary is Dead, Long Live the Dictionary! Biographical Collections in National Contexts”. In: Setting the Standards. Institutions, Net works and Communities of National Historiography, ed. by Ilaria Porciani and Jo Tollebeek. Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2012, 89-114. Vukadinović, Đorđe. „Srpski intelektualci i modernizacija”. У: Intelektualci u tran ziciji, prir. Jovica Trkulja. Kikinda: Skupština opštine i Narodna biblioteka „Jovan Popovič”, 2003, 171-184. Некролози Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Зборник Матице српске за историју, 85 (2012), 163-168. Бешлин, Бранко. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Токови историје, 2 (2012), 315-318. 290
Бешлин, Бранко. „Чедомир Попов (1936-2012)” Анали оіранка САНУу Новом Саду, 8 (2012), 156-160. Вељановић, Зоран. „Ход по бескрају. Чедомир Попов (1936-2012)” Луча: часопис за културу, уметност и науку, 3-4 (2012), 87-88. Ковачевић, Душко M. „In memoriam. Чедомир Попов (15. март 1936-8. јун 2012)”.
Истраживања, 23 (2012), 11-12. Ковачевић, Зоран; Димитрије Стефановић, Славко Гордић, Бранко Бешлин и Иван Негришорац. „In memoriam. Чедомир Попов (1936-2012)”. Лето пис Матице српске, 490, 3 (2012), 374-388. Крестић, Василиче. „Чедомир Попов (1936-2012)”. Годишњак САНУ СХІХ (2013), 619-621. Иван
Негришорац. „In memoriam. Чедомир Попов (1936-2012)”, Рад Матице српске, Посебно издање за скупштину 2016. Године (2016), 303-305. Његован, Драго. „Академик Чедомир Попов (1936-2012)” Pag Музеја Bojeoдине, 54 (2012), 309-310. Његован, Драго. „In memoriam: Чедомир Попов”, Зборник Матице српске за
друштвене науке, 139 (2012), 309-311. Пиљевић, Ђорђе О. „Научник великог и разноврсног опуса”. Књижевне но вине (јул-август 2012), 3. Растовић, Александар. „Чедомир Попов”. Историјски часопис, LXI (2012), 267-270. Тубић, Драган. „Академик Чедомир Попов (1936-2012), истакнути српски историчар и
друштвени радник”. Споменица ИсторијскоГ архива Срем, 11 (2012), 201-205. Antolović, Mihael. „In memoriam - Čedomir Popov (1936-2012)” Časopis za suvremenu povijest, 45,1 (2013), 162-164. 291 |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Antolović, Michael 1975- |
| author_GND | (DE-588)1082778192 |
| author_facet | Antolović, Michael 1975- |
| author_role | aut |
| author_sort | Antolović, Michael 1975- |
| author_variant | m a ma |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV047953639 |
| ctrlnum | (OCoLC)1312696108 (DE-599)BVBBV047953639 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>00000nam a2200000 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV047953639</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20221212</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">220425s2021 yu |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788679463524</subfield><subfield code="9">978-86-7946-352-4</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1312696108</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047953639</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="044" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">yu</subfield><subfield code="c">XA-RS</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Antolović, Michael</subfield><subfield code="d">1975-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1082778192</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Čedomir Popov</subfield><subfield code="b">intelektualna biografija</subfield><subfield code="c">Mihael Antolović</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Novi Sad</subfield><subfield code="b">Matica srpska</subfield><subfield code="c">2021</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">307 Seiten</subfield><subfield code="c">21 cm</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Tiraž 1000. - Literaturverzeichnis Seite 259-291</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="600" ind1="1" ind2="7"><subfield code="a">Popov, Čedomir</subfield><subfield code="d">1936-2012</subfield><subfield code="0">(DE-588)119366215</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Geschichtsschreibung</subfield><subfield code="0">(DE-588)4020531-9</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Popov, Čedomir / Biography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="0"><subfield code="a">Historians / Serbia / Biography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="0"><subfield code="a">Intellectuals / Serbia / Biography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Serbia / Historiography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Yugoslavia / Historiography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="0"><subfield code="a">Intellectuels / Serbie / Biographies</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Yougoslavie / Historiographie</subfield></datafield><datafield tag="655" ind1=" " ind2="7"><subfield code="0">(DE-588)4006804-3</subfield><subfield code="a">Biografie</subfield><subfield code="2">gnd-content</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Popov, Čedomir</subfield><subfield code="d">1936-2012</subfield><subfield code="0">(DE-588)119366215</subfield><subfield code="D">p</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Geschichtsschreibung</subfield><subfield code="0">(DE-588)4020531-9</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Personenregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Ortsregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Антоловић, Михаел</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="a">Чедомир Попов</subfield><subfield code="b">интелектуална биографија</subfield><subfield code="c">Михаел Антоловић</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-03/(N</subfield><subfield code="a">Нови Сад</subfield><subfield code="b">Матица српска</subfield><subfield code="c">2021</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20220425</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">901</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0904</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">901</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090512</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">901</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090511</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="943" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033334963</subfield></datafield></record></collection> |
| genre | (DE-588)4006804-3 Biografie gnd-content |
| genre_facet | Biografie |
| geographic | Serbien (DE-588)4054598-2 gnd |
| geographic_facet | Serbien |
| id | DE-604.BV047953639 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T19:38:10Z |
| indexdate | 2024-10-12T14:00:46Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788679463524 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033334963 |
| oclc_num | 1312696108 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| owner_facet | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| physical | 307 Seiten 21 cm |
| psigel | BSB_NED_20220425 |
| publishDate | 2021 |
| publishDateSearch | 2021 |
| publishDateSort | 2021 |
| publisher | Matica srpska |
| record_format | marc |
| spelling | 880-01 Antolović, Michael 1975- Verfasser (DE-588)1082778192 aut 880-02 Čedomir Popov intelektualna biografija Mihael Antolović 880-03 Novi Sad Matica srpska 2021 307 Seiten 21 cm txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Tiraž 1000. - Literaturverzeichnis Seite 259-291 Text serbisch Kyrillisch Popov, Čedomir 1936-2012 (DE-588)119366215 gnd rswk-swf Geschichtsschreibung (DE-588)4020531-9 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Popov, Čedomir / Biography Historians / Serbia / Biography Intellectuals / Serbia / Biography Serbia / Historiography Yugoslavia / Historiography Intellectuels / Serbie / Biographies Yougoslavie / Historiographie (DE-588)4006804-3 Biografie gnd-content Popov, Čedomir 1936-2012 (DE-588)119366215 p Serbien (DE-588)4054598-2 g Geschichtsschreibung (DE-588)4020531-9 s DE-604 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Personenregister Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Ortsregister Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Антоловић, Михаел ut 245-02/(N Чедомир Попов интелектуална биографија Михаел Антоловић 264-03/(N Нови Сад Матица српска 2021 |
| spellingShingle | Antolović, Michael 1975- Čedomir Popov intelektualna biografija Popov, Čedomir 1936-2012 (DE-588)119366215 gnd Geschichtsschreibung (DE-588)4020531-9 gnd |
| subject_GND | (DE-588)119366215 (DE-588)4020531-9 (DE-588)4054598-2 (DE-588)4006804-3 |
| title | Čedomir Popov intelektualna biografija |
| title_auth | Čedomir Popov intelektualna biografija |
| title_exact_search | Čedomir Popov intelektualna biografija |
| title_exact_search_txtP | Čedomir Popov intelektualna biografija |
| title_full | Čedomir Popov intelektualna biografija Mihael Antolović |
| title_fullStr | Čedomir Popov intelektualna biografija Mihael Antolović |
| title_full_unstemmed | Čedomir Popov intelektualna biografija Mihael Antolović |
| title_short | Čedomir Popov |
| title_sort | cedomir popov intelektualna biografija |
| title_sub | intelektualna biografija |
| topic | Popov, Čedomir 1936-2012 (DE-588)119366215 gnd Geschichtsschreibung (DE-588)4020531-9 gnd |
| topic_facet | Popov, Čedomir 1936-2012 Geschichtsschreibung Serbien Biografie |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033334963&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT antolovicmichael cedomirpopovintelektualnabiografija |