Danas, kada postajem potrošač:
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Elektronisch E-Book |
| Sprache: | Serbian |
| Veröffentlicht: |
Belgrade [Serbia]
Peščanik NVO
2019
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | BSB01 |
| Beschreibung: | Mnogo je načina na koji su proteklih godina i decenija ekonomisti, politikolozi, sociolozi, antropolozi i ini proučavaoci društvenih i političkih kretanja pokušavali da razluče i zaključe kako teče "tranzicija" u Srbiji i kada će se i čime završiti. Kratko podsećanje: pojam "tranzicije" u njenom novijem značenju uveden je u politički govor nakon pada komunističkih režima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i odnosio se na proces prelaza iz, kako se govorilo, nedemokratskog jednopartijskog društvenog sistema u pluralistička društva liberalne demokratije. U polju brojnih napisa o ovom procesu, koji je negde izveden brzo i odlučno (u vidu "šok terapije"), a negde opreznije i sa oslanjanjem na lokalne materijalne, institucionalne i simboličke resurse (pristup koji naliči kombinovanju u igri sa lego kockicama), dominiraju prilozi ekonomista i politikologa u kojima se angažuje shvatanje tranzicije kao unilateralnog kretanja od socijalizma ka kapitalizmu, čiji se uspeh može "izmeriti" napredovanjem u ispunjavanju kriterijuma iz tranzicijskog trijumvirata: liberalizovana ekonomija, politički pluralizam, otvoreno društvo. Antropološka ideja procesa tranzicije razlikuje se od teleološke vizije tranzicije koja, u oba pomenuta tranzitološka modela, različitim putevima vodi do istog cilja: uspostavljanja modernog liberalnog kapitalizma. Antropolozi i sociolozi skloni kvalitativnim istraživanjima polaze od drugačije teorijske pretpostavke – da je ideja tranzicije mnogo neodređenija i otvorenija, te da njeni planirani ishodi ne mogu biti ni garantovani, ni identični u svim društvima. U tako postavljenim radovima se prati na koji način se odvija uticaj makro institucija, poput tržišta, parlamentarne demokratije, civilnog društva, privatizacije, na mikro svetove i kako se porodica, rad, zajednica veoma često restrukturiraju u suprotnosti sa onim što bi vlade i političari želeli. Kako ističe Ketrin Verderi, jedna od najuglednijih antropološkinja koja se upustila u istraživanje i objašnjavanje ovog procesa, transformacija bivših socijalističkih društava u poslednjoj deceniji 20. veka "će stvoriti niz raznih oblika, od kojih će neki možda biti sličniji kapitalističkim ekonomijama, a mnogi neće". U tom smislu, antropolozi će nerado govoriti o "fazama" ili "završetku tranzicije", kao što će, uostalom, predložiti da se umesto ideološki kodiranog pojma "tranzicija", za proces političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih promena koje su nastupile u bivšim socijalističkim društvima nakon pada Berlinskog zida, koristi pojam "društvena transformacija" |
| Beschreibung: | 1 Online-Ressource (1 p. 3) |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nmm a2200000zc 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV047864002 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | cr|uuu---uuuuu | ||
| 008 | 220304s2019 |||| o||u| ||||||scc d | ||
| 035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol907733 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1302309131 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV047864002 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
| 041 | 0 | |a scc | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 100 | 1 | |a Erdei, Ildikó |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Danas, kada postajem potrošač |c Ildikó Erdei |
| 264 | 1 | |a Belgrade [Serbia] |b Peščanik NVO |c 2019 | |
| 264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2019 | |
| 300 | |a 1 Online-Ressource (1 p. 3) | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b c |2 rdamedia | ||
| 338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Mnogo je načina na koji su proteklih godina i decenija ekonomisti, politikolozi, sociolozi, antropolozi i ini proučavaoci društvenih i političkih kretanja pokušavali da razluče i zaključe kako teče "tranzicija" u Srbiji i kada će se i čime završiti. Kratko podsećanje: pojam "tranzicije" u njenom novijem značenju uveden je u politički govor nakon pada komunističkih režima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i odnosio se na proces prelaza iz, kako se govorilo, nedemokratskog jednopartijskog društvenog sistema u pluralistička društva liberalne demokratije. | ||
| 500 | |a U polju brojnih napisa o ovom procesu, koji je negde izveden brzo i odlučno (u vidu "šok terapije"), a negde opreznije i sa oslanjanjem na lokalne materijalne, institucionalne i simboličke resurse (pristup koji naliči kombinovanju u igri sa lego kockicama), dominiraju prilozi ekonomista i politikologa u kojima se angažuje shvatanje tranzicije kao unilateralnog kretanja od socijalizma ka kapitalizmu, čiji se uspeh može "izmeriti" napredovanjem u ispunjavanju kriterijuma iz tranzicijskog trijumvirata: liberalizovana ekonomija, politički pluralizam, otvoreno društvo. Antropološka ideja procesa tranzicije razlikuje se od teleološke vizije tranzicije koja, u oba pomenuta tranzitološka modela, različitim putevima vodi do istog cilja: uspostavljanja modernog liberalnog kapitalizma. | ||
| 500 | |a Antropolozi i sociolozi skloni kvalitativnim istraživanjima polaze od drugačije teorijske pretpostavke – da je ideja tranzicije mnogo neodređenija i otvorenija, te da njeni planirani ishodi ne mogu biti ni garantovani, ni identični u svim društvima. U tako postavljenim radovima se prati na koji način se odvija uticaj makro institucija, poput tržišta, parlamentarne demokratije, civilnog društva, privatizacije, na mikro svetove i kako se porodica, rad, zajednica veoma često restrukturiraju u suprotnosti sa onim što bi vlade i političari želeli. Kako ističe Ketrin Verderi, jedna od najuglednijih antropološkinja koja se upustila u istraživanje i objašnjavanje ovog procesa, transformacija bivših socijalističkih društava u poslednjoj deceniji 20. veka "će stvoriti niz raznih oblika, od kojih će neki možda biti sličniji kapitalističkim ekonomijama, a mnogi neće". | ||
| 500 | |a U tom smislu, antropolozi će nerado govoriti o "fazama" ili "završetku tranzicije", kao što će, uostalom, predložiti da se umesto ideološki kodiranog pojma "tranzicija", za proces političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih promena koje su nastupile u bivšim socijalističkim društvima nakon pada Berlinskog zida, koristi pojam "društvena transformacija" | ||
| 650 | 4 | |a Political history | |
| 650 | 4 | |a Recent History (1900 till today) | |
| 650 | 4 | |a Government/Political systems | |
| 650 | 4 | |a Political economy | |
| 650 | 4 | |a Politics of History/Memory | |
| 650 | 4 | |a Politics and Identity | |
| 710 | 2 | |a Central and Eastern European Online Library |e Sonstige |4 oth | |
| 912 | |a ZDB-45-CGR | ||
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033246573 | ||
| 966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=907733 |l BSB01 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804183438094237696 |
|---|---|
| adam_txt | |
| any_adam_object | |
| any_adam_object_boolean | |
| author | Erdei, Ildikó |
| author_facet | Erdei, Ildikó |
| author_role | aut |
| author_sort | Erdei, Ildikó |
| author_variant | i e ie |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV047864002 |
| collection | ZDB-45-CGR |
| ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol907733 (OCoLC)1302309131 (DE-599)BVBBV047864002 |
| format | Electronic eBook |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03986nmm a2200445zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV047864002</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">220304s2019 |||| o||u| ||||||scc d</controlfield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol907733</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1302309131</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047864002</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">scc</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Erdei, Ildikó</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Danas, kada postajem potrošač</subfield><subfield code="c">Ildikó Erdei</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Belgrade [Serbia]</subfield><subfield code="b">Peščanik NVO</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource (1 p. 3)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Mnogo je načina na koji su proteklih godina i decenija ekonomisti, politikolozi, sociolozi, antropolozi i ini proučavaoci društvenih i političkih kretanja pokušavali da razluče i zaključe kako teče "tranzicija" u Srbiji i kada će se i čime završiti. Kratko podsećanje: pojam "tranzicije" u njenom novijem značenju uveden je u politički govor nakon pada komunističkih režima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i odnosio se na proces prelaza iz, kako se govorilo, nedemokratskog jednopartijskog društvenog sistema u pluralistička društva liberalne demokratije. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">U polju brojnih napisa o ovom procesu, koji je negde izveden brzo i odlučno (u vidu "šok terapije"), a negde opreznije i sa oslanjanjem na lokalne materijalne, institucionalne i simboličke resurse (pristup koji naliči kombinovanju u igri sa lego kockicama), dominiraju prilozi ekonomista i politikologa u kojima se angažuje shvatanje tranzicije kao unilateralnog kretanja od socijalizma ka kapitalizmu, čiji se uspeh može "izmeriti" napredovanjem u ispunjavanju kriterijuma iz tranzicijskog trijumvirata: liberalizovana ekonomija, politički pluralizam, otvoreno društvo. Antropološka ideja procesa tranzicije razlikuje se od teleološke vizije tranzicije koja, u oba pomenuta tranzitološka modela, različitim putevima vodi do istog cilja: uspostavljanja modernog liberalnog kapitalizma. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Antropolozi i sociolozi skloni kvalitativnim istraživanjima polaze od drugačije teorijske pretpostavke – da je ideja tranzicije mnogo neodređenija i otvorenija, te da njeni planirani ishodi ne mogu biti ni garantovani, ni identični u svim društvima. U tako postavljenim radovima se prati na koji način se odvija uticaj makro institucija, poput tržišta, parlamentarne demokratije, civilnog društva, privatizacije, na mikro svetove i kako se porodica, rad, zajednica veoma često restrukturiraju u suprotnosti sa onim što bi vlade i političari želeli. Kako ističe Ketrin Verderi, jedna od najuglednijih antropološkinja koja se upustila u istraživanje i objašnjavanje ovog procesa, transformacija bivših socijalističkih društava u poslednjoj deceniji 20. veka "će stvoriti niz raznih oblika, od kojih će neki možda biti sličniji kapitalističkim ekonomijama, a mnogi neće". </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">U tom smislu, antropolozi će nerado govoriti o "fazama" ili "završetku tranzicije", kao što će, uostalom, predložiti da se umesto ideološki kodiranog pojma "tranzicija", za proces političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih promena koje su nastupile u bivšim socijalističkim društvima nakon pada Berlinskog zida, koristi pojam "društvena transformacija"</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Political history</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Recent History (1900 till today)</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Government/Political systems</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Political economy</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Politics of History/Memory</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Politics and Identity</subfield></datafield><datafield tag="710" ind1="2" ind2=" "><subfield code="a">Central and Eastern European Online Library</subfield><subfield code="e">Sonstige</subfield><subfield code="4">oth</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033246573</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=907733</subfield><subfield code="l">BSB01</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
| id | DE-604.BV047864002 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T19:18:40Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:23:26Z |
| institution | BVB |
| language | Serbian |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033246573 |
| oclc_num | 1302309131 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 1 Online-Ressource (1 p. 3) |
| psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
| publishDate | 2019 |
| publishDateSearch | 2019 |
| publishDateSort | 2019 |
| publisher | Peščanik NVO |
| record_format | marc |
| spelling | Erdei, Ildikó Verfasser aut Danas, kada postajem potrošač Ildikó Erdei Belgrade [Serbia] Peščanik NVO 2019 Frankfurt M. CEEOL 2019 1 Online-Ressource (1 p. 3) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier Mnogo je načina na koji su proteklih godina i decenija ekonomisti, politikolozi, sociolozi, antropolozi i ini proučavaoci društvenih i političkih kretanja pokušavali da razluče i zaključe kako teče "tranzicija" u Srbiji i kada će se i čime završiti. Kratko podsećanje: pojam "tranzicije" u njenom novijem značenju uveden je u politički govor nakon pada komunističkih režima u zemljama Centralne i Istočne Evrope, i odnosio se na proces prelaza iz, kako se govorilo, nedemokratskog jednopartijskog društvenog sistema u pluralistička društva liberalne demokratije. U polju brojnih napisa o ovom procesu, koji je negde izveden brzo i odlučno (u vidu "šok terapije"), a negde opreznije i sa oslanjanjem na lokalne materijalne, institucionalne i simboličke resurse (pristup koji naliči kombinovanju u igri sa lego kockicama), dominiraju prilozi ekonomista i politikologa u kojima se angažuje shvatanje tranzicije kao unilateralnog kretanja od socijalizma ka kapitalizmu, čiji se uspeh može "izmeriti" napredovanjem u ispunjavanju kriterijuma iz tranzicijskog trijumvirata: liberalizovana ekonomija, politički pluralizam, otvoreno društvo. Antropološka ideja procesa tranzicije razlikuje se od teleološke vizije tranzicije koja, u oba pomenuta tranzitološka modela, različitim putevima vodi do istog cilja: uspostavljanja modernog liberalnog kapitalizma. Antropolozi i sociolozi skloni kvalitativnim istraživanjima polaze od drugačije teorijske pretpostavke – da je ideja tranzicije mnogo neodređenija i otvorenija, te da njeni planirani ishodi ne mogu biti ni garantovani, ni identični u svim društvima. U tako postavljenim radovima se prati na koji način se odvija uticaj makro institucija, poput tržišta, parlamentarne demokratije, civilnog društva, privatizacije, na mikro svetove i kako se porodica, rad, zajednica veoma često restrukturiraju u suprotnosti sa onim što bi vlade i političari želeli. Kako ističe Ketrin Verderi, jedna od najuglednijih antropološkinja koja se upustila u istraživanje i objašnjavanje ovog procesa, transformacija bivših socijalističkih društava u poslednjoj deceniji 20. veka "će stvoriti niz raznih oblika, od kojih će neki možda biti sličniji kapitalističkim ekonomijama, a mnogi neće". U tom smislu, antropolozi će nerado govoriti o "fazama" ili "završetku tranzicije", kao što će, uostalom, predložiti da se umesto ideološki kodiranog pojma "tranzicija", za proces političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih promena koje su nastupile u bivšim socijalističkim društvima nakon pada Berlinskog zida, koristi pojam "društvena transformacija" Political history Recent History (1900 till today) Government/Political systems Political economy Politics of History/Memory Politics and Identity Central and Eastern European Online Library Sonstige oth |
| spellingShingle | Erdei, Ildikó Danas, kada postajem potrošač Political history Recent History (1900 till today) Government/Political systems Political economy Politics of History/Memory Politics and Identity |
| title | Danas, kada postajem potrošač |
| title_auth | Danas, kada postajem potrošač |
| title_exact_search | Danas, kada postajem potrošač |
| title_exact_search_txtP | Danas, kada postajem potrošač |
| title_full | Danas, kada postajem potrošač Ildikó Erdei |
| title_fullStr | Danas, kada postajem potrošač Ildikó Erdei |
| title_full_unstemmed | Danas, kada postajem potrošač Ildikó Erdei |
| title_short | Danas, kada postajem potrošač |
| title_sort | danas kada postajem potrosac |
| topic | Political history Recent History (1900 till today) Government/Political systems Political economy Politics of History/Memory Politics and Identity |
| topic_facet | Political history Recent History (1900 till today) Government/Political systems Political economy Politics of History/Memory Politics and Identity |
| work_keys_str_mv | AT erdeiildiko danaskadapostajempotrosac AT centralandeasterneuropeanonlinelibrary danaskadapostajempotrosac |