Nemanjići: biografija : nek se znade da smo carevali
Немањићи биографија : нек се знаде да смо царевали
Gespeichert in:
1. Verfasser: | |
---|---|
Format: | Buch |
Veröffentlicht: |
Novi Sad
Prometej
2021.
Beograd Dom omladine 2021. |
Ausgabe: | Prvo izdanje |
Schlagworte: | |
Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Register // Personenregister Register // Ortsregister Literaturverzeichnis |
Beschreibung: | Tiraž 2000. - Literaturverzeichnis Seite 509-554 |
Beschreibung: | 556 Seiten Illustrationen 25 cm |
ISBN: | 9788651517429 |
Internformat
MARC
LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
---|---|---|---|
001 | BV047466839 | ||
003 | DE-604 | ||
005 | 00000000000000.0 | ||
007 | t | ||
008 | 210915s2021 yu a||| b||| 00||| srp d | ||
020 | |a 9788651517429 |9 978-86-515-1742-9 | ||
035 | |a (OCoLC)1269388335 | ||
035 | |a (DE-599)BVBBV047466839 | ||
040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
041 | 0 | |a srp | |
044 | |a yu |c XA-RS | ||
049 | |a DE-12 |a DE-Re13 | ||
084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
100 | 1 | |6 880-01 |a Mičeta, Luka |d 1959- |e Verfasser |0 (DE-588)1051808405 |4 aut | |
245 | 1 | 0 | |6 880-03 |a Nemanjići |b biografija : nek se znade da smo carevali |c Luka Mičeta |
250 | |6 880-02 |a Prvo izdanje | ||
264 | 1 | |6 880-04 |a Novi Sad |b Prometej |c 2021. | |
264 | 1 | |6 880-05 |a Beograd |b Dom omladine |c 2021. | |
300 | |a 556 Seiten |b Illustrationen |c 25 cm | ||
336 | |b txt |2 rdacontent | ||
337 | |b n |2 rdamedia | ||
338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
500 | |a Tiraž 2000. - Literaturverzeichnis Seite 509-554 | ||
546 | |a Text serbisch | ||
546 | |b Kyrillisch | ||
600 | 0 | 7 | |a Nemanjiden |d 1123-1394 |0 (DE-588)11900559X |2 gnd |9 rswk-swf |
653 | 1 | |a Nemanja dynasty / Biography | |
653 | 2 | |a Serbia / Kings and rulers / Biography | |
653 | 1 | |a Nemanja dynasty | |
653 | 0 | |a Kings and rulers | |
653 | 2 | |a Serbia | |
653 | 0 | |a Biography | |
653 | 0 | |a Biography as an art or literary form | |
653 | 6 | |a Biographies | |
655 | 7 | |0 (DE-588)4006804-3 |a Biografie |2 gnd-content | |
689 | 0 | 0 | |a Nemanjiden |d 1123-1394 |0 (DE-588)11900559X |D p |
689 | 0 | |5 DE-604 | |
856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Personenregister |
856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Ortsregister |
856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
880 | 1 | |6 100-01/(N |a Мичета, Лука |a ut | |
880 | |6 250-02/(N |a Прво издање | ||
880 | 1 | 0 | |6 245-03/(N |a Немањићи |b биографија : нек се знаде да смо царевали |c Лука Мичета |
880 | 1 | |6 264-04/(N |a Нови Сад |b Прометеј |c 2021. | |
880 | 1 | |6 264-05/(N |a Београд |b Дом омладине |c 2021. | |
940 | 1 | |f sla | |
940 | 1 | |n oe | |
940 | 1 | |q BSB_NED_20210915 | |
999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032868533 | ||
942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09022 |g 4971 |
942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09021 |g 4971 |
942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09023 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
_version_ | 1804182777671712768 |
---|---|
adam_txt |
САДРЖАЈ Реч захвалности. Предговор. 15 Уместо увода. Први део: УСПОН ВРЕМЕ ВЕЛИКИХ ЖУПАНА ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋ Прво
помињање земље Србије. 29 Завида - отац Стефана Немање. 32 Владарско име Стефан и крштење Стефана Немање. . .36 Стефан Немања - велики жупан. 38 Цариградско
сужањство Стефана Немање . 42 Европа и катарска јерес. Стефан Немања и богумили. .47 Спољна политика Стефана Немање. 48 Преговори Фридриха
Барбаросе и Стефана Немање у Нишу 50 Пораз Стефана Немање на Морави 1190. године.56 Растко Немањић - „љубими син“ - од принца до монаха . 58 Женидба Стефана Немањића. 64 Стефан Немањић на српском
трону.67 Хиландар. 73 Карејски и Хиландарски типик. 75 Стефанов и Евдокијин развод. .77 Борба Стефана и Вукана за
власт. 80 Пад Цариграда. 85 Пренос моштију Стефана Немање и мирење браће. 93
Уметност и архитектура Немањиног доба. .97 Студеница - „мајка српских цркава“. . . 101 Студенички типик. .105 Стефан Немањић између Епира и Никеје. 108 Монах Сава и Добромир Стрез. 110
Други део: ЗЛАТНО ДОБА НЕМАЊИЋИ - КРАЉЕВИ СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА Ана Дандоло - прва српска краљица.117 Крунисање првог краља свих српских земаља - Стефана Немањића. . 121 Добијање
аутокефалности Српске цркве. 127 Смрт и канонизација Стефана Првовенчаног.137 Стефан Првовенчани - писац и ктитор Жиче.141 Законойравило или Крмчија. 145 Жича и њене
реликвије. . 147 Крал» Владислав и архиепископ Сава. 153 Савино прво ходочашће ֊ 1229. године.157 Василеве Јован Ватац и
Сава.164 Владислав смењује Радослава на ерпеком трону. 165 Савин боравак у Србији и други одлазак у Свету земљу. 168 Савино писмо игуману Спиридону. 173 Савина смрт у Трнову и пренос његових моштију
у Србију .175 Трећи Немањин унук - четврти српски краљ - Урош I . 178 Урош I и Дубровник. 181 Допринос српског краља Уроша I ослобађању Цариграда од Латина. 185 Покушај женидбе Милутина византијском принцезом
Аном. 188 Георгије Пахимер о Урошевој Србији. 190 Крал» Урош I и Запад. 192 Византија, Србија и
Бугарска.198 Урош I и Драгутин - сукоб оца и сина. .201 Сопоћани и Градац. 202 Драгутиново крунисање и абдикација. 205 Долазак Милутина на српски трон. 211 Србија и Венеција - Милутин и Данте. . .214 Милутин ֊ противник Византије. 217 Поход Византије на Србију. 219 Зај еднички ратни напори Милутина и Драгутина.222 Кратъ Драгутин и Угарска.226 Супротстављени интереси Драгутина и Милутина.228 Све жене краља Милутина . .231 Један брак и два царства .234 Турци у служби краља Милутина. 241
Милутинова помоћ Византији у рату против Турака. .242 Рат Драгутина и Милутина. . . .245 Помирење српских краљева. .249 Хиландар за време краља Милутина. .
. 251 Однос краља Милутина и таште, византијске царице Ирине. .253 Милутинов сукоб са сином Стефаном. . . .257 Смрт краља Драгутина. 258 Смрт краља
Милутина и Стефан Дечански. . 263 Ктиторска делатност краља Милутина. 268 Милутинова болница у Цариграду. . .274 Плаштаница краља Милутина. 275 Милутинов култ и
служба. 277 Краљ Милутин и Бугари. 282 Друга женидба Стефана ДечанСког и рат са Дубровником . .285 Битка код Велбужда. 288 Погибија бугарског цара Шишмана. . .291
Незадовољне српске велможе. . Трећи део: УЗДИЗАЊЕ НА ЦАРСТВО ПРВИ И ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР - ДУШАН СИЛНИ И УРОШ НЕЈАКИ Победа Душана над Стефаном Дечанским. 299 Смрт Стефана Дечанског. Култ
Стефана Дечанског и цар Душан. 303 Чуда Стефана
Дечанског. Свети крал. Стефан Дечански и Католичка црква.310 Манастир Високи Дечани. 313 Долазак Душана на српски трон.318 Византијски пребег Сиргијан и његова судбина. 323 Сусрет краља Душана и византијског цара Андроника III . .327 Кантакузиново бекство у Србију.329 Пријатељство на проби ֊ случај града Верије.335 Сукоб на Вардару. Савез Душана и цариградског регентства. 341 Душан - господар Свете Горе. 343 Брак Јелене и Душана.;. 346 Византијски цар о српској царици. 348 Душанова царска титула. .352 Душан - први српски цар. 293 307 357
Однос српске цркве и Цариградске патријаршије. .362 Душаново крунисање. 3 Латини и Душаново крунисање. 367 Анатемисање цара Душана. . Царица Јелена и цар Душан на
Светој Гори. .371 Исихазам - темел» православља.374 Григорије Палама и Срби. 380 Мурат - несуђени зет цара Душана. 381 Цар Душан и папе
Клемент VI и Иноћентије VI. 385 Цар Душан и Босна.391 Византија, цар Душан и Турци. 395 Смрт цара
Душана.396 Цар Душан законодавац. .398 Ктиторска делатност цара Душана.403 Прве године владавине цара Уроша. 408 Сукоб цара
Уроша и Симеона Немањића.412 Сепаратизам обласних господара.414 Османска инвазија. Деспот Јован Угљеша и Цариградска патријаршија.429 Битка на
Марици. 432 Смрт цара Уроша - када се „сконча. царство српско“. 436 ПРИЛОЗИ Лоза
Немањића.444 Најважније задужбине Немањића. .449 Државе и владари. Именски регистар.487 Географски регистар. 503 Изабрана литература. Белешка о аутору.555
Именски регистар Абака-кан, владар Илканата 193, 220 (ф. 216) Абдалмалик, арабљански калиф 160 Абдул Азис, султан 284 Адам, Гијом, барски надбискуп 207 (ф. 208), 258,266,322 Ајнхард, хроничар 359 (ф. 320) Ал Муазам Иса 158 (ф. 145) Алаедин, син Османа I Газија 382 Александар III, папа 42 (ф. 21), 96
(ф. 81) Александар IV, папа 184 Александар Асен 416 (ф. 361) Александар Басараба, кнез 387,437 Александар Невски, велики кнез Кијевске Русије 125 (ф. 110) Алексије I Комнин, цар 39 (ф. 17), 45, 51,132,147 Алексије II Комнин 51 Алексије III Анђео 57-58,64-66,74,92, 108 (ф. 98), 154-155,186 Алексије V
Дука Мурзуфл 79 Алексије Апокавк 328, 330-331, 333335, 339, 341-343 Алексије Палеолог, муж Ирине Анђео 65 Алексије Слав 110 Алексић, Марко 29, (ф. 3), 30 (ф. 5), 244 (ф. 242) Али-бег Крџалија 283 Алигијери, Данте 214,216 Алтомановић, Иваниш 316 Алтомановић, Никола 422 (ф. 368), 433-434 Алтхоф, Герд
44 Алфонс X Кастиљски 194 Амадео VI Савојски 432 Ана Комнина, византијска принцеза и историчарка 45 Ана Палеолог 190 (ф. 188), 412 (ф. 357), 416 Ана Савојска, царица-мајка 328-330, 334-335, 339, 341, 353 (ф. 311), 355 Ана Тертер, принцеза, жена краља Милутина 190 (ф. 198), 231-233, 238 Ана Угарска,
кћерка Стефана V 189 Ана, бугарска царица, сестра по оцу Стефана Дечанског 288 Ана, епирска принцеза, жена Радо слава Немањића 153 Ана, жупаница, супруга Стефана Немање в. Анастасија, монахиња Ана, сестра царице Марије 80 (ф. 62) Ана-Неда/Доминика, кћер краља Милутина 224 Анастасија, монахиња (Ана,
жупаница, супруга Стефана Немање) 59 Анастасијевић, Драгутин 176 (ф. 167) Андрија II Угарски,
крал, 69,84 (ф. 66), 112,117,122 Андрија III 228-229 Андроник I Комнин 51, 80 (ф. 62), 99 (Ф- 77) Андроник II Палеолог 189, 220, 222, 228,234-238,240-245,250-254,269, 285-286 (ф. 275), 288-290,318-319, 324, 354 (ф. 312), 374 (ф. 327), 377 Андроник III Палеолог 286 (ф. 275), 288-290, 292-293, 321, 323-330, 341, 374 (ф. 327), 377 Андроник IV Палеолог 384 У именском и географском регистру, скраћеница ф. односи се на фусноте на наведној страни.
Именски регистар Андроник Дука Анђел 108 (ф. 98) Анђелковић, Maja 106 Аниција Јулијана, кћер цара Олибрија 274 Анча (Анч), кћер Александра Басарабе 387 Анри II (Анри I Јерусалимски), краљ 86 Ансберт, хроничар 35,53 Антоније II, патријарх 239 (ф. 236) Антоније, драчки надбискуп 386 Апор, Ладислав,
ердељски војвода 230 Арвелер, Елен 86 (ф. 67), 91,360 Аријанит, Виљем, протоалагатор 261 Арнолд Алмарик, цистецитски опат 46 Арсеније, архиепископ 139, 169, 177, 200 Арсеније, хиландарски игуман 371 Асен в. Іован Асен І, бугарски цар Аспорча-хатун 384 Атанасије II, патријарх 159-162,170 Атанасије
(Јефтић), єпископ захумско-херцеговачки и приморски 376 Ахмед I, султан 407 Ацовић, Драгомир 364 Бабић Тјорђевић, Гордана 268,314,407 Бајазит I Муњевити 350,382,384 Бајазит11310 Балдуин II Куртене, цар 172, 193, 217 (ф.215) Балдуин I од Фландрије, цар 89,92,117 Балша I Балшић 420 Балша III
Страцимировић Балшић 350 Балшић, Ђурађ 411 (ф. 354), 424,434 Балшић, Јелена 350 Балшићи 416 (ф. 361), 419 Банић, Никола, бан 394 Баришић, Фрањо 154 Бартоло, трогирски бискуп 386 Басараба, Иванко, влашки кнез 289 Башић, Миливоје 106 Беатило, Антонио 266 (ф. 258) Беатриче, кћерка Карла I Анжујског 193
Бек, Ханс Георг 377 Бела II Слепи 283 (ф. 272) Бела. III Угарски, крал» 39,42,50, 57,69 (ф. 47), 80, 82,187,282-283 Бела IV, угарски крал» 179,184,187-188, 283 (ф. 272) Бела Ростиславић, унук Беле IV 188, 201 (ф. 202) Белослава, Владислављева супруга 182 Бенедикт VIII, папа 196 (ф. 197) Бенедикт XI,
папа 248 Бенедикт XII, папа 348,377 Бенедикт, кардинал 94 Бенц, Ернст375 Бертолд (Bertoldo), надбискуп калочки
84 (ф. 66) Бертхолд IV од Андекса, војвода 54-55, 84 (ф. 66) Бјанка Ланча д’Аљано (Bianca Lancia dAgliano) 181 Благојевић, Милош 29, 68 (ф. 43), 80, 142, 213, 361,397,426 Бланка, кћер тарентског кнеза Филипа 285 Бланка од Кастиље 179 Бленишта, Виљем, протосеваст 261 Бленишта, Калојан, кнез 261 Бобаљевић, Миша 437 Богдановић, Димитрије 48 (ф. 25), 75, 77,97,146,155 (ф. 140), 171 (ф. 163), 309, 317, 322, 362, 370, 400 (ф. 345), 434 (ф. 382) Божидар, поклисар 387 Бојовић, Бошко И. 278 Боланд, Јован 311 (ф. 288) Бондић, Савин 394 Бонифације I од Монферата 86,89,93 Бонифације VIII, папа 230 Бонифације ди Каноса, подеста 193 Борил, бугарски цар 109-112 Борис III од Бугарске 284 Бошковић, Ђурђе 40 (ф. 20), 42, 103 (ф. 89), 104, 315 (ф. 295) Брајан, жупан 346 Брајко, Бранивојев син 286 Бранивоје, властелин 286 Бранко Младеновић, родоначелник Бранковића 356 Бранко, Бранивојев син 286 Бранковић, ТЈурађ 104,149 (ф. 131), 150 (ф. 132), 280,292 (ф. 280) ^о48$
Именски регистар Бранковић, Јелена 150 (ф. 132) Бранковић, Лазар 150 (ф. 132) Бранковић, Mapa, кћер Дурђа Бранковића, супруга Мурата II104,149 (ф. 131), 282 (ф. 270) Бредфорд, Ернл 86,89-91 Брнча (Брњача),. сестра Драгутина и Милутина 205 (ф. 204) Буја, Дино, феудалац 413 Бунић, Живо 420 Бурић,
Марин 417 Бућа, Михайло 354,392 Бућа, Никола 327,387 Бућа, Трифун, дипломата 314 Варлаам из Калабрије 377-378,380 Вартоломеј, которски бискуп 389 Василије II Бутароубица, цар 110,198֊ 199,271 Василије Велики (Василије из Цезареје) 109 (ф. 99) Василије, епископ босански 227 Васиљевић, Василије,
изасланик 261 Венијеро, Марин, изасланик 341 Вигилије, папа 200 Вилани, Тавани 230 (ф. 224) Вилани, Матео 418 Вилардуен, Жофроа 86-87,90 Виљем II Вилардуен 185,193 Вито Которанин (Вито Трифунов Чуча), протомајстор фратар 315 Вићентије, архимандрит 313 Вићентије (Јовановић), митрополит 439 Вишеслав,
кнез 30 (ф. 4) Вишета, отац кнеза Михаила Захумског 30 Владислав Гном, кнез 261 Владислав Граматик 282,283 Владислав Котроманић, кнез 393 (ф. 342) Владислав, краљ в. Стефан Владислав Немањић Властимир 30 (ф. 4) Влатко, севастократор 408 (ф. 350) Војводић, Драган 23 (ф. 2), 36,40 (ф. 18), 98,355 (ф.
314), 357 (ф. 317,318) Војводић, Душан 406 (ф. 349) Војиновић, Војислав 356, 416-418, 419 (ф. 363), 421-422 Војиновић, Милош 417 Војиновић, Алтоман, жупан 356,417 Војихна, намесник у Драми 356 Вратко, војвода 332 Вујић, Јован 401 Вукан (Вук), велики жупан 34-35, 49, 58, 60, 62, 66-72, 78, 80-85,
95-96, 99, 105, 122-124, 178 (ф. 173), 183, 189 (ф. 187), 212,241, 358, 367 Вукановић, Татомир 303 Вукашин
Мрњавчевић 411 (ф. 354), 415, 419 (ф. 363), 420,422-427,433-439 Вуковић, Божидар 309 Вукосављевић, Вук 287 (ф. 277) Букша, властелин 410 Вуловић, Бранислав 103 (ф. 89) Габелић, Смиљка 404 (ф. 348) Гаврило Лесновски 356 (ф. 315) Гавриловић, Андра 106 Галилеи, Галилео 313 (ф. 292) Гвидо, кардинал 386 Теза II Угарски 283 (ф. 272) Георгије І Тертер 217-218,224-225,233, 241 Георгије Акрополит 79 (ф. 60), 86,109110,166,185 Георгије Пахимер 24 (ф. 2), 185,190-192, 206, 207 (ф. 208), 220, 222, 233-236, 238,245 Георгије Хиландарис, монах 73 Герман I Цариградски, патријарх 62 (ф. 36) Герман II Цариградски, патријарх 172 (ф. 164) Герман, никејски патријарх 134 (ф. 114) Гертруда од Андекса, кћерка грофа Бертхолда IV 84 (ф. 66) Ги, Бернард 248 Гнеј Егнације, римски проконзул 65 (ф. 39) Гоислава, жена Војислава Војиновића 422 (ф. 368) Гојко, логофет 389 Голубински, Јевгениј Јевсигњејевич 128 Голубић, Гргур, логофет 356,420-421 Голубић, Иван 420 ^ о489
Именски регистар Готфрид од Визенбаха 52 Грабар, Андре 273 Градениго, Пјетро, дужд 216-217 Градениго, Тома 393 Гранић, Филарет, архимандрит 155 Грбић, Миодраг 439 Гргур, кнез, господар Омиша 261 Григора, Нићифор 220-221, 233, 235236,242-243,254,258,289,294,301, 325,329,331,336-337,343,345,349,
365-366, 381, 382-383, 396 Григорије IX, папа 157 (ф. 142), 158,172 (ф. 164) Григорије VII, папа 123 (ф. 106) Григорије X, папа 197,199,340 (ф. 306) Григорије Дијак 35,98,100 Григорије из Корише 242 (ф. 240) Григорије Икодомопул, светогорски мо нах 93-94 Григорије Камона, зет Стефана Првовенчаног
67 (ф. 41) Григорије Кипранин, патријарх 219 Григорије Палама 373 Григорије, барски надбискуп 49 Григорович, Виктор Иванович 98 (ф. 85), 400 Грковић, Милица ПО (ф. 101), 318 Грујић, Радослав 407, 439,440 Губан, кумански вођа 82 (ф. 64) Гулчичек-хатун, супруга Аџлан-бега 384-385 Гундулић, Живе (Џиве)
Николин 417, 420-421 Гундулић, Иван 311 Гундулић, Живе Павлов 418 Д’Анунцио, Габријеле 119-120 (ф. 104) Давид Комнин 92 (ф. 77) Даглас, Кенан 397 Дагоберт I, крал. 29 (ф. 3) Дамјан, поклисар 387 Дандоло, Ана 117-121,204 Дандоло, Андреа 120-121,124,260,346, 368,386 Дандоло, Витале 87 (ф. 68) Дандоло,
Енрико, мелтачки дужд 51, 87-88,119,124,178,204 Дандоло, Јован/Довани (Johannes Dandulus; Giovanni) 119,215-217 (ф.215) Дандоло, Ранијер 119 Дандоло, Франческо, дужд 121 Данилац Левооки, калуђер дечански 400 Данило I, архиепископ 199-200 Данило II (Данило Пећки), архиепис коп
166,169,178,186,199,201,205210,221,223-225,227,241-245,247, 252,259 (ф. 249), 264-265,267-270, 274,277-278, 320,346,363 Данило
III 281 Данило Галички (династија Рјуриковича) 125 (ф. ПО) Данилов настављач/Данилов ученик (XIV век) 249, 267, 288-294, 299֊ 301,304-305,321,326,364-365,369 Дворник, Френсис 397 Де Барбацанис, Миха Мадијев 232 (ф. 225) Де Бастари, Гвискардо 230 (ф. 224) Де Герардо, Јован, свештеник 195 Де Жоенвил, Жан 148 Де Клари, Робер 86 (ф. 67), 147-148 Де Монлисон, Жан, каноник 248 Де Монтефлоре, Антонио 327 Де Регио, Јаков, племић 195 Де Саломоне, Франческо 244 (ф. 242) Де Флор, Рожер 252 (ф. 248) Де Фонтано, Тювани 217 Дејан, логофет 420-421 Дејан, севастократор 356,389 Делфино, Јакопо, провидур 394 Дерван, поглавар Полапских Срба 29 (Ф.з) Деретић, Јован 100 Дероко, Александар 345 Деса, велики жупан, син краља Владис лава 39,182 Десислава, кнегиња, супруга кнеза Ми хаила 49 Деспина-Катун в. Марија, кћер Миха ила VIII Палеолога 220 (ф. 216) Диби, Жорж 44 (ф. 22) Димитрије (Дмитар, у монаштву Да вид), Вуканов син 183,189-190 Димитрије Палеолог, син царице Ири не и Андроника II253,256,288 490 op-
Именски регистар Димитрије Синаит 98 Димитрије Сума, велможа 322 Димитрије Хоматијан, архиепископ 109,131-133, 155-156 Димитрије, албански поглавар, зет Сте фана Првовенчаног 67 (ф. 41), 108, 183 Димитријевић, Стеван М. 178 (ф. 172) Динић, Михайло 183 (ф. 178), 188,208210, 250-251, 259 (ф. 250),
261, 411 (ф. 355), 414,418 Дирскурид Педаније, римски лекар 274-275 Дједоне де Гозоне 386 Добривоје, Бранивојев син 286 Добромир Стрез 110-113 Доментијан Хиландарац, писац 31, 60, 62, 64, 69, 74, 77, 83, 100, 101, 103, 105,107,122,126-127,129,137-139, 142-144, 156, 158-167, 169-172, 175-177,203
Доминика 6. Ана-Неда/Доминика Доротеј Антиохијски, патријарх 172 Доротеј, хиландарски игуман 346,371 Драгош, српски властелин 212 (ф. 212), 224 Драгутин, краљ в. Стефан Драгутин Немањић, крал Драживојевић, Младен велможа 327 Држић, Михо 419 Дрман, бугарски племић 208,222-223 Дука Нестонг, поклисар
356,387 Дучић, Нићифор 131 Душан Силни, цар в. Стефан Ујрош IV Душан Дентиле, кардинал 230 Дорђе II Тертер, цар 288 Дорђе, кнез, син жупана Вукана 178 (ф. 173), 183-184,212 Дорђе, синовац витеза Палмана 347 Дорђевић, Иван М. 105 Дорђевић, Тихомира Р. 303 Дурађ II Страцимировић Балшић 350, 411 (ф.
354) Дурић, Војислав J. 99,104,203 Дурић, Иван 210 Евагрије Понтијски, калуђер и књижевник 375 Евдокија Анђео, кћер Алексија III Анђела 57-58, 64-67, 77-79, 118, 153,155-156,186-187, 235-237 Евдокија Вајана из Фригије 239 (ф. 236) Евлогиje, александријски патријарх 118 (ф. 102) Евстатије Солунски
43-44,50,56 Евтимије, патријарх 239 (ф. 236), 240 Евтихије, патријарх 283 Евтихије, сликар 273 Едвард III
Исповедник 96 Ел-Адид, последњи фатимидски вла дар 171 (ф. 162) Ел Малик ел Камил Насер ад Дин Абу ел Мали Мухамед, султан 158,171 Елишка Премисловна 348 Емерик Угарски, крал 69, 80-84, 88, 122,367 Енгелс, Фридрих 45 Ернл, Бредфорд 86, 89-91 Ертугрул, отац Османа 1427 Еугубин, бискуп 259 Еутимије Зигабенас, византијски тео лог 45 Еуфросина, ванбрачна кћер Михаила VIII Палеолога 220 (ф. 216) Еуфросина, царица, супруга Алексија III Анђела, мајка Евдокијина 66,78 Жан II од Валоа (Жан II Добри) 387 Жарко, српски властелин 410-411 Живојиновић, Драгић M. 371 Живојиновић,Мирјана64,74,94 (ф. 79), 95,131,252,274-275,372 Завида, отац Стефана Немање 32-36 Зан, Лауро 80 Захарије, патријарх 151 (ф. 134) Зен, Пјеро 340 Зијани, Пјетро, дужд 120 Златарски, Васил 167 Зоја Корбонопсина, царица-мајка Кон стантина VII Порфирогенита 239 (ф. 236), 360
Именски регистар Јаков Светослав, господар Видина 201 Ибн ел Атир 92 (ф.202) Ибрахим, син емира Орхана 384 Јаков Синајац, митрополит серски 405 Иван IV Васиљевич Грозни 150,281 (ф. Јаков, архиепископ 120,213 (ф. 214) 268) Јакуб Челебија 382,384 Јакут Схихаб ал Дин ибн Абдулах ал Иванић, Бранка 272
Руми ал Хамави 159 Иванищ, деспот 356 Јан Олбрахт 292 (ф. 280) Ивић, Павле 318 Јастребов, Иван Степанович 406 Иго, Виктор 13 7 Јаћимовић, Милош 224 (ф. 220) Изабела Арагонска 348 Јевсевије Кесаријски (Јевсевије ПамИзабела, кћерка Виљема II Вилардуена фил) 44 (ф. 22) 193 Јевстатије I, архиепископ 213
(ф. 214) Изедин Кај-Кавус II242 (ф. 239) Јевстатије II, архиепископ 213 (ф. 214), Иларион (Зеремски), епископ 363 237 (ф. 235) Илија, дубровачки надбискуп 386 Јелена (Аљена, Јевросима), жена БукаИлијић, Tįypain, челник 286, 394, 416 шина Мрњавчевића 420 (ф. 361), 419 Іелена Кантакузин, сестра
Теодорина Имбер, Колин 385 384 Иналцик, Халил 429 Јелена Шубић Брибирска 393 Иноћентије III, папа (Лотарио ди КонЈелена, Душанова жена, сестра цара тио ди Сенио) 34, 44 (ф. 23), 46, Јована Александра 346 68-72, 81, 83-87, 91-94,119, 358 Јелена, жена краља Милутина, ма/ка Иноћентије IV, папа 181
Стефана Дечанског 231 Иноћентије VI (Етјен Обер), папа 347, Јелена Анжујска, краљица 150, 186, 356,368,385-390 204-205,210,250,279 Ираклије, цар 30 (ф. 4), 151 Јелена, кћер Јована Кантакузина и Ирена Дукена, царица, супруга Але Ирине Асен 329 ксина I Комнина 109 (ф. 98) Јелена, кћер Стефана
Дечанског 300 Ирина (Јоланда) од Монферата 236 Јелена, кћер Уроша 1283 (ф. 272) Ирина Анђео, кћерка Алекси/а III
АнЈелена, кћерка Стефана Немање, супру ђела 64 га Ивана I Асена 58 Ирина Асен, кћер Андроника Палео Јелена, мајка цара Констатина 121,150 лога Асена 329,333-334 Јелисавета Немањић, кћер краља ДраИрина Ласкарис, царица, кћерка цара гутина 228,393 (ф. 342) Теодора Ласкариса 164, 247, 253Јелисавета Аустријска, кћер Фридриха 254, 256 III Хабзбуршког 347 Ирина, кћерка Исака II Анђела 65 Јелисавета Угарска, супруга краља Ми Исаиловић, Невен 229 (ф. 223) лутина 210,222,231 Исак Сирин 376 Јелисавета, кћер Драгутина и Каталине Исак I Комнин, севастократор 39 (ф. 207 (ф. 207) 17), 48, 51, 54 Јерина, жена кесара Гргура Прељуба Исак II Анђео 48-49, 52, 55, 62 (ф. 34), 412 Јефрем Сирин 21 81-82 (ф. 63) Јефтимије, еклисијарх 313 Исаул де Буонделмонти 412 (ф. 356) Јефтимије, рашки епископ 47-48 Јечменица, Дејан 34,68, 71 (ф. 49), 182, Јагић, Ватрослав 98 (ф. 85), 106,312 (ф. 183 (ф. 179), 229, 267 (ф. 259) 290)
Именски регистар Јиречек, Константин 67, 118, 155 (ф. 140), 214,249,260 (ф. 251), 253,385. 404,419 (ф. 363), 420,435-436 Јиржи Пођебрадски, чешки краљ 292 (ф. 280) Јоаким Осоговски, светител, 304 Јоаким, патријарх 176 Јоаникије I, архиепископ 200,204 Јоаникије II, патријарх 363-364, 366, 370,387,
389 Јоасаф, монах в. Јован Кантакузин Јован (Адријан) Комнин, архиепископ 39 Јован II Асен 110 (ф. 100), 175,182,235 Јован II Орсини 412,416 Јован III Асен, цар 329,344 Јован III Дука Ватац, цар 164-165,172, 180-181,185 Јован IV Ласкарис 185,194 Јован V Палеолог, 324, 328-330, 335, 341, 353 (ф.
311), 355, 370-371, 374 (ф. 327), 380,383-383,395-396,415, 423,430,432 Јован VI Кантакузин, цар 290-291, 324-335, 342-349, 366, 374 (ф. 327), 380-383,395-396,430,413,415,428 Јован XII, цариградски патријарх 238, 240-241 Јован XIV Калекас, патријарх 328, 330, 342,428 Јован XXII, папа 260-262, 285,
340 (ф. 306) Јован Александар, бугарски цар 302, 330,332, 334, 341,346,356,369,396 Јован Анђео, господар и војвода Срема 186,338 Јован Апокавк, митрополит 173 Јован Асен 150,54,59 Јован Асен II 166-167,172,175-176 (ф. 168), 177,180,198,212 (ф. 213), 332 Јован Асен III 217 Јован Аурисп 275 Јован Век
190-191 Јован Виктриншки, опат 348 Јован Дамаскин 75,95 Јован де Плано Карпини, барски надбискуп 184 Јован из Албана, кардинал 83 Јован Кантул, патријарх 140 Јован Кинам 43 Јован Комнин Асен 416 Јован Лаврентије 62 (ф. 36) Јован Луксембуршки 348 Јован Оливер, великаш 327, 349, 352, 356,389,411,416
(ф. 361) ■ Јован Павле II, папа 91 (ф. 73) Јован Палеолог, син царице Ирине и Андроника II190,253,286,330
Јован Посник, патријарх 400 Јован Стефан, син Михаила Шишмана Асена 288,291-292,302 Јован Тесалијски, севастократор 217,231 Јован Упьеша Мрњавчевић, деспот 302, 420,422-425,427,429-435,438-439 Јован Урош, Симеонов син 357 (ф. 317), 414 Јован Цимискије, цар 372 (ф. 325) Јован, капелан 69 Јовановић, Томислав 37 Јоланта, сестра Хенрика I Фландријског 113,117 Јосиф Генесије 73 (ф. 50) Јосиф, рашки митрополит 140 Јунак Манолов, севаст 267 Јурека, протовестијар 267 Јустинијан I, цар 132 (ф. 113), 200,371, 399 (ф. 344) Јухас-Георгиевска, Љиљана 37, 60 (ф. 32), 122,141 Кадан, принц, син Огодеј-кана 180 Казимир Јагјеловић, пољски краљ 292 (ф.280) Калиман (Коломан) I Асен 180 Калист, патријарх 362, 369-370, 380, 430 Калић, Јованка 23, 32 (ф. 10), 33, 34 (ф. 13), 35-36,39,42,48, 53, 57,61,102, 103 (ф. 89), 124-125,259 Калојан Асен, бутарски цар 80-82, 85, 110,125 (ф. 110) Кант, Имануел 379 (ф. 333) Кандић, Оливера 203 Каниц, Феликс 102 ^о493о ^
Именски регистар Кара Халил Чандарли, велики везир Кицикис, Димитриј 343 382 Кјаран, брат витеза Палмана 347 Карађорђе Петровић, вожд 140,397 Клаић, Вјекослав 69 (ф. 46), 230,262 Карактасос, Димитрије (Цамис) 373 Клеман, Оливије 380 (ф. 326) Клеменсија, кћер Рудолфа I Хабзбурга Караџић, Вук
Стефановић 303 229 Карл Емануел 1140 Клемент IV, папа 192 (ф. 192), 193,195, Карло (Шарл) од Валоа 246-249, 260 197 (ф. 251) Клемент V, папа 230,247-248 Карло I Анжујски (Карло I Сицилиан Клемент VI (Пјер Роже), папа 334, 362 ски) 168 (ф. 161), 189,192 (ф. 192), (ф. 321), 368, 385-389 194, 217 (ф.
215), 219 Климент Охридски 98 (ф. 84) Карло I Роберт, Карло I Угарски в. Ковачевић, Љубомир 118-119 Карло Роберт Ковијанић, Ристо 315 Карло II Анжујски (Карло II Напуљски Козма Презвитер 46 или Карло Хроми) 228-229,263 Коломан I Арпадовић 35 Карло II Напуљски в. Карло II Анжујски Коматина, Ивана 47,
71-72, 83, 93,107, Карло III Напуљски в. Карло Драчки 119,123,124,126 (ф, 111), 131,135֊ Карло Велики 96 136 (ф. 115), Карло Драчки (Карло III Напуљски) Коматина, Предраг 30,434 (ф. 380), 438 432 (ф. 379) Комнина, кћерка Стефана Првовенча՝ Карло Мартел Анжујски, франачки ног 67 мајордом и војсковођа
228-229 Кондумна, митрополит Трајанупол а 190 Карло Роберт (Карло I Угарски, Карло I Конрадин, синовац Манфреда ХоенРоберт) 211, 229-230, 259, 262, 354 штауфена 192 (ф. 192) (ф. 313) Константин VII Порфирогенит 29-30 Карло Хроми в. Карло II Анжујски (ф. 4), 31,239 (ф. 236), 358, 360 Касим, син емира
Орхана 384 Константин Анђел, византијски адми Каталина, жена Драгутинова, кћерка рал 48,108 (ф. 98)
Стефана V 188, 191 (ф. 191), 202, Константин Бодин 183 (ф. 179) 207 (ф. 207), 209-210,228-229,231, Константин Велики 157 233 (ф. 228), 251, 393 (ф. 342) Константин Манасије 43,55 Катарина, кћер Драгутина и Каталине Константин Порфирогенит Палеолог 207 (ф. 207) 221,285 Кацлер, Винценцо 140 Константин Тих Асен 185, 194, 201 Качић Миошић, Андрија 311 (ф. 292), 212 (ф. 213) Качић, Jypaj (Ђура), зет краља Владис Констанца - Ана, кћерка Фридриха II и лава 182 Бјанке Ланче д’Атьано 181 Кашанин, Милан 60 (ф. 32), 98,100,142 Конт, Франсис 376 Квирини, Пјетро 248 Копистенски, Захарије 281 Кен, Клод 52 Копривица, Марија 106 (ф. 92) Кидон, Димитрије 374 (ф. 327), 432 Кораћ, Војислав 102,143,315 Килиџ Арслан III, иконијски султан Kopah, Душан 302,307,345 Котаниц Торник, великаш 221-222,238 51-52,79 (ф. 60) Крафт из Валденберга 347 Кирил, митрополит Мелника 408 Кришто, Т)ула 231 Кисас, Сотириос 130, 134, 256, 266 Малами, Елизабет 231 (ф. 256) —494
Именски регистар Крсмановић, Бојана 199 (ф. 200) Куделин, бугарски племић 208,222-223 Кузмановић Цветковић, Јулка 40 (ф. 19) Кукулес, Фаидон 237 Кукуљевић-Сакцински, Иван 136 Кулин-бан 72,81-82,228 (ф. 222) Кунигунда, краљица Чешке, унука Беле IV 187 (ф. 185), 188 Лав И, господар Мале Јерменије 125
(ф. 110) Лав III, папа 196 (ф. 197), 359 (ф. 320) Лав VI Мудри, цар 237,239,360 Лав Згур 79 Ладислав IV Угарски (Ласло IV Куманац) 202,223,228,230 Лазаревнѣ, Стефан 350 Лајош I 354-355 (ф. 313), 386, 387, 391, 393,415,417-418,432 (ф. 379) Лала Шахин 429,435-436 Лацкфи, Стефан 262 Ле Гоф, Жак 45 Ле
Риш, Пјер, подђакон 248 Леонарди, Фране, архиђакон 312-313 Леонтије (Нинковић), острошки ту ман 310 Ловро I, барски надбискуп 184 Ловро II, барски надбискуп 184 (ф. 182) Лома, Александар 19 (ф. 1), 31 (ф. 7) Лотарио ди Контио ди Сенио в. Иноћентије III Лудвиг IV Баварски 262 Луј І од Блоа, гроф
86,89 Луј I Побожни 360 Луј VII 96 Луј IX Свети, крал» 147-148, 179, 192 (ф. 192), 197 Лукарић, Марко 247-248 Љош, Петар, феудалац 413 Љушић, Радоні 141 (ф. 120) Мајендорф, Џон 118 (ф. 102), 375, 379 Макарије Велики, египатски пустињак 375 Макарије, архиепископ 237 Макарије, серски митрополит 333
Макданијел, Гордон 186 Максимовић, Љубомир 58,74,112,154, 191,237, 240 (ф. 237) Малуф, Амин 92 Манојло I Комнин византијски цар 38, 40 (ф. 18), 43-44, 50-51, 57-58,274, 283 (ф. 272) Манојло Асен, стриц царице Ирине, жене Јована Кантакузина 344 Манојло Комнин Дука (Манојло Анђео) 109 (ф. 99), 154 (ф.
138) Манојло Сарандин Харитопул, никејски патријарх 127-129 Манојло Холобол 235 Манојло, син Јована
Кантакузина и Ирине Асен 329 Манфред Хоенштауфен, напуљски крал» 185-186,218 Mapa Бранковић в. Бранковић, Мара, кћер Ђурђа Бранковића, супруга Мурата II Маргарета Аустријска 187 (ф. 185) Маргарита (Марија), кћерка Беле III 49, 81,187 Маргарита, кћер Драгутина и Каталине 207 (ф. 207) Мардарије, цетињски митрополит 313 Марија (Деспина-Катун), кћер Миха ила VIII Палеолога 220 (ф. 216) Марија Ангелина, Симеонова и Томаидина кћер 412 (ф. 356) Марија Лакапин 361 Марија од Угарске, сестра Ладислава IV 228 Марија Палеолог, кћер Јована Палео лога 285,294 (ф. 281), 414 Марија, кћер Јована Кантакузина и Ирине Асен 329 Марија, кћер Стефана V 230 Марија, кћерка Манојла I Комнина 39, 109 Марија, принцеза, кћерка Хенрикове и Балдуинове сестре Јоланте117 Марија, царица 80 (ф. 60) Маринковић, Радмила 73 Марјановић-Душанић, Смиља 23 (ф. 2), 34, 138, 152 (ф. 137), 207 (ф. 208), 355 (ф. 314), 357 (ф.317)
Именски регистар Марко брат великог жупана Вукана 34 81, 84 (ф. 66), 98-100, 102, 184, 212 Марко Краљевић в. Марко Мрњавче(ф. 211, 212) вић Михайло Војисављевић 31 Марко Мрњавчевић (Краљевић Марко) Михайло VIII Палеолог, цар 29 (ф. 3), 415,420,422,424-426,436,438 164 (ф. 156), 185,192-195,197-200,
Марковић, Василије 403-404 218-220 Марковић, Иван 226 Михайло I Комнин Дука 108-111,1 ЗО, Марковић, Миодраг 275 190 (ф. 188) Маркс, Карл 92 Михайло I Рангабе, цар 359 Мартин I, папа 196 (ф. 197) Михайло II Аморијац, цар 360 Мартин IV, папа 217 (ф. 215) Михайло II Комнин Дука 155 Мартинов, Иван
Михайлович 312 Михайло VIII Палеолог 24 (ф. 2), 164 Матаранга, Павле 261 (ф. 156), 185-186,188-190, 218,221 Матија Властар 399-400 (ф. 345) (ф. 217), 224,329,396 Матија Кантакузин 329, 337, 380, 395Михайло IX, Андроников син 252 396,415 (ф. 248) Матија Корвин 292 (ф. 280) Михайло Асен II184-185,224
Матилда од Вијандена 186 Михайло Захумски/Вишевић, кнез Махмуд-паша Анђеловић 275 30-31 Медош, ТЈорђе, свештеник 346 Михайло Астрап, сликар 273 Мезијер, Филип де 390-391 Михайло Керуларије, патријарх 196 Мелик (Константин Мелик, син Изе(ф. 198), 386 (ф. 336) дина Каја-Кавуса II) 242-243,252 Михайло
Ласкарис 77,235 (ф. 231), 236 Менчетић, Јаке 419 (ф.232) Менчетић, Менче, трговац 286 (ф. 276), Михайло Мономах 340 347 (ф. 308) Михайло Тарханиот Главас, велики Методије (Михаил), Ћирилов брат 98 контоставл 220-222,234 . (ф. 84) Михайло Шишман Асен 288-291, 302, Мехмед II Освајач 104,275,292 (ф.
280), 304 359 (ф. 319) Михайло, барски надбискуп 226 Мехмед, емир Ајдина 330 (ф. 302) Михайло, Бранивојев
син 286-287 Мехмед-бег, оснивач Ајдинског еми Михаиловић, Константин (из Острората 244 вице) 292, 306 Микић, Живко 59 Михајловић, Трифун 247 Милаш, Никодим 63,431 Михаљчић, Раде 410, 413, 419, 424, Милица, кнегиња в. Хребељановић, 433-435 Милица, кнегиња (монахиња Евге Миховил, Жан, дубровачки кнез 181 ника) Мишић, Сингала 34,40,58 (ф. ЗО), 66 Милица, кнегиња (монахиња ЈефимиМладен II Шубић Брибирски 260-262 ја) 350 Младен ПІ Шубић, велможа 347 (ф. 308), Милутин, крал. в. Стефан Урош II Ми393-394 лутин Немањић Мојсиловић-Поповић, Светлана 314 Миљковић, Бојан 63 (ф. 36), 156 Мола, Гијом 391 Мирјан III, грузијски крал. 160 Момчило, бугарски пустолов 341-343 Мирковић, Лазар 106 Мор, Вертнер 233 (ф. 228) Мирослав, кнез хумски, син Завидин Моравчик, Ђула 283 35-36, 39, 41-42 (ф. 21), 53-54, 61, Морозини, Албертино 229 (ф. 223)
Именски регисгар Морозили, Констанца 227,229-230 Морозини, Михаил (Микеле) 229 Морозини, Томазина 228 Мошин, Владимир Алексеевич 75,231, 232 (ф. 226) Мрасоровић, Новак 426 Мрнавић, Иван Tomko 311 Мур, Џон 70 (ф. 48) Мурат I 381-385,428,435 Мурат II104 Надеждин, Николаj Иванович 401 Насир Дауд 158
(ф. 145) Наум Охридски 98 (ф. 84) Наумов, Александар 282 Наумов, Јевгениј Павлович 216 Недељковић, Олга 99 Нешри, Мехмед 436 Никита Ститат 196 (ф. 198) Никита Хонијат (Акоминат) 43, 51, 56-57, 78-79,90 Никодим I Српски, архиепископ, игуман Хиландара 161, 176 (ф. 167), 213 (ф. 214), 250,256,265,268,
319 Никол, Доналд 92 (ф. 76) Никола I Мистик, патријарх 170, 239, 360 Никола IV, папа 226 Никола Дорђи Бодонички, маркгроф 392 Никола Месарит, византијски писац 90,148 Никола, протомајстор 271 Нил Цариградски, патријарх 381 Нил, Џон Масон 172 (ф. !64) Нилуфер Хатун (Холофир (Оливера)) 384 Нићифор II
Орсини 412-413 Нићифор Анђео, зет Јована VI Кантакузина 383 Нићифор Исак, севастократор 356 Нифон, патријарх 250 Новак Гребострек, војвода 244 Новаковић, Стојан 136, 242, 252, 256, 303,404,430 (ф. 377) Ногај-кан 219-225,233-234 Норден, Валтер 181 Норич, Џон 90,397 О’Ши, Стивен 46-47 Обер, Етјен б.
Иноћентије VI, папа Оболенски, Димитрије 31, 37, 71, 124125,127,130,134,157,169,171,175 Обрад Десиславин, неимар 314 Огњевић, Тамара 207 Огодеј-кан 179-180 Одак Михаиловић, Марина 154 (ф. 139) Озборн, Џон 148 (ф. 125) Олибрије, западноримски цар 274 Оливера, кћер Вукашина Мрњавчевића 411 (ф. 354),
424 Опат од Boa 89 Орбин, Мавро 183, 211, 228 (ф. 222), 266,286-287,290,292-294,299-300, 306, 346, 387,
397,412, 416 (ф. 361), 419 (ф. 363, 364), 426,433-434 Орхан Гази, син Османа I Газија 324, 330, 335, 339, 342-343, 381-385, 415,428 Осман І Гази 180,241,381-382,427-428 Острогорски, Георгије 23-24 (ф. 2), 33, 56, 133, 219, 288, 354, 360, 362, 379, 423 (ф. 371), 424,434, 436 Ото Фрајзиншки, бискуп и историчар 91 Отокар I Пшемисл 125 (ф. ПО) Отокар II Пшемисл 187 Отон IV Весели 347-348 Павле VI, папа 63 (ф. 36) Павлов, Пламен 176 Павловић, Леонтије 140,280-281 Пајсије I Јањевац, патријарх пећки 140, 313 Палман Брахт - ТЈорђе, заповедник на рамника 322, 347, 389-390, 394 Паскач, војвода 408 (ф. 350) Паулер, Туула 233 (ф. 228) Паулич, Грегор 347 Пејачевић, Фрањо Ксавер 311-312 Пекај, грузијски владар 235 (ф. 231) Персида, супруга кнеза Александра Карађорђевића 140 Петар I Бугарски 45,50,361
Именски регистар Петар I Карађорђевић 120 (ф. 104) Петар II Арагонски 125 (ф. 110) Петар III Арагонски 218-219 Петар IV (или Теодор), бугарски цар 50 Петров, Петар 59 Петровић, Бошко 401 Петровић, Владета 266-267 Петровић, Миодраг 132,145 Петровић, Петар - Његош 343,427 Петровић, Растко 272 Пећпал,
Т)орђе Остроуш (у монаштву Јефрем) 316 Пећпал, Марина Витослава 316 Пије И, папа 149-150 (ф. 132), 359 (ф. 319) Пиперски, Никола П. 84 (ф. 65) Пириватрић, Срђан 185,189,191 (ф. 191), 232, 237 (ф. 234), 255, 353, 355 Пирс, Лесли П. 384 Питра, Жан-Батист, кардинал 93 Повић, Ђурђе 420 (ф. 366) Полани,
Петро 260 Поповић, Даница 105 (ф. 90), 138, 148 (ф. 127), 153,178 (ф. 171), 194 (ф. 195), 279, 304 Поповић, Марко 66 (ф. 40) Поповић, Мирослав М. 226,258 Порфирије Успенски, руски архиманд рит 99 (ф. 87), 270 Предислав в. Сава II, архиепископ Прељуб, војвода 356, 370,389, 395,397, 412,416 Пријезда
I Котроманић 258 Прогон, отац албанског поглавара Ди митрина 67 (ф. 41), 108,184 (ф. 180) Просиш) 30 (ф. 4) Псеудо-Дионизије Ареопагит 404 (ф. 348) Пурковић, Миодраг Ал. 214, 285, 348, 383,386,430 (ф. 377) Пурчић, Познан, невесињски жупан 287 Радић, Радивој 34,40,58 (ф. 30), 66,112, 288 (ф. 278),
332, 354, 358,428 Радич Растиславић 415 Радовановић, Владимир 276 Радојичић, Тјорђе Сп. 100,101 (ф. 88) Радојчић, Никола 47, 78, 128, 131, 136, 155,253,308, 366 Радојчић, Светозар 203,273,306 (ф. 286), 357 Радонић, Јован 66,78,118,128,136,313, 411 Радослав, краљ в. Стефан Радослав Немањић Радошевић,
Нинослава 381 Рајнерије, сплитски архиепископ 42 ՀՓ-21) РајСвиц, др Јохан Албрехт фон 439-440
Рансиман, Стивен 85,354 Растко Немањић в. Свети Сава Раф из Штајерске 347 Рачки, Фрањо 194 (ф. 196) Рене од Шатијона 44 Рита Марија Ксена, мајка Андроника III Палеолога 324 Роже, Пјер в. Клемент VI, папа Роман I Лакапин 361 Роман Пркоса 438 Росвејд, Хериберт 311 (ф. 288) Роси, Симоне 230 (ф. 224) Ростислав Михајлович, руски кнез 187-188 Руварац, Иларион 38 Рудолф I Хабзбург 229 Ружир, велможа 327 Рума Кај-Кавус III, султан 193 Сава II, архиепископ, брат краља Уроша 1199-200,203 Сава III, архиепископ 213 (ф. 214), 265 Сава IV патријарх 364 Сава Немањић в. Свети Сава Савић, Виктор 98 Саладин, муслимански војсковођа и султан 87 (ф. 70), 158,160 (ф. 150), 171 Сам, краљ 29 (ф. 3) Самуило, бугарски цар 198-199 (ф. 200), 362 Самуило (Маширевић), митрополит 400 Света Јелена, сестра Стефана ДечанскогЗІб ■£:^ ο498ο^
Именски регистар Свети Августин 196 (ф. 197) Свети Амброзије 196 (ф. 197) Свети Атанасије Александријски 149 (ф. 129) Свети Василије Велики 191 (ф. 190), 239 Свети Дионисије, први парисКи бис куп 96 (ф. 80) Свети Исидор Пелусиот 276 Свети Јован Лествичник 166 (ф. 160) Свети Јован Хризостом 236 (ф.
233) Свети Максим Исповедник 379 (ф. 332) Свети Сава (Растко Немањић), српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипло мата и први архиепископ Српске цркве 20-22, 24, 37, 47, 58-67, 73-77,93-97,100-101, ПО, 153-165, 168-179,186 (ф. 183), 199-200,202,
253,270-271,274,277,310-311,314 Свети Сава Освећени 144, 161-162, 164,176 (ф. 167) Сенека 191 (ф. 190) Сергеј III, папа 240 (ф. 236) Сибт Ибн ал Џаузи 157 (ф. 142) Симеон I (Симеон Велики), кнез и цар 31 (ф. 8), 332,360 Симеон Нови Богослов 375 Симеон Палеолог (Симеон Немањић/ Симеон Синиша Урош),
полубрат цара Душана 300,356-357 (ф. 317), 383,412-414 Симеон Солунски 95 Симеон, подђакон 69-72 Симонида Палеологова Асанова (XV век) 236 (ф. 232) Симонида, византийска принцеза, кћер Андроника II Палеолога 221 (ф. 217), 231, 235-238, 241, 245, 247, 251, 253-256, 259, 263, 275,281,357 Сиргијан,
пребег 323-326 Слијепчевић, TįoKo 64,127 Смилец, бугарски цар 225,234 (ф. 229) Соловјев, Александар Васиљевич 32, 306, 345, 366, 386, 388 (ф. 338), 399 (ф. 344), 408 Соранцо, Дованини, дужд 217 Соркочевић, Јака 437 Соркочевић, Никола 421 Софи Синан-паша 407 Софроније, јерусалимски патријарх 62 (ф.
36) Спремић, Момчило 119-120,215 Станковић, Влада 71, 84, 125, 131,186, 190,192, 208,212,232, 247, 282 Станојевић, Станоје 60 (ф. 32),
131,169, 178,188,191,195,202,214,227,280, 364 Стањевић, Никола 416 (ф. 361) Старац Исаија (Исаји Серски) 434,436 Старац Симеон 99-200 Стевановић, Андра 272 . Стевовић, Иван 144 Стефан „Ломбарђанин“ 228 Стефан III, угарски кратъ 283 (ф. 272) Стефан V, син Беле IV 188-189, 191 (ф. 191), 201-202, 210, 222 (ф. 218), 230 Стефан Владислав Немањић, краљ 19, 22, 67, 139, 149 (ф. 131), 153-157, 165-169,172,175-182,187 Стефан Војислав, дуюьански владар 37, 123 (ф. 106) Стефан Вукан, син Марка, брата великог жупана Вукана 34 Стефан Дечански в. Стефан Урош III Немањић Стефан Драгутин Немањић, крал 188189, 201-202, 205-211, 222-231, 245-251,258-263 Стефан Душан Силни (Стефан Урош IV), цар 121 (ф. 131), 229-441 Стефан Јустинијан, дубровачки дужд 184 Стефан Немавьа 19-25, 32-59, 61-70, 73-77, 80-84,93-106 Стефан Првовенчани 20-21, 32, 35, 38-41, 47, 56, 60, 85, 99-101, 105, 112-113, 1П8-120, 125-128, 137145,149,151-152,161,179,186,199, 202, 204, 237,241,271, 312, 321 Стефан Урош I Немањић 21-22, 120121,125 (ф. 109), 139, !69,170,178֊ 185,188-189,192-198,201-202,418 ^ о499с^
Именски регистар Стефан Урош II Милутин Немањић 149 Теодор I Яаскарис, оснивач Никејског царства 65, 92, 108, 117, 127-129, (ф. 131), 188-190,211-219,222-286, 131,133,164 314,318-319,321,346,357-358,371, Теодор II Ласкарис, син Јована Ватаца 402 (ф. 347), 403,406,419,436 64,172,185,242 (ф. 239)
Стефан Урош III Немањић (Стефан Теодор Манкаф 79 Дечански) 21, 121, 125 (ф. 109), Теодор Метохит 220, 234, 237, 285-286 207-209, 223, 225, 231-232, 242, (ф. 275) 248, 256-258, 263-268, 274, 281, Теодор Светислав, цар 224,288 285-295,299-313 Теодор Спин, граматик 203 Стефан Урош IV Душан в. Стефан
ДуТеодор, син царице Ирине и Андро шан Силни ника II253 Стефан Урош V (Урош Нејаки), цар 306, Теодора Кантакузин 384 341,347-348,357,364,366,368-369, Теодора Комнина Анђелина, кћерка 371,373, 383,387,389,393,397,399, Алексија I Комнина 48,109 (ф. 98) 408-428,433-441 Теодора Палеолог, удовица цара
Тео Стефан Радослав Немањић 30 (ф. 5), дора Светослава 288 67, 109, 139, 149, 153-157, 165-168, Теодора, жена властелина Жарка, кас172,178,184,187, 202, 206 (ф. 206), није жена Тјурђа Балшића 411 (ф. 214 354) Стехат, Гргур 437 Теодора, жена Стефана Дечанског, Стјепан I Котроманић 228,258,393 (ф.
мајка цара Душана 272 (ф. 263) 342) Теодора, кћер Јована Кантакузина и Стјепан II Котроманић 258, 286-287, Ирине Асен 329,384 326,368,391-393 Теодора, кћер цара Смилца 225 Стјепан Вук 393 (ф. 342) Теодора, кћерка Михаила I Дуке 109 Стјепан Дабиша 393 (ф. 342) Теодора, мајка Јована Кантакузина 329
Стојковски, Борис 186 (ф. 183), 310-311 Теодосије Хиландарац 48, 58, 60-63, Страцимир, син Завидин 35-36,39,41,
73,100-101, 110-112, 126, 129,135, 53,102 137-139,142-143,152-153,156,159, Струја, жена жупана Брајана 346 161,165-171,175-177 Суботић, Гојко 68,414 Теодул, монах в. Тома Магистар Сулејман Величанствени 281 (ф. 268), Теолипт Филадефијски, мистик 377 343 Теострикт, игуман 73 Сулејман, син емира Сарухана 343 Теофано, жена Лава VI Мудрог 239 (ф. Сулејман-паша, син емира Орхана 384, 236) 396,428 Теофилакт, архиепископ 346 Сулис, Џорџ 345 Теофило, цар 360 Сфранцес Палеолог, атентатор 325 Тихомир, велики жупан 36,39,41,185, 212 (ф. 212), 319 Тодић, Борислав 199-200,203-204,266 Талбот Paje, Дејвид 91 (ф. 74) (ф. 257), 273, 383 Тамара, грузијска крал ица 92 (ф. 77) Тодор, епирски деспот 67 (ф. 41) Тарановски, Теодор 33,34 (ф. 12), 78 (ф. 58), 367,369 (ф. 323), 409 (ф. 353) Токта, кан Златне хорде 225,234 Твртко I Котроманић 393 (ф. 342), 435 Толуј, брат Огодеј-кана 179 (ф. 175) Теобалд III од Шампање, гроф 86 Тољен, син Немањиног брата Мирос Теодор I Анђео Дука Комнин 94 (ф. 78), лава 54,84 (ф. 66) 110,133,153,155-156,165-167 Тома Архиђакон 121,124,180 Ջ* օ500
Именски регистар Тома Магистар (монах Теодул) 253 Тома Палеолог 150 (ф. 132) Тома, Петар 389 Тома, син кесара Гргура Прељуба 412 Томаида, кћер Јована II Орсинија 412, 416 Томић, Оливер 383 Тревор-Ропер, Хју 46 Трибонијан, византијски правник 399 (ф. 344) Троицки, Сергије 145-146 Туран-шах 171 (ф.
162) Турнер, Харалд 440 Ћирило (Константин) 98 (ф. 84), 101 Ћирковић, Сима 34,38,81-82,125,143, 151 (ф. 135), 186-187,191-192, 229, 249 (ф. 247), 257, 261, 279, 353, 355 (ф. 314), 382,403,433,437 Ћоровић, Владимир 32, 137, 211 (ф. 210), 213 Ћоровић-Љубинковић, Мирјана 36, 103 (ф. 89) Ћук, Ружа 215
Угљеша Мрњавчевић в. Јован Угљеша Мрњавчевић Узелац, Александар 31, 52, 53 (ф. 29), 82 (ф. 64), 84,178 (ф. 171), 180,221, 233,241,248,263 (ф. 254), 265 Умур, селцучки емир 330, 339-340, 343-344 Урбан IV, папа 192 (ф. 192), 195 Урбан V, папа 437 Урбан VIII, папа 313 Урош I Велики в. Стефан Урош I
Урош V в. Стефан Урош V Немањић Урошиц, син Драгутина и Каталине 207 (ф. 207), 258 Урса, кћер Драгутина и Каталине 207 (ф.207) Успенски, Фјодор 44 (ф. 23), 67 (ф. 42), 78,147,198, 377 Фајн, Џон 243 (ф. 241) Фајфрић, Борис 150 (ф. 133) Фалтера, Никола 393 Ферјанчић, Божидар ЗО (ф. 5), 78, 119,
153-154,167, 332, 382 Фидони, Бартоломео 248 Филип I Тарентски 246,260,262,285 Филип IV Лепи 246 Филип VI од Валоа, француски крал 207 (ф. 208), 322 Филип Анжујски, син Карла I Анжујског 193 Филип Куртене, Балдуинов син 193, 217 (ф. 215) Филип Швапски, зет Исака II Анђела 65 Филиповић, Миленко C.
303, 309 (ф. 287) Филотеј Кокин, патријарх 362, 373, 379-381,430 Фисковић, Игор 316 Фихте, Јохан Готлиб 379 (ф.
333) Флавије Јулије Констанције, цар 96 (ф. 83) Флорински, Тимофеј Дмитријевич 23 (ф.2) Фока (Флавије Фока), цар 151 (ф. 134) Фостиков, Александар 77 (ф. 57), 229 (ф. 223) Фратнут, Каравид 299 Фредегар, историчар 29 (ф. 3) Фридрих I Барбароса, цар 35,50-56,65, 84 (ф. 66), 96,157 Фридрих I Хабзбург (Фридрих Лепи) 262 Фридрих II Хоенштауфен, цар 157,179 Фридрих III Хабзбуршки (Филип Лепи Аустријски) 347 Фридрих из Ортенбурга 347 Фридрих Лепи в. Фридрих I Хабзбург Фулк од Нејија, католички проповед ник 86 Хајдегер, Мартин 380 Хајнрих I Храбри, гроф од Лувена и војвода од Брабанта 86 (ф. 67) Хајнрих II Свети 196 (ф. 197) Хајнрих/Хенрик VI55,65 (ф. 38) Халил, турски вођа 242-243,252 Халкокондил, Лаоник 412 (ф. 356) 501
Именски регистар Xapa-Даван, Еренжен 224 Хафиз, персијски песник 271 Хаџиантониу, Федон 373 (ф. 326) Хенри II Енглески 96 (ф. 81) Хенри III Плантагенет 158 Хенрик I Фландријски, цар 94 (ф. 78), 109,110 (ф. 100), 111-113,117,122 Херман од Салце 159 Хетум I, крал. 193 Хлапен, Радослав 412 (ф. 356),
415,424 Хозрој II151 Хонорије III, папа 94 (ф. 78), 122 Хребељановић, Лазар, кнез 149 (ф. 131), 316, 350,422,433-434 (ф. 380), 349 Хребељановић, Милица, кнегиња (монахиња Евгенија) 316,350,400 Хрс, логофет 344 Хуго IV од Сент Пола, гроф 86 (ф. 67), 340 Хулагу, кан Илканата 220 (ф. 216) Цакарија,
Мартин 340 Цамблак, Григорије 225, 256, 258, 264, 266, 281, 285, 291, 295, 300-303, 305-306, 308-309, 319 Царица, кћер краља Милутина и Ели савете 247,249 Целестин III, папа 57 Црноризац Храбар 97,98 (ф. 84) Црњански, Милош 97,119 Цурк, Франц 277 Чанак-Медић, Милка 103 (ф. 89), 178 (ф. 171) Часлав,
архонт 30 Чоловић, Радоје 275 Чремошник, Грегор 182,215 Чријевић, Живе 417 Џелебџић, Дејан 131 Цингис-кан 179,224 Џурова, Аксинија 284 Шарл од Аленсона, син Шарла од Валоа 247,249 Шафарик, Јосиф 312 (ф. 290), 400 Шемселдин, кадија Наблуса 158 Шишман, видински кнез 212 (ф. 212) Шовари, ТЈорђе 223
Шор, Анселм 194 Шпадијер, Ирена 48 (ф. 25), 100 Штиљановић, Стефан, деспот 439 Шуица, Марко 416,423,426 Шупут, Марица 104
Географски регистар Авињон 334, 347, 356, 362 (ф. 321), 377, 385,387-388 Акарнанија (део Епира) 413 Акра 159,163,170 Акрокоринт 79 Алба (у Лангдоку, данашња Француска) 46 Албанија 192 (ф. 192), 193-194,246,260 (ф. 251), 261-263, 321-322,356, 389 Александрина 133,170,171,174-175 Амалфи 199 (ф. 200)
Анадолија 45 (ф. 24), 51, 157, 163, 172, 427 (ф. 375), 428 (ф. 376), 429 Анакторопољ 415 Анкара 429 Антиохија44,133,157 (ф. 143), 172,175, 195 Апрос (Апр)252 Апулија 31,99 Арюье 135,209,211 Архиљевица 364 Атос в. Света Гора Аустрија 29 (ф. 3), 347 Ахелој 413 Ахен 96,196 (ф. 197), 359 Балканско
полуострво 29,30-33,38-40, 49, 78 (ф. 58), 92-93, 101-102, 107, 130,134,136,157,166,168,172-173, 188,193-195,198-199 (ф. 200), 213214,226,242,284,288-289,293,321, 327, 385,397,429-429,434-436,439 Бањска река 40,103 Бар 30 (ф. 5), 38 (ф. 16), 72,83,183-184, 206, 279, 385 Бари 31,210,263,266,314,386
Бафеон (у малој Азији) 427 Бели Дрим 317 Беневенто 31,192 (ф. 192) Београд 32, 49, 50, 52, 82, 210-211, 224 (ф. 220), 226, 251,259,262,276,387, 407,439,441 Берат 356,416 Бита (у Малој Азији) 435 Бијело Поље 35,102, 314 Бистрица, манастир у Румунији 401 Бистрица, место 212 Битинија 427,431 (ф. 378)
Бојана, река 29,210,410 Бока которска 29,30 (ф. 5), 31 Бољетин, село 272 Бордо 157 Босна 30 (ф. 5), 72, 80, 82, 182,187, 201 (ф. 202), 210,222,227-228,321,368, 391-395 Босна, река 30 (ф. 5) Браничево 49, 53 (ф. 28), 80 (ф. 62), 222-224,228, 270,415 Брегалница 303, 389,416 (ф. 361) Бриндизи
157,159,169-170 Брсково (Тара, код Мојковца) 183,215216,246 Бруса (Бурса) 221 (ф. 217), 381,435 Будва 159,169
Будимље, град и жупа 135,264,314,319 Бургундија 179 Бурса в. Бруса Балона 356,416 Вардар 238,303, 337-341 Велбужд (данас Ћустендил) 288-291, 293, 304, 320-321, 323, 356 Велика Кесарија (Цезарија Палестин ска) 159,170
Географски регистар Венеција 42, 87-88, 119, 121, 214-217, 248,260-261,286,321,335,341,350, 354, 355 (ф. 313), 368,391-394,416 Верија 335-339,345 Веримион, планина 335 Видин 201 (ф. 202), 224, 225 (ф. 221), 415 Виминацијум/Пожаревац 52 Виндзор 273 Висла 31 Витербо 193,199 Витлејем 148,158 (ф. 145),
159 Вишеград 405-406 Влахерна 380 Влашка 215 Врбас, река 29 Галилеја 158 (ф. 145), 161 Галипоље 428,432 (ф. 379) Галипољски мореуз 428 Гацко 202,204,416 (ф. 362), 418,419 (ф. 364) Горња Дрина ЗО (ф. 5) Горн иИбар213 Градац 102,143,202-205,250,279-280 Грац 311 (ф. 289) Дабар в. Дебар Далмација 35,
41, 49, 68-72, 126, 159, 170,180, 212-213,227, 311,321, 355 (ф. 313), 358, 381 Дан. 38 (ф. 16) Дебар (Дабар) 222,419 (ф. 364) Дебреште код Прилепа 305 Дежева 207-210 Дечанска Бистрица 314,317 Дидимотика (Димотика) 329, 333-343, 395-396,429 Дњепар 225 Драма 356 Драч 65, 79, 89, 109, 130,156, 166-168,
194,199 (ф. 200), 222,234,261 Дриваст 38 (ф. 16), 72,180 Дрим221,317 Дрина 30 (ф. 5), 419 (ф. 364) Дубровник 29,41,49,57,61-62, 72,119 (ф. 103), 152,180-184,201,205,216, 246,260-261,279,285-288,295,302, 368,393-394,417-422 Дукља/Диоклетија в. Зета Дунав 39, 52, 54, 221-222, 224, 259 (ф. 249),
263,361,415,418 Денова 193,335,354 Дурђевац (северно од Сремске Митро вице) 52 (ф. 28) Дурђеви ступови (Манастир Светог Дорђа) 42, 61, 103-104, 135, 144, 205-207,258 Евдоли (данас Макрике; на Мараморном мору) 198 (ф. 199) Евија в. Еубеја Егејско море 164 (ф. 156), 323,335,339340, 373, 383,415
Египат 171 Едеса, грофовија 157 (ф. 143) Епир 92,108-110,130-132,134,153,164 (ф. 156), 165,178,185,271,321,354,
356,412-414 Ердељ 187 Еубеја (Евија), острво 339 Жича 105, 130, 132, 138-139, 141-153, 165,169,223,269,326,387 Жуто море 225 Загреб 179,401 Задар 88,355 (ф. 313) Западна Морава ЗО (ф. 5), 41,102,223 Захумље в. Хум Зета (Дукља/Диоклетија) 29, 30 (ф. 5), 31-32, 35-38, 49, 57, 62, 67 (ф. 42), 68, 70, 72, 80, 83, 100,123, 135-136, 183, 212-213, 225, 248, 257, 279, 293-294,299,314,317,321-322,350, 410-411,416,419 Зихна (код Сера) 341,353 Златна хорда 180,219,220 (ф. 216) Злетово 356 Ибар 29,30 (ф. 5), 102,205,213,279 Измир в. Смирна ^o5ô4o^·
Географски регистар Иконијски султанат 49,172 Кучево 223-224,415 Јадранско море 31, 38, 57, 61, 102, 225, 263 Јафа 158-159,170 Једрене в. Хадријанопољ/Адријанопољ Јерменија 125 (ф. 11), 172 Јерусалим, град 50,, 55, 86-87,144,148, 151,157-163,170-172,175,269-271, 279,404,417,439 Јерусалим, краљевина
88,158 (ф. 145) Јужна Морава 64 Лариса 130,199 (ф. 200) Лим 30 (ф. 5), 314 Лион 197-200 Липик 259 Липљан в. Улпијана Ломбардија 256 Лонгос, полуострво 395 Каменна, река (данас Соволштица) 289 Кампанија 99 Канина 356,416 Каракорум 179 Каран, код Ужица 346 Kapeja 74 (ф. 51), 75,253 Касторија (Костур)
е. Костура Керкира β. Крф. Киликија, јерменска краљевина 193 Кичево 222 Клис 393-394 Клокотница, река ПО (ф. 100), 166,172, 176 (ф. 168) Колубара 262 Комови 317 Конавли 419 (ф. 364), 423 Коња 52 Косаница, река 103 Косово и Метохија 68,303,314,318 Косово поље 381,384,433 Косовска Митровица 272,282
Костура (Касторија, Костур), у Егејскоj Македонией 325,412 Котор 38, 49, 68, 80, 180, 186, 279, 287, 314-315, 386,389,421 Кресенбрун (код Братиславе) 187 Крит 119,389 Крка 393 Кроја 67 (ф. 41), 72,164 (ф. 156), 184 (ф. 180) Крф (Керкира) 89,108,131,156 Кугенлик (у Украјини) 225 Куманово 244 (ф.
243), 306,356,410 Куршумлија41,102-104,135 Мајнц 52,65 (ф. 38) Македонија ПО, 164 (136), 245,288,293, 303,321,323,327,335,340,344,356 (ф. 315), 382,393,412,420,422,426,429 Мала Азија 39, 52, 92, 108 (ф. 98), 241242, 252 (ф. 248), 339, 380,427,435 Мантова 193 (ф. 193) Марица, река 172,190 (ф. 189),
282,342, 396,432-439 Мачва/Мачванска бановина 186 (ф. 184), 187-188, 210-211, 222-223, 226,228, 259,
262,270 Мачковци (лева обала Западне Мора ве) 223 Медитеран 57,212,215,252 (ф. 248) Месемврија (данашњи Несебар) 175 Мигдонија, облает између Месте и Струме 415 Милешева 58,143,149 (ф. 131), 178,269 (260) Милхаузен 65 (ф. 38) Мириокефалон 51 Мл ет411,417 Монферат (северна Италија) 79 Морава 49,56-58 Мосинопољ 79 Мраморно море 89,335 Навпакт (Наупакт) 108,199 (ф. 200) Назарет 158 (ф. 145), 163 Напуљ 192 (ф. 192), 217,233,302 Наупакт в. Навпакт Невесиње 287 Неретва 29, 41, 61, 260 (ф. 251), 287, 392-393 Неродимље 263-264,299-300,439 Никеја 118,128-132,427-428
Географски регистар Никејско царство 91-92, 108-110, 117, 127^129,131-134,148,164,172,180, 324 Нимфеј 117 Нирнберг 50-52 Ниш 35, 39-41,49, 50-57,64, 80 (ф. 62), 82,112-113,289 Нови на Неретви 393 Нови Пазар 42 Норманска Краљевина (јужна Ита лика) 57 Овострани Срем, Simia Citerior в. Срем Овче поље
(Македонија) 245,356 Омиш 261 Оногошт (Никшић) 421,434 Отстрани Срем, Strmia Ulterior в. Срем Орвијето 193 (ф. 193), 217 Орето, река 218 Острогон 282 Паганија (Облает Неретљана) 29 Падова 193 (ф. 193), 272,386 Палермо 218-219 Палестина 122, 138 (ф. 118), 156,158159,163, 166,170 Пантин (код Звечана)
41-42,104,241 Пауни 337 Пелагонија 186 Пељешац 286-287 Пера (део Цариграда којим je упра вляла ТЈенова) 354 Петра 275 Петрич 300 Пећ 135,166 (ф. 160), 293,314,362 Пећка Бистрица 317 Пешта 187 Пива 30 (ф. 5) Пикардија 147 Плав, код Гусиња 205 Пловдив 52,342,429 Пљевља 120 Повардарје 303,309 (ф. 287)
Поморавље50 Пореч 222 Прва Јустинијана/Јустинијана Прима (Iustiniana Prima) 40 (ф. 17), 132 Пресбург/Пожун (данашња Братис лава) 187 (ф. 185), 201 (ф. 202) Призрен 38, 56, 64, 221, 271, 303, 314, 337, 356, 385, 397,401,404-407,410 Призренска Бистрица 405 Приштина 332,424,426 Проклетије 314 Просек
(Македонија) НО, 356 Псача, код Криве Паланке у Северној Македонији 408 (ф. 350) Пулат 72 Пчиња 303 Равно (Ћуприја) 53 (ф. 28) Радовиште 327,331 Рас 32 (ф. 10), 38, 42,47, 61, 67, 99,101, 103,120,124-125,165,206,211 Рашка 30 (ф. 5), 32-36, 38,49,53,57,67 (ф. 42), 80, 100, 103-104,
121,124125,143,180,206,210-211,216-217, 263, 299,322, 386, 389,426 Рашка, река 203 Ређо Емилија 193 (ф. 193) Рибник,
код Призрена 410 Рибница (данас Подгорица) 35,37 Родопи ПО, 190 (ф. 189), 341-342 Родос 164 (ф. 156), 340 Рона 388 Рудине 416 (ф. 361) Рудник, место 211,216,259,267,286 Сава 39,56; 222,259 (ф. 249) Самарија (Севаста) 94 Сарда 38 (ф. 16), 72 Свач 38 (ф. 16), 72,180 Света Гора (Атос) 60-62 (ф. 34), 64, 73-74, 76-77, 93-94, 106, 133, 151, 164,166,168,173,197,245,252-253, 269-270, 319, 343-345, 353, 366, 371-373,375,404 Сврчин 320,346 Селимврија, лука западно од Цари града 198 (ф. 199), 343 Сен Феликс Лорагес 46 Сер 332-333, 341, 344-346, 356, 364365, 387, 395, 398, 405, 410, 415, 422-423,430,434
Географски регистар Сердика в. Софија Синај/Синајска гора 148,160,168,171172,174,271,279,353 Сипонто (данас Манфредонија у Апулији, јужна Италија) 31 Сирија 89,157,171 (ф. 162) Сирмијум (СремскаМитровица) 53 (ф. 28) Ситница, река 41,317 Сицилија 87 (ф. 68), 218-219, 389 Сјеница 419 (ф. 364) Скадар
36, 38 (ф. 16), 72,109, 205, 257, 279,285-286, 321,413,434 Скадарско језеро 31 Скопље 56, 64, 132 (ф. 113), 185, 217, 222, 253-254, 257, 286 (ф. 277), 294 (ф. 281), 331, 342,364,366,398-399, 403,408,411-412,417,426 Скрадин 393-394 Скупи (Злокућани код Скопља) 132 (ф. ИЗ) Славонија 229 (ф. 223)
Словачка 29 (ф. 3) Словенија 29 (ф. 3), 347 (ф. 307) Смирна 244, 339-340 Соколица, брдо 272 Сол (област око Тузле) 30 (ф. 4) Солун 62 (ф. 34), 65, 93,94 (ф. 78), 108, 110,132,146,157 (141), 164 (ф. 156), 165,194,199 (ф. 200), 238, 247, 253, 269,271,273,323-326,333, 339-340, 345,365, 370, 395,422,435
Солунска краљевина/царство 93,167 Софија (Сердика) 37,49,52,281-284 Сплит 62,121-122,179,394 Србија 29-32, 198-201, 214-217, 219225, 355 (ф. 313) Срем (Овострани Срем, Strmia Citerior и Отстрани Срем, Strmia Ulterior) 80 (ф. 62), 186 (ф. 184), 210,245,250, 270,283 (ф. 272), 441 Сремска Митровица 53
(ф. 28) Станимах 342 Старо Нагоричане 244 Стефанијана 395 Столови, планина 142 Стон 31 (ф. 9), 123 (ф. 106), 135, 286287, 314, 393 Струга 400 Струма, река 290,415 Струмица 323,416 (ф. 361) Тара ЗО (ф. 5) Тарент, кнежевина (јужна Италија) 246 (ф. 244) Тауресијум (вероватно Градиште близу данашњег
Скошьа) 132 (ф. 113) Тенедос, острво 335, 380 Тесалија 321, 339, 356, 397,412-414 Толедо 196 (ф. 197)
Топлица 40,49, 66,68, 80,101-104,358 Топлица, река 40,103 Тоскана 99,149 (ф. 132), 184 Трабзон (Трапезунт), град 92 (ф. 77) Травунија 29, ЗО (ф. 5), 35, 49, 68, 126, 358 Трајанупољ 190 Тракија 54, 79, 164 (ф. 156), 242-244, 341-343, 382, 395,429-430 Трапезунтско царство 92 (ф. 77) Требиње 29, 80, 204, 211-213, 273, 279, 358, 392 (ф. 341), 419 (ф. 364), 420, 423 Трепча 282 Триполи, грофовија 157 (ф. 143) Трново 82, 122 (ф. 105), 166, 175-178, 212 (ф. 213), 241, 282-283, 288, 292, 302 Трогир 179, 393 Тузла (Соли) 30 (ф. 5), 210 Ужице 346,419 (ф. 364) Улпијана (Липљан, lustiniana Secunda) 128,132 (ф. 113), 135, 221,269,272 Улцињ 38 (ф. 16), 72,183,279 Ускошье (код Требиња) 211 Усор 210,226 Фарсала 414 Ферара 87 (ф. 68) Филаделфија (град у малоазијској области Лидији) 48,79 Филипопољ 56 Фиренца 418 ^ о507
Географски регистар Хадријанопољ/Адријанопољ (Једрене) 52, 55, 252 (ф. 248), 381, 395, 429, 435-436 Хвосно 49,68, 80,96,358 Хелеспонт (Дарданели) 243, 335,428 Херцеговина в. Хум Хиос, острво 164 (ф. 156), 335,340 Хрватска 32, 69 (ф. 46, 47), 80 (ф. 62), 260-261 Хум/Хумска зешьа/Хлм/Захумл»е/Херцеговина - Војводство Светог Саве 29-31, 41-42, 53, 60-62, 69, 80,100, 126, 135, 187, 204, 212-213, 260 (ф. 251), 261, 265, 286-287, 321, 358, 391-393 Цетина 29,30 (ф. 5), 287 Црноморе 175 Чешка 29 (ф. 3), 187 (ф. 185), 201 (ф. 202) Чикаго 273 Шабац 262 Шпанија 179 Штип416 (ф. 361) Цавтат 394 Цариград (Константинопол») 38,85-93, 103-105,117-118,127,130,133,136, 147,150, 164 (ф. 156), 166,172,181, 185-190,195,198 (ф. 199), 219, 222, 226, 234, 238, 245-247, 268-269, 274-275, 285 (ф. 275), 318, 325, 341-342 508 ofí-
Изабрана литература Скраћенице JAZU - Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti ЗРВИ - Зборник pagoea Византолошкої института ИЧ - Историјски часопис САН - Српска академија наука САНУ - Српска академија наука и уметности СКА - Српска краљевска академија Архиепископ Данило II u његово доба =
Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987, САНУ, научни скупови, књига LVIII, Одељење историјских наука,књига 17 [Београд, 1991]. Дечани и византијска уметност средином XIV века - Дечани и визан тийска уметност средином XIV века,
Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана, септембар 1985, САНУ Научни скупови, књига XLIX, Одељење историјских наука, књига 13, САНУ - НИРО Јединство [Приштина-Београд, 1989]. Манастир Бањска u доба краља Милутина = Манастир Бањска u доба кратьа Милутина, Зборник са научног скупа
одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Центар за црквене студије Ниш, Филозофски факултет Косовска Митровица, Мана стир Бањска [2007]. Свети Саваусрпској историји и традицији = Свети Сава у српској историји и традицији, Међународни научни скуп Свети Сава у српској
историји и традицији (1995; Београд, Жича, Студеница, Милешева), уредник Сима Ћирковић, Балканолошки институт САНУ, Историјски институт САНУ и Народни музеј Краљево [КраљевоБеоград, 1998]. Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви = Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Историја и предање,
Међународни научни скуп Стефан Немања ֊ Свети Симеон Мироточиви, Историја и предање, септембар 1996, уредник Јованка Калић,
САНУ научни скупови, књига XCIV, Одељење историјских наука, књига 26, САНУ [Београд, 2000].
Изабрана литература Acta Romanorum Pontificium ab Innocentio V ad Benedictum XI (1276-1304), Pontificia Commissio ad Redigendum Codicem Iuris Canonici Orientalis. Fontes, Typis Polyglottis Vaticanis, 1964. Anonimi descriptio Europae orientalis, Imperium Constantinopolitanum, Albania, Serbia,
Bulgaria, Ruthenia, Ungaria, Polonia, Bohemia. Anno MCCCVIII eherata, према: Драгана Лазаревић, „Териториј а краља Драгутина“, Гласит, 25, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1990. Avguštin, Aurelije, Ispovesti, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1983. Baynes, Norman H., Byzantium: An Introduction to
East Roman Civilization. Ed. Norman H. Baynes and H. St. L. B. Moss (Oxford: Clarendon, 1948; Oxford Paperbacks, 1961), према: Ернл Бредфорд. Becker, Carl Heinrich, Vom Werden und Wesen der Islamischen Welt I, Quelle 8c Meyer, Leipzig, 1924. (према: Георгије Острогорски, Историја Византије). Beda
Venerabilis, Historiam ecclesiasticam gentis Anglorum, І, ЗО (према: Vito mir Belaj). Belaj Vitomir, „Postati kršćaninom kao prpces“, Uvodno izlaganje na Sveučilištu u Zadru na početku znanstvenog skupa: Pag u praskozorje hrvatskog kršćanstva (Zadar-Pag, 26-28. 9. 2008), Studia etnhnologica
Croatica, Vol. 21, br. 1, Zagreb, 2009. Bošković, Đurđe, „Dečani entre Byzance et (occident - Image du développe ment de la civilisation médiévale en Serbie“, Дечани u византијска уметност средином XIV века, Приштина—Ъеоград, 1989. Brown, Peter, Reliques et statut social au temps Grégoire de Tours
(према: Бошко И. Бојовић). Buchón, J. A., éd., Chroniques étrangères relatives aux expéditions françaises pendant
le XIIIe siècle, Paris, 1841 (према: Мирјана Живојиновић, „Житије архиепископа Данила II као извор за ратовање Каталанске компаније“, ЗРВИ, XIX, Византолошки институт САНУ Београд, 1980). Charanis, Peter, The Chronicle of Monemvasia and the Question of the Slavonic Settlements in Greece, Harvard University Press, 1950. (према: Димитри Оболенски, Византијски комонвелт). Cheynet, Jean-Claude, „La place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine à la fin du XI siècle“, ЗРВИ, XLV, САНУ Београд, 2008. Cioffari, Gerardo, Gli zar di Serbia, la Puglia e S. Nicola, Bari, 1989. (према: Миодраг Марковић, Прилози за историју Светої Никите код Скойѣа. Оснивање манастира - Милутинова обнова - хиландарски метох). Clari, Robert de, Le Conquête de Constantinople (према: Луј Бреје). Comnene, Anne, Alexiade (Regne de l’Empereur Alexis I Comnene 1081-1118) II, према: Византијски извори за историју народа ЈуГославије, III (коментари Бариша Крекић), Византолошки институт САНУ, Београд, 1966. 510
Изабрана литература Crawford, Samuel John, Anglo-Saxson Influence on Western Christendom 600800, Cambridge, 1933. (према: Џозеф Линч). Cuthbert, P.,Der hl Franz von Assisi, 1931, Stuttgart (према: Петер Динцелбахер). Dalarun, Jacques, „La mortdes saints fondateurs - de Martin à François“, Fon ction
des saints (према: Бошко И. Бојовић). Damiani, Petrus, Vita 13, Foniti per la storia d’Italia 94,1957. (према: Петер Динцелбахер). Danduli, Andreae, Venetorum Ducis Chronicon Venetum, a pontificatu S. Marci ad Annum usque MCCCXXXIX, Rerum Italicarum Scripteres XII, ed. L. A. Muratori, Milano, 1778.
Dawkins, Richard M.,„The Catalan Company in the Traditions of Mount Athos, Homenatge a A. Rubio I Lluch, Miscellànei d’estudis literaris, histo ries i linguistics“, I, Barcelona, 1935. (према: Мирјана Живојиновић, „Житије архиепископа Данила II као извор за ратовање Каталанске компаније“, ЗРВИ,
XIX, Вйзантолошки институт САНУ, Београд, 1980). Demetrii Chomątem Ponemata Diaphora, recensuit Günter Prinzing, Walter de Gruyter - Berolini et Novi Eboraci, Berlin, 2002. Dietpoldus, „Chronicon magni presbiteri“, Annales Colonienses maximi, Monu menta Germaniae Historica., Scriptores rerum
Germanicarum, XVII, Berolini 1928. (према: Бранко Георгиев, „Неке импликације сусрета Фридриха I Барбаросе и Стефана Немање“, Зборник радова Ниш и Византија, I, Симпозијум Ниш 3-5. јун 2002). Dimitri Obolensky, Bogumili, MISL, nakladnička kuća tvrtke HLAD I SINOVI d.o.o., Zagreb. Dinić, Mihailo, „О
vitezu Palmami“, Zgodovinski časopis, Kosov zbornik, letnik VI-VII, leto 1952-1953, Zgodovinsko društvo za
Slovenijo, Ljubljana, 1953. Eutimije iz Periblete „Epistola invectiva contra phundagiagitas sive bogomilos haereticos“, Ficker, G„ Die Phundagiagiten, Leipzig, 1908. (према: Franjo Šanjek). Farlato, Daniele, Illyrici Sacri, tomus septimus, Venetiis apud Sebastianům Coletium, MDCCCXVII. Fejér, Georgii, Codex Diplomaticus Hungáriáé ecclesiasticus ас civilis, X/4, Ab annno 1401-1409, Typis typogr. regiae universitatis ungaricae, Budae, 1841. Finlay, George, History of Greece, I (према: Фјодор Успенски). Fisher, H. A. L., A History ofEurope, London, 1936. (према: Тревор Линг). Foretić, Vinko, Povijest Dubrovnika do 1808. godine, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1980. FrolowCf. A,La Vraie Croix et les expéditions d’Héraclius en Perse (према: Георгије Острогорски, Историја Византије, Просвета, Београд, 1993), Garland, Lynda, Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium AD 5271204, Routledge, London, 1999. ^оЯІо^
Изабрана литература Gelcich, J, Thallóczy, L, Diplomatarium relationum reipublicae ragusuinae cum regno Hungarariae, Budapest, 1887. (према: Јарослав Шидак, „Вјерски односи у Стону и на Стонском Рату (Пељешцу) у средњем вијеку“, Хисторијски зборник, XXXIII-XXXIV (1),Савез повјесних друштава
Хрватске, Загреб, 1980/81). Georgit Acropolitae Opera I-II, ed. A. Heisenberg, Leipzig, 1903. (editionem anni MCMIII correctionem curavit P. Wirth, Stuttgart, 1978) (према: Влада Станковић, „Бугарска и Србија у делима Георгија Акрополита и Георгија Пахимера“, ЗРВИ, XLVI, САНУ, Београд, 2009).
Goldstein, Ivo, Hrvatski rani srednji vijek, Novi Liber, Zagreb, 1995. Gouillard, J., Ľhérésie dans ÎEmpire byzantin des origines au XIIe siècle, Travaux et mémoires du centre de recherche d’hisioire et civilisation byzantines, 1,1965. (према: Фрањо Шањек). Grafenauer, Bogo, Novejša literatura o
Samu in njeni problemi“, Zgodovinski časopis, Zgodovinsko društvo za Slovenijo, Ljubljana, 1950. Guyotjeannin, Olivier, Archives de l’Occident. Tome, sous la direction de Jean Favier, Tome 1, Le Moyen âge, V-XV siècle, Paris, 1992. (према: Бошко И. Бојовић). Hammer, Joseph von, Historija turskog
osmanskog carstva, 1, prevela Nerkez Smailagić, Izdavač: Nerkez Smailagić, Zagreb, 1979. Hampe, Karl, Deutsche Kaisergeschichte in der Zeit der Salier und Staufer, Quelle Meyer, Leipzig, 1909. (према: Станоје Станојевић). Ikič, Niko, „Razvoj svijesti papinskog primata II - Povijesno-teološki pogled
na drugo tisućljeće“, Bogoslovska smotra, 84, Katolički bogoslovni fakultet Sveučilišta u Zagrebu Zagreb, 2014.
Irmscher, Johannes, „Die byzantinische literatur vor dem vierten kreuzzug“ (Јохан Ирмшер,„Византијска књижевност пре Четвртог крсташког рата“), Студеница и византијска уметност око 1200. године,САНУ, књига XLI, Одељење историјских наука, књига 11, Београд, 1988. Karbie, Damir, „Šubici Bribirski do gubitka nasljedne banske časti (1322)“, Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti / Zbornik Zavoda za povijesne znanosti IC JAZU / Zbornik Historijskog zavoda JA / Zbornik Historijskog instituta JA, Vol. 22, Zagreb, 2005. Klaić, Vjekoslav, Bribirski knezovi od plemena Šubić do god. 1347, Matica hrvat ska, Zagreb, 1897. Klaić, Vjekoslav, Povijest Hrvata, knjiga druga, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1985. Klaić, Nada, Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku, Školska knjiga, Zagreb, 1976. Klarič, Snežana, Biskup Ivas stao u obranu Ivana Tomka Mrnavića, Šibenski por tal, Šibenik, 5. mart 2013. Korać, Vojislav, „Ľarchitecture de Dečani, tradition et innovation“, Дечани и византијска уметност срединам XIVвека, Приштина-Београд, 1989. Ջյ օ512օ^
Изабрана литература Korobeinikov, Dimitri, A Broken Mirror: the Kıpçak World in the Thirteenth cen tury, The Other Europe in the Middle Ages, edd. F. Curta - R. Coyalev, Lei den - Boston, 2008. (према: Александар Узелац,„Србија и мамелучки Египат током XIII и XIV века“, Беоїрадски историјски
їласник, IV, Одељење за историју, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 2013). Kotorski spomenici: Druga knjiga kotorskih notara: od god. 1329,1332-1337, pri redio Antm Mayer, JAZU, Zagreb, 1981. Kotorski spomenici: Prva knjiga kotorskih notara: od god. 1236-1335, uredio i dodao
uvod, registre i kazala Antun Mayer, JAZU, Zagreb, 1951. Kukuljević-Sakcinski, Ivan, Prvovjenčani vladaoci Bugara, Hrvata i Srba i njihove krune, Rad JAZU, knj. LIX, Zagreb, 1981. Lang, David Marshall, The Bulgariansfrom Pagan Times to the Ottoman conquest, Thames and Hudson, London, 1976. (према:
Франсис Конт). Ljubič, Šime, Listine o odnošajih između južnoga slavenstva i Mletačke republike, knjiga I, od godine 960. do 1335, JAZU, Zagreb, 1868. Ljubič, Šime, Listine о odnošajih između južnoga slavenstva i Mletačke republike, knjiga II, od godine 1336. do 1347, JAZU, Zagreb, 1870. Ljubič,
Šime, Listine о odnošajih između južnoga slavenstva i Mletačke republike, knjiga III, od godine 1347. do 1358, JAZU, Zagreb, 1872. Madden, Thomas F., Enrico Dandolo and the Rise of Venice, Johns Hopkins Uni versity Press, Baltimore, 2003. Malamut, Elizabeth, „Les reines de Milutin“, Byzantinische
Zeitschrift, 93/2, 2000. (према: Александар Узелац, „О српској принцези и бугарској царици (Прилог познавању
бракова краља Милутина)“, ИЧ, кн . LXIII, Београд, 2014). Mandič, Dominik, Franjevačka Bosna: razvoj i uprava bosanske vikarije i provin cije 1340-1735, Hrvatski povijesni institut, Rim, 1968. Mandič, Oleg, Od kulta lubanje do kršćanstva, Matica hrvatska, Zagreb, 1954. Margetić, Lujo, „Konstantin Porfirogenet i vrijeme dolaska Hrvata“, Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, Vol. 8, Zagreb, 1977. Markovič, dr Ivan, Slaveni i pape, dio II, preveo o. Petar Perkovič, franjevac, Zagreb, 1904. Mavŕomatis, Leonidas, „Peut-on parler d’un état médiéval serbe?“, Byzantion, XLVIII, 1978. (према: Бошко И. Бојовић, Краѣевство u светост). Mavŕomatis, Leonidis, „La fondation de l’empire serbe: le kralj Milutin“, Thessa loniki, 1978. (према: Сима Ћирковић,„Србијауочи царства“, Дечани u византијска уметност средином XIV века, Приштина-Београд, 1989). McDaniel, Gordon, L.,„On Hungarian Serbian Relations in the Thirteenth Cen tury John Angelos and Queen Jelena“, Ungarn Jahrbuch 12,1982/83. Mercier, Jacques, Povijest Vatikana, prevod Vesna Pavkovič, В . A . R. В . A . T, Zagreb, 2001.
Изабраяа литература Migne, Jacques Paul, Patrologiae Cursus completus Series Graeca, tom CXX, Pari sma, 1864. Migne, Jacques Paul, Patrologiae Cursus completus Series Graeca, tom CXXVII, Parisina, 1864. Migne, Jacques Paul, Patrologiae Cursus completus Series Graeca, tom CXXXI, Parisina, 1864.
Miklosich, Franciscus; Müller, Iosephus, Acta et diplomata graeca medi aevi Sacra et profano, четврти том, Vindobonae и Carolus Gerold, 1871. Miklosich, Frantz Ritter von, Monumenta Serbica, spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, apud Guilelmum Braumüller, Viennae, 1858. Milas, Nikodim, Ston
u srednjim vjekovima/crkveno-istorijska studija episkopa Nikodima, naklada piščeva, Dubrovnik, 1914. (према: Jaroslav Šidak, „Vjerski odnosi u Stonu i na Stonskom Ratu (Pelješcu) u srednjem vijeku“, Historijski zbornik, ХХХПІ-ХХХІѴ (1), Savez povijesnih dru štava Hrvatske, Zagreb, 1980/81). Moore,
John C., Pope Innocent III (1160/61 -1216), Brill, Leiden-Boston, 2003. Moravcsik, Gyula, „The role of the Byzantine Church in the Medieval Hungary“, Studia Byzantina, Budapest, 1967. (према: Борис Стојковски, „Ниш у византијско-угарским односима у XI и XII веку“). Nedeljković, Olga, „Vukanovo
jevanđelje i problem punog aprakosa“, Slovo, Časopis Staroslavenskog instituta, br. 18, Zagreb, 19. rujna 1969. Nef, John U., „Silver Production in Central Europe, 1450-1618“, Journal of Political Economy, vol. 49, 1941. (према: Бариша Крекић, „Млеци и унутрашњост Балкана у четрнаестом веку“, ЗРВИ,
XXI, САНУ Београд, 1982). Novakovič, Stojan,,,Legende о Sv. Gjurgju u staroj srpskoslovenskoj i u narodnoj
usmenoj tradiciji“, Starine JAZU, knjiga XII, Zagreb, 1880. O’Shea, Stephen, Život i smrt katara, preveo Amer Kupusović, Bošnjački institut, Sarajevo, 2006. Oikonomides, Nikolaos, „Emperor of the Romans - Emperor of the Romania“, Byzantium and Serbia in XIV century, Athens, 1996. (према: Срђан Пириватрић, „Улазак Стефана Душана у царство“, ЗРВИ, XLIV, САНУ Београд, 2007). Opća enciklopedija, Jugoslovenski leksikografski zavod, VIII, Zagreb, 1982. Osborn, John H., Crucifixion, Wolcott 8c West, Syiracuse, N. Y., 1897. Pears, Edwin, The fall of Constantinopole, Harper8cBrothers, Franklin Square, New York, 1886. Piana, George la, Political Theology, The interpretation oh History, Princeton, 1943. (према: Бошко И. Бојовић). „Počinje historija izdana od Mihe Madijeva de Brabazanis iz Splita о podvizima rimskih careva, i papa, dio drugog dijela godine Gospodnje MCCXC“, Legende i kronike, uredili Nikola Disopra, Cvito Fisković, Jure Franičević PÍočar, Vedrán GIigo, Živko Jeličić, Hrvoje Morovič, Vladimir Rismondo, Književni krug - Čakavski sabor, Split, 1977.
Изабрана литература Popovič, M., „La decouverte d’un depot de monnaie du roi Stephane Radoslav dans la forteresse de Ras“,Ковање и ковнице античкої u средњовековноГ новца, Народни музеј, Београд, 1976. Porphyrogenitus, Constantine, De administrado Imperio, обрада на српском језику Божидар Ферјанчић,
Вмзанты/с/ш извори за историју народа Југославије, II, Византолошки институт САНУ, Београд, 1959. Procopius, Historia arcana, Lajpcig, 1963. (према: Димитри Оболенски, Византијски комонвелт). Procopius, Wars, ed. J. Нашу, rev. G. Wirth, Opera, том 1-2: Bella, Leipzig: Teubner, 1962-3. (према: Lynda
Garland, Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium AD 527-1204, Routledge, London, 1999). Rački, Franjo, „Pismo Prvovenčanoga kralja srpskog Stjepana I papi Honoriju III godine 1220.“, Starine, JAZU, Zagreb, 1875. Radojičić, Đorđe,„Le date de conversion des Serbes“, Byzantion, 22,1950
(према: Тјоко Слијепчевић). Raimundi deAguilers canonici Podiensis Historia Francorum qui ceperunt Iherusalem, Recueil des historiens des croisades, Paris, 1866. (према: Извори са българската история XII, София, 1965, који помиње и Славонију и краља Славоније (regem Sclavorum, према: Тјорђе
Јанковић). Samti Bonifatii et Lulli epistolae, прир. M. Tangal, Monumenta Germaniae histo rica, Epistolae selectae 1, Berlin, 1955. (према: Џозеф Линч). Sardelic, Marko, „Europski klerici i misionari о Mongolima: percepcija stepskih barbara u Europi sredinom XIII stoljeća“, Zbornik Odsjeka za
povijesne i društvene znanosti, vol. 29, Zavod za povijesne i društvene znanosti HAZU, Zagreb, 2011. Schmitt, J., ed„
„The Chronicle of Morea“, London, 1904, према: Мирјана Живојиновић,· „Житије архиепископа Данила II као извор за ратовање Каталанске компаније“, ЗРВИ, XIX, Византолошки институт САНУ, Београд, 1980. Seferović, Reija, „Sveta godina 1550. u Dubrovniku: svetkovine, prijepori i pojedinci“, Anali Dubrovnik, 52/1, Zavod za povijesne znanosti HAZU, Dubrovnik, 2014. Segni, Lothario dei (papa Inocentie III), On the Misery of the Human Condition, The Library of Liberal Arts, Indianapolis, 1969. (према: Марвин Пери). Sismondi, Jean Charles Leonard, Histoire de la chute de l’empire Romain, 1886. (према: Ернл Бредфорд). Snipes, Kenneth, „The chronographia of Michael Psellos and the textual tra dition and transmission of the Byzantine historians of the eleventh and twelfth centuries (Хронографија Михајла Пеела, рукописна традиција и преношење византијских историчара у XI и XII веку)“, ЗРВЯ,ХХѴІІ-ХХѴІІІ, Београд, 1989. Soetbeer, Adob, Edelmetall - Produktion und Wertverhältniss zwischen Gold und Silber seit des Entdeckung Amerika’s bis zur Gegenwart, Dr. A Petermanns Mittheilungen aus Justus Perthes’, Geographischer Anstalt, Erg. 13, no.
Изабрана литература. 57, Gotha, 1879. (према: Бариша Крекић, „Млеци и унутрашњост Балкана у четрнаестом веку“, ЗРВИ, XXI, САНУ, Београд, 1982). Solovjev, Aleksandar, Vjersko učenje bosanske crkve, poseban otisak iz 270. knjige Rada JAZU, Zagreb, 1948. Staničić, Zoraida Demori, „Ikona Bogorodice s djetetom iz crkve Svetog Nikole na Prijekom u Dubrovniku“, Ars Adriatica, Odjel za kroatistiku i slavi stiku Sveučilišta u Zadru, Zadar, 2013. Šanjek, Franjo, „Dominikanci u našim krajevima“, Bogoslovska smotra, vol. 36, No. 3-4, Katolički bogoslovski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 1967. Šanjek, Franjo, Bosansko-humski (hercegovački) krstjani i katarsko-dualistički pokret u srednjem vijeku, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1975. Šeparović, Tomislav, „Numizmatički nalazi na groblju kod crkve sv. Petra u Kuli Atlagića nedaleko od Benkovca“, Archaeologia Adriatica, IV, Odjel za arheologiju Sveučilišta u Zadru, Zadar, 2010. Šidak, Jaroslav, „Vjerski odnosi u Stonu i na Stonskom Ratu (Pelješcu) u sred njem vijeku“, Historijski zbornik, XXXIII-XXXIV (1), Savez povijesnih društava Hrvatske, Zagreb, 1980/81. Šišić, Ferdo, „Prilog rodoslovju Kurjakovića, knezova krbavskih od plemena Gušim“, Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu, Vol. 9, No. 1, Zagreb, svibanj 1907. Tädin, Marin, „Bizantski ikonoklazam ili kipoborstvo (730-843. god.), Crkva u svijetu, Katolički bogoslovski fakultet Sveučilišta u Splitu, vol. 19, No. 4, Split, 1984. Thallóczy, Ludwig von, Studien zur geschickte Bosniens und Serbiens im mittelalter, Verlag von Duncker Humbolt, München und Leipzig, 1914. The Cambridge
Medieval History, IV, Cambridge, 1931, 534-536 (према: Византијски извори за историју Југославије). The Crusades, An Encyclopedia, editor Alan V. Murray, ABC Clio, Santa Bar bara, California 8c Denver, Colorado 8c Oxford, England, 2006. Theiner, Augustino, Vetera monumenta Historica Hungáriám sacrom illustrantia, tomus primus 1216-1352, Romae, MDCCCLIX. Theiner, Augustino, Vetera monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia, tomus primus ab Innocentio pp. III. usque ad Paulum pp. III. 1198-1549, Typis Vaticanis, Romae, 1863. Thiriet, Freddy, Histoire de Venise, Paris, 1952. (према: Кристијан Бек, Историја Венеције). Toma Arhiđakon, Historia Salonitom, Povijest salonitanskih i splitskih prvosveštenika, Predgovor, latinski tekst, kritički aparat i prijevod na hrvatski jezik Olga Perič, povjesni komentar Mirjana Matijević-Sokol, Književni krug, Split, 2003. Tours, Gregory of, History of the Franks, ed. B. Krusch, W. Levison, W. Holtzmann, Historiarum libri X, Monumenta Germaniae historica, Scriptores rerum merovingcarum 1/1, Hanover, 1937-1951. (према: Џозеф Линч). —516
Изабрана литература Tyrensis, Willermi, archiepiscopi, Historia rerum in partibus transmarinis gestarüm ree. A. Meineke, Recueil des historiens des croisades I, Paris 1884, XX, 4 (дрема: Ђорђе Јанковић, Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора, Зборник
Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Географски факултет Универзитета у Београду Стручна књига, Београд, 1993). Uzelac, Aleksandar, „Foreign Soldiers in the Nemanjić State - A Critical Over view“, Beogradski istorijski glasnik, 6, Beograd, 2015. Villehardouin,
GeofFroi de, De la Conquête de Constantinople (према: Луј Бреје). Zadro, Dejan, „Katarsko-dualistički pokret na istočnoj obali Jadrana i heretička Bosna“, Pro tempore, II, Klub studenata povijesti ISHA, Zagreb, 2005. Zigabenos, Eutimije, De haeresi bogomilorum narratio, издање G. Ficker, Die
Phundagiagiten (дрема: Фрањо Шањек). Авакумовић, Јован Ί)· »Стара српска лорота, поређена с енглеском лоротом, Пристулна беседа“, Глас, СКА, 44, Београд, 1894. Алексић, Марко, Срлске земље лре Немањића, Лагуна, Београд, 2020. Алексић, Марко, Српски витешки код, Лагуна, Београд, 2017. Алигијери,
Данте, Божанствена комедија, део III, Paj, превод с италијанског Исо Кршњави, Загреб, 1939. Анастасијевић, Драгутин, Византија u Византинци, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 1994. Анастасијевић, Драгутин, „Je ли Свети Сава крунисао Првовенчаног?“, Боіословѣе, Х/1-2, Београд, 1935.
Анастасијевић, Драгутин, „Једна византијска царица Српкиња“, Из старог Братства (1939), Братство, XIII, Друштво Свети Сава,
Београд, 2009. Андрејевић,Љубомир, Српски краѣевски престо и питање о weïoey наслед ству: од оставке краѣа Стефана Драїутина до победе краѣа Сте фана Уроша III над краѣем Владиславом II: историјска расправа, Београд,1898. Анђелић, Павао, „Гробови босанских краљева у Арнаутовићима код Високог“, Гласник земаѣскох музеја, XVII, Сарајево, 1962. Антоновић, Милош, „Срби и Лионска унија - неуспео покушај прибли жавана“, 950 Година од Великої раскола (1054) и 800 їодина од пада Цариїрада у руке крсташа, приредио Радомир Поповић, монах Давид, Православни богословски факултет Универзитета у Бео граду, Београд, 2004. Антоновић, Милош,„Црквена политика краља Милутина у северној Алба нии у светлу западноевропских извора“, Манастир Бањска и доба краѣа Милутина, 2007. Анчић, Младен, „Слика краљевске власти у дијелу Томе Архиђакона“, Тома Архиђакон u њехово доба, Зборник радова са знанственог скупа одржаног 25-27. рујна 2000. године у Сплиту, Књижевни круг, Сплит, 2000. 517
Изабрана литература Апостоловић, М„ „Теодора Метохита посланица о дипломатском путу у Србију“, Летопис Матице српске, 216, Нови Сад, 1902. Арвелер, Елен, Политичка идеолошја Византијског царства, превео Бошко Бојовић, Филип Вишњић, Београд, 1988. Архиепископ Данило II, Живот краѣева и архиепископа
српских, приредили Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић; језичка верзија Лазар Марковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић, Просвета и СКЗ, Београд, 1988. Архиепископ Данило, Живот краѣева и арихиепископа српских, превод са старосрпског Лазар Мирковић, СКЗ, Београд, 1935. Афанасјев, Николај,
Ступање у Цркву, превод Ксенија Кончаревић, Епархија жичка, Краљево, 2009. Бабингер, Франц, Мехмед Освајач u његово gő6a, превод Томислав Бекић, Алгоритам, Београд, 2010. Бабић Дорђевић, Гордана, „Разграњавање уметничке делатности и појава стилске разноврсности“, Историја срйскої народа, I, Друго
издање, СКЗ, Београд, 1994. Бабић, Гордана; Кораћ, Војислав; Ћирковић, Сима, Студеница, Југословенска ревија, Београд, 1986. Бајаловић-Хаџи-Пешић, Марија, „Налази византијске керамике ХІ-ХІІІ века на подручју Србије“, ЗРВИ, XXXVI, САНУ, Београд, 1997. Баришић, Ранко, „Хиландарска болница“, Четврта
казивања о Светој Гори, Просвета, Друштво пријатеља Свете Горе Атоске, Византолошки институт САНУ, Београд, 2005. Баришић, Фрањо,„Веридбени прстен краљевића Стефана Дуке (Радослава Немањића)“, ЗРВИ, XVIII, САНУ Београд, 1978. Баришић, Фрањо,,,Константин Порфирогенит Палеолог“, ЗРВИ, 22, САНУ,
Београд, 1983. Баришић, Фрањо,„Порекло Словена и развој њихова царства“, [у:] Мавро Орбин, Краѣевство Словена,
СКЗ, Београд, 1968. Баришић, Фрањо, „Хронолошки проблеми око године Немањине смрти“, Хиландарски зборник, 2, САНУ, Београд, 1971. Баришић, Фрањо; Ферјанчић Божидар, „Вести Димитрија Хоматијана о ’власти Драгувита’“, ЗРВИ, XX, САНУ Београд, 1981. Баришић, Фрањо, „Хронолошки проблеми око године Немањине смрти“, Хиландарски зборник, 2, САНУ Београд, 1971. Барјактаревић, Фехим, „Стари арапски писци о Србима и другим Словенима“, Српски књижевни їласник, књига 23, нова серија, Београд, 1928. Батаковић, Душан Т., Дечанско питање, Историјски институт, посебна издања, књига 26, Просвета, Београд, 1989. Бек, Кристијан, Историја Венеције, превео Никола Бертолино, Плато, Бео град, 1998. Бек, Ханс Георг, Византијски еротикон, превели Тома Савица и Весна Чковрић, Карпос, Београд, 2009.
Изабрана литература Бек, Ханс-Георг, Византијски миленијум, превео Ранко Козић, Clio - Глас српски, Београд - Бања Лука, 1988. Бенц, Ернст, Визије у хришћанству, Чигоја штампа, Београд, 2006. Бенц, Ернст, Дух и живот православне цркве, превела Мерал Тарар-Тутуш, Чигоја штампа, Београд, 2004. Бенц,
Ернст, Опис хришћанства, превела Мерал Тарар-Тутуш, Чигоја штампа, Београд, 2004. Билингтон, Џејмс, Икона и секира, превео Бранко Вучићевић, руска транскрипција Брана Марковић, Рад, Београд, 1988. Бјеловучић, Никола Звонимир, Повијест йолуотока Рата (Петъешца): са дијелом повијести Захумѣа
(Херцеїовине) и Дубровачке републике, Сплит, 1921. (према: Јарослав Шидак,„Вјерски односи у Стону и на Стонском Рату (Пељешцу) у средњем вијеку“, Хисторијски зборник, ХХХІІІ-ХХХІѴ (1), Савез повјесних друштава Хрватске, Загреб, 1980/81). Бјури, Џон Багнел, Варварска инвазија на Европу, превео и
приредио Александар Узелац, Утопија, Београд, 2010. Благојевић, Милош, Државна управа у српским средњовековним земљама, Службени лист, Београд, 1997. Благојевић, Милош, „Жупа Реке и ’Дендра’ (Δένδρα) Јована Кинама“,ЗРВИ, 35, САНУ, Београд; 1996. Благојевић, Милош, „Насеља у Мачви и питања српско-
утарске границе“, Зборник Ваѣево: постанак иуспон їрадскої средишта, саопштења са научног скупа поводом шест векова од најстаријег помена Ваљева у историјским изворима, одржаног 8-10. октобра 1993. године у Ваљеву, Народни музеј Ваљево, Одељење за историју Филозофског факултета Београд, Ваљево,
Београд, 1994. Благојевић, Милош, Србија у доба Немањића, Од кнежевине до царства: 1168-1371, Илустрована хроника, Текст
уз слике и поглавље „Уметност у доба Немањића“ Сретен Петковић, ТРЗ Baj ат - ИРО Бео град, Београд,1989. Благојевић, Милош, „Српско краљевство и ’државе’ у делу Данила II“, Архиепископ Данило II и н еїово доба, Београд, 1991. Блек, Џереми; Макрејлд, Доналд М., Изучавање историје, превод Тјорђе Трајковић, Clio, Београд, 2007. Богдановић, Димитрије, Историја старе српске књижевности, СКЗ, Бео град, 1980. Богдановић, Димитрије, Књта о Косову, САНУ посебна издања, књига DLXVI, председништво, књига 2, Београд, 1986. Богдановић, Димитрије, „Нове тежње у српској књижевности XIV века“, Византијска уметност почеткомХІѴ века, Београд, 1975. Богдановић, Димитрије, „Политичка философија средњовековне Србије. Могућност једног истраживања“, Филозофске студије, 16, Београд, 1988.
Изабрана литература Богдановић, Димитрије, „Предговор: Житије Петра Коришког“, у: Теодосије, Житија, Просвета-СКЗ, Београд, 1988. Богдановић, Димитрије, „Предговор: Теодосије“, у: Теодосије, Житија, Просвета-СКЗ, Београд, 1988. Богдановић, Димитрије; ТЈурић, Војислав Ј.; Медаковић, Дејан, Хиландар,
Републички завод за заштиту споменика културе Србије - Југословенска ревија - Вук Караџић, Београд, 1978. Божанић, Снежана,„Један спор око разграничења међа на дечанском властелинству“ Истраживања, 17, Филозофски факултет Нови Сад, Нови Сад, 2007. Божић, Иван, „О јурисдикцији которске дијецезе у
средњовековној Србији“, Сйоменик, 203, Београд, 1953. Божић, Иван, „О положају Зете у држави Немањића“, Историјски їласник, 1-2, Београд, 1950. Божић Иван; Ћирковић Сима; Екмечић Милорад; Дедијер Владимир, Историја Jylocnaeuje, Просвета, Београд, 1972. Бојовић, Бошко И., Краљевство и светост,
Службени гласник СРЈ, Бео град, 1999. Бојовић, Драгиша, „Два Данила и ’Бањски краљ Милутин’“, Манастир Бањска и доба крања Милутина, 2007. Борстин, Данијел Џ„ Свет открића, Геопоетика, Београд, 2001. Бошковић, ТЈурђе,,,Dečani entre Byzance et l’occident - Image du développement de la civilisation
médiévale en Serbie“, Дечани u византијска уметност срединомХІѴ века, Приштина-Београд, 1989. Бошковић, Ђурђе, „Studenka ֊ reflections sur sa genese et ses racines“ („Студеница - осврт на њену генезу и њене корене“), Студеница и византијска уметност око 1200. године, САНУ, књига XLI, Одељење
историјских наука, књига 11, Београд, 1988. Бошковић, Ђурђе, „Икона Дечанскога у Барију“, Старинар, трећа серија XII,
Београд, 1937. Бредфорд, Ернл,Велико издајство - Цариград 1204, превела Татјана Бижић, Алгоритам, Београд, 2011. Бреје, Луј, Византијска цивилизација, превела Иванка Николајевић, Нолит, Београд, 1976. Брија, Јован, Речник православне теологије, превод с румунског епископ источно-амерички Господин Митрофан (Кодић), Хиландарски фонд при Богословском факултету СПЦ, Београд, 1999. Брковић, Милко, „Католичанство босанско-хумских владара и велможа“, Croatica Christiana periodica, том 25, бр. 47, Католички богословии факултет, Загреб, 2001. Бродел, Фернан, Медитеран, превео Светомир Јаковљевић, Центар за геопоетику, Београд, 1995. Бубало, ТЈорђе, „Да ли су крал Стефан Првовенчани и његов син били савладари“, ЗРВИ, XLVI, САНУ, Београд, 2009.
Изабрана литература Васиљев, Леонид Сергејевич, Историја релтија истока, Ново дело, Београд, 1987. Васић, Милоје,„Архиепископ Данило II“, Прилози за КЈИФ, 6, Београд, 1926. Васић, Милоје М.,Жича иЛазарица, Студије из срйскеуметности cpegweï века, Издавачка књижница Геце Кона, Београд, 1928.
Ведерфорд, Џек, Џитис-кан и стварање савременої света, превод Maja Врачаревић, ННК Интернационал, Београд, 2007. Велер, Ханс Урлих, Национализам, превео Томислав Бекић, Светови, Нови Сад, 2002. Велимировић, Николај, Живот Светої Саве, Граматик, Београд, 2011. Велимировић, Николај, Свети краѣ Јован
Владимир: Читанка, СКЗ Хемијско-прехрамбена-технолошка школа, Београд, 2002. Веселиновић, Андрија, Држава срйских деспота, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006. Вестфал, Вилфрид, Ричард Лавѣеі Срца и Саладин, Лагуна, Београд, 2011. Видановић, Иван, Речник социјалног рада, Удружење
стручних радника социјалне заштите Србије - Асоцијација центара за социјални рад Србије, Београд, 2006. Византијски извори за историју народа Југославије, І, САНУ Византолошки институт, посебна издања, књига CCXLI, књига 3, обрадили: Фрањо Баришић, Мила Рајковић, Бариша Крекић, Лидија Томић,
Београд, 1955. Византијски извори за историју народа Југославије, И, САНУ, Посебна издања, књига СССХХШ, Византолошки институт, књига 7, обрадио: Божидар Ферјанчић, Београд, 1959. Византијски извори за историју народа Југославије, III, Византолошки институт, Посебна издања, књига 10, САНУ, обрадили:
Јадран Ферлуга, Божидар Ферјанчић, Радослав Катичић, Бариша Крекић, Борислав Радојчић, Београд, 1966. Византијски
извори за историју народа ЈуГославије, IV, Посебна издања, књига 12, обрадили: Јованка Калић, Божидар Ферјанчић, Нинослава Радошевић-Максимовић, Византолошки институт САНУ, Београд, 1971. Византијски извори за историју народа ЈуГославије, VI, Византолошки институт САНУ, Посебна издања, књига 18, обрадили: Љубомир Максимовић, Иван ТЈурић, Сима Ћирковић, Божидар Ферјанчић, Нинослава Радошевић, Београд, 1986. Вилардуен, Жофроа, Хроника Четвртої крсташкої рата и освајање Константинойоѣа, превео Дејан Ацовић, Карпос, Београд, 2011. Випер, Роберт Јурјевич, Рим и рано хришћанство, Веселин Маслеша, Сарајево, 1963. Влаховић, Петар, „Студенички и светосавски култ у српским народним обичајима и веровањима“, Студеница u византијска уметност око 1200. їодине, САНУ књига XLI, Одељење историјских наука, књига 11, Београд, 1988.
Изабрана литература Влахос, митрополит Јеротеј, „Свети Григорије Палама као Светогорац“, Православље и мистика светлости, зборник о св. Григорију Палами, приредио Јован Србуљ, превод са грчког и руског изворника Антонина Пантелић, превод са енглеског Мате) Арсенијевић, Православна мисионарска школа
при храму Светог Александра Невског, Београд, 2003. Војводић, Драган, „Од хоризонталне ка вертикалној генеалошкој слици Немањића“, ЗРВИ, XLIV, САНУ Београд, 2007. Војводић, Драган»,Прилог познавању иконографије и култа Св. Стефанау Византији и Србији“, Зидно сликарство манастира Дечана, Грађа и
студије, CA НУ Посебна издања, књига DCXXXII, Одељење историжских наука, књига 22, Београд, 1995. Врана, Јосип, Вуканово јеванђеље, Научно дело, Београд, 1967. Вранешевић, Бранка Ч., Сликараја наранохришћанским йодним мозаицима на Балкану од 4. до 7. века, докторска дисертација, Београд, 2014.
Вужарова, Живка, Славяни и прабългари и светлината на археологиче ските дани, Археология, София, 1971. (према: Димитри ОболенСки). Вујошевић, Жарко, „Хрисовуља краља Стефана Душана манастиру Св. Петра и Павла на Лиму“, Стари срйски архив 2, Филозофски факул тет у Београду, Филозофски факултет у
Бањалуци, Београд, 2003. Вукановић, Татомир, О кулшу Стефана Дечанскої у Метохији, „Немања“ задужбинска штампарија Вардарске бановине, Скопље, 1937. Вукомановић, Милан, Рани хришћански митови, Чигоја штампа, Београд, 1997. Вукомановић, Славко, Неке ортографске особине најстаријих һирилских споменика
са срйскохрватскоіјезичног подручја, XXVIII семинар за стране слависте, Титоград, 1978. (према: Бранкица
Чигоја). Вуловић, Бранислав, „Црква Св. Николе код Куршумлије“, Зборник Архитектонског факултета, III (1956/57), Београд, 1957. Вучетић, Мартин Марко, „Ритуал потчињавања Стефана Немање цару Манојлу I Комнину (1172)“, ЗРВИ, L, САНУ Београд, 2013. Габелић, Смиљка, Циклус арханђела у византијској уметности, САНУ, посебна издања, књига DCX, Одељење историјских наука, књига 16, Филозофски факултет у Београду, Институт за историју умет ности, Студије, 10, Београд, 1991. Гавриловић, Андра, Свети Сава: преглед живота и рада, Књижевна задужбина Димитрија Николића Беље, Београд, 1900. Гавриловић, Зага, „Погледи архиепископа Данила II и теме краљевства и крштења у српском сликарству XIV века“, Архиепископ Данило II и његоводоба, Београд, 1991. Гардашевић, Благота, „Каноничност стицања аутокефалности Српске цркве 1219. године“, Боюсловѣе, Богословски факултет Српске пра вославне цркве, Београд, 1977.
Изабрана литература Гардашевић, Благота, Свети Сава: споменица поводом осамстоте їодишњице рођења 1175/1975, Свети архијерејски синод Српске право славне цркве, Београд, 1977. Георгиев, Бранко, „Неке импликације сусрета Фридриха I Барбаросе и Сте фана Немање“, Зборник радова Ниш и Византија, I,
Симпозијум Ниш 3-5. јун 2002. Георгиевска-Jyxac, Љиљана, Предговор и коментари у: Стефан Лрвовенчани, Сабрани списи, Просвета-СКЗ, Београд, 1988. Гецић, Милена, „Око цркве у Доњој Каменици“, Историјски їласник, 3-4, Београд, 1951. Гибон, Едвард Д., Опадање и пропаст Римскоī царства, Службени лист
CPJ - Досије, Београд, 1996. Гијом из Тира, Историја о дошђајима преко мора (1170) (према: Сајмон Сибаг Монтефјоре, 101 херој светске историје). Глигоријевић-Максимовић, Мирјана, „Антички елементи у задужбинама српских ктитора XIII века“, ЗРВИ, XXVI, САНУ Београд, 2009. Грбић, Миодраг, „Прасловенска
уметност и култура Балкана“, Просветни їласник, бр. 9-10, Београд, 1943. Грковић, Милица, „Дечанска хрисовуља - најпотпунија српска повеља“, Дечани и византијска уметност средином XIV века, ПриштинаБеоград, 1989. Грковић, Милица, Имена у дечанским хрисовуѣама, Институт за јужнословенске језике
Филозофског факултета, Нови Сад, 1983. Грковић, Милица, Речник личних имена код Срба, Бук Караџић, Београд, 1977. Грујић, Радослав, „Гроб цара Душана“, Гласник Срйскої научної друштва, 1, Београд, 1926. Грујић, Радослав, „Конавли под разним господарима од XII до XV века“, СКА, Споменик, 66, Земун,
1926. Грујић, Радослав, „Краљица Теодора, мати цара Душана“, Гласник Скопскої научної друштва, 1, Скопље,
1926. Грујић, Радослав, „Св. Сава и мошти Св. Срђа и Вакха“, Гласник Скопскої научної друштва, књ. 15-16, Скопље, 1936. Губеринић, Радомир П., Стари трї и рудник Брсково: трї Брсково на Лиму а не на Гари, Друштво пријатеља књиге, Иванград, 1985. Данилова наставіьачи, Данилов ученик, друїи настављачи Данилової зборника, приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Просвета - СКЗ, Београд, 1989. Даничић, Ђура, Рјечник из књижевних старина српских, дио други, у Државној штампарији, у Биограду, 1863. Дворник, Френсис, Византија и римски примат, превод Јелица Вуковић, Службени гласник и Хришћански културни центар, Београд, 2009. Дворник, Френсис, Словени у европској историји и цивилизацији, превели Драгић Живојиновић и Небојша Порчић, Clio, Београд, 2001.
Изабрана литература Дејвис, Хенри Вилијам Чарлс, Средњовековна Европа, приреддили: Драган Николић и Милан Максимовић, СКЦ - Зограф, Ниш, 1999. Деретић, Јован, Кратка историја срйске књижевности, Адреса, Нови Сад, 2007. Дероко, Александар, „Црква манастира Дечани“, Гласник Скойскої научної друштва,
XII, Скопље, 1933. Дероко, Александар, Света Гора, Херес, Београд, 1998. Дероко, Александар, Средњевековни Ірадови у Србији, Црној Гори и Македонији, Просвета, Београд, 1950. Диби, Жорж, Време катедрала, превео Зоран Стојановић, Нолит, Београд, 1989. Диби, Жорж, Уметност и друштво у средњем веку,
превела Смиља Марјановић-Душанић, Clio, Београд, 2001. Дил, Шарл, Византијске слике, Просвета, превела Олга Косановић, Бео град, 2007. Димитријевић, Димитрије, „Хеизихазам као екуменски проблем у свет лости православл а с обзиром на светославље“, Obnovljeni život, vol. 40, No. 5, Filosofsko
teološki instutut Družbe Isusove, Zagreb, listopad, 1985. Димитријевић, Сергије,„Нова серија нових врста српског средњовековног новца“, IV, Старинар, нова серија XIX, Београд, 1969. Димитријевић, Сергије,„Хронологија Душановог царског новца“, ИЧ, 9-10, Историјски институт, Београд, 1959. Динић,
Михайло, „Дубровачка средњовековна караванска трговина“, Jyîoсловенски историјски часопис, III, Београд, 1937. Динић, Михайло, „Душанова царска титула у очима савременика“, Зборник у част шесте стоїодишюице Законика цара Душача, САНУ Београд, 1951. Динић, Михайло, За историју рударства у
средњовековној Србији и Босни, 1, Научна књига, Београд, 1955. Динић, Михайло, За историју рударства у средњовековној Србији
и Босни, 2, Научно дело, Београд, 1962. Динић, Михайло, „О називима средњовековне српске државе“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 32, свеска 1-2, Београд, 1966. Динић, Михайло, „О називима средњовековне српске државе - Склавинија, Србија, Рашка“, Срйске земље у средњем веку, СКЗ, Београд, 1978. Динић, Михайло, „О угарском ропству краља Уроша Г, ИЧ, 1-2,1, САН, Београд, 1948. Динић, Михайло, „Област краља Драгутина после Дежева“, Глас САН, 203, Београд, 1951. Динић,Михайло,,,Однос између краља Милутина и Драгутина“,ЗРВИ, III, САНУ Београд, 1955.
Изабрана литература Динић, Михайло, „Реља Охмућевић - Историја и предање“, ЗРВИ, 9, САНУ, Београд, 1966. Динић, Михайло, Срйске земѣе у средњем веку: историјско-геоГрафске стуցսխ, приредио Сима Ђирковић, СКЗ, Београд, 1978. Динић, Михайло, „Три повеље из исписа Ивана Лучића“, Зборник ФилозофCKoī
факултета, III, Београд, 1955. Динић, Михайло, Хумско-требињска властела, САНУ, Београд, 1967. Динић, Михайло, „Comes Constantinus“, ЗРВИ, 7, САНУ, Београд, 1961. Динић, Михайло, „Шпански најамници у срнској служби“ ЗРВИ, LXV, САНУ, Београд, 1960. Динцелбахер, Петер, Историја евройскої менталитета,
Службени глас них - ЦИД, Београд - Подгорица, 2009. Дјурант, Вил, Историја цивилизације, Доба вере, 4/ II, Народна књига Алфа, Нови Сад, 1998. Доментиан, Животи светоїа Саве и Светога Симеона, превео др Лазар Мирковић, са предговором др Владимира Ћоровића, СКЗ, Београд, 1938. (коло XLI, књига 282).
Драгојловић, Драгољуб, Боїумилство на Балкану и у Малој Азији, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1982. Драгојловић, Драгољуб, Дуализам средњовековних јеретика, Балканика, Годишњак међуакадемијског координационог одбора за балканологију савета академија наука и уметности СФРЈ и Балканолошког
института, САНУ, Београд, 1979. Драгој ловић, Драгољуб, Крстјани ијеретичка црква босанска, САНУ, Балканолошки институт, посебна издања, књига XXX, Београд, 1987. Дучић, Нићифор, „Свети Сава, Српска црква и српска краљевина у XIII вијеку“, Глас Срйске краѣевске академије, XXXIX, Београд, 1893.
Душанов законик, превела Сања Шоћ, СД-Публик, Београд, 2002. ТЈорђевић, Иван, „Представа Стефана Дечанског уз
олтарску преграду у Дечанима“, Саопштења, XV, Београд, 1983. Ђорђевић, Иван М., „Програм Богородичине цркве у Студеници и српско средњовековно зидно сликарство“, Студеница и византијска уметност око 1200. Године, САНУ књига XLI, Одељење историјских наука, књига 11, Београд, 1988. Дорђевић, Тихомир Р, Македонија, Удружење Јужно-Србијанаца у Београду, Београд, 1929. Ђурашиновић, Биљана М.,„Позив библиотекара у Византији: од Оригена до Хрисолоре“, Читалиште: Научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 22, Градска библиотека Панчево, Панчево, мај 2013. Дурић, Војислав, „Историјске композиције у српском сликарству средњег века и њихове књижевне паралеле II“, ЗРВИ, САНУ, 10, Београд, 1967. Ђурић, Војислав, Ј.,„Историјске композиције у српском сликарству“, ЗРВИ, XI, САНУ, Београд, 1968.
Изабрана литература Ђурић, Војислав J., „Почеци уметности код Срба“, Рани средњи вијек, Просвета - Спектар - Прва књижевна комуна, Београд-ЗагребМостар, 1986. Ђурић, Војислав,„Преокрет у уметности Немањиног доба“,Историја српCKOt народа, друго издање, СКЗ, Београд, 1994. Ђурић, Војислав. J.,
Сопоћани, СКЗ-Просвета, Београд, 1963. ТЗурић, Иван, „Дежевски сабор у делу Данила II“, Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 1991. Ђурић-Татић, Мирјана, „Икона Кириотисе“, Студије о Богородици, Бео град, 2007. Енгелс, Фридрих, Немачки сељачки рат, Научна библиотека, Загреб, 1933.
Енциклопедија живих релшија, Нолит, Београд, 2004. Епископ шумадијски Сава, Српски јерарси од IX до XX века, Евро - Унирекс - Каленић, Београд-Никшић-Крагујевац, 1996. Живковић, Валентина, Релиїиозност и уметност у Котору ХІѴ-ХѴІ, Балканолошки институт САНУ, посебна издања 112, Београд, 2010.
Живковић, Тибор, „Два питања из времена владавине краља Бодина“, ЗРВИ, XLII, САНУ Београд, 2005. Живковић, Тибор,,,Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века“, ЗРВИ, XLIII, САНУ Београд, 2006. Живковић, Тибор, Јужни Словени под византийском влагићу 600-1025, Чигоја штампа, Београд,
2007. Живковић, Тибор, Портрети српских владара (ІХ-ХІІ), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006. Живковић, Тибор, Словени и Ромеји, Историјски институт САНУ Београд, 2000. Живковић, Тибор; Петровић, Владета; Узелац, Александар, Anonymi descriptie Europae orientalis, Анонимов опис
источне Европе, кри тично издање латинског текста и превод Драгана Кунчер, Извори за српску историју, књига 13, Латински извори,
књига 2, Историјски институт, Београд, 2013. Живојиновић, Драгић М., „Архиепископ Никодим I“, ИЧ, књ. LX, Историјски институт, Београд, 2011. Живојиновић, Драгић М„ „Карејске хрисовуље Стефана Душана“, ИЧ, 50, Београд, 2003. Живојиновић, Мирјана, „Болница крал а Милутина у Цариграду“, ЗРВИ, 16, САНУ Београд, 1975. Живојиновић, Мирјана, „Житије архиепископа Данила II као извор за ратовање Каталанске компаније“, ЗРВИ, XIX, САНУ Београд, 1980. Живојиновић, Мирјана, Историја Хиландара, I, Просвета, Београд, 1998. Живојиновић, Мирјана„,0 боравцима Светог Саве у Солуну“, ИЧ, 24, Бео град, 1977. Живојиџовић, Мирјана,,,Света Гора и Лионска унија“, ЗРВИ, XVIII, САНУ Београд, 1978. ^о52 éof
Изабрана литература Живојиновић, Мирјана, „Света Гора у доба Латинског царства“ ЗРВИ, XVII, САНУ, Београд, 1976. Живојиновић, Мирјана, „Светогорски дани Данила II“, Архиепископ Данило II и његоводоба, Београд, 1991. Живојиновић, Мирјана, „Стефан Немања као монах Симеон“, Стефан Немаѣа - Свети Симеон
Мироточиви, Београд, 2000. Живот светої Симеуна од Стевана Првовенчаної, Из наше књижевности феудалног доба, Друго допушено издање, Избор, редакција, превод и коментари: Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић, Свјетлост, Сарајево, 1959. Зборник Константина Јиречека, I, САН, посебна издања, књига
СССХХѴІ, Одељење друштвених наука, нова серија, књига 33, Београд, 1959. Зборник средњовековних ћириличких повења u писама Србије, Боене u Дубровника 1186-1321, књига I, Историјски институт, Београд, 2011. Здравковић, Димитрије, Царска лавра Ce. Студенице, Штампарија Чед. M. Милошевића, Краљево,
1935. Зеремски, Иларион, Из историје Пећке патријаршије, Сремски Карловци, 1931. Ивановъ, Йорданъ, Жития на Се. Ивана Рилски, Годишникъ на Софий ския университетъ, Историко-филогйчески факултетъ, книга XXXII, 13, София, 1936 (према: Борис Стајковски). Ивић, Алекса, О српском и хрватском имену,
Издање књижарнице С. Б. Цвијановић, Београд, 1922. Ивић, Алекса, Родословие таблице српских династија и властеле, Матица српска, Нови Сад, 1928. Ивић, Алекса, „Стари српски печати и грбови“, Матица, 13-14, Нови Сад, 1910. Ивић, Павле; Грковић, Милица, Дечанске хрисовуље, Институт за лингвис тику,
Нови Сад, 1976. Ивић, Павле, „Развој терминологија у језику средњовековних Срба“, Глас САНУ, CCCXXV, књига 11,
Београд, 1980. Ивковић, Милка, „Установа ’младог краља’ у средњовековној Србији“, Историјски гласник, 3-4, Историјско друштво Србије, Београд, 1950. Из наше књижевности феудалної доба, друго допушено издаше, избор, редакција, превод и коментари др Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић, Свјетлост, Сарајево, 1959. Илић-Тасић, Слободанка; Пантовић, Михайло; Јовић, Небојша; Раванић, Драган; Обрадовић, Дејан; Сретеновић, Срђан; Пантовић, Maja; Пантовић, Весна, „Лечеше епилепсије у српским средшовековним манастирским болницама“, Српски архив за целокупно лекарство, вол. 137, бр. 11-12, Српско лекарско друштво, Београд, 2009Иналцик, Халил, Османско царство, СКЗ, Београд, 1974.
Изабрана литература Историја Црне Горе, 11/2, Редакција за историју Црне Горе, Титоград, 1970. Јанковић, Марија, „Данило, бањски и хумски епископ“, Архиепископ Данило II u његово доба, Београд, 1991. Јанковић, Марија, Епископије u митрополије срйске цркве у средњем веку, Историјски институт -
Народна књига, Београд, 1985. Јањић, Драгана, „Вуканово писмо папи Иноћентију III“ Баштина, св. 32, Институт за срПску културу, Приштина-Лепосавић, 2012. Јевтић, Атанасије, Пролегомени за исихастичку гносеологију, Философске студије, Зборник радова, Београд, 1988. Једин, Хуберт, Црквени сабори,
Кршћанска садашњост, Загреб, 1980. Јефтић, јеромонах Атанасије, „Еклисиологија архиепископа Данила Другог (Основни аспекти)“, Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 1991. Јиречек, Константан, „Доходак Стонски“, Зборник у славу Ватрослава Jaīuha, Weidmannsche Buchhandlung, Берлин, 1908.
Јиречек, Константан, Историја Срба, превео Јован Радонић, прва књига, друго исправлено и допуњено издање, Народна књига, Београд, 1952. Јиречек, Константин, „Стојан Новаковић, Срби и Турци XIV и XV века“, Зборник Константина Јиречека, I, посебна издања CCCXXVI, Одељење друштвених наука, нова серија,
књига 33, САНУ, Београд, 1959. Јиречек, Константин,,,Хришћански елемент у топографско) номенклатури балканских земаља“, Зборник Константина Јиречека, I, посебна издања CCCXXVI, Одељење друштвених наука, нова серија, књига 33, САНУ, Београд, 1959. Јовановић, Војислав; Ћирковић, Сима; Зечевић, Емина;
Иванишевић, Byja֊ дин; Радић, Весна; Ново Брдо, Републички завод за заштиту споменика, Београд, 2004. Јовановић,
Трмислав, Жџтије Светог Симеона од Стефана Првовенчаноі према прейису средине XV века, Археолошки прилози, бр. 33 (2011 2012), Народна библиотека Србије, Београд, 2012. Јовић, Момир, „Запад и Србија крајем XII и почетком XIII века“, Зборник радова Ниш и Византија, Симпозијум одржан у Нишу од 3. до 5. јуна 2004, Ниш, 2005. Јовић, Небојша, „Леченье епилепсије у српској средњовековној медицини“, Зборник радова Другої научно։ скупа „800 година срйске медицине“, Св. Прохор Пчињски (9-12. јун 2011), Београд, 2011. Кајмаковић, Здравко, Георшје Митрофановић, Веселин Маслеша, Сарајево, 1977. Калић, Јованка, „Београд у XII веку, Тврђава-град-полис“, ЗРВИ, XL, САНУ Београд, 2003. Калић, ЈоваНка,„Два царства у српској историји XII века“, ЗРВИ, XXXVIII, САНУ Београд, 1999-2000. 1----- 528 of22------------ '
Изабрана литература Калић, Јованка,„Дежево у средњем веку“, ЗРВИ, 20, Београд, 1981. Калић, Јованка, „ Држава и црква у Србији у XIII веку“, ЗРВИ, XLVI, САНУ, Београд, 2009. Калић, Јованка, Европа u Срби - Средњи век, Историјски институт, Бео град, 2006. Калић, Јованка, „Епископски градови Србије у
средњем веку“, ЗРВИ, L, САНУ, Београд, 2013. Калић, Јованка, „Кнегиња Марија“, Зоїраф, 17, Филозофски факултет Институт за историју уметности, Београд, 1986. Калић, Јованка, „Ľepoque de Studenka dans l’histoire Serbe (Студеничко време српске историје)“, Студеница u византијска уметност око 1200.
їодине, САНУ, књига XLI, Одељење историјских наука, књига И, Београд, 1988. Калић, Јованка, „Престо Стефана Немање“, Европа и Срби - Средњи век, Историјски институт, Београд, 2006. Калић, Јованка, „Претече Жиче: крунидбена места српских владара“, ИЧ, 44, Београд, 1998. Калић, Јованка, „Прокопијева
ΑΡΣΑ“, ЗРВИ, ХХѴІІ-ХХѴІІІ, САНУ, Бео град, 1989. Калић, Јованка, „’Рашка’ у старој српској историји (ІХ-ХІІ век)“, Зборник ФилозофскоГ факултета, ХІѴ-1, Београд, 1979. Калић, Јованка, „Престо Стефана Немање“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Београд, 1990. Калић, Јованка, „Рашка
краљевина“, ЗРВИ, XLI, САНУ, Београд, 2004. Калић, Јованка, „Рашко наслеђе у време Данила II“, Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 1991. Калић, Јованка, „Српска држава и Охридска архиепископи] а у XII веку“, ЗРВИ, XLIV, САНУ, Београд, 2007. Калић, Јованка,„Српски велики жупани у борби са
Византијом“, Историја српскоГ народа, друго издање, СКЗ, Београд, 1994. Калић, Јованка, „Стефан Немања у
модерној историографији“, Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 2000. Калић, Јованка,„Црквене прилике у српским земљама до стварања Архиепископије 1219. године“, Сава Немањић - Свети Сава, САНУ, Бео град, 1979. Калић-Мијушковић, Јованка, Београд у средњем веку, СКЗ, Београд, 1967. Калић-Мијушковић, Јованка, „Велики жупан Стефан Немања и кнез Лазар“ О кнезу Лазару, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, Београд - Народни музеј Крушевац, Београд, 1975. Каниц, Феликс, Србија - Земља и становнйштво од римскої доба до краја XIX века, I, БМГ, Београд, 1989. Кантор, Норман Ф., У вртлогу куге: црна смрт и свет који je она обликовала, превео Вељко Никитовић, ННК Интернационал, Београд, 2010.
Изабрана литература Караџић, Вук Стефановић, Срйски рјечник, Штампарија Краљевине Југославије, Београд, 1935. Карбонел, Шарл Оливије, ИсториоГрафија, превео Аљоша Мимица, Плато, Београд, 1999. Карташов, Антон В., Васеѣенски сабори, превела Мира Лалић, СКЗ Институт за теолошка истраживања при
Православном богослов ском факултету, Београд, 2009. Катанчевић, Андрија,„Да ли су Саси имали привилегијеу мешовитим споровимау средњовековној Србији“, Анали Правноі факултета, вол. 63, бр. 2, Београд, 2015. Катић, Реља, Српска медицина од IX до XIX века, САНХ посебна издавьа, i KH nraCDXV,
Београд, 1967. Кашанин, Милан, Срйска књижевност у средњем веку, Просвета, Београд, 1975. Керавица, Никола; Качавенда, Немања; Лазовић, Невенко; Пешић, Александар; Савић, Александар и Петровић, Жељко, In nomine Dei - кратка историја крсташких ратова, Завод за уџбенике, Београд, 2008. Кисас, Сотириос
К., „Данило II и солунска околина, Белешке о византијско-српским односима почетком XIV века“, Архиепископ Данило II и юеюво доба, Београд, 1991. Кисас, Сотириос, „О времену склапања брака Стефана Радослава са Аном Комнином“, ЗРВИ, XVIII, САНУ Београд, 1978. Клеман, Оливје, Византија и Запад, превод
Мирко Ђорђевић, Република, број 236-237, Београд. Ковачевић, Божидар, „Свети Сава између Истока и Запада“, Свети Сава Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175-1975, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 1977. Ковачевић, lb.; Јовановић, ІЬ., Историја српскої народа, II,
СКЗ, Београд, 1894. Ковачевић, Љубомир, „Жене и деца Стефана Првовенчаног“, Глас Српске краљевске академије, IX,
други разред, 38, Београд, 1901. Ковачевић,Љубомир,,,Неколико питања о Стефану Немањи, Прилог кри тици извора за српску историју XII века“, Глас Српске краљевске академије, 58, Београд, 1900. Ковачевић, Милан, Отолошки триптих, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1990. Ковијанић, Ристо, Вита Которанин, неимар Дечана, Нолит, Београд, 1962. Ковијанић, Ристо, Которски медалзони, Центар Ape, Београд, 1976. Кодер, Јоханес, Византијски сеет, превео Влада Станковић, Утопија, Бео град, 2011. Којић, Десанка Ковачевић, Градски живот у Србији и Босни (ХІѴ-ХУ), Историјски институт, књига 2, Београд, 2007. Коматина, Ивана, „Ана Дандоло - прва српска краљица“, Зборник Матице српске за историју, 89, Матица српска, Нови Сад, 2014.
Изабрана литература Коматина, Ивана, „Велико краѣевство од прва - Крунисање Стефана Немањића и ’традиција дукљанског краљевства’“, ИЧ, књига LXV, Београд, 2016. Коматина, Ивана, Црква u држава у српским земљама од XI до XIII века, Историјски институт, посебна издања, књига 66, Београд, 2016.
Коматина, Предраг,„Идентитет Дукљана према De administrando imperio“, ЗРВИ, LI, САНУ, Београд, 2014. Коматина, Предраг, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, Византолошки институт САНУ посебна издања, књига 43, Београд, 2014. Конт, Франсис, Словени, I, превод
Гордана Петровић, Филип Вишњић, Бео град, 1989. Kopah, Војислав, „Архитектура рашких храмова саграђених у време првог српског архиепископа“, Манастир Жича, Зборник радова, Народни музеј - Завод за заштиту споменика културе, Краљево, 2000. Kopah, Војислав, Градитеѣска школа Поморја, Научно дело,
Београд, 1965. Kopah, Војислав, Између Византије и запада: Одабране студије о архи тектури, Просвета, Београд, 1987. Kopah, Војислав, „L’architecture de Dečani, tradition et innovation“, Дечани u византијска уметност средином XIV века, Приштина-Београд, 1989. Kopah, Војислав, „Почеци монументалне
архитектуре у Рашкој“, Catena Mundi, Ибарске новости и Матица Срба и исељеника Србије, Краљево-Београд, 1992. Kopah, Војислав, Превлака Светої архангела Михаила - Хумак српске духо вности, Српска свештена царска лавра Светог архангела Михаила ֊ Превлака, Тиват, III допуњено издање, Тиват, 2000.
Kopah, Душан, „Канонизација Стефана Дечанског и промене на владарским портретима у Дечанима“, Дечани и византијска
уметност средином XIV века, Приштина-Београд, 1989. Kopah, Душан, „Света Гора и цар Душан (1345-1355)“, Казивања о Светој Гори, Просвета, Београд, 1995. Костић, Драгутин,„Учешће Светог Саве у канонизацији Светог Симеона“, Светосавски зборник, књига 1, СКА, Београд, 1936. Крал Милутин - аутобиоїрафска споменица, превод Гојко Ружичић, Летопис Матице српске, Нови Сад, 1972. Крекић, Бариша, Дубровник и Левант (1280-1460), Дисертација за стицање степена доктора историјских наука. Примљена на V скупу Одељења друштвених наука САН 13. септембра 1954. год., Брањена 23. септембра 1954. год., САН, Београд, 1956. Крекић, Бариша, „Зашто je вођен и када je завршен рат Дубровника и Србије 1301-1302?“ ЗРВИ, XVII, САНУ, Београд, 1976. Крекић, Бариша, „Млеци и унутрашњост Балкана у четрнаестом веку“, ЗРВИ, XXI, САНУ, Београд, 1982. ^ о531о^
Изабрана литература Крекић, Бариша, „О рату Дубровника и Србије, 1327-1328“, ЗРВИ, 11, САНУ, Београд, 1968. Кривошеин, архиепископ Василије, „Богословље Светог Григорија Паламе“, Православие u мистика светлости, зборник о св. Три горину Палами, приредио Јован Србуљ, превод са грчког и рускОг
изворника Антонина Пантелић, превео Мате; Арсенијевић, Право славна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд, 2003. Крсмановић, Бојана,,,Знача) Атона и охридске архиепископије у политици Василија II на Балкану“, ЗРВИ, XLIX, САНУ Београд, 2012. Крстић, Александар,„Кучево и
Железник у светлу османских дефтера“ ИЧ, 6р. 49, Историјски институт, Београд, 2003. Крстић, Александар, „Подунавље и Посавина Србије у позном средњем веку. Историјско-географски аспекти истраживања“, Историја и Географија: сусрети u прожимања - Тематски зборникрадова, Биб лиотека Зборници радова,
број 11, Географски институт „Јован Цвијић“, САНУ и Институт за новију историју Србије и Институт за славистику РАН, Београд, 2014. Кун, А. Н., Легенде и митови старе Грчке, превео Миодраг Шијаковић, Веселин Маслеша, Сарајево, 1971. Курешевић, Марина, „Вуканово јеванђеље - рани споменик српске
писме ности с краја 12. века (Чудна судбина једне књиге)“, говор на пред ставлену књиге Јосипа Вране 24. маја 2007. године, поводом Дана словенске писмености а на изложби „Упознај једну књигу“. Лазаревић, Драгана, „Територија краља Драгутина“, Гласник, 25, Међуопштински историјски архив, Ваљево,
1990. Ласкарис, Михайло, Византијске йринцезе у средњовековној Србији - прилої историји византијско српских односа
од краја XIIдо средине XV века, Књижарница Фрање Баха, Београд, 1926. Латински извори за българската история, XII, съставили и редактирали: Михаил Войнов, Иван Дуйчев, Страшимир Лишев, Борислав Примов, Българска академия на науките, Институт за история, София, 1965. Ле Гоф, Жак, Да ли je Европа створена у средњем веку?, превели Вера • Павловић и Владан Тријић, Clio, Београд, 2010. Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - йрема писа ним изворима, Завод за уцбенике, посебна издања, Београд, 2010. Лексикон српског средњег века, приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Knowledge, Београд, 1999. Лемерл, Пол, Историја Византије, превео Никола Бертолино, Плато, Бео град, 1997. Линг, Тревор, Историја реЛишје истока и запада, превод Boja Чолановић, СКЗ, Треће издање, Београд, 1993. Линч, Џозеф, Историја средњовековне цркве, превели Драгић Живојиновић и Бранислав Танчић, Clio, Београд, 1999.
Изабрана литература Лома, Александар, „Der personenname Nemanja: ein neuer ausblick“, ЗРВИ, XVI, САНУ, Београд, 2008. Loma, Aleksandar, „Serbisches und Kroatisches Sprachgut bei Konstantin Porphyrogennetos“, ZRVI, 38, Beograd, 2000. Љубинковић, Мирјана,„Ископавања комплекса цркве Св. Николе код
Куршумлије“, Археолошки преїлед, 10, Београд, 1968. Љубинковић-Ћоровић, Мирјана, „Уз проблем иконографије српских светитеља“, Старинар, 7-8, Београд, 1956-57. Љушић, Радош; Веселиновић, Андрија, Срйске династије, Платонеум Савез историчара Југославије, Нови Сад - Београд, 2001. Љушић, Радош, „Слава,
грб, инсигније, одличја куће Карађорђевића“, Глас јавности, Београд, 6. мај 2001. Мавроматис, Леонидас, „О идеји монархије у средњовековној Србији“, Архиепископ Данило II u његово доба, Београд, 1991. Магдалино, Пол, Средњовековни Цариїрад, превео Миле Жегарац, Сію, Београд, 2001. Мајендорф, Јован,
Свети Грторије Палама и православна мистика, пре вео Јован Олбина, Православни богословски факлтет, Хилендар ски фонд, Београд, 1983. Мајендорф,Џон, Византијско боюсловѣе, превео Јован Олбина, Каленић издавачка установа Епархије шумадијске, Крагујевац, 1985. Максимовић, Јованка, Которски цибориј
из XIV века и камена пластика суседних области, Научно дело, Београд, 1961. Максимовић, Љубомир, Византијска провинцијска управа у доба Палеолоїа, посебна издања, књига 14, Византолошки институт, САНУ, Београд, 1972. Максимовнѣ, Љубомир, „Византијски узори српске државности и Свети Сава.“, Летопис
Матице српске, књига 491, свеска 6, Нови Сад,јун 2013. Максимовић,Љубомир,„’Византинизми’ краља Стефана
Радослава“,ЗРВИ, 46, САНУ, Београд, 2009. Максимовић, Љубомир,„Византинци у Србији Даниловог времена“, Архи епископ Данило II и юеїово доба, 1991. Максимовић, Љубомир, „Грци и Романија у српској владарској титули“, ЗРВИ, 12, САНУ, Београд, 1970. Максимовић, Љубомир, „Котаниц Торник“, ЗРВИ, XXIX-XXX, САНУ, Бео град, 1991. Максимовић, Љубомир, „Краљ Милутин и царица Ирина: праскозорје идеје о Царству код Срба“, Манастир Бањска и доба краѣа Милутина, 2007. Максимовић, Љубомир, „Ľideologie du souverain dans ľetat Serbe et la construction de Studenka (Владарска идеологија y српској држави и подизање Студенице)“, Студеница u византијска уметност око 1200. їодине, САНУ, књига XLI, Одељење историјских наука, књига 11, Београд, 1988. ^ о533о^
Изабрана литература Максимовић, Љубомир, „О времену похода бугарског кнеза Бориса на Србију“, Зборник Филозофскоі факултета у Београду, 14/1, Београд, 1979. Максимовић, Љубомир,„0 години преноса Немањиних моштију у Србију“, ЗРВИ, XXIV-XXV, САНУ Београд, 1986. Максимовић, Љубомир,„0 хронологији
словенских упада на византијску територију крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година VI века“, ЗРВИ, 8/2, САНУ Београд, 1964. Максимовић, Љубомир, „Покрштавање Срба и Хрвата“, ЗРВИ, XXXV, САНУ Београд, 1996. Максимовић,Љубомир,„Политичка улога Јована Кантакузина после абдикације
(1354-1383)“, ЗРВИ, 9, Научно дело, Београд, 1966. Максимовић,Љубомир,„Србија и методи управљања царством у XII веку“, Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 2000.Максимовић, Љубомир,,, Северни Илирик у VI веку“, ЗРВИ, XIX, САНУ Београд, 1980. Максимовић, Љубомир, „Српска царска титула“,
Глас САНУ, 384, Одељење историјских наука, књига 10, Београд, 1998. Максимовић, Љубомир, „Структура 32. поглавља списа De administrando imperio“, ЗРВИ, XXI, САНУ Београд, 1983. Максимовић, Љубомир, „Сучељавање и прожимање двају светова“, ЗРВИ, XLIII, САНУ Београд, 2006. Максимовић, Љубомир,„Тријумф
Византије почетком XI века“, Историја српскої народа, друго издање, СКЗ, Београд, 1994. Маловић, Марица, „Константин, син краља Милутина“, Историјски записи, 3-4, Београд, 1985. Маловић, Марица, „Стефан Дечански и Зета“, Историјски записи, 4, Бео град, 1979. Малуф, Амин, Крсташки ратови у очима
Арапа, превод Весна Цакељић, Лагуна, Београд, 2006. Манастир Жича, Зборник радова, Народни музеј и Завод за заштиту
споменика културе, Краљево, 2000. Манзаридис, Георгије 1,„Обожен е човека по Св. Григорију Палами и пра вославном предању“, Православие и мистика светлости, зборник о св. Григорију Палами, приредио Јован Србул», превод са грчког и руског изворника Антонина Пантелић, превод са енглеског Матеј Арсенијевић, Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског, Београд, 2003. Мано-Зиси, Т)орђе; Гарашанин, Милутин; Ћоровић-Љубинковић, Мирјана, Етноїенеза Јужних Словена у раном средњем веку према материјалној култури, Уметнички музеј у Београду, Београд, 1950. Маринковић, Радмила,„Неман ина дворска канцеларија“, Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 2000. •Ջյօ534օ^
Изабрана литература Маринковић, Радмила, „О месту Григорија Цамблака у српској књижевности“ Търновска книжовна школа 1371-1971, София, 1974. (према: Дамњан Петровић). Марјановић-Душанић, Смиља, „Владарски знаци Стефана Немање“, Сте фан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 2000. Марјановић-
Душанић, Смиља, Владарска идеолошја Немањића, СКЗ - Свети архијерејски синод Српске православне цркве - Clio, Београд, 1997. Марјановић-Душанић, Смиља, Владарске инстније и државна символика у Србији од XIII до ХУ века, САНУ Београд, 1994. Марјановић-Душанић, Смиља, „Мотив Лозе Јесејеве у доба Уроша
I“, Зборник Филозофског факултета, серија А, 18, Београд, 1994. Марјановић-Душанић, Смиља, Свети крал - култ Стефана Дечанскої, Clio, Београд, 2007. Марјановић-Душанић, Смиља; Поповић, Даница, Приватны животу српским земѣама у средњем веку, Clio, Београд, 2004. Марковић, Василије, Православно
монаштво и манастири у средњовековној Србији, Сремски Карловци, 1920. Марковић, Миодраг, „Прилози за историју Светог Никите код Скопља. Оснивање манастира - Милутинова обнова - хиландарски метох“, Хиландарски зборник, 11, Београд, 2004. Матовић, Драгана, „Драгуљ из ризнице Светог Саве“, Вечерње
новости, 22. јул, Београд, 2011. Микић, Живко, „Антрополошка сазнања о Студеници и становништву Србије Немањиног доба“, Стефан Немања - Свети Симеон Миро точиви, Београд, 2000. Милаш, Никодим, Православно црквено право, Теца Кон, Београд, 1926. Милићевић, Милан Ί}., Стефан Немања и Свети Сава,
Београд, 1913. Милутиновић, Бранислав, „Становништво Косова и Метохије у 14. столећу (етничка структура)“, Манастир
Бањска и доба крања Милутина, 2007. Миљковић, Бојан,„Кружни постриг у православно; цркви“, ЗРВИ, L, САНУ Београд,2013. Миљковић, Бојан, „Немањићи и свети Никола у Барију“, ЗРВИ, XLIV, САНУ, Београд, 2007. Миљковић, Бојан, „Хиландарска икона српског цара Стефана“, ЗРВИ, XLIII, САНУ, Београд, 2006. Миљковић, Душан, Распеће вечности. Цркве и манастири куршумлијске области, Црквена општина, Ниш, 1998. Мирковић, Лазар, „Старохришћанска гробница у Нишу“, Старинар, Ѵ-ѴІ (1954-1955), Београд, 1956. Мићевић, Коља, Жива антолотја француске поезије: од XI до XX века, том I, Трећи трг, Београд, 2013. Михаиловић из Островице, Константин, Јаничарове усйомене или турска хроника, превео Туорђе Живановић, Просвета, Београд, 1966.
Изабрана литература Мишић, Синиша, „Крал. Стефан Урош II Милутин и Бугари“, Браничевски їласник, 2,2003. Мишић, Синиша, „Српско-бугарски односи на крају 13. века“, ЗРВИ, 46, САНУ Београд, 2009. Мишић, Синиша; Радић, Радивој, Србија 1217, Еволута, Београд, 2017. Мишић, Синиша, Српско село у средњем
веку, Еволута, Београд, 2020. Младеновић, Срђан Б., Крушевска метохија, хиландарски йосед у Хвосну, Центар за црквене студије, Ниш, 2013. Мнатран, Роберт, Историја Османскої царства, превела Ема Миљковић Бојанић, Clip, Београд, 2002. Монтефјоре, Сајмон Сибаг, 101 херој светске историје, Лагуна,
Београд, 2009. Монтефјоре, Сајмон Сибаг, Јерусалим, превела Гордана Суботић, EvroGiunti, Београд, 2012. Мошин, Владимир, „Русские на Афоне и русско-византийские отношения в ХІ-ХІІ вв.“, Byzantmoslavica, XI, 1,1950. (према: Доко Слијепчевић). Мутавџић, Предраг, „Манојло Хрисолора и прва хуманистичка
грчка библиотека у Италији“, Читалиште: Научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, 20, Градска библиотека Панчево, Панчево, мај 2012. Наумов, Александар, „Служба св. Милутину, Краљу Бањском - проблеми теологије и поетике“, Манастир Бањска u доба краѣа Милутина, 2007. Наумов, Александар,
Старо и ново - Студије о књижевности православ них Словена, Центар за црквене студије, Ниш, 2009. Наумов, Е. П., „Завистник веницейского чекана“, Дантовские чтения, Москва, 1973. (према: Ружа Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, Историјски институт, посебна издања, књига 23, Просвета, Београд,
1986). Наумов, Е. П., „Политическая карта Европы, 1300 года в оценке Данте“, Дантовские чтения, Москва,
1976. (према: Ружа Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, Историјски институт, посебна издања, књига 23, Просвета, Београд, 1986). Немањић, Сава, „Служба Светом Симеону“, превео Димитрије Богдановић, Србљак, I, СКЗ, Београд, 1970. Ненадовић, Слободан, Богородица Љевишка - њен постанак и њено место у архитектури Милутинової времена, Народна књига, Београд, 1963. Непознати писац, „Житије Методијево“, превела Олга Недељковић, Климент Охридски, Константин Преславски и непознати писци, Ђирило и Методије. Житија, службе, канони, похвале, приредио Т . Трифуновић, превели И. Грицкат, О. Недељковић и Д. Трифуновић, СКЗ, Београд, 1964.
Изабрана литература Николић, Maja; Радић, Радивој, „Подаци Ефрема из Еноса о српској исто рики XIII века“, ЗРВИ, XLVI, САНУ Београд, 2009. Николић, Милица, „Властелинство Свете Богородице на Љевиши“, ИстоpujcKU часопис, књ. XXIII, Мсторијски институт, Београд, 1976. Нинковић, Леонтије, Чудеса Се.
Стефана, краѣа Дечанскої, Српска мана стирска штампарија, Сремски Карловци, 1929. Нићифор, Дучић, Историја срйске православне цркве og првијех десетина VII v. до наших дана и друїи књижевни радови, Друштво за очување баштине Доб, Гацко, 2002. Новаковић, Реља,„0 години преноса Немањиних моштију из
Хиландара у Студеницу“, Хиландарски зборник, 1, САНУ, Београд, 1966. Новаковић, Рел а,„0 датуму и разлозима Немањиног силаска с престола“, ЗРВИ, XI, САНУ, Београд, 1968. Новаковић, Реља, Где се налазила Србија од VII до XII века, Историјско-īeоїрафско разматрање: проблеми u знања, Народна књига -
Историјски институт, Београд, 1981. Новаковић, Реља, „Кад се родио и кад je почео да влада Стефан Немања“, Историјски їласник, Друштво историчара Србије. Новаковић, Стојан, Законски споменици српских држава средњеГ века, СКА, Београд, 1912. Новаковић, Стојан, „Немањићке престонице Рас ֊ Пауни ֊
Неродимља“, Глас Срйске краіьевске академије, 88, Београд, 1911. Новаковић, Стојан, „Охридска архиепископија у почетку XI века“, Глас Срйске краѣевске академије, 76, Београд, 1908. Новаковић, Стојан, Први основи словенске књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002. Новаковић,
Стојан, Примери књижевности ијезика староїа и српско-словенскоїа, Изабрана дела, књига 14, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд, 2000. Новаковић, Стојан, Срби и Турци XIV и XV века, Издање Чупићеве задужбине XXXIII, Београд, 1893. Новаковић, Стојан, Црквени војвода, остатак пећске патријаршијске хрисовуѣе у іеаном народном обичаіу ової краіа, Годишњица Николе Чупића, XI, Београд, 1891. Норич, Џон Џ., Византија - врхунац, превод Предраг Урошевић, EvroGiunti, Београд, 2009. Норич, Џон Џ., Византија - рани векови, превод Предраг Урошевић, EvroGiuati, Београд, 2009. Норич, Џон Џулијус, Византија - опадање и пропаст, превод Предраг Урошевић, Evro-Giunti, Београд, 2010. Његош, Петар Петровић, Лажни цар Шћепан Мали, Видело, Београд, 2003. Оболенски, Димитри, Византијски комонвелт, превод Ксенија Тодоровић, Просвета - СКЗ, Београд, 1991.
Изабрана литература Оболенски, Димитрије, Шест византијских портрета, превела Нада Ћурчија-Продановић, СКЗ - Просвета, Београд, 1991. Огњевић, Тамара, Гозба, Артис центар - Галерија науке и технике САЩ Београд,2014. Огњевић, Тамара, „Златне виљушке између мита и стварности - Прибор за јело и култура
обедовања у средњовековној Србији у светлу гастрохеритолонхких огледа“, Култура, бр. 152, Завод за проучавање културног развитка, Београд, 2016. Орбин, Мавро, Краѣевство Словена, превео Здравко Шундрица, СКЗ, Бео град, 1968. Острогорски, Георгије, „АвтократОр и самодржац“, Византија u Словени,
Просвета, Београд, 1970. Острогорски, Георгије, „Византија и Јужни Словени“, Југословенски историјски часопис, Савез друштава историчара Југославије, 1, Београд, 1963. Острогорски, Георгије, Историја Византије, Просвета, Београд, 1993. Острогорски, Георгије, О веровањима u схватањпма Византинаца,
Сабрана дела, V, Просвета, Београд, 1970. Острогорски, Георгије, „Писмо Димитрија Хоматијана Светом Сави и одломак Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином посвећењу“, Светосавски зборник 2, Београд, 1938, Сабрана дела, IV, Просвета, Београд, 1970. Острогорски, Георгије, Пронија - Гіршої
цсторији феудализма у Визан тией uyјужнословенским земѣама, САНХ Посебна издања, књига CLXXVI, Византолошки институт, књига 1, Београд, 1951. Острогорски, Георгије, Серска облает после Душанове смрти, посебна издања Византолошког института, књига 9, Научно дело, 1965. Острогорски, Георгије,„Србија
и византијска хијерархија држава“, О тезу Лазару, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности,
Београд и Народни музеј Крушевац, Београд, 1975. Павловић, Драгол уб„,0 нашој књижевности феудалног доба, Предговор“, Из наше књижевности феудалної доба, Друго допуњено издање, Избор, редакција, превод и коментари: Драгољуб Павловић и Рад мила Маринковић, Свјетлост, Сарајево, 1959. Павловић, Леонтије, Култови лица код Срба u Македонаца (Историјско-етноїрафска расправа), Народни музеј Смедерево, Посебно издање, књига 1, Смедерево, 1965. Палама, Григорије, Tpujage - беседе у одбрану свештених тиховатетьа, превод Сестринства Тројеручице; редактори превода Епископ дал матински Фотије (Сладојевић) и монах Давид Перовић, Истина, Шибеник-Београд, 2008. Панић, Драга; Бабић, Гордана, Богородица Љевишка, СКЗ-Панорама, Београд-Приштина, 2007. '---- ^ о538о^----- -
Изабрана литература Пантелић, Душан, „Пред сеобу моштију Стевана Првовенчаног из Студенице 1710 г.“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ XII, св. 2-3, Београд, 1932. Пантић, Мирослав, „Мавро Орбин - живот и рад“, у: Мавро Орбин, Крањевство Словена, СКЗ, Београд, 1968. Панчовски,
Иван, Личност Исуса Христа, Просвета, Ниш, 1967. Пейнтер, Сидни, Историја cpegweï века, превели Чедомир Антић и Небојша Порчић, Clio - Глас српски, Београд - Бања Лука, 1997. Пери, Марвин, Интелектуална историја Европе, яревео Тјорђе Кривокапић, Clio, Београд, 2000. Перић, Димшо, „Сергеј Викторович
Троицки и његово црквено право“, Анали, 1-2, Правни факултет у Београду, Београд, 2002. Петковић, В., Студеница (према: Станоје Станојевић, Народна енциклоüeguja). Петковић, Владимир; Бошковић, Ђурђе, Манастир Дечани, СКА, Београд, 1941. Петковић, Сретен, Манастир Сеете Тројицеу Пљевљима, друго
допушено издање, Завичајни музеј - Пљевља, Пљевља, 2008. Петровић, Владета,„0 трпенију светого краља“, ИЧ, књига LIV, Београд, 2007. Петровић, Дамњан, „Григорије Цамблак и Дечани“, Дечани u византијска уметност cpeguHOM XIV века, Приштина-Београд, 1989. Петровић, Дурђица, „Заставе Карађорђевог
доба“, Весник војно։ музеја ЈНА, 1, Београд, 1954. Петровић, Миодраг М.,„Архимандритско достојанство Светог Саве“, Свети Сава у cpücKoj историји u традицији, Краљево-Београд, 1998. Петровић, Миодраг М., „Свети Сава као састављач и преводилац Законо правила - српског Номоканона“, ИЧ, књига XLIX,
Београд, 2002. Петровић, Миодраг М., Студенички типик и самосталност Српске цркве, Дечje новине, Горњи Милановац,
1986. Петровић, Миодраг, „Историјско-правна страна Хоматијановог писма ’најпречаснијем међу монасима и сину великог жупана Србије кир Сави’“, ЗРВИ, XIX, САНУ, Београд, 1980. Петровић, Петар, Ниш у античко доба, Градина, Ниш, 1976. Петровић, Радмило, „Гроб краљице Теодоре у Бањској“, Манастир Бањска и доба краља Милутина, 2007. Пешикан, Митар, „Из историје топонимије Подримља“, Ономатолошки прилози II, Одбор за ономастику, Одељење језика и књижевности, САНУ, Београд, 1981. Пириватрић, Срђан М., Византијске представе о Србима у доба првих Палеолоїа (око 1261. - око 1371), докторска дисертација, рукопис, Београд, 2013. Пириватрић, Срђан,„Византијско-српски односи из друге половине владавине краља Милутина (1299-1321) у делима савремених цариградских историографа - прилог проучавању проблема“, необјављен текст.
Пириватрић, Срђан,„Манојло I Комнин, ’царски сан’ и ’самодршци области српског престола’“, ЗРВИ, 48, САНУ, Београд, 2011. Пириватрић, Срђан, „Прилог хронологији почетка Немањине власти“, ЗРВИ, 29-30, САНУ, Београд, 1991. Пириватрић, Срђан, „Улазак Стефана Душана у царство“, ЗРВИ, XLIV, САНУ,
Београд, 2007. Питулић, Валентина,,,Краљ Милутин у народном стваралаштву, функција и значење“, Манастир Бањска u доба краѣа Милутина, 2007. Пицл, Елизабет, „Краљ Милутин и традиција Палеолога“, Манастир Бањска и доба краѣа Милутина, 2007. Поповић, Александар В., „Књижевна вредност писма Димитрија
Хоматијана Светом Сави“, Манастир Жича, Зборник радова, Народни музеј, Завод за заштиту споменика културе, Краљево, 2000. Поповић, Даница,„Гроб архиепископа Данила II“, Архиепископ Данило II и његово доба, Београд, 1991. Поповић, Даница, „Када je крал» Стефан Првовенчани уврштен у светитеље?“, ЗРВИ,
L, САНУ Београд, 2013. Поповић, Даница, Под окриѣем светости - Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, САНУ Балканолошки институт, Посебна издања, 92, Београд, 2006. Поповић, Даница, „Sacrae reliquiae Спасове цркве у Жичи“, Манастир Жича, Зборник радова, Народни музеј и Завод за
заштиту споме ника културе, Краљево, 2000. Поповић, Даница, „Средњовековни надгробни споменици у Дечанима“, Дечани и византијска уметност средином XIV века, ПриштинаБеоград, 1989. Поповић, Даница, „Средњовековни надгробни споменици у Студеници“, Студеница и византијска уметност око 1200. године,
САНУ књига XLI, Одељење историјских наука, књига 11, Београд, 1988. Поповић, Јустин, Житија светих, Манастир
Свете Ћелије, Београд, 1973. Поповић, Марко, „Двор владара и властеле“, Приватни живот у срйским земѣама у средњем веку, Clio, Београд, 2004. Поповић, Марко, „Налази новца краља Стефана Радослава из утврђења Градина у Расу“, Новопазарски зборник, 1, Нови Пазар, 1977. Поповић, Павле, „О српском натпису у Сијени“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, XVI-1, Београд, 1936. Поповић, Пера Ј.,„Смрт мајке краља Уроша I - фреска у манастиру Сопоћанима“, Старинар, орган Археолошког друштва у Београду, трећа серија, књига пета (1928,1929. и 1930), уредник Н. Вујић, Београд, 1930. Поповић, протојереј др Радомир, Појмовник хришћанске историје, Хришћанска мисао, Београд, 2000. Поповић, Радомир, „Архиепископ Данило II и управљање црквом“, Архи епископ Данило II и његово доба, Београд, 1991.
Изабрана литература Поповић, Светлана, „Последња исихастичка пребивалишта у касном 14. и 15 веку у манастирима северног Балкана“, ЗРВИ, XLVII, Београд, 2011. Порчић, Небојша, „Прилог историографским портретима хумског кнеза Мирослава и његових потомака“, Сйометща др Тибора Живковића, Зборник радова,
Историјски институт, књига 32, Београд, 2016. Првовенчани, Стефан, Сабрани списи, приредила ЛЬшьана Jyxac-Георги евска, данашња језичка верзија Љиљана Јухас-Георгиевска, Лазар Мирковић, Миливоје Башић, Просвета - СКЗ, Београд, 1988. Прерадовић, Дубравка, „Преноси реликвија из Византије на Јадран у
периоду између VI и XI века“, Зборник радова Ниш и Византија, X, Симпозијум Ниш 3-5. јун 2011, уредник Миша Ракоција, Ниш, 2012. Прокопије из Цезареје, Tajna историја, превео Албин Вилхар, Дерета, Бео град, 2012. Пурковић, Миодраг Ал., Авињонске папе и срйске земѣе - Светитеѣски култови у старо)
српској држави, ЛИО, Горњи Милановац, 2002. Пурковић, Миодраг Ал., Јелена жена цара Душана, Српска православна епархија за западну Европу, Диселдорф, 1975. Пурковић, Миодраг, Принцезе из куће Немањића, Пешић и синови, Бео град, 1996. Пурковић, Миодрг Ал., Срйски патријарси средњег века, Српска
право славна епархија западноевропска, Диселдорф, 1976. Равић, Ивана П., Црква и држава у срйским земѣама од 11. до 13. века (док торска дисертација, рукопис), Београд, 2013. Радић, Радивој, Византија - пурпур u пергамент, Еволута, Београд, 2006. Радић, Радивој, „Византијске кратке хронике о паду
Цариграда 1204. године“, Ниш и Византија, III, Симпозијум Ниш 3-5. јун 2004, Град Ниш - ДИГП Просвета,
Ниш, 2005. Радић, Радивој, Време Јована V Палеолоїа (1332-1391), Византолошки институт САНУ посебна издања, књига 19, Београд, 1993. Радић, Радивој, Из Цариграда у срйске земње - Студије из византијске и срйске историје, Завод за уцбенике и наставна средства, Београд, 2003. Радић, Радивој, Константин Велики - надмоћ хришћанства, Еволута, Бео град, 2010. Радић, Радивој, „Краљ Милутин у венецианском документу из 1313. године“, Манастир Вањска и доба краѣа Милутина, 2007. Радић, Радивој, „Манојло Стравороман: Прилози историји византијско-јужнословенских односа крајем XI и у првим годинама XII века“, ЗРВИ, ХХѴІІ-ХХѴІІІ, САНУ Београд, 1989. Радић, Радивој, „Нови подаци о пронијарима из прве деценије XIV века“, ЗРВИ, XXI, САНУ, Београд, 1982. Радић, Радивој,„0 верницима и преверницима (две цртице из XIV века)“, ИЧ, књ. LVI, Историјски институт, Београд, 2008.
Изабрана литература Радић, Радивој, „Обласни господари у Византији крајем XII и у првим деценијама XIII века“, ЗРВИ, XXIV-XXV, САНУ, Београд, 1986. Радић, Радивој, „Предговор“, [у:] Божидар Ферјанчић, Византија u Јужни Словени. Радић, Радивој, Ромејски свет, Завод за уџбенике, Београд, 2012. Радић,
Радивој, „Свети Сава и смрт обласног господара Стреза“, Свети Сава у српској историји и традицији, Краљево-Београд, 1998. Радић, Радивој, Страху познојВизантији (1180-1453), Еволута, Београд, 2014. Радић, Радивој; Стошвковић, Дејан; Закарија, Фарид, Тријумф хришћанства - Константин, Ниш и Милански
едикт, Завод за уџбенике, Београд,2013. Радић, Радивој, „Уравнотежена повесница Срба и најугледнији проучавалац средњег века“, Сима Ћирковић, Синтеза српске повјести као изазов хрватској и српској хисториографији - Округли стол у ораганизацији Центра за компаративнохисторијске студије Филозофског
факултета Свеучилишта у Загребу, Вијећа српске националне мавьине града Загреба и накладе Golden маркетинг - Техничка књига, Новински дом у Загребу, 22. сијечња 2009, Часопис: Pagoeu Завода за хрватску повијест, Завод за хрватску повијест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, вол. 41, Загреб,
2009. Радић, Радивој, Цариград - приче са Босфора, Еволута, Београд 2008. Радић, Радован, „Антибогумилека борба православних владара током XII и у другој деценији XIII вијека“, Саборност, бр. 9, теолошки годишњак, Епархија браничевска, Пожаревац, 2015. Радић, Радован, „Велики црквени раскол и његове
последице на Балканс ком полуострву - XI вијек у Зети. Улога српских владара у оснивању Барске
архиепископите“, Саборност, бр. 7, теолошки годшшьак, Епархија браничевска, Пожаревац, 2013. Радић, Радован, Византија и богумилстео, Бернар, Стари Бановци - Бео град, 2015. Радовић, Амфилохије, „Исихазам као освајање унутрашњих простора“, Теолошки погледи, ІХ-3, Свети Архијерејски Синод Српске Право славне Цркве, Београд, 1976. Радовић, Амфилохије, „Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века“, Манастир Раваница: 1381-1981 - споменица о шестоj стогодишњици, Манастир Раваница, Београд, 1981. Радојичић, Ђорђе Сп., Антолотја старе српске књижевности (XI-XVIII века), Нолит, Београд, 1960. Радојичић, 1 орђе Сп.,„Григорије из Горњака“, ИЧ, 3, Београд, 1952. Радојичић, Т орђе Сп., „Песме за култ Ахилију Лариском код Срба“, Лето пис Матице српске, јули, Нови Сад, 1961. Радојичић, ТЈорђе Сп., Развојни лук старе српске књгшевности, Матица српска, Београд, 1962. ^о542о^
Изабрана литература Радојичић, Ђорђе Сп.,„Српске библиотеке у средњем веку и у турско доба“, Библиотекар, број 3, Београд, 1954. Радојичић, Ђорђе Сп., Творци и дела старе срйске књижевности, Графички завод, Титоград, 1963. Радојичић, Ђорђе Сп.,„Хиландар у доба Немањића“, Mucao, Београд, 1925.
Радојковић, Бојана, Накит код Срба од XII до краја XVIII века, Музеј примењене уметности, Београд, 1969. Радојчић, Ђорђе, „Краљица Марија, жена Стефана Уроша III“, Mucao, XXI, Београд, 1926. Радојчић, Никола, Два последња Комнена на царшардком пријестолу, Загреб, 1907. Радојчић, Никола, „Државно и
друштвено уређење Србије у доба Немањића“, Летопис Матице срйске, кн . 341, Нови Сад, 1934. Радојчић, Никола, „Дужност науке према Светом Сави“, Гласник, Службени лист српске православне цркве, бр. 1, Београд, 1947 (према: Димитрије Димитријевић). Радојчић, Никола, „Како су називали Србе и Хрвате
византијски историци XI и XII века Јован Скилица, Никифор Виеније и Јован Зонара“, Гласник Ckoückoï научноt друштва, књига II, свеска 1 и 2, Скошье, 1926. Радојчић, Никола,,,О неким просторима града Просека на Вар дару“, Лето пис Матице српске, 259-260, Нови Сад, 1909. Радојчић, Никола, „О
Немањићима - Талијанске хипотезе о почетку и концу славне династије“, Прилози Летопису матице срйске, књига I, свеска 1, Београд, јан,- феб., 1928. Радојчић, Никола, О троношком родослову, СКА, посебна издања, књига 86, друштвени и историјски списи, књига 37, Београд, 1931. Радојчић, Никола, „Прва
женидба Стефана Првовенчаног“, Глас Српске краљевске академије, 90, Београд, 1922. Радојчић, Никола, „Прилог
проучавању вазалних односа Србије према Византији педесетих и шездесетих година XII века“, ЗРВИ, 8/2, САНУ, Београд, 1964. Радојчић, Никола, „Промене у српско-мађарским односима крајем XII века“, Глас Српске академще наука, ССХІѴ, Београд, 1954. Радојчић, Никола, „Проучавање Константина VII Порфирогенита у српској историографији“, http://www.monumentaserbica.com/nik_ mushushu/story.php?id=1019 Радојчић, Никола, „Ратничке врлине Срба у средњем веку“, Летопис Матице српске, књига 353, свеска 5-6, Београд, мај-јуни 1940. Радојчић, Никола, „Свети Сава“, Годишњица Николе Чупића, XLIV, Београд, 1935. Радојчић, Никола, „Свети Сава и аутокефалност српске и бугарске цркве“, Глас Српске краљевске академще, CLXXIX, други разред, Београд, 1938.
Изабрана литература Радојчић, Никола, Српска историја Мавра Орбинија, САН, Посебна издања, књига CLII, Нова серија, књига 2, Београд, 1950. Радојчић, Никола, Срйски државни сабори у средњем веку, СКА, Београд, 1940. Радојчић, Никола, „Судије и закон у средњовековној Србији и у Угарској ֊ Прилог
проучавању државног типа средњовековне Србије“, Лето пис Матице српске, књига 305, свеска 1-2, Београд, јули-август 1925. Радојчић, Светозар, Портрети српских владара у средњем веку, Репу блички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1996. Радојчић, Светозар, Старо срйско сликарство, Нолит,
Београд, 1966. Радонић, Јован,„Жене и деца Стефана Првовенчаног од Љуб. Ковачевића“, Летопис Матице српске, 208, Нови Сад, 1901. Радонић, Јован, „Жене наших владара у средшем веку“, Време, 14. април 1929. (према: Јован Радонић, Слике из историје и књижевности). Радонић, Јован,„Међународни положај
Србије у ХГѴ ъеку“,Зборнику част шесте стогодишњице Законика цара Душана, САН, Београд, 1951. Радонић, Јован, Римска курија ијужнословенске земље ХѴІ-ХІХ века, САН, поеебна издања, књига 155, Одељеше друштвених наука, нова серија, књига 3, Београд, 1950. Радонић, Јован, „Свети Сава“, Летопис Матице
српске, Нош Сад, 1933. Радонић, Јован, „Свети Сава“, Предаваше на свечаној седници Матице Српске у Новом Саду на св. Саву, Гласник Српске православне патријаршије, Београд, 1935. (према: Јован Радонић, Слике из историје и књижевности). Радонић, Јован, Слике из историје и књижевности, Државна
штампарија Краљевине Југославије, Београд, 1938. Радошевић, Нинослава,,,Данило II и византијска дворска
реторика“, Архи епископ Данило II и његово доба, Београд, 1991. Ракоција, Миша, „Нова сазнаша о ранохришћанској прошлости Ниша“, Симпозијум 3-5 јун 2007, Ниш, Ниш u Византија, Зборник радова, ѴІ,Ниш,2008. Ракоција, Миша, „Цркве Св. Прокопије и Св. Пантелеймон у Нишу и Сте фан Немања“, Ниш u Византија, IX, Ниш, 2011. Ракоција, Миша,„Црквене прилике у старохришћанском Наисусу и Ромулијани и простираше ортогоналних крстионица“, Патримониум, Списание за културното наследство - споменици, реставрација, музеи, Каламус, Скопје, 2012. Рансиман, Стивен, Византијска цивилизацией, превела Десанка Куртовић, Минерва, Суботица-Београд, 1964. Рансиман, Стивен, Пад Цартрада 1453, превод Алекса Ч. Илић, Матица српска, Нови Сад, 1996. Рачки, Фрашо, Борба Јужних Словена за државну неодвисност, Богомили и патарени, СКА, посебна издаша, кшига LXXXVII, Друштвени и историјски списи, кшига 28, Београд, 1931. •^օ544օք^
Изабрана литература Рачки, Фрањо, „Рукописи тичући се јужнословинске повијести у аркивих средње и долње Италије“, Pag 18,1872. (према: Историја српскої народа). Ревенскрофт, Тревор, Копље судбине, превео Зоран Јакшић, Досије, Београд, 1992. Ређеп, Јелка,„Два лика Стефана Дечанског у старој српској
књижевности“, Годишњак Филозофско։ факултета у Новом Саду, књига XIII/1, Нови Сад, 1970. Руварац, Димитрије, „О преносу светих моштију Стефана Првовенчаног 1813. год.“, Срйски Сион, Архијерејски синод Српске православне митрополије карловачке, Сремски Карловци, 1905. Руварац, Иларион,„Крал ице и
царице српске“,Зборник Илариона Руварца, Одабрани историјски радови, I, Политичка историја, историја књижевности, историјска географија и критика, спремио за штампу Никола Радојчић, СКА, Београд, 1934. Руварац, Иларион, „О главним моментима у животу Светог Саве, првог српског архиепископа Летопис
Матице српске, Нови Сад, 1901. Руварац, Иларион,,,О пећким архиепископима и српским патријарсима од Макарија до Арсенија Ш“, Истина, Задар, 1888. Руварац, Иларион, „Рашки епископи и митрополити“, Глас Српске краѣевске академије, 62, Београд, 1901. Ружичић, Никола, „Обред исповедања вере и проклињања
јеретика“, Споменик, XXXI, СКА, Београд, 1898. Савић, Виктор Д.,„Код Срба редак рукопис Старога завета - Крушедолска Библија“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига LVIII, свеска 3, Матица српска, Нови Сад, 2010. Самарџић, Радован, Идеје за српску историју, Југославијапублик, Београд,
1989. Самарџић, Радован,,,’Краљевство Словена’у развитку српске историогра фите“, [у:] Мавро Орбин,
Краљевство Словена, СКЗ, Београд, 1968. „Свети Григорије Палама у историји и садашнюсти - 650 година Саборског томоса (1351-2001)“,Зборник (Међународни научни симпосион 650 година Саборског томоса (1351-2001) - Свети Григорије Палама у историји и садашњости, Србиње, Острог, Требиње, 19,20,21. октобар 2001./ [организовали] Митрополија дабробосанска, Универзитет у Српском Сарајеву и Духовна академија Светог Василија Острошког, Духовна академија Светога Василија Острошког, Србиње, 2001. Свети Савауруском царском летопису, са староруског превела Мил енка Витезовић, Завод за уцбенике, Београд, 2012. Свети Сава, Сабрани списи, приредио и предговор написао Димитрије Богдановић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић и Дими трине Богдановић, Просвета-СКЗ, Београд, 1986, Свети Сава: Споменица поводом осамстоте Годишњицерођења 1175-1975, Свети синод Српске православне цркве, Београд, 1977.
Изабрана литература Симић, Прибислав, „Архиепископ Данило II и црквени устави“, Архиепис коп Данило II и његово доба, Београд, 1991. Синаит, Григорије, Сабрани списи 1, Аскетска дела, превод са старогрчког Александар М. Петровић; увод и коментари Благоје Пантелић, Богословско друштво Отачник,
Београд, 2009. Синдик, Душан, „Једна или две жичке повеље“, ИЧ, 14-15, Историјски институт, Београд, 1965. Синдик, Душан И., „О првом помену Брскова“, ИЧ, кн». LVI, Београд, 2008. Синдик, Душан, „О савладарству крал»а Стефана Радослава“, ИЧ, 35, Историјски институт, Београд, 1988. Слијепчевић, Доко,
Историја Српске православне цркве, I, Од покрштавања Срба до краја XVIII века, JPJ, Београд, 2002. Соловьев, Александар В., Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка, Српско научно друштво, Скогоье, 1928. Соловјев, Александар В., „Кад je Дечански проглашен за свеца? (Крал» Душанова. повеља
лимском манастиру)“, Боюсловѣе, IV, Богослов ски факултет Српске православне цркве, Београд, 1929. Соловьев, Александар, „Настанак богумилства и исламизација Боене“, Годишњак Историјског друштва Боене u Херцеїовине, година І, Сарајево, 1949. Соловјев, Александар, Одабрани ейоменици ерпекої права од
XII до XV века, Геца Кон, Београд, 1926. Соловјев, Александар,,,Појам државе у средњевековној Србији (Студија из упоредне анализе права)“, Годишњица Николе Чупића, књига XLII, Београд, 1933. Соловьев, Александар„,Сведочанства православних извора о богомилству на Балкану“, Годишњак Историјско։
друштва Боене и Херцеїовине, 15-16, Историјско друштво Боене и Херцеговине, Сарајево, 1953. Соловьев, Александар,
„Хиландарска повеља Стефана Првовенчанога“, Прилози за књижевност, историју,језик и фолклор, V, Београд, 1925. Спремић, Момчило, Србија и Венеција (ѴІ-ХѴІ век), Службени гласник, Београд, 2014. Станковић, Влада, „Бугарска и Србија у делима Георгија Акрополита и Георгија Пахимера“, ЗРВИ, XLVI, САНѴ Београд, 2009. Станковић, Влада, Краѣ Милутин, Фреска, Београд, 2012. Станковић, Влада, Путовање кроз Византију, Службени гласник, Београд, 2014. Станковић, Влада, „Стефан Немањић и његов брат Сава у списима Дими трина Хоматијана“, Византијски сеет на Балкану І-ІІ, Зборник радова са Пете националне конференціє византолога (Београд, 4-6. новембар 2010), приредили: Бојана Крсмановић, Љубомир Максимовић, Радивој Радић, Византолошки институт CAHV Београд, 2012. Станковић, Влада,,,Цариградски патријарси у актима охридског архиепис копа Димитрија Хоматијана“, ЗРВИ, XLVIII, САНѴ Београд, 2011. 1 —'
Изабрана литература Станковић, Радоман, Рукописне књте манастира Ce. Тројице код Плевала ֊ водени знаци и датирање, Народна библиотека Србије, Београд, 2003. Станојевић, Станоје, „Битка код Велбужда“, Братство, XXIV, Београд, 1930. Станојевић, Станоје, Борба за самосталност католичке цркве у
Немањићској држави, Српка краљевска академија, Београд, 1912. Станојевић, Станоје,„Догађаји 1253. и 1254. год.; Да ли je краљ Урош 1268. год. био заробљен од Мађара?“, СКА, CLXIV, други разред, Београд, 1935. Станојевић, Станоје, Из наше йрошлости, прва књига, Геца Кон, Београд, 1934. Станојевић,
Станоје, Историја Срба - Хрвата и Словенаца, друго издање, Издавачка књижарница Напредак, Београд, 1924. Станојевић, Станоје, Историја срйског народа, Београд, 1908. Станојевић, Станоје,„Крал Драгутин“, Годишњица Николе Чупића, 45, Бео град, 1936. Станојевић, Станоје, Краѣ Милутин, Геца Кон,
Београд, 1937. Станојевић, Станоје, Краѣ Урош, Геца Кон, Београд, 1935. Станојевић, Станоје, „Мошти Стефана Првовенчаног у Војводини“, Гласник историјског друштва у Новом Саду, св. 1, књ. III, Сремски Кар ловци, 1930. Станојевић, Станоје, Народна енциклопедија срйско-хрватско-словеначка, IV,
Библиографски завод д. д., Загреб, 1929. Станојевић, Станоје, „О десној руци Крститеља Јована“, ¡уїословенски историјски часопис, III, 1-4, Љубљана-Загреб-Београд, 1937. Станојевић, Станоје,„0 Немањином оцу“, Старинар,Ү, Београд, 1930. Станојевић, Станоје, „О српској култури у средњем веку“, Из наше
прошлости, кн . 1 (према: 'Доко Слијепчевић). Станојевић, Станоје, „Од Велбужда до Косова“, Братство, XXVI, Београд,
1932. Станојевић, Станоје, Свети Сава - биографија, сабрани списи, cee народне песме u приче, Издање приређивача: Јелена Јевтић, Вељко Топаловић, Бранислав Бркић, Татјана Гајић, Мирко Милићевић, Бранко Даковић, Саша Шуњеварић, Београд, 1989. Станојевић, Станоје,,,Свети Сава и независност српске цркве“, Глас Српске краљевске академије, CLXI, Београд, 1934. Станојевић, Станоје, Свети Сава, цртеже радио Александар Дероко, Државна штампарија Краљевине Југославије, Београд, 1935. Станојевић, Станоје, „Србија (о називу српске државе у средњем веку)“, Српски књижевни їласник, XI, Београд, 1904. Станојевић, Станоје, „Српски архиепископи од Саве III до Данила II“, Глас Српске краѣевске академике, CLIII, други разред, 77, Београд, 1933. Станојевић, Станоје, „Стефан Првовенчани“, Годишњица Николе Чупића, 43, Београд, 1934. ■^ з547о^
Изабрана литература Станојевић, Станоје, „Хронологија борбе између Стефана и Вукана“, Глас Српске краѣевске академије, 77, Београд, 1933. Станојевић, Станоје, Цар Душан, Свет књиге, Београд, 2002. Старе срйске биографије XV и ХУІІ века, превео Лазар Марковић, СКЗ, Београд,1936. Стари српски
родослови и летописи, средио Љубомир Стојановић, СКА, Београд, 1927. Стевовић, Иван, „Једна хипотеза о најстаријем раздобљу Жиче“, Зограф, 38, Институт за историју уметности, Београд, 2014. Стојановић, Љубомир,„0 годинама у Савином житију Стефана Немање“, Прилози за књижевност, историју, језик и
фолклор, 5, Београд, 1925. Стојановић,Љубомир„,Стари српски записи и натписи“,Зборникза исто рику, језик и кѣижевност српскої народа, прво одељење, споменици на српском језику, кн . 1, СКА, Београд, 1902. Стојановић, Љубомир, „’Требник’ манастира св. Тројице код Пљеваља“, Сйоменик, LVI, СКА,
Београд, 1922. Стојковски, Борис, „Ниш у византијско-угарским односима у XI и XII веку“, Зборник радова Ниш и Византија, VII, Симпозијум Ниш 3-5. јун 2008, Ниш, 2009. Страњаковић, Драгослав, Свети Сава, Београд, 1953. Суботић, Гојко,„Прилог хронологији дечанског зидног сликарства“, ЗРВИ, 20,
Београд, 1981. Суботић, Гојко; Миљковић, Бојан; Шпадијер Ирена; Тот, Ида, Натписи историјске садржине у зидном сликарству, том први, ХІІ-ХІІІ век, Византолошки институт САНУ, извори, књига прва, уредник Љубомир Максимовић, Београд, 2015. Сфранцес,Георгије, Хроника - пад Византијског царства, превео
и приредио Младен Станковић, Предањске студије, Београд, 2011. Тарановски, Теодор, Историја српскої права у немањићкој
држави, I, Геца Кон, Београд, 1931. Таушев, архиепископ Аверкије, Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, Библиотека Образ Светачки, Београд, 2007. Теодосије, Житија, Стара српска књижевност, књига 5, прилагођавање са српскословенског језика Лазар Мирковић; редакција превода Димитрије Богдановић; приредио проф. др Димитрије Богдановић, Просвета - СКЗ, Београд, 1988. Тодић, Бранислав, Грачаница, Музеј у Приштини - Народна и универзитетска библиотека - Универзитет у Приштини, Приштина, 1999. Тодић, Бранислав, Грачаница - сликарство, Просвета - Јединство, Београд - Приштина, 1988. Тодић, Бранислав,,,Краљ Милутин са сином Константином и родитељима монасима на фресци у Грачаници“, Саопштења, 25, Републички завод за заштиту споменика културе CP Србије, Београд, 1993. ՝----- :-Sro548c f^------'
Изабрана литература Тодић, Бранислав,„0 неким пресликаним портретима у Дечанима“, Зборник Народної музеја, ХІ-2, Београд, 1983. Тревор-Ропер, Хју, Усйон хришћанске Европе, превео Бранко Момчиловић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци Нови Сад, 2009. Трифуновић, ТЕјорђе, Стара
срйска књижевност, Основе, Филип Вишњић, Београд, 1995. Троицки, Сергије, „Црквено-политичка идеологија светосавске Крмчије и Властарове Синтагме“, Глас Срйске академије наука, ССХІІ, Одељење друштвених наука, Нова серија, 2, Београд, 1953. Трпковић, Вељан, „Бранивојевићи“, Историјски їласник, 3-4,
Друштво историчара Србије, Београд, 1960. Трпковић, Вељан,„Када je Степан II Котроманић први пут продро уХум“, Историјски їласник, 1-2, Друштво историчара Србије, Београд, 1960. Трпковић, Вељан,„Око уступања’ Стона и Пељешца Дубровчанима (13261333)“ Историјски їласник, 1, Београд 1963. Турилов,
Анатолиј Аркадьевич, Студије из словенскоt u срйскої cpegweï века, Чигоја штампа, Београд, 2014. Ћирковић, Сима; Богдановић, Димитрије; Kopah, Војислав; Максимовић, Јованка; Мијатовић, Павле, Историја Црне Горе, књига друга, Од краја XII до краја XV вијека, први том, Црна Гора у доба Немањића,
Редакција за историју Црне Горе, Титоград, 1970. Ћирковић Сима; Божић Иван; Богдановић Димитрије; Тјурић Војислав, Историја Црне Горе, књига 2, Историјски институт Црне Горе Побједа, Подгорица, 2006. Ћирковић Сима; Ковачевић-Којић Десанка; Ћук Ружа, Старо српскорударство, Букова задужбина -
Прометеј, Београд - Нови Сад, 2002. Ћирковић, Сима М., „Жича као архијерејско средиште“, Манастир Жича, Зборник
радова, Народни музеј - Завод за заштиту споменика културе, Краљево, 2000. Ћирковић, Сима М., „Преци Немањини и њихова постојбина“, Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 2000. Ћирковић, Сима, „Београд под краљем Душаном?“, Зборник историјскоГ музеја Србије, 17-18, Београд, 1981. Ћирковић, Сима, „Биографија краља Милутина у Улијарској повељи“, Архиепископ Данило II u юеїово доба, Београд, 1991. Ћирковић, Сима, „Дубровачка ковница и производња сребра у Србији и Босни“, Историјски їласник, 1 -2, Друштво историчара Србије, Бео град, 1976. Ћирковић, Сима, „Земља Мачва и град Мачва“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига LXXIV, свеска 1-4, Београд, 2008. Ћирковић, Сима, Историја средњовековне босанске државе, СКЗ, Београд, 1964. Ջյ օ549օ ք^
Изабрана литература Ћирковић, Сима, „Краљ Стефан Драгутин“, Рачански зборник, 3, Манастир Рача - Фондација Рачанска баштина, Бајина Башта, 1997. Ћирковић, Сима,,,Образоваше српске државе“, Историја српскої народа, I, друго издање, СКЗ, Београд, 1994. Ћирковић, Сима, „Осамостаљивање и успон дукљанске
државе“, Историја српскої народа, I, друго издање, СКЗ, Београд, 1994. Ћирковић, Сима, „Православна црква у средњовековној српској држави“, Срйска православна црква 1219-1969: споменица о 750-годишњици аутокефалности, Свети архијерејски синод СПЦ, Београд, 1969. Ћирковић, Сима, „Прва повеља краља
Стефана Дечанског Дубровнику“, Прилози КЈИФ, 37, Београд, 1971. Ћирковић, Сима, „Предговор“, у: Бошко И. Бојовић, Краѣевство и све тост. Ћирковић, Сима, Работници, војници, духовници: друштва средюовековної Балкана, приредио Властимир 'ђокић, Equilibrium, Београд, 1997. Ћирковић, Сима, Срби међу
геройским народима, Equilibrium, Београд, 2004. Ћирковић, Сима, „Србија и Царство“, Глас САНУ, 384,. Одељење историжских наука, књига 10, САНУ, Београд, 1998. Ћирковић, Сима,„Србија уочи царства“, Дечани и византијска уметност срединой XIV века, Приштина-Београд, 1989. Ћирковић, Сима, „Српске
Notitiae episcopatuum“, Споменица епископу шумадијском Господину Сави, Нови Сад, 2001. Ћирковић, Сима,„Унутрашња политика краља Милутина“, Историја срп скої народа, књига 1, СКЗ, Београд, 1994. Ћоровић, Владимир, Илустрована историја Срба, I, Политика - Народна књига, Београд, 2005. Ћоровић,
Владимир, Историја Југославије, Народно дело, Београд, 1933. Ћоровић, Владимир, Историја српскої народа, књига 1,
Глас српски - Ars Libri, Бања Лука - Београд, 1997. Ђоровић, Владимир, „Подела власти између крал ева Драгутина и Милу тина, 1282-1284“, Глас, САН, Београд, 1929. Ћоровић, Владимир, Покрети и дела, Издавачка юьижарница Геце Кона, Београд, 1921. Ћоровић-Љубинковић, Мирјана,„Одраз култа св. Стефана у српској средњовековној уметности“, СтаринаруН. с„ 12, Археолошки институт, Београд,1961. Ћоровић-Љубинковић, Мирјана,„Претечина десница и друго крунисање Првовенчаног“, Старинар, орган Археолошког друштва Србије, нова серија, књига V-VI, САНУ Београд, 1956. Ћук, Ружа, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, Историјски институт, посебна издања, књига 23, Просвета, Београд, 1986. Узелац, Александар,„’Кан’Ногај,крал Милутин и српско-татарски сукоби крајем XII века“, Војно-историјски їласник, Институт за страте- Ջյօ 550
Изабрана литература гијска истраживања - Одељење за војну историју Министарства одбране Републике Србије, бр. 1, Београд, 2009. Узелац, Александар, „Ko je спално Жичу“, Браничевски їласник, Удружење историчара Браничева и Тимочке крајине, Пожаревац, 2009. Узелац, Александар, „Најамничке војске краља
Стефана Уроша II Милутина“, Војно-историјски їласник, 2, Институт за стратегијска истраживања - Одељење за војну историју, Београд, 2011. Узелац, Александар, „О српској принцези и бугарској царици Ани (Прилог познавању бракова краља Милутина)“, ИЧ, књига LXIII, Београд, 2014. Узелац, Александар,
„Папа Бонифације VIII, Magnus miles Симон Роси и крал. Стефан Урош II Милутин“, Беоїрадски историјски їласник, вол. V, Одељење за историју, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 2014. Узелац, Александар, Под сенком Пса - Татари и јужнословенске земње у gpyïoj половини XIII века,
Утопија, Београд, 2015. Узелац, Александар, „Србија и мамелучки Египат током XIII и XIV века“, Беоїрадски историјсш їласник, IV, Одељење за историју, Филозоф ски факултет, Универзитет у Београду, Београд, 2013. Узелац, Александар Б„ Србија, Буїарска и Татари у gpyïoj половини XIII века, докторска
дисертација, Београд, 2012. Узелац, Александар; Радовановић, Бојана, „Црквена и световна политика краља Милутина црема западним силама почетном XIV века неколико нових запажања“, Свети цар Константин и хришһанство, том I, Међународни научни скуп поводом 1700. годишњице Миланског едикта 31. мај - 2.
јун 2013, Центар за црквене студије, Ниш, 2013. Успенски, Фјодор, Историја Византијског царства од 6. до 9.
века, превод Зоран Буљугић, Zepter book world, Београд, 2000. Успенски, Фјодор, Историја Византщскої царства од 11. до 15. века, пре вод Антонина Пантелић, Zepter book world, Београд, 2000. Фабер, Мориц, „Право барских надбискупа на наслов ’примас Cpónjè’“, Гласник земаѣскоі музеја у Босни и Херцеїовини, XVII, Сарајево, 1906. Фајфрић, Борис, „Историјске чињенице Христовог распећа у време римског намесника Понтија Пилата“, Годишњак, часопис Богословског факултета „Св. Василије Острошки“, свеска 1, бр. 14, Неточно Сарајево,2015. Ферјанчић, Божидар, „Архиепископ Данило II и Византија“, Архиепископ Данило II и юеїово доба, Београд, 1991. Ферјанчић, Божидар,,,Аутокефалност Српске цркве и Охридска архиепис копка“, Међународни научни скуп Сава Немањић - Свети Сава, историја и предање, децембар 1976, САНУ, Београд, 1979. Ферјанчић, Божидар, Византија и Јужни Словени, Етхос, Београд, 2009.
Изабрана литература Ферјанчић, Божидар, Византијски и српски Сер у XIV столећу, САЩ посебна издања, књига DCXXIX, Одељење историјских наука, књига 21, Београд, 1994. Ферјанчић, Божидар, Деспоти у Византији u јужнословенским земѣама, Византолошки институт, књ. 8, посебна издања, кн . СССХХХѴІ, САНУ
Београд, 1960. Ферјанчић, Божидар, „Долазак Хрвата и Срба на Балканско полуострво (Осврт на нова тумачења)“, ЗРВИ, XXXV, САЩ Београд, 1996. Ферјанчић, Божидар, „Савладарство у доба Палеолога“, ЗРВИ, 24-25, САНУ, Београд, 1986. Ферјанчић, Божидар, „Србија и византијски свет у првој половини века XIII
(1204-1261)“, ЗРВИ, 27-28, САНУ Београд, 1989. Ферјанчић, Божидар, „Стефан Немања у византијској политици друге половине XII века“, Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви, Београд, 2000. Ферјанчић, Божидар; Максимовић, Љубомир, „Свети Сава и Србија између Епира и Никеје“, Свети Сава у српској
историји и традицији, Краљево-Београд, 1998. Ферлуга, Јадран, Византијска управа у Далмацији, Византолошки инсти тут, књига 6, посебна издања, књига ССХСІ, САНУ Београд, 1975. Ферлуга, Јадран,„Византијске војне операције против Угарске у току 1166. године“, ЗРВИ, XIX, Београд, 1980. Филиповић,
Миленко С., Трачки коњаник: студије из духовне културе, радове изабрао Иван Ковачевић, Просвета, Београд, 1986. Фисковић, Игор, „Дечани и архитектура источнојадранске обале у XIV вијеку“, Дечани и византијска уметност средином XIV века, Приштина-Београд, 1989. Фостиков, Александра, „Жена - између
врлине и греха“ (према: Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић, Приватни живот у српским земѣама у средњем
веку). Фотић, Александар, „Стварање традиције: Милутинов или Каваларов пирг?“, Пета казивања о Светој Гори, Просвета, Друштво пријатеља Свете Горе Атоске, Византолошки институт САНУ Београд, 2007. Хара-Даван, Э., Чиншс-хан как полководец и elo наследие, Элиста, 1991. (према: Александар Б. Узелац, Србија, Буїарска и Татари у gpyïoj половини XIII века, докторска дисертација, Београд, 2012). Харди, Дула, „Господари и банови оностраног Срема и Мачве у XIII веку“, Споменица историјског архива „Срем “, 8, Сремска Митровица,2009. Хафнер, Станислав, „Данило II као средњовековни историограф“, Архие пископ Данило II и његово доба, Београд, 1991. Хафнер, Станислав, Српски средњи век, превод Јованка Калић и Слободан Грубачић, Завод за уџбенике и наставна средства - Вукова задужбина - Матица српска, Београд, 2001. ■^jo552o^
Изабрана литература Хојзинга, Јохан, Јесен средњега века, превод Страхиња К. Костић, Матица српска, Нови Сад, 1991. Хоружиј, Сергеј Сергејевич,Дммтш: о тиховању - аскетско учење о човеку у богословском и филозофском тумачеѣу, превео Мирослав Ивановић, Бримо, Београд, 2002. Цамблак, Григорије,
Књижевни рад у Србији, Просвета - СКЗ, Београд, 1989. Црњански, Милош, Свети Сава, Глас цркве, посебна издања, књига VI, Шабац, 1988. Цурк, Франц, „Плаштаница српског краља Стефана Уроша II Милутина“, Зборник радова Ниш и Византија, V, Ниш, 2007. Чанак-Медић, Милка, Архитектура Немањиног доба, II,
Цркве у Полимљу и на Приморју, Републички завод за заштиту споменйка културе Србије, Београд, 1989. Чанак-Медић, Милка; Бошковић, Ђурђе, Архитектура Немањиног доба, I, Цркве у Топлици и долини Ибра u Мораве, Републички завод за заштиту споменйка културе Србије - Археолошки институт, Бео град, 1986.
Чоловић, Радоје,„800 година српске медицине и 140 година Српског лекарског друштва“, Предаваше одржано на Другом научном скупу „800 година српске медицине“, манастир Св. Прохор Пчињски, од 9. до 12. јуна 2011. године. Чремошник, Грегор, Канцеларијски и нотарски списи, I, Београд, 1932. (према: Ружа
Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, Историјски институт, посебна издања, књига 23, Просвета, Београд, 1986). Чремошник, Грегор, Око боїумилства у средњевековној Босни, Просвета, 1,Сарајево, 1937. Чремошник, Грегор, Развој српског новчарства до краља Милутина, СКА, Београд, 1933. (према: Ружа
Ћук, Србија и Венеција у XIII и XIV веку, Историјски институт, посебна издања, књига 23, Просвета, Београд,
1986). Чремошник, Ирма, „Истраживање у Мушићима и Жабљаку и први налаз најстаријих словенских насеља код нас“, Гласник Земаѣскоі музеја, XXV, Земаљски музеј, Сарајево, 1970. Џелебџић, Дејан М., Друштво у Епирској држави прве половине XIII века, докторска дисертација, Београд, 2012. Шакота, Мирјана, Дечанска ризница, Просвета - Републички завод за заштиту споменйка културе - Јединство, Београд - Приштина, 1984. Шакота, Мирјана, Манастир Високи Дечани, Управа манастира Високи Дечани, Београд, 1987. Шаркић, Срђан, „Владарске титуле у средњовековној Србији“, Зборник радова Правної факултета, година XLVI, бр. 2, Правни факултет Нови Сад, Нови Сад, 2012. Шаркић, Срђан, Правне и политичке идеје у Неточном римском царству - Од почетка Константинове до краја Јустинијанове владавше, Научна књига, Београд, 1984.
Изабрана литература Шаркић, Срђан, „The Concept of Marriage in Roman, Byzantine and Serbian medieval law“ (Појам брака у римском, византијском и српском средњовековном праву), ЗРВИ, XLI, САНѴ Београд, 2004. Шејне, Ђан-Клод, Историја Византије, превод Олга Срећковић, ЗД+, Нови Сад, 2006. Шимањски, Едвард, Култура upenuīuja, Радничка штампа, Београд, 1981. Шишић, Фердо,„Пад бана Младена Шубића, бана хрватскога и босанскога: историчка студија“, Гласник Земаѣскоі музеја за Босну и Херцеіовину, XIV, Сарајево, 1902. Шкриванић, Тавро, Путеви у средњовековној Србији, Туристичка штампа, Београд, 1974. Шпадијер, Ирена,Живот са књшом (према: Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић, Приватни живот у срйским земљама у средњем веку). Шупут, Марица, „Gottesmutterkirche als Kultbau im Rahmen der byzanti nischen Architektur ihrer Zeit“ (Богородичина црква у Студеници као култна грађевина у оквиру византијске архитектуре свога вре мена), Студеница и византијскауметност око 1200. їодине, САНѴ књига XLI, Одељење историјских наука, књига 11, Београд, 1988. 554 |
any_adam_object | 1 |
any_adam_object_boolean | 1 |
author | Mičeta, Luka 1959- |
author_GND | (DE-588)1051808405 |
author_facet | Mičeta, Luka 1959- |
author_role | aut |
author_sort | Mičeta, Luka 1959- |
author_variant | l m lm |
building | Verbundindex |
bvnumber | BV047466839 |
ctrlnum | (OCoLC)1269388335 (DE-599)BVBBV047466839 |
edition | Prvo izdanje |
format | Book |
fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03310nam a2200661 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV047466839</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">210915s2021 yu a||| b||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788651517429</subfield><subfield code="9">978-86-515-1742-9</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1269388335</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047466839</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="044" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">yu</subfield><subfield code="c">XA-RS</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Mičeta, Luka</subfield><subfield code="d">1959-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1051808405</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Nemanjići</subfield><subfield code="b">biografija : nek se znade da smo carevali</subfield><subfield code="c">Luka Mičeta</subfield></datafield><datafield tag="250" ind1=" " ind2=" "><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Prvo izdanje</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-04</subfield><subfield code="a">Novi Sad</subfield><subfield code="b">Prometej</subfield><subfield code="c">2021.</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-05</subfield><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Dom omladine</subfield><subfield code="c">2021.</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">556 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen</subfield><subfield code="c">25 cm</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Tiraž 2000. - Literaturverzeichnis Seite 509-554</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="600" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Nemanjiden</subfield><subfield code="d">1123-1394</subfield><subfield code="0">(DE-588)11900559X</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Nemanja dynasty / Biography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Serbia / Kings and rulers / Biography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Nemanja dynasty</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="0"><subfield code="a">Kings and rulers</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Serbia</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="0"><subfield code="a">Biography</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="0"><subfield code="a">Biography as an art or literary form</subfield></datafield><datafield tag="653" ind1=" " ind2="6"><subfield code="a">Biographies</subfield></datafield><datafield tag="655" ind1=" " ind2="7"><subfield code="0">(DE-588)4006804-3</subfield><subfield code="a">Biografie</subfield><subfield code="2">gnd-content</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Nemanjiden</subfield><subfield code="d">1123-1394</subfield><subfield code="0">(DE-588)11900559X</subfield><subfield code="D">p</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Personenregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Ortsregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Мичета, Лука</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2=" "><subfield code="6">250-02/(N</subfield><subfield code="a">Прво издање</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-03/(N</subfield><subfield code="a">Немањићи</subfield><subfield code="b">биографија : нек се знаде да смо царевали</subfield><subfield code="c">Лука Мичета</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-04/(N</subfield><subfield code="a">Нови Сад</subfield><subfield code="b">Прометеј</subfield><subfield code="c">2021.</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-05/(N</subfield><subfield code="a">Београд</subfield><subfield code="b">Дом омладине</subfield><subfield code="c">2021.</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20210915</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032868533</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09022</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09021</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09023</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
genre | (DE-588)4006804-3 Biografie gnd-content |
genre_facet | Biografie |
id | DE-604.BV047466839 |
illustrated | Illustrated |
index_date | 2024-07-03T18:08:18Z |
indexdate | 2024-07-10T09:12:57Z |
institution | BVB |
isbn | 9788651517429 |
oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032868533 |
oclc_num | 1269388335 |
open_access_boolean | |
owner | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
owner_facet | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
physical | 556 Seiten Illustrationen 25 cm |
psigel | BSB_NED_20210915 |
publishDate | 2021 |
publishDateSearch | 2021 |
publishDateSort | 2021 |
publisher | Prometej Dom omladine |
record_format | marc |
spelling | 880-01 Mičeta, Luka 1959- Verfasser (DE-588)1051808405 aut 880-03 Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali Luka Mičeta 880-02 Prvo izdanje 880-04 Novi Sad Prometej 2021. 880-05 Beograd Dom omladine 2021. 556 Seiten Illustrationen 25 cm txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Tiraž 2000. - Literaturverzeichnis Seite 509-554 Text serbisch Kyrillisch Nemanjiden 1123-1394 (DE-588)11900559X gnd rswk-swf Nemanja dynasty / Biography Serbia / Kings and rulers / Biography Nemanja dynasty Kings and rulers Serbia Biography Biography as an art or literary form Biographies (DE-588)4006804-3 Biografie gnd-content Nemanjiden 1123-1394 (DE-588)11900559X p DE-604 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Personenregister Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Ortsregister Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Мичета, Лука ut 250-02/(N Прво издање 245-03/(N Немањићи биографија : нек се знаде да смо царевали Лука Мичета 264-04/(N Нови Сад Прометеј 2021. 264-05/(N Београд Дом омладине 2021. |
spellingShingle | Mičeta, Luka 1959- Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali Nemanjiden 1123-1394 (DE-588)11900559X gnd |
subject_GND | (DE-588)11900559X (DE-588)4006804-3 |
title | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali |
title_auth | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali |
title_exact_search | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali |
title_exact_search_txtP | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali |
title_full | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali Luka Mičeta |
title_fullStr | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali Luka Mičeta |
title_full_unstemmed | Nemanjići biografija : nek se znade da smo carevali Luka Mičeta |
title_short | Nemanjići |
title_sort | nemanjici biografija nek se znade da smo carevali |
title_sub | biografija : nek se znade da smo carevali |
topic | Nemanjiden 1123-1394 (DE-588)11900559X gnd |
topic_facet | Nemanjiden 1123-1394 Biografie |
url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032868533&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
work_keys_str_mv | AT micetaluka nemanjicibiografijanekseznadedasmocarevali |