Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije:
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Elektronisch E-Book |
| Sprache: | Bosnian |
| Veröffentlicht: |
Sarajevo [Bosnia and Herzegovina]
Sarajevo Open Centre
2015
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | BSB01 |
| Beschreibung: | Svakoj osobi je potrebno ostaviti pravo da izrazi svoj stav u pogledu prihvatanja ili neprihvatanja legalizacije istospolne zajednice. Međutim, ti stavovi ne smiju biti formirani na osnovu mržnje, osude ili prezira. Homoseksualnost kao psihoseksualni poremećaj identiteta desetom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti, više se ne smatra bolešću. Uprkos tome, u većini društava homoseksualnost se smatrala socijalnim tabuom. Socijalna stigmatizacija homoseksualno orijentisanih osoba pokušava se minimalizirati pravnim normiranjem istospolnih zajednica života, podvrgavajući ih principu "različito, ali ravnopravno". Upravo radi potrebe zaštite "prava na različitost" evropsko zakonodavstvo od kraja 90-ih godina prošlog stoljeća počinje donositi akte koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu spolne orijentacije i uvodi zaštitu homoseksualaca i njihovih zajednica. U sekundarnim i primarnim izvorima prava Evropske unije (u daljem tekstu: EU) propisuje se zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Amsterdamski ugovor predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih akata kojima se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. U Povelji EU o osnovnim pravima (iz 2000. godine, zamijenjenom istoimenom Poveljom iz 2007.- 2007/C 303/01), takođe se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Pravo na sklapanje braka prema navedenoj Povelji nije u vezi sa osobama različitog spola, već je pravo na sklapanje braka zagarantovano nacionalnim zakonima koji uređuju izvršavanje prava na brak. U direktivama Vijeća Evropske unije (u daljem tekstu: VEU) i Evropskog parlamenta (u daljem tekstu: EP) nakon 2000. godine seksualna orijentacija je uvedena kao zabranjeni osnov diskriminacije. Međutim, ovim aktima se nije puno odmaklo u zaštiti homoseksualno orijentisanih osoba, mada se to moglo učiniti, s obzirom na obavezujući karakter ovih akata. Državama članicama data je mogućnost (nisu obavezane) da istospolne partnere tretiraju kao bračne partnere, odnosno države članice su obavezane da ih tretiraju kao članove porodice, ukoliko zakon države članice, u koju ulazi istospolni partner, tretira ovaj odnos kao ekvivalent braku |
| Beschreibung: | 1 Online-Ressource (1 p. 154) |
| ISBN: | 9789958536335 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nmm a2200000zc 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV047449610 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | cr|uuu---uuuuu | ||
| 008 | 210902s2015 |||| o||u| ||||||bos d | ||
| 020 | |a 9789958536335 |9 978-9958-536-33-5 | ||
| 035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol514304 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1268187543 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV047449610 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
| 041 | 0 | |a bos | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 100 | 1 | |a Krešić, Boris |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije |c Boris Krešić |
| 264 | 1 | |a Sarajevo [Bosnia and Herzegovina] |b Sarajevo Open Centre |c 2015 | |
| 264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2015 | |
| 300 | |a 1 Online-Ressource (1 p. 154) | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b c |2 rdamedia | ||
| 338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Svakoj osobi je potrebno ostaviti pravo da izrazi svoj stav u pogledu prihvatanja ili neprihvatanja legalizacije istospolne zajednice. Međutim, ti stavovi ne smiju biti formirani na osnovu mržnje, osude ili prezira. Homoseksualnost kao psihoseksualni poremećaj identiteta desetom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti, više se ne smatra bolešću. Uprkos tome, u većini društava homoseksualnost se smatrala socijalnim tabuom. Socijalna stigmatizacija homoseksualno orijentisanih osoba pokušava se minimalizirati pravnim normiranjem istospolnih zajednica života, podvrgavajući ih principu "različito, ali ravnopravno". Upravo radi potrebe zaštite "prava na različitost" evropsko zakonodavstvo od kraja 90-ih godina prošlog stoljeća počinje donositi akte koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu spolne orijentacije i uvodi zaštitu homoseksualaca i njihovih zajednica. | ||
| 500 | |a U sekundarnim i primarnim izvorima prava Evropske unije (u daljem tekstu: EU) propisuje se zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Amsterdamski ugovor predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih akata kojima se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. U Povelji EU o osnovnim pravima (iz 2000. godine, zamijenjenom istoimenom Poveljom iz 2007.- 2007/C 303/01), takođe se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Pravo na sklapanje braka prema navedenoj Povelji nije u vezi sa osobama različitog spola, već je pravo na sklapanje braka zagarantovano nacionalnim zakonima koji uređuju izvršavanje prava na brak. U direktivama Vijeća Evropske unije (u daljem tekstu: VEU) i Evropskog parlamenta (u daljem tekstu: EP) nakon 2000. godine seksualna orijentacija je uvedena kao zabranjeni osnov diskriminacije. | ||
| 500 | |a Međutim, ovim aktima se nije puno odmaklo u zaštiti homoseksualno orijentisanih osoba, mada se to moglo učiniti, s obzirom na obavezujući karakter ovih akata. Državama članicama data je mogućnost (nisu obavezane) da istospolne partnere tretiraju kao bračne partnere, odnosno države članice su obavezane da ih tretiraju kao članove porodice, ukoliko zakon države članice, u koju ulazi istospolni partner, tretira ovaj odnos kao ekvivalent braku | ||
| 650 | 4 | |a Gender Studies | |
| 650 | 4 | |a Law, Constitution, Jurisprudence | |
| 650 | 4 | |a Civil Law | |
| 650 | 4 | |a Human Rights and Humanitarian Law | |
| 650 | 4 | |a Sociology | |
| 650 | 4 | |a Family and social welfare | |
| 650 | 4 | |a EU-Legislation | |
| 710 | 2 | |a Central and Eastern European Online Library |e Sonstige |4 oth | |
| 776 | 0 | 8 | |i Erscheint auch als |n Druck-Ausgabe |z 978-9958-536-33-5 |
| 912 | |a ZDB-45-CGR | ||
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032851608 | ||
| 966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/book-detail?id=514304 |l BSB01 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804182746355990528 |
|---|---|
| adam_txt | |
| any_adam_object | |
| any_adam_object_boolean | |
| author | Krešić, Boris |
| author_facet | Krešić, Boris |
| author_role | aut |
| author_sort | Krešić, Boris |
| author_variant | b k bk |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV047449610 |
| collection | ZDB-45-CGR |
| ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol514304 (OCoLC)1268187543 (DE-599)BVBBV047449610 |
| format | Electronic eBook |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03740nmm a2200469zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV047449610</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">210902s2015 |||| o||u| ||||||bos d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9789958536335</subfield><subfield code="9">978-9958-536-33-5</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol514304</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1268187543</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047449610</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">bos</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Krešić, Boris</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije</subfield><subfield code="c">Boris Krešić</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sarajevo [Bosnia and Herzegovina]</subfield><subfield code="b">Sarajevo Open Centre</subfield><subfield code="c">2015</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2015</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource (1 p. 154)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Svakoj osobi je potrebno ostaviti pravo da izrazi svoj stav u pogledu prihvatanja ili neprihvatanja legalizacije istospolne zajednice. Međutim, ti stavovi ne smiju biti formirani na osnovu mržnje, osude ili prezira. Homoseksualnost kao psihoseksualni poremećaj identiteta desetom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti, više se ne smatra bolešću. Uprkos tome, u većini društava homoseksualnost se smatrala socijalnim tabuom. Socijalna stigmatizacija homoseksualno orijentisanih osoba pokušava se minimalizirati pravnim normiranjem istospolnih zajednica života, podvrgavajući ih principu "različito, ali ravnopravno". Upravo radi potrebe zaštite "prava na različitost" evropsko zakonodavstvo od kraja 90-ih godina prošlog stoljeća počinje donositi akte koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu spolne orijentacije i uvodi zaštitu homoseksualaca i njihovih zajednica. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">U sekundarnim i primarnim izvorima prava Evropske unije (u daljem tekstu: EU) propisuje se zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Amsterdamski ugovor predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih akata kojima se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. U Povelji EU o osnovnim pravima (iz 2000. godine, zamijenjenom istoimenom Poveljom iz 2007.- 2007/C 303/01), takođe se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Pravo na sklapanje braka prema navedenoj Povelji nije u vezi sa osobama različitog spola, već je pravo na sklapanje braka zagarantovano nacionalnim zakonima koji uređuju izvršavanje prava na brak. U direktivama Vijeća Evropske unije (u daljem tekstu: VEU) i Evropskog parlamenta (u daljem tekstu: EP) nakon 2000. godine seksualna orijentacija je uvedena kao zabranjeni osnov diskriminacije. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Međutim, ovim aktima se nije puno odmaklo u zaštiti homoseksualno orijentisanih osoba, mada se to moglo učiniti, s obzirom na obavezujući karakter ovih akata. Državama članicama data je mogućnost (nisu obavezane) da istospolne partnere tretiraju kao bračne partnere, odnosno države članice su obavezane da ih tretiraju kao članove porodice, ukoliko zakon države članice, u koju ulazi istospolni partner, tretira ovaj odnos kao ekvivalent braku</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Gender Studies</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Law, Constitution, Jurisprudence</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Civil Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Human Rights and Humanitarian Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Sociology</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Family and social welfare</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">EU-Legislation</subfield></datafield><datafield tag="710" ind1="2" ind2=" "><subfield code="a">Central and Eastern European Online Library</subfield><subfield code="e">Sonstige</subfield><subfield code="4">oth</subfield></datafield><datafield tag="776" ind1="0" ind2="8"><subfield code="i">Erscheint auch als</subfield><subfield code="n">Druck-Ausgabe</subfield><subfield code="z">978-9958-536-33-5</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032851608</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/book-detail?id=514304</subfield><subfield code="l">BSB01</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
| id | DE-604.BV047449610 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T18:03:10Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:12:27Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9789958536335 |
| language | Bosnian |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032851608 |
| oclc_num | 1268187543 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 1 Online-Ressource (1 p. 154) |
| psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
| publishDate | 2015 |
| publishDateSearch | 2015 |
| publishDateSort | 2015 |
| publisher | Sarajevo Open Centre |
| record_format | marc |
| spelling | Krešić, Boris Verfasser aut Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije Boris Krešić Sarajevo [Bosnia and Herzegovina] Sarajevo Open Centre 2015 Frankfurt M. CEEOL 2015 1 Online-Ressource (1 p. 154) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier Svakoj osobi je potrebno ostaviti pravo da izrazi svoj stav u pogledu prihvatanja ili neprihvatanja legalizacije istospolne zajednice. Međutim, ti stavovi ne smiju biti formirani na osnovu mržnje, osude ili prezira. Homoseksualnost kao psihoseksualni poremećaj identiteta desetom revizijom Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti, više se ne smatra bolešću. Uprkos tome, u većini društava homoseksualnost se smatrala socijalnim tabuom. Socijalna stigmatizacija homoseksualno orijentisanih osoba pokušava se minimalizirati pravnim normiranjem istospolnih zajednica života, podvrgavajući ih principu "različito, ali ravnopravno". Upravo radi potrebe zaštite "prava na različitost" evropsko zakonodavstvo od kraja 90-ih godina prošlog stoljeća počinje donositi akte koji zabranjuju diskriminaciju po osnovu spolne orijentacije i uvodi zaštitu homoseksualaca i njihovih zajednica. U sekundarnim i primarnim izvorima prava Evropske unije (u daljem tekstu: EU) propisuje se zabrana diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Amsterdamski ugovor predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih akata kojima se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. U Povelji EU o osnovnim pravima (iz 2000. godine, zamijenjenom istoimenom Poveljom iz 2007.- 2007/C 303/01), takođe se zabranjuje diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije. Pravo na sklapanje braka prema navedenoj Povelji nije u vezi sa osobama različitog spola, već je pravo na sklapanje braka zagarantovano nacionalnim zakonima koji uređuju izvršavanje prava na brak. U direktivama Vijeća Evropske unije (u daljem tekstu: VEU) i Evropskog parlamenta (u daljem tekstu: EP) nakon 2000. godine seksualna orijentacija je uvedena kao zabranjeni osnov diskriminacije. Međutim, ovim aktima se nije puno odmaklo u zaštiti homoseksualno orijentisanih osoba, mada se to moglo učiniti, s obzirom na obavezujući karakter ovih akata. Državama članicama data je mogućnost (nisu obavezane) da istospolne partnere tretiraju kao bračne partnere, odnosno države članice su obavezane da ih tretiraju kao članove porodice, ukoliko zakon države članice, u koju ulazi istospolni partner, tretira ovaj odnos kao ekvivalent braku Gender Studies Law, Constitution, Jurisprudence Civil Law Human Rights and Humanitarian Law Sociology Family and social welfare EU-Legislation Central and Eastern European Online Library Sonstige oth Erscheint auch als Druck-Ausgabe 978-9958-536-33-5 |
| spellingShingle | Krešić, Boris Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije Gender Studies Law, Constitution, Jurisprudence Civil Law Human Rights and Humanitarian Law Sociology Family and social welfare EU-Legislation |
| title | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije |
| title_auth | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije |
| title_exact_search | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije |
| title_exact_search_txtP | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije |
| title_full | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije Boris Krešić |
| title_fullStr | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije Boris Krešić |
| title_full_unstemmed | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije Boris Krešić |
| title_short | Zajednice života osoba istog spola u pravu zemalja Evropske unije |
| title_sort | zajednice zivota osoba istog spola u pravu zemalja evropske unije |
| topic | Gender Studies Law, Constitution, Jurisprudence Civil Law Human Rights and Humanitarian Law Sociology Family and social welfare EU-Legislation |
| topic_facet | Gender Studies Law, Constitution, Jurisprudence Civil Law Human Rights and Humanitarian Law Sociology Family and social welfare EU-Legislation |
| work_keys_str_mv | AT kresicboris zajednicezivotaosobaistogspolaupravuzemaljaevropskeunije AT centralandeasterneuropeanonlinelibrary zajednicezivotaosobaistogspolaupravuzemaljaevropskeunije |