Kraljevina Jugoslavija i SSSR: 1929-1935.
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935.
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Beograd
Institut za međunarodnu politiku i privredu
2019.
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Abstract Abstract Literaturverzeichnis Register // Personenregister |
| Beschreibung: | Literaturverzeichnis Seite 261-270 |
| Beschreibung: | 289 Seiten |
| ISBN: | 9788670672635 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV047174623 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 210303s2019 |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788670672635 |9 978-86-7067-263-5 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1240403635 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV047174623 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 |a DE-Re13 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Petrović, Dragan |d 1964- |e Verfasser |0 (DE-588)1065477872 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Kraljevina Jugoslavija i SSSR |b 1929-1935. |c dr Dragan Petrović |
| 246 | 1 | 3 | |a The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935 |
| 246 | 1 | 3 | |a Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935 |
| 264 | 1 | |6 880-03 |a Beograd |b Institut za međunarodnu politiku i privredu |c 2019. | |
| 300 | |a 289 Seiten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Literaturverzeichnis Seite 261-270 | ||
| 546 | |a Text serbisch. - Englische, russische und serbische Zusammenfassung: The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935. Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935 | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte 1935-1941 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 0 | 7 | |a Außenpolitik |0 (DE-588)4003846-4 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Jugoslawien |0 (DE-588)4028966-7 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Sowjetunion |0 (DE-588)4077548-3 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Jugoslawien |0 (DE-588)4028966-7 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Sowjetunion |0 (DE-588)4077548-3 |D g |
| 689 | 0 | 2 | |a Außenpolitik |0 (DE-588)4003846-4 |D s |
| 689 | 0 | 3 | |a Geschichte 1935-1941 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Personenregister |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Петровић, Драган |a ut | |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |a Краљевина Југославија и СССР |b 1929-1935. |c др Драган Петровић |
| 880 | 1 | |6 264-03/(N |a Београд |b Институт за међународну политику и привреду |c 2019. | |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20210303 | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032580011 | ||
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09043 |g 947.08 |
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09042 |g 947.08 |
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09043 |g 496 |
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09042 |g 496 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804182258785976320 |
|---|---|
| adam_text | Садржај Захвалница Реч аутора 7 9 Теоретско методолошки увод 13 Први део Земља победничког социјализма, стабилизација и противречности 31 Совјетски привредни модел 40 Други део Југославија 1929-1935, унутрашња структура, спољна политика (у контексту југословенско-совјетских односа) 71 Глава 1 - Југословенска диктатура Суспензија парламетаризма Југословенско-совјетст односиу време Шестојануарске диктатуре, праћени кроз совјетске (руске) архивске изворе Глава 2 - Југословенско међународно искуство (Југославија у међународним односима) 1929-1935. Писање југословенске штампе о СССР 1929-1935. 113 170 Трећи део СССР, унутрашњи и међународни изазови 195 Глава 1 - Велики терор Глава 2 - Привредни замах и његове противречности 197 206 5 73 76 78
Закључно разматрање Важне личности у односима Краљевине Југославије и СССР 1929-1935. Краљевина СХС ()угославија) ֊ Совјетска Русија (СССР) 1918-1941. Сумарни преглед 225 Резиме Summary Резюме Библиографија Индекс имена Научна биографија аутора 255 257 259 261 271 285 6 239 246
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. Резиме Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. Рад се бави односима две земље у периоду од приближно самог почетка 1929. (Шестојануарска диктатура) па до друге половине 1935. године. Ово je период започет привременим суспендовањем, а потом све до смрти краља
Александра октобра 1934, ограничавања вишестраначјау Краљевини Југославији. Након његове смрти долази до обнављања вишестраначког система у потпуности, укључујући и мајске парламентарне изборе 1935, након чега се формира влада са Миланом Стојадиновићем на челу. Како je већ након смрти краља
Александра успостављено трочлано намесништво на челу са Кнезом Павлом, то су у даљем вођењу политике земље он и Стојадиновић имали кључни утицај, што je обележје следећег периода међуратне историје. Са друге стране, у самом СССР-y, Стаљин потпуно преузима власт и усмерава земљу у правду њеног
унутрашњег аутархичног развоја, смањујући утицај Коминтерне и идеју „ширења светске револуције , за коју се персонално залагао y ранијим годинама настанка и развоја Совјетске Русије [СССР] Лав Троцки. Ово су године када се наговештава постепени процес промене спољнополитичке концепције Москве, од
апсолутног противника Версаја и сарадње, посебно преко Коминтерне са ревизионистичким земљама у Европи до крупног обрта након доласка нациста у Немачкој на власт. Крајем овог периода СССР се окреће сарадњи са Француском као носиоцем Версајског система, улази у Друштво народа, долази до потписивања
Француско-совјетског пакта, и до покушаја реализације концепта Источног партнерства. Краљевина Југославијау obom
периоду од око шест и по година, на спољном плану не бележи нагле и посебно уочљиве промене. Француска и даље остаје сила спољнополитичког приоритета, ал и крајем овог периода, видљиво je постелено смањење дохле предоминантног францускогутицаја. Учвршћена je Мала антанта, која сада постаје заједница три државе, па када су у питању односи према СССР-y важно je да су управо Чехословачка и Румунија покретале инициативу о заједничком успостављању све три земље чланице, дипломатских односа и чак развијање сарадње са Москвом. Краљ 255
Драган Петровић Александар je показивао спремност за отопљавањем односа са СССРом, што je достигло кулминацију у прихватању у оквиру Друштва народа јуна 1933, све три чланице Мале антанте појединачно, совјетског предлога о дефиницији агресора - што се дипломата® може сматрати индиректним признањем.
Међутим, званични Београд није пратио успостављање дипломатских односа Чехословачке и Румуније са СССР-ом те године, већ je то оставио као могућност у будућности. Септембра 1934. Југославија подржава улазак СССР-a у Друштво народа. Након атентата у Марсеју октобра 1934. и убиства краља Александра,
не долази до битних промена у односима и политици Југославије и СССР-a. У Друштву народа крајем 1934. совјетска делегација прихвата начелно југословенску декларацију у вези оптужбе за логистику извршења и подстрекивања атентата, представљену obom телу, којом се поред извршиоца критикује и Мађарска.
Научно истраживање рада „Краљевина Југославија и СССР 19291935 je превасходно базирано на необјављеној архивској грађи у Архиву Југославије, пре свега дипломатској грађи Краљевине Југославије, фонду Милан Стојадиновић, Прес бироу, потом објављеној совјетској дипломатској грађи за овај период у више
издања укључујући и она новија што су заједно носећи извори за израду овог тома рада југословенско-совјетских међуратних односа. Следи објављена грађа Коминтерне, Стенографске белешке са заседања Народне скупштине Краљевине Југославије, периодика, пре свега оној на тлу југославије, потом совјетска,
затим руска емигрантска, а у мањој мери и из неких других европских земаља, мемоаристика и целокупна
литература домаћа и страна везано за тему рада. Објављивањем рада „Краљевина Југославија и СССР 19291935 , као научне монографије, заокружује се наш тротомни подухват о југословенско-совјетским односима у целокупном међуратном периоду 1918-1941, [радом je обухваћен и део Другог светског para, приближно до почетка 1944. године). 256
Драган Петровић Summary of the paper The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935. The paper deals with the relations between the two countries during the period from the very beginning of 1929 (The Sixth January dictatorship) to the second half of 1935. This period began with a temporary suspension and then the restriction of the multiparty in the Kingdom of Yugoslavia until the death of King Alexander in October 1934. After his death, the multi-party system was fully restored, including the May 1935 parliamentary elections, after which the government was formed with Milan Stojadinovic. The three-member governorship led by Prince Paul was established after the death of King Alexander. King Paul and Milan Stojadinovic had a key impact on the fiirther conduct of the country’s politics, which was the hallmark of the following period of internar history. On the other hand, in the USSR, Stalin completely took over the power and directed the country towards its internal autarchic development, reducing the influence of the Comintern and the idea of the “expansion of the world revolution” for which Trotsky personally advocated in the early years of the emergence and development of Soviet Russia (USSR). These were the years of the gradual process of changing of Moscow’s foreign policy concept from the absolute opponent of Versailles and the cooperation with the revisionist countries in Europe, especially through the Comintern, to the fundamental transformation after the Nazis came to power in Germany. At the end of this period, the USSR turned to the cooperation with France as
the bearer of the Versailles system, joined the League of Nations, signed the French-Soviet Pact and attempted to realize the concept of the Eastern Partnership. In this period of about six years, the Kingdom of Yugoslavia did not record sudden and especially noticeable changes in external relations. France remained a force of foreign policy priority, but at the end of this period, a gradual decline in pre-dominant French influence became evident. The Little Entente, which became a union of three states, was now consolidated. Regarding the relations with the USSR, it was important that Czechoslovakia and Romania have launched a joint initiative to establish diplomatic relations and even develop cooperation with Moscow. King Alexander showed his willingness to improve relations with the USSR, ----------------------------------------------- ֊ 257 -----------------------------------------------
Драган Петровић which culminated with the acceptance into the League of Nations in June 1933 of all three members of the Little Entente and the acceptance of the Soviet proposal on the definition of an aggressor - which in diplomatic terms could be considered as an indirect recognition. However, official Belgrade did not follow the establishment of diplomatic relations of Czechoslovakia and Romania with the USSR that year, but left it as a possibility in the future. In September 1934, Yugoslavia supported the entry of the USSR into the League of Nations. After the assassination in Marseille in October 1934 and the killing of King Alexander, there were no significant changes in the relations and politics of Yugoslavia and the USSR. At the end of 1934, the Soviet delegation in the League of Nations accepted in principle the Yugoslav Declaration regarding the accusations for the execution logistic and incitement of the assassination presented to this body, which has also criticized Hungary in addition to the perpetrators. The scientific research for the paper “The Kingdom of Yugoslavia ֊ USSR 1929-1935” is primarily based on unpublished archival material from the Archives of Yugoslavia, mainly diplomatic materials of the Kingdom of Yugoslavia, the fund Milan Stojadinovic, the Press Bureau and published Soviet diplomatic material from this period, including the recently published materials. All these represent the main sources for the publication of this volume on Yugoslav-Soviet interwar relations. The research is also based on the published materials of the Comintern, the
stenographic notes from the sessions of the National Assembly of the Kingdom of Yugoslavia, periodicals - first of all from the territory of Yugoslavia, then Soviet, the Russian immigrant materials and to a lesser extent from some other European countries, memoirs and both domestic and foreign literature related to the topic of this work. Publishing of the paper “The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935” as a scientific monograph, rounds up our three-volume undertaking on Yugoslav-Soviet relations in the entire interwar period of 1918-1941 (the paper also includes the part regarding the Second World War, approximately until the beginning of 1944). 258
Библиографија Извори Необјављени извори Архив Југославије: Дипломатска представништва KJ у свету, И то: серије фасцикли 370 посланство КЈ у Цариграду, посланство КЈ у Анкари, генерални конзулат KJ у Цариграду; серије фасцикли 382 посланство КЈ и генералног конзулата КЈ у Стокхолму; серије фасцикли
388 посланство КЈ у Паризу; серије фасцикли посланство КЈ у Букурешту; серије фасцикли 410 посланство КЈ у Женеви; серије фасцикли 385 посланство КЈ у Буенос Айресу; серије фасцикли 390 генерални конзулат К) у Кептауну; - документација МТИ KJ (KCXCJ архивске грађе везана за Совјетску Русију из
посланстава и генералних конзулата из: Варшаве, Беча, Будимпеште, Прага, Копенхагена, Рима, Лондона, Атине, Софије, Вашингтона, Монтевидеа, Рио Де Жанеира, Преторије, Отаве, Каира, Хелсинкија, Осла, Брисела, Мадрида, Лисабона, Цириха, Тиране; Фонд 37, Милан Стојадиновић Фонд 55 Централни прес биро.
Фонд ЦК КПЈ-КЈ, Архив Србије: Руско-српски клуб 1903-1935. Објављени извори, Вишетомназбирка докумената Документы внешней политика СССР Министерство иностранних дел СССР, Государственое издательство политической литературы, Москва, 1957-1972. 261
Драган Петровић Внешняя торговля СССР 1918-1940, Статистический обзор, М. Внешторгиздат Москва, 1960. Внешняя торговля СССР за 20 лет 1918-1937, Статистический справочник, составили С. Н. Бакулин и Д. Д. Мишустин, Международная книга, Москва, 1938. Советско-Югославские отношения 1917-1941. сборник
документов и материалов, В. В Зеленин, Михайло Апостольски, В. Д. Козлитин, Р. И. Парадизова, Наука, Москва 1992. Стенографске белешке Народне скупштине, Краљевине СХС (Југославије) 1919-1940. Извештаји министарства иностраних послова Краљевине Југославије, Извори за историју међудржавних односа
1930-1940, за овај том коришћене су издања извора за године 1930-1935, Архив Југославије, Књиге I-VI, Београд 2006-2013; Комунистичка интернационала, Стенограми и документи конгреса, Институт за међународни раднички покрет, Културни центар, ЈУР, «Привредна књига», Горњи Милановац, 1983, књиге 1-12
Тимофејев Алексеј, Милорадовић Горан, Силкин Александар (авторы-составители), Москва - Сербия; Белград - Россия. Сборник документов и материалов. Том 4. Русско-сербские отношения. 1917-1945 гг. Главное архивное управление города Москвы, Централный государственный архив города Москвы, Архив Сербии,
Москва - Белград, 2017. Перо Симић, Слободан Деспот, Тито, строго поверљиво, архивски документи, Службени власник, Београд, 2010; Аврамовски Живко, Годишњи извештаји Британское посланствау Београду, 1920-1938, Том 1 и 2, Архив Југославије, Београд, 1986. Руска емиграција у Југославији (елаборат),
Билећа 1953. Русский народный Университет в Белграде. Отчет за 1925. учебный год, Белград б.г. Кошутић Р,
«Извештај о ревизији руских кадетских корпуса који je поднео господину Министру просвете министар изасланик, 262
Крсиьевина Југославија и СССР 1929-1935. професор Београдског универзитета, Радован Кошутић», у Просветни гласник, књ. 1, св. 7-8,1922. Јовановић Ст. Радослав, Зашто сам и како био и остао у Русији од 1913. До 1923. године, Кратки меморандум Министру спољних послова Краљевине СХС, Београд, 1925.
Периодика Народна библиотека, лист Политика, сви бројеви за године 19191941. Лист Време, микрофилмовано, бројеви за године 1922-1924, и 19341938. Фрагментарни бројеви листова Дневник, Борба, Рад, Пролетер за међуратни период. Емигрантски руски листови кји су излазили у ]угославији и окружењу, попут,
Возрождение Сегодна, Зора, Утро, Час и др., Совјетска штампа за тај период, попут Правде, Известия и др. Стручно-књижевни периодични часописи-књиге у области друштвених наука и књижевности: Нова Европа, Мисао, Српски књижевни гласник, за читав међуратни период. Литература Кориш Йене књиге,
монографије, дневници Аврамовски Живко, Балканске земље и велике силе 1935-1937, Просвета, Београд, 1968, Аврамовски Живко, Балканска антанта, Институт за савремену историју, Београд, 1986; Арсенъев, А.Б. Жизнъ русских мигрантов в Сербии, Новый журнал, 2010, Балканы в европейских политических
проектах ХІХ-ХХІ вв. Москва, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва. 2014, Балфур Нил, Сели Мекеј, Кнез Павле Карађорђевић, Литера, Београд, 1990; 263
Драган Петровић Balfour Neil and Mackay Sally, Prince Paul of Yougoslavia, Hamish Hamilton, London, 1990. Барсенков A. C, Вдовин А. И, История Росси 1917-2004, Москва 2005. Безелянски Юрий, От Рюрика до Ельцина, календарь российской истории, Физкултура и спорт, Москва, 1993; Бобан Љубо, Мачек и
политикаХрватске сељачке странке 1928-1941, Први том, Либер, Издавачко предузеће, Загреб, Божић Софија, Срби у Хрватској 1918-1929, Институт за новију историју Србије, Београд, 2008, Бофа Ђовани, Повјест СССР I, Од револуције до другог свјетског рата, Лењин-Стаљин 1917-1941, Опатија 1987, Бренк Ф.
Вплив, Октобра на словенски филм, Љубљана, 1978, Важдра Андрей, Пут зла, запад: матрица глобалной гегемонии, Астра Москва, Киев, 2004. Васильев К.К. Эмиграция росссйких врачей в Королевство Сербов, Хорватов и Словенцев (в гославию), Проблемы социальной гигиены и народного здаравоохранения, 2006, Н1;
Везмар Гојко, Преглед развоја КПЈуЛици 1919-1940. и осврт на Прву окружну конференцију, Плитвичка језера 1985, Винавер Вук, Југославија - Француска између два pama, Институт за савремену историју, Београд, 1985, Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия в XX веке. Москва, Рооссийская академия
наук, Институт славяноводения, 2016. Волков Владимир, Условью проблемы новейшей истории стран Центральной и Юго-Восточной Европы, Москва, 2000, Вопросы социальной, политической и культурной истории ЮгоВосточной Европы..: Наука, Москва,1984. Вукић Драго, Српска штампа између два pama, САНУ, Београд,
1956, Вучетић Младеновић Радина, Европа на Калемегдану, ИНИС, Београд, 2003; Гелер Михаил, Њекрич
Александар, Утопија на власти, историја Совјетског Савеза, Подгорица, 2000. 264
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. Глигоријевић Бранислав, Парламент и политичке странке у Југославији 1919-1929, Институт за савремену историју, Народна књига, Београд, 1979. Глигоријевић Бранислав, Коминтерна, југословенско и српско питање, Институт за савремену историју, Београд, 1992,
Глигоријевић Бранислав, КраљАлександар Карађорђевић у европској политици, Завод зауџбенике и наставна средства, Београд, 2002, Данилов А. А., История России, Издателъский дом «Новый Учебник», Москва 2002; Дедијер Владимир, Нови прилози са биографију Jocuna Броза Тита, Младост Загреб, Либурнија
Ријека, Спектар Загреб, I и И, 1980, Димић Љубодраг, Културна политика Краљевине Југославије 19181941, I-III, Стубови културе, Београд, 1997, Димић Љубодраг, Историја српске државности, Србија и Југославија, САНУ огранак у Новом Саду; Беседе, издавачка установа православне епархије Бачке; Друштво
историчара Јужнобанатског и Сремског округа, Нови Сад, 2001. Димитров Георги, Дневник (9 март 1933-6 фебруари 1949), София, 1997. Дојч Исак, Стаљин, политичка биографија, Глобус, Загреб, 1977, До и после Версаля, Политически лидеры и идея национального государства в Центральной и Юго-Восточной
Европе, Российская Академия наук, Институт славяноведения Москва, 2009, Duroselle Jean Baptiste, Histoire diplomatique de 1919 à nos jours, Dalloz Sirey, Paris, 1997. Ђурић Остоја, Руска литерарна Србија 1920-1941, Писци, кружоци, издања, Горњи Милановац-Београд, 1990. Зуев M. H, История России, c
древности до наших дней, Всыша школая 1994, Москва; История России, XX - начала XXI века, Под редакцией Л. В. Милова,
Московский государственый университет имени М. В. Ломоносова, 2009, Югославия в XX веке. Очерки политической истории. М.: Индрик, 2011.; 265
Драган Петровић Јовановић Драгољуб, Политичке успомене, Југославије, I-V, Београд, 1997, Култура, Архив Јовановић Мирослав, Руст емиграција на Балкану 1920-1940, Чигоја штампа, Београд, 2006, Йованович Мирослав, Русская эмиграция на Балканах (1920-1940), Москва 2005;; Јовановић Мирослав
(приређивач), Срби о Русији и Русима: Од Елизабете Петровне до Владимира Путина (1750-2010), Антологија, Београд, 2011. Јовановић Мирослав, Срби и Руси 12-21 век, Народна библиотека, Београд, 2012. Югославия вXXвеке. Очерт политической истории. М.: Индрик, 2011, Кнежевић Р. Ј1.,ЉубаДавидовић, СКГ,
1940, Кризман Богдан, Вањска политика Југославенске државе 1918-1941, дипломатско-хисторијски преглед, Школска књига, Загреб; Литвињенко С. Руски лекари у Србији и Црној Гори, Београд, 2007. Марковић Гордана, Унутрашње промене и процесиу Совјетској Русији 1934-1938. у београдској штампи, Дипломски
рад, Филозофски факултет, Одељење за историју, Београд, 2003. Медведев Рой, К суду истории. О Сталине и сталинизме, Москва, Издательство «Права человека», 2002; Милова Л. В., (Под редакцией академика РАН) История России, III, Московский государственый университет имени М. В. Ломоносова, Москва,
2009; Матхюина Юлия Алексеевна, Пакалина Елена Николаевна, Болшая иллюострированная энциклопедия истории России, ООО «Дом Славянской книги», Москва, 2007; Митровић Андреј, Време нетрпељивих, ЦИД Подгорица, 2003, Наталија Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Српска књижевна задруга,
Београд, 2008; Петрановић Бранко, Историја Југославије 1918-1988. Прва књига, «Краљевина Југославија 1918-1941, Нолит,
Београд, 1989, 266
Краљевит Југославија и СССР 1929-1935. Петрановић Бранко, Историографске контроверзе, Службени лист CP], Београд, 1998, Петровић Драган Јасмина Николић, Српски народ и велике силе културно историјски процеси, Институт за политичке студије и Прометеј Нови Сад, 2008, Петровић Драган, Краљевина
Југославија и СССР 1935-1941, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2017. Петровић Драган, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Совјетска Русија 1918-1929,, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2018., Попи ТлторЈугословенско-румунски односи 1918-1941, Вршац, 1984,
Радић Р, Животу временима: Гаврило Дожић (1881-1950), Београд, 2006; Россшйкие врачи, в Королевстве Сербов, Хорватов и Словенцев (Югославии), биографический словъ и анкеты (1918-1946), Дом Русского зарубеж Александра Солженицына, Архив Југославије, Белград-Москва, 2012, Русско-сербские отношения.
1917-1945 гг. Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва.; Белград, 2017. Славяне и Россия: Проблемы войны и мира на Балканах. ХѴІІІ-ХХІ вв. Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва, 2017 Славянский мир в эпоху войн и конфликтов XX века, Алетейя, 2011, Србија и Русија
1814-1914-2014. САНУ; Одељење историјских наука, Београд, 2016. с. 426; Сербия и Россия 1814-1914-2014. Београд, Институт Славяановедения, Российской Академии наук, Москва 2016. Ставријанос Лефтен, Балкан после 1453. године, Еквилибријум, Београд, 2005. Стојадиновић Милан, Ни рат ни пакт, Отокар
Кершовани, Ријека, 1970. Тесемников В. А Россискаа емиграциа в Югославии (1919-1945) 267
Драган Петровић Токарева E. С., Отношения СССР и Ватикана, от перегоровов ка разрыву 1922-1929, Москва, 1998. Трифуновић Л., Српско сликарство 1900-1950, Београд, 1970, Хоптнер ЈакобЈугославијау кризи 1934-1941, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1973, Clissold Stephen, Yugoslavia and the Soviet Union
1939-1973,A Documentary Survey, Oxford University Press Человек на Балканах глазами русских. СПб. Алетейя, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва.2011, Џон М. Робертс, Европа 1880-1945, Клио, Београд, 2002; Коришћени чланци у научным часописима и зборницима Белаяц Миле,
«Направления ревизии истории сербско-российских отношений: Первая и Вторая мировые войны» у Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия вXXвеке. Москва, 2016. Винавер Вук, Прилог историји југословенско-совјетских односа 1929.-1934. године , Историјски гласник, Београд, 1965, стр. 3-59; Винавер
Вук, «Неуспех тајних југословенско-совјетских преговора 1934-1938 године», Зборник за историју, бр. 3,1971, Београд, стр. 28-84; Волков Владимир, «Германо-Югославские отношения и развал Малой Антанты 1933-1938», Москва, 1966; Волков Владимир, «Внешняя политика Югославии в 1935—1936 гг.» //
«Советское славяноведение», 1965, Гибианский Янович Леонид, „СССР и первая Югославия, накануне и в момент ее гибели , Двести лет новой сербской государственности - К юубилею Первого србского восстания, Санкт Петербург, 2005, стр. 279-299.; Гибианский Янович Леонид, «Некоторые неизученные проблемы
истории Коминтерна», Коминтерн: опыт, традиции, уроки. М., 1989; Югославия в XX веке: очерки политической истории. М., 2011. Р.
П. Гришина, «Большевистские планы строительства Балканской коммунистической федерации, 1920-е гг.», Балканы в европейских 268
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. политических проектах ХІХ-ХХІ вв. Москва, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва, 2014. Дејак Ладислав, «О питању нормализације политичких односа Југославије према СССР-y у годинама 1933-1937», Историја XX века, књига IX, Београд, 1988, стр.
245-291. Ђикановић Весна, «Југословенско исељеништво у САД у време велике економске кризе 1929-1934.», Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе 1-2,2005, Београд, Јовановић Мирослав, „Руска православна загранична црква у Југославији током двадесетих и тридесетих година 20. века , у: Српска теологија
у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књига 3 (2008),160-178. -Микац Маријан, „Руски филмови код нас , Нова Европа, књига бр. XXVIII, бр. 3, март 1935, Петрович Драган, «Россия и Балканы - историческое наследие и современные отношения, в Выстраивая добрососедство, Россия на
пространствах Европы, Ассоциация Европейских исследований, Институт Европы, Российской Академии наук, Москва, 2013, стр. 119-132. Пилько Н. С, «Политическая жизнь Антона Корошца», До и после Версаля: Политические лидеры и идея национального государства в Центральной и Юго-Восточной Европе, Москва:
«Индрик», 2009. Силкин А. А «Югославский сектор КУНМЗ как «зеркало» советской действительности и прообраз титовской Югославии. 1925-1936 гг», . Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия в XX веке. Москва, Рооссийская академия наук, Институт славяноводения,2016. А. А. Силкин, «Король Югославии
Александр Карагеоргиевич», До и после Версаля: Политические лидеры и идея национального государства в
Центральной и Юго-Восточной Европе. Москва: «Индрик», 2009 Случ, С. 3, «Германо-советские отношения в 1918-1941 годах: мотивы и последствия внешнеполитических решений» // Славяноведение. 1995, Н. 6, стр. 101-113. 269
Драган Петровић Стыкалин А. С., «Проекты Дунайской Федерации Оскара Яси в контексте национально-территориальных споров в Средней Европе (1910-е -1940-е годы)», Балканы в европейских политических проектах ХІХ-ХХІ вв. Москва, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва, 2014. 270
Драган Петровић Резюме Королевство Югославия и СССР 1925-1935 В работе анализируются отношения двух стран в период с примерно начала 1929 (Шестиянварская диктатура) до второй половины 1935 г. Это период начавшийся временным отстранением и потом вплоть до смерти короля Алексанжрав октябре 1934 г.
ограничения многопартийности в Королевстве Югославия. По его смерти полностью возобновляется многопартийная система, включая майские парламентские выборы 1935 г., после чего формируется правительство во главе с Миланом Стоядиновичем. Как уже после смерти короля Александра установлено трёхчленное
наместничество, возглавляемое Князем Павелом, то в дальнейшем ведении страны ключевое влияние имели он и Стоядинович, что является характеристикой последующего периода междувоенной истории. С другой стороны, в СССР Сталин полностью перехватывает власть и направляет страну к внутреннему автаркичному
развитию, уменьшая влияние Коминтерна и идею «расширения мировой революции», изза которой лично стоял в прежние годы возникновения и развития Советской России (СССР) Лев Троцкий. Это годы, когда намекается постепенный процесс смещения внешнеполитической концепции Москвы, от абсолютного противника
Версая и сотрудничества, особенно через Коминтерн, с ревизионистскими странами в Европе, до крупного переворота после прихода нацистов к власти в Германии. Но концу того периода СССР поворачивается к сотрудничеству с Францией, как с столбом Версайской системы, входит в Лигу Наций, потом происходят
подписивание Французско-советского пакта и попытка реализации концепта Восточного партнёрства. Королевство
Югославия в этот период, примерно шесть с половиной лет, на внешнем плане не достигает спешных и особо видных перемен. Франция по прежнему остаётся сила внешнеполитического приоритета, но в конце того периода видно постепенное уменьшение дотоле преобладающее французское влияние. Утверждена Малая Антанта, теперь становящаяся сообществом трёх государств, а что касается отношений с СССР, важным является то, что именно Чехословакия и Румыния являлись 259
Драган Петровић инициаторами о совместном установлении дипломатических отношений всех трёх стран-членов и даже о развитии сотрудничества с Москвой. Король Александр демонстрировал готовность для отепления отношений с СССР, что верховенствовало п принятии в рамках Лиги Наций в июне 1933 г., со сторон
всех трёх членов малой Антанты, советского предложения о определении агрессора, что дипломатически можно считать посредственным признанием. Между тем, оффициальный Белград не следил установление дипломатических отношений Чеховловакии и Румынии с СССР в том году, а оставил как возможность в будущем.
В сентябре 1934 г. Югославия поддерживает вход СССР в Лигу Наций. После покушения в Марселе в октябре 1934 г. и убийства короля Александра, не происходят существенные перемены в отношениях и политике Югославии и СССР. В Лиге Наций в конце 1934 г советская делегация принимает в принципе югославскую
декларацию в связи с обвинением для логистики и подстрекательства покушения, преподнесённую этой организации, в которой кроме исполнителя критике подвергается и Венгрия. Научное исследование работы «Королевство Югославия - СССР 1929-1935» преимущественно обосновано на неопубликованных архивных
материалах в Архиве Югославии, прежде всего на дипломатических материалах Королевства Югославии, фонд Милан Стоядинович. Пресс бюро, потом на опубликованных советских дипломатических материалах этого периода в нескольких изданиях, включая и новейшие, представляющие все вместе источники для этот том
работы о югославско-советских междувоенных отношениях. Этому следуют материалы Коминтерна,
Стенографические записи заседания Народной скупщины Королевства Югославия, периодические издания, прежде всего с территории Югославии, потом советские, русские эмигрантские, и в меньшем степени из других европейских стран, мемуаристика и совокупная внешняя и иностранная литература в связи с темой работы. Публикацией работы «Королевство Югославия - СССР 1929-1935», как научной монографии, заканчивается наше трёхтомное зачинание о югославско-советских отношениях в целый междувоенный период 1918-1941 гг. (в работе охвачена и часть Второй мировой войны, примерно до начала 1944 г.) 260
|
| adam_txt |
Садржај Захвалница Реч аутора 7 9 Теоретско методолошки увод 13 Први део Земља победничког социјализма, стабилизација и противречности 31 Совјетски привредни модел 40 Други део Југославија 1929-1935, унутрашња структура, спољна политика (у контексту југословенско-совјетских односа) 71 Глава 1 - Југословенска диктатура Суспензија парламетаризма Југословенско-совјетст односиу време Шестојануарске диктатуре, праћени кроз совјетске (руске) архивске изворе Глава 2 - Југословенско међународно искуство (Југославија у међународним односима) 1929-1935. Писање југословенске штампе о СССР 1929-1935. 113 170 Трећи део СССР, унутрашњи и међународни изазови 195 Глава 1 - Велики терор Глава 2 - Привредни замах и његове противречности 197 206 5 73 76 78
Закључно разматрање Важне личности у односима Краљевине Југославије и СССР 1929-1935. Краљевина СХС ()угославија) ֊ Совјетска Русија (СССР) 1918-1941. Сумарни преглед 225 Резиме Summary Резюме Библиографија Индекс имена Научна биографија аутора 255 257 259 261 271 285 6 239 246
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. Резиме Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. Рад се бави односима две земље у периоду од приближно самог почетка 1929. (Шестојануарска диктатура) па до друге половине 1935. године. Ово je период започет привременим суспендовањем, а потом све до смрти краља
Александра октобра 1934, ограничавања вишестраначјау Краљевини Југославији. Након његове смрти долази до обнављања вишестраначког система у потпуности, укључујући и мајске парламентарне изборе 1935, након чега се формира влада са Миланом Стојадиновићем на челу. Како je већ након смрти краља
Александра успостављено трочлано намесништво на челу са Кнезом Павлом, то су у даљем вођењу политике земље он и Стојадиновић имали кључни утицај, што je обележје следећег периода међуратне историје. Са друге стране, у самом СССР-y, Стаљин потпуно преузима власт и усмерава земљу у правду њеног
унутрашњег аутархичног развоја, смањујући утицај Коминтерне и идеју „ширења светске револуције", за коју се персонално залагао y ранијим годинама настанка и развоја Совјетске Русије [СССР] Лав Троцки. Ово су године када се наговештава постепени процес промене спољнополитичке концепције Москве, од
апсолутног противника Версаја и сарадње, посебно преко Коминтерне са ревизионистичким земљама у Европи до крупног обрта након доласка нациста у Немачкој на власт. Крајем овог периода СССР се окреће сарадњи са Француском као носиоцем Версајског система, улази у Друштво народа, долази до потписивања
Француско-совјетског пакта, и до покушаја реализације концепта Источног партнерства. Краљевина Југославијау obom
периоду од око шест и по година, на спољном плану не бележи нагле и посебно уочљиве промене. Француска и даље остаје сила спољнополитичког приоритета, ал и крајем овог периода, видљиво je постелено смањење дохле предоминантног францускогутицаја. Учвршћена je Мала антанта, која сада постаје заједница три државе, па када су у питању односи према СССР-y важно je да су управо Чехословачка и Румунија покретале инициативу о заједничком успостављању све три земље чланице, дипломатских односа и чак развијање сарадње са Москвом. Краљ 255
Драган Петровић Александар je показивао спремност за отопљавањем односа са СССРом, што je достигло кулминацију у прихватању у оквиру Друштва народа јуна 1933, све три чланице Мале антанте појединачно, совјетског предлога о дефиницији агресора - што се дипломата® може сматрати индиректним признањем.
Међутим, званични Београд није пратио успостављање дипломатских односа Чехословачке и Румуније са СССР-ом те године, већ je то оставио као могућност у будућности. Септембра 1934. Југославија подржава улазак СССР-a у Друштво народа. Након атентата у Марсеју октобра 1934. и убиства краља Александра,
не долази до битних промена у односима и политици Југославије и СССР-a. У Друштву народа крајем 1934. совјетска делегација прихвата начелно југословенску декларацију у вези оптужбе за логистику извршења и подстрекивања атентата, представљену obom телу, којом се поред извршиоца критикује и Мађарска.
Научно истраживање рада „Краљевина Југославија и СССР 19291935" je превасходно базирано на необјављеној архивској грађи у Архиву Југославије, пре свега дипломатској грађи Краљевине Југославије, фонду Милан Стојадиновић, Прес бироу, потом објављеној совјетској дипломатској грађи за овај период у више
издања укључујући и она новија што су заједно носећи извори за израду овог тома рада југословенско-совјетских међуратних односа. Следи објављена грађа Коминтерне, Стенографске белешке са заседања Народне скупштине Краљевине Југославије, периодика, пре свега оној на тлу југославије, потом совјетска,
затим руска емигрантска, а у мањој мери и из неких других европских земаља, мемоаристика и целокупна
литература домаћа и страна везано за тему рада. Објављивањем рада „Краљевина Југославија и СССР 19291935", као научне монографије, заокружује се наш тротомни подухват о југословенско-совјетским односима у целокупном међуратном периоду 1918-1941, [радом je обухваћен и део Другог светског para, приближно до почетка 1944. године). 256
Драган Петровић Summary of the paper The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935. The paper deals with the relations between the two countries during the period from the very beginning of 1929 (The Sixth January dictatorship) to the second half of 1935. This period began with a temporary suspension and then the restriction of the multiparty in the Kingdom of Yugoslavia until the death of King Alexander in October 1934. After his death, the multi-party system was fully restored, including the May 1935 parliamentary elections, after which the government was formed with Milan Stojadinovic. The three-member governorship led by Prince Paul was established after the death of King Alexander. King Paul and Milan Stojadinovic had a key impact on the fiirther conduct of the country’s politics, which was the hallmark of the following period of internar history. On the other hand, in the USSR, Stalin completely took over the power and directed the country towards its internal autarchic development, reducing the influence of the Comintern and the idea of the “expansion of the world revolution” for which Trotsky personally advocated in the early years of the emergence and development of Soviet Russia (USSR). These were the years of the gradual process of changing of Moscow’s foreign policy concept from the absolute opponent of Versailles and the cooperation with the revisionist countries in Europe, especially through the Comintern, to the fundamental transformation after the Nazis came to power in Germany. At the end of this period, the USSR turned to the cooperation with France as
the bearer of the Versailles system, joined the League of Nations, signed the French-Soviet Pact and attempted to realize the concept of the Eastern Partnership. In this period of about six years, the Kingdom of Yugoslavia did not record sudden and especially noticeable changes in external relations. France remained a force of foreign policy priority, but at the end of this period, a gradual decline in pre-dominant French influence became evident. The Little Entente, which became a union of three states, was now consolidated. Regarding the relations with the USSR, it was important that Czechoslovakia and Romania have launched a joint initiative to establish diplomatic relations and even develop cooperation with Moscow. King Alexander showed his willingness to improve relations with the USSR, ----------------------------------------------- ֊ 257 -----------------------------------------------
Драган Петровић which culminated with the acceptance into the League of Nations in June 1933 of all three members of the Little Entente and the acceptance of the Soviet proposal on the definition of an aggressor - which in diplomatic terms could be considered as an indirect recognition. However, official Belgrade did not follow the establishment of diplomatic relations of Czechoslovakia and Romania with the USSR that year, but left it as a possibility in the future. In September 1934, Yugoslavia supported the entry of the USSR into the League of Nations. After the assassination in Marseille in October 1934 and the killing of King Alexander, there were no significant changes in the relations and politics of Yugoslavia and the USSR. At the end of 1934, the Soviet delegation in the League of Nations accepted in principle the Yugoslav Declaration regarding the accusations for the execution logistic and incitement of the assassination presented to this body, which has also criticized Hungary in addition to the perpetrators. The scientific research for the paper “The Kingdom of Yugoslavia ֊ USSR 1929-1935” is primarily based on unpublished archival material from the Archives of Yugoslavia, mainly diplomatic materials of the Kingdom of Yugoslavia, the fund Milan Stojadinovic, the Press Bureau and published Soviet diplomatic material from this period, including the recently published materials. All these represent the main sources for the publication of this volume on Yugoslav-Soviet interwar relations. The research is also based on the published materials of the Comintern, the
stenographic notes from the sessions of the National Assembly of the Kingdom of Yugoslavia, periodicals - first of all from the territory of Yugoslavia, then Soviet, the Russian immigrant materials and to a lesser extent from some other European countries, memoirs and both domestic and foreign literature related to the topic of this work. Publishing of the paper “The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935” as a scientific monograph, rounds up our three-volume undertaking on Yugoslav-Soviet relations in the entire interwar period of 1918-1941 (the paper also includes the part regarding the Second World War, approximately until the beginning of 1944). 258
Библиографија Извори Необјављени извори Архив Југославије: Дипломатска представништва KJ у свету, И то: серије фасцикли 370 посланство КЈ у Цариграду, посланство КЈ у Анкари, генерални конзулат KJ у Цариграду; серије фасцикли 382 посланство КЈ и генералног конзулата КЈ у Стокхолму; серије фасцикли
388 посланство КЈ у Паризу; серије фасцикли посланство КЈ у Букурешту; серије фасцикли 410 посланство КЈ у Женеви; серије фасцикли 385 посланство КЈ у Буенос Айресу; серије фасцикли 390 генерални конзулат К) у Кептауну; - документација МТИ KJ (KCXCJ архивске грађе везана за Совјетску Русију из
посланстава и генералних конзулата из: Варшаве, Беча, Будимпеште, Прага, Копенхагена, Рима, Лондона, Атине, Софије, Вашингтона, Монтевидеа, Рио Де Жанеира, Преторије, Отаве, Каира, Хелсинкија, Осла, Брисела, Мадрида, Лисабона, Цириха, Тиране; Фонд 37, Милан Стојадиновић Фонд 55 Централни прес биро.
Фонд ЦК КПЈ-КЈ, Архив Србије: Руско-српски клуб 1903-1935. Објављени извори, Вишетомназбирка докумената Документы внешней политика СССР Министерство иностранних дел СССР, Государственое издательство политической литературы, Москва, 1957-1972. 261
Драган Петровић Внешняя торговля СССР 1918-1940, Статистический обзор, М. Внешторгиздат Москва, 1960. Внешняя торговля СССР за 20 лет 1918-1937, Статистический справочник, составили С. Н. Бакулин и Д. Д. Мишустин, Международная книга, Москва, 1938. Советско-Югославские отношения 1917-1941. сборник
документов и материалов, В. В Зеленин, Михайло Апостольски, В. Д. Козлитин, Р. И. Парадизова, Наука, Москва 1992. Стенографске белешке Народне скупштине, Краљевине СХС (Југославије) 1919-1940. Извештаји министарства иностраних послова Краљевине Југославије, Извори за историју међудржавних односа
1930-1940, за овај том коришћене су издања извора за године 1930-1935, Архив Југославије, Књиге I-VI, Београд 2006-2013; Комунистичка интернационала, Стенограми и документи конгреса, Институт за међународни раднички покрет, Културни центар, ЈУР, «Привредна књига», Горњи Милановац, 1983, књиге 1-12
Тимофејев Алексеј, Милорадовић Горан, Силкин Александар (авторы-составители), Москва - Сербия; Белград - Россия. Сборник документов и материалов. Том 4. Русско-сербские отношения. 1917-1945 гг. Главное архивное управление города Москвы, Централный государственный архив города Москвы, Архив Сербии,
Москва - Белград, 2017. Перо Симић, Слободан Деспот, Тито, строго поверљиво, архивски документи, Службени власник, Београд, 2010; Аврамовски Живко, Годишњи извештаји Британское посланствау Београду, 1920-1938, Том 1 и 2, Архив Југославије, Београд, 1986. Руска емиграција у Југославији (елаборат),
Билећа 1953. Русский народный Университет в Белграде. Отчет за 1925. учебный год, Белград б.г. Кошутић Р,
«Извештај о ревизији руских кадетских корпуса који je поднео господину Министру просвете министар изасланик, 262
Крсиьевина Југославија и СССР 1929-1935. професор Београдског универзитета, Радован Кошутић», у Просветни гласник, књ. 1, св. 7-8,1922. Јовановић Ст. Радослав, Зашто сам и како био и остао у Русији од 1913. До 1923. године, Кратки меморандум Министру спољних послова Краљевине СХС, Београд, 1925.
Периодика Народна библиотека, лист Политика, сви бројеви за године 19191941. Лист Време, микрофилмовано, бројеви за године 1922-1924, и 19341938. Фрагментарни бројеви листова Дневник, Борба, Рад, Пролетер за међуратни период. Емигрантски руски листови кји су излазили у ]угославији и окружењу, попут,
Возрождение Сегодна, Зора, Утро, Час и др., Совјетска штампа за тај период, попут Правде, Известия и др. Стручно-књижевни периодични часописи-књиге у области друштвених наука и књижевности: Нова Европа, Мисао, Српски књижевни гласник, за читав међуратни период. Литература Кориш Йене књиге,
монографије, дневници Аврамовски Живко, Балканске земље и велике силе 1935-1937, Просвета, Београд, 1968, Аврамовски Живко, Балканска антанта, Институт за савремену историју, Београд, 1986; Арсенъев, А.Б. Жизнъ русских мигрантов в Сербии, Новый журнал, 2010, Балканы в европейских политических
проектах ХІХ-ХХІ вв. Москва, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва. 2014, Балфур Нил, Сели Мекеј, Кнез Павле Карађорђевић, Литера, Београд, 1990; 263
Драган Петровић Balfour Neil and Mackay Sally, Prince Paul of Yougoslavia, Hamish Hamilton, London, 1990. Барсенков A. C, Вдовин А. И, История Росси 1917-2004, Москва 2005. Безелянски Юрий, От Рюрика до Ельцина, календарь российской истории, Физкултура и спорт, Москва, 1993; Бобан Љубо, Мачек и
политикаХрватске сељачке странке 1928-1941, Први том, Либер, Издавачко предузеће, Загреб, Божић Софија, Срби у Хрватској 1918-1929, Институт за новију историју Србије, Београд, 2008, Бофа Ђовани, Повјест СССР I, Од револуције до другог свјетског рата, Лењин-Стаљин 1917-1941, Опатија 1987, Бренк Ф.
Вплив, Октобра на словенски филм, Љубљана, 1978, Важдра Андрей, Пут зла, запад: матрица глобалной гегемонии, Астра Москва, Киев, 2004. Васильев К.К. Эмиграция росссйких врачей в Королевство Сербов, Хорватов и Словенцев (в гославию), Проблемы социальной гигиены и народного здаравоохранения, 2006, Н1;
Везмар Гојко, Преглед развоја КПЈуЛици 1919-1940. и осврт на Прву окружну конференцију, Плитвичка језера 1985, Винавер Вук, Југославија - Француска између два pama, Институт за савремену историју, Београд, 1985, Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия в XX веке. Москва, Рооссийская академия
наук, Институт славяноводения, 2016. Волков Владимир, Условью проблемы новейшей истории стран Центральной и Юго-Восточной Европы, Москва, 2000, Вопросы социальной, политической и культурной истории ЮгоВосточной Европы.: Наука, Москва,1984. Вукић Драго, Српска штампа између два pama, САНУ, Београд,
1956, Вучетић Младеновић Радина, Европа на Калемегдану, ИНИС, Београд, 2003; Гелер Михаил, Њекрич
Александар, Утопија на власти, историја Совјетског Савеза, Подгорица, 2000. 264
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. Глигоријевић Бранислав, Парламент и политичке странке у Југославији 1919-1929, Институт за савремену историју, Народна књига, Београд, 1979. Глигоријевић Бранислав, Коминтерна, југословенско и српско питање, Институт за савремену историју, Београд, 1992,
Глигоријевић Бранислав, КраљАлександар Карађорђевић у европској политици, Завод зауџбенике и наставна средства, Београд, 2002, Данилов А. А., История России, Издателъский дом «Новый Учебник», Москва 2002; Дедијер Владимир, Нови прилози са биографију Jocuna Броза Тита, Младост Загреб, Либурнија
Ријека, Спектар Загреб, I и И, 1980, Димић Љубодраг, Културна политика Краљевине Југославије 19181941, I-III, Стубови културе, Београд, 1997, Димић Љубодраг, Историја српске државности, Србија и Југославија, САНУ огранак у Новом Саду; Беседе, издавачка установа православне епархије Бачке; Друштво
историчара Јужнобанатског и Сремског округа, Нови Сад, 2001. Димитров Георги, Дневник (9 март 1933-6 фебруари 1949), София, 1997. Дојч Исак, Стаљин, политичка биографија, Глобус, Загреб, 1977, До и после Версаля, Политически лидеры и идея национального государства в Центральной и Юго-Восточной
Европе, Российская Академия наук, Институт славяноведения Москва, 2009, Duroselle Jean Baptiste, Histoire diplomatique de 1919 à nos jours, Dalloz Sirey, Paris, 1997. Ђурић Остоја, Руска литерарна Србија 1920-1941, Писци, кружоци, издања, Горњи Милановац-Београд, 1990. Зуев M. H, История России, c
древности до наших дней, Всыша школая 1994, Москва; История России, XX - начала XXI века, Под редакцией Л. В. Милова,
Московский государственый университет имени М. В. Ломоносова, 2009, Югославия в XX веке. Очерки политической истории. М.: Индрик, 2011.; 265
Драган Петровић Јовановић Драгољуб, Политичке успомене, Југославије, I-V, Београд, 1997, Култура, Архив Јовановић Мирослав, Руст емиграција на Балкану 1920-1940, Чигоја штампа, Београд, 2006, Йованович Мирослав, Русская эмиграция на Балканах (1920-1940), Москва 2005;; Јовановић Мирослав
(приређивач), Срби о Русији и Русима: Од Елизабете Петровне до Владимира Путина (1750-2010), Антологија, Београд, 2011. Јовановић Мирослав, Срби и Руси 12-21 век, Народна библиотека, Београд, 2012. Югославия вXXвеке. Очерт политической истории. М.: Индрик, 2011, Кнежевић Р. Ј1.,ЉубаДавидовић, СКГ,
1940, Кризман Богдан, Вањска политика Југославенске државе 1918-1941, дипломатско-хисторијски преглед, Школска књига, Загреб; Литвињенко С. Руски лекари у Србији и Црној Гори, Београд, 2007. Марковић Гордана, Унутрашње промене и процесиу Совјетској Русији 1934-1938. у београдској штампи, Дипломски
рад, Филозофски факултет, Одељење за историју, Београд, 2003. Медведев Рой, К суду истории. О Сталине и сталинизме, Москва, Издательство «Права человека», 2002; Милова Л. В., (Под редакцией академика РАН) История России, III, Московский государственый университет имени М. В. Ломоносова, Москва,
2009; Матхюина Юлия Алексеевна, Пакалина Елена Николаевна, Болшая иллюострированная энциклопедия истории России, ООО «Дом Славянской книги», Москва, 2007; Митровић Андреј, Време нетрпељивих, ЦИД Подгорица, 2003, Наталија Нарочницка, Русија и Руси у светској историји, Српска књижевна задруга,
Београд, 2008; Петрановић Бранко, Историја Југославије 1918-1988. Прва књига, «Краљевина Југославија 1918-1941, Нолит,
Београд, 1989, 266
Краљевит Југославија и СССР 1929-1935. Петрановић Бранко, Историографске контроверзе, Службени лист CP], Београд, 1998, Петровић Драган Јасмина Николић, Српски народ и велике силе културно историјски процеси, Институт за политичке студије и Прометеј Нови Сад, 2008, Петровић Драган, Краљевина
Југославија и СССР 1935-1941, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2017. Петровић Драган, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Совјетска Русија 1918-1929,, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2018., Попи ТлторЈугословенско-румунски односи 1918-1941, Вршац, 1984,
Радић Р, Животу временима: Гаврило Дожић (1881-1950), Београд, 2006; Россшйкие врачи, в Королевстве Сербов, Хорватов и Словенцев (Югославии), биографический словъ и анкеты (1918-1946), Дом Русского зарубеж Александра Солженицына, Архив Југославије, Белград-Москва, 2012, Русско-сербские отношения.
1917-1945 гг. Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва.; Белград, 2017. Славяне и Россия: Проблемы войны и мира на Балканах. ХѴІІІ-ХХІ вв. Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва, 2017 Славянский мир в эпоху войн и конфликтов XX века, Алетейя, 2011, Србија и Русија
1814-1914-2014. САНУ; Одељење историјских наука, Београд, 2016. с. 426; Сербия и Россия 1814-1914-2014. Београд, Институт Славяановедения, Российской Академии наук, Москва 2016. Ставријанос Лефтен, Балкан после 1453. године, Еквилибријум, Београд, 2005. Стојадиновић Милан, Ни рат ни пакт, Отокар
Кершовани, Ријека, 1970. Тесемников В. А Россискаа емиграциа в Югославии (1919-1945) 267
Драган Петровић Токарева E. С., Отношения СССР и Ватикана, от перегоровов ка разрыву 1922-1929, Москва, 1998. Трифуновић Л., Српско сликарство 1900-1950, Београд, 1970, Хоптнер ЈакобЈугославијау кризи 1934-1941, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1973, Clissold Stephen, Yugoslavia and the Soviet Union
1939-1973,A Documentary Survey, Oxford University Press Человек на Балканах глазами русских. СПб. Алетейя, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва.2011, Џон М. Робертс, Европа 1880-1945, Клио, Београд, 2002; Коришћени чланци у научным часописима и зборницима Белаяц Миле,
«Направления ревизии истории сербско-российских отношений: Первая и Вторая мировые войны» у Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия вXXвеке. Москва, 2016. Винавер Вук, "Прилог историји југословенско-совјетских односа 1929.-1934. године", Историјски гласник, Београд, 1965, стр. 3-59; Винавер
Вук, «Неуспех тајних југословенско-совјетских преговора 1934-1938 године», Зборник за историју, бр. 3,1971, Београд, стр. 28-84; Волков Владимир, «Германо-Югославские отношения и развал Малой Антанты 1933-1938», Москва, 1966; Волков Владимир, «Внешняя политика Югославии в 1935—1936 гг.» //
«Советское славяноведение», 1965, Гибианский Янович Леонид, „СССР и первая Югославия, накануне и в момент ее гибели", Двести лет новой сербской государственности - К юубилею Первого србского восстания, Санкт Петербург, 2005, стр. 279-299.; Гибианский Янович Леонид, «Некоторые неизученные проблемы
истории Коминтерна», Коминтерн: опыт, традиции, уроки. М., 1989; Югославия в XX веке: очерки политической истории. М., 2011. Р.
П. Гришина, «Большевистские планы строительства Балканской коммунистической федерации, 1920-е гг.», Балканы в европейских 268
Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. политических проектах ХІХ-ХХІ вв. Москва, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва, 2014. Дејак Ладислав, «О питању нормализације политичких односа Југославије према СССР-y у годинама 1933-1937», Историја XX века, књига IX, Београд, 1988, стр.
245-291. Ђикановић Весна, «Југословенско исељеништво у САД у време велике економске кризе 1929-1934.», Архив, часопис Архива Србије и Црне Горе 1-2,2005, Београд, Јовановић Мирослав, „Руска православна загранична црква у Југославији током двадесетих и тридесетих година 20. века", у: Српска теологија
у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књига 3 (2008),160-178. -Микац Маријан, „Руски филмови код нас", Нова Европа, књига бр. XXVIII, бр. 3, март 1935, Петрович Драган, «Россия и Балканы - историческое наследие и современные отношения, в Выстраивая добрососедство, Россия на
пространствах Европы, Ассоциация Европейских исследований, Институт Европы, Российской Академии наук, Москва, 2013, стр. 119-132. Пилько Н. С, «Политическая жизнь Антона Корошца», До и после Версаля: Политические лидеры и идея национального государства в Центральной и Юго-Восточной Европе, Москва:
«Индрик», 2009. Силкин А. А «Югославский сектор КУНМЗ как «зеркало» советской действительности и прообраз титовской Югославии. 1925-1936 гг», . Вместе в столетии конфликтов. Россия и Сербия в XX веке. Москва, Рооссийская академия наук, Институт славяноводения,2016. А. А. Силкин, «Король Югославии
Александр Карагеоргиевич», До и после Версаля: Политические лидеры и идея национального государства в
Центральной и Юго-Восточной Европе. Москва: «Индрик», 2009 Случ, С. 3, «Германо-советские отношения в 1918-1941 годах: мотивы и последствия внешнеполитических решений» // Славяноведение. 1995, Н. 6, стр. 101-113. 269
Драган Петровић Стыкалин А. С., «Проекты Дунайской Федерации Оскара Яси в контексте национально-территориальных споров в Средней Европе (1910-е -1940-е годы)», Балканы в европейских политических проектах ХІХ-ХХІ вв. Москва, Институт Славяановедения, Российской Академии наук Москва, 2014. 270
Драган Петровић Резюме Королевство Югославия и СССР 1925-1935 В работе анализируются отношения двух стран в период с примерно начала 1929 (Шестиянварская диктатура) до второй половины 1935 г. Это период начавшийся временным отстранением и потом вплоть до смерти короля Алексанжрав октябре 1934 г.
ограничения многопартийности в Королевстве Югославия. По его смерти полностью возобновляется многопартийная система, включая майские парламентские выборы 1935 г., после чего формируется правительство во главе с Миланом Стоядиновичем. Как уже после смерти короля Александра установлено трёхчленное
наместничество, возглавляемое Князем Павелом, то в дальнейшем ведении страны ключевое влияние имели он и Стоядинович, что является характеристикой последующего периода междувоенной истории. С другой стороны, в СССР Сталин полностью перехватывает власть и направляет страну к внутреннему автаркичному
развитию, уменьшая влияние Коминтерна и идею «расширения мировой революции», изза которой лично стоял в прежние годы возникновения и развития Советской России (СССР) Лев Троцкий. Это годы, когда намекается постепенный процесс смещения внешнеполитической концепции Москвы, от абсолютного противника
Версая и сотрудничества, особенно через Коминтерн, с ревизионистскими странами в Европе, до крупного переворота после прихода нацистов к власти в Германии. Но концу того периода СССР поворачивается к сотрудничеству с Францией, как с столбом Версайской системы, входит в Лигу Наций, потом происходят
подписивание Французско-советского пакта и попытка реализации концепта Восточного партнёрства. Королевство
Югославия в этот период, примерно шесть с половиной лет, на внешнем плане не достигает спешных и особо видных перемен. Франция по прежнему остаётся сила внешнеполитического приоритета, но в конце того периода видно постепенное уменьшение дотоле преобладающее французское влияние. Утверждена Малая Антанта, теперь становящаяся сообществом трёх государств, а что касается отношений с СССР, важным является то, что именно Чехословакия и Румыния являлись 259
Драган Петровић инициаторами о совместном установлении дипломатических отношений всех трёх стран-членов и даже о развитии сотрудничества с Москвой. Король Александр демонстрировал готовность для отепления отношений с СССР, что верховенствовало п принятии в рамках Лиги Наций в июне 1933 г., со сторон
всех трёх членов малой Антанты, советского предложения о определении агрессора, что дипломатически можно считать посредственным признанием. Между тем, оффициальный Белград не следил установление дипломатических отношений Чеховловакии и Румынии с СССР в том году, а оставил как возможность в будущем.
В сентябре 1934 г. Югославия поддерживает вход СССР в Лигу Наций. После покушения в Марселе в октябре 1934 г. и убийства короля Александра, не происходят существенные перемены в отношениях и политике Югославии и СССР. В Лиге Наций в конце 1934 г советская делегация принимает в принципе югославскую
декларацию в связи с обвинением для логистики и подстрекательства покушения, преподнесённую этой организации, в которой кроме исполнителя критике подвергается и Венгрия. Научное исследование работы «Королевство Югославия - СССР 1929-1935» преимущественно обосновано на неопубликованных архивных
материалах в Архиве Югославии, прежде всего на дипломатических материалах Королевства Югославии, фонд Милан Стоядинович. Пресс бюро, потом на опубликованных советских дипломатических материалах этого периода в нескольких изданиях, включая и новейшие, представляющие все вместе источники для этот том
работы о югославско-советских междувоенных отношениях. Этому следуют материалы Коминтерна,
Стенографические записи заседания Народной скупщины Королевства Югославия, периодические издания, прежде всего с территории Югославии, потом советские, русские эмигрантские, и в меньшем степени из других европейских стран, мемуаристика и совокупная внешняя и иностранная литература в связи с темой работы. Публикацией работы «Королевство Югославия - СССР 1929-1935», как научной монографии, заканчивается наше трёхтомное зачинание о югославско-советских отношениях в целый междувоенный период 1918-1941 гг. (в работе охвачена и часть Второй мировой войны, примерно до начала 1944 г.) 260 |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Petrović, Dragan 1964- |
| author_GND | (DE-588)1065477872 |
| author_facet | Petrović, Dragan 1964- |
| author_role | aut |
| author_sort | Petrović, Dragan 1964- |
| author_variant | d p dp |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV047174623 |
| ctrlnum | (OCoLC)1240403635 (DE-599)BVBBV047174623 |
| era | Geschichte 1935-1941 gnd |
| era_facet | Geschichte 1935-1941 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03649nam a2200613 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV047174623</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">210303s2019 |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788670672635</subfield><subfield code="9">978-86-7067-263-5</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1240403635</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047174623</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Petrović, Dragan</subfield><subfield code="d">1964-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1065477872</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Kraljevina Jugoslavija i SSSR</subfield><subfield code="b">1929-1935.</subfield><subfield code="c">dr Dragan Petrović</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Institut za međunarodnu politiku i privredu</subfield><subfield code="c">2019.</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">289 Seiten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverzeichnis Seite 261-270</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch. - Englische, russische und serbische Zusammenfassung: The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935. Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 1935-1941</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Außenpolitik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4003846-4</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Jugoslawien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4028966-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Sowjetunion</subfield><subfield code="0">(DE-588)4077548-3</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Jugoslawien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4028966-7</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Sowjetunion</subfield><subfield code="0">(DE-588)4077548-3</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Außenpolitik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4003846-4</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="3"><subfield code="a">Geschichte 1935-1941</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Personenregister</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Петровић, Драган</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="a">Краљевина Југославија и СССР</subfield><subfield code="b">1929-1935.</subfield><subfield code="c">др Драган Петровић</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-03/(N</subfield><subfield code="a">Београд</subfield><subfield code="b">Институт за међународну политику и привреду</subfield><subfield code="c">2019.</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20210303</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032580011</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09043</subfield><subfield code="g">947.08</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09042</subfield><subfield code="g">947.08</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09043</subfield><subfield code="g">496</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09042</subfield><subfield code="g">496</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Jugoslawien (DE-588)4028966-7 gnd Sowjetunion (DE-588)4077548-3 gnd |
| geographic_facet | Jugoslawien Sowjetunion |
| id | DE-604.BV047174623 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T16:44:11Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:04:42Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788670672635 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032580011 |
| oclc_num | 1240403635 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| owner_facet | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| physical | 289 Seiten |
| psigel | BSB_NED_20210303 |
| publishDate | 2019 |
| publishDateSearch | 2019 |
| publishDateSort | 2019 |
| publisher | Institut za međunarodnu politiku i privredu |
| record_format | marc |
| spelling | 880-01 Petrović, Dragan 1964- Verfasser (DE-588)1065477872 aut 880-02 Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. dr Dragan Petrović The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935 Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935 880-03 Beograd Institut za međunarodnu politiku i privredu 2019. 289 Seiten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Literaturverzeichnis Seite 261-270 Text serbisch. - Englische, russische und serbische Zusammenfassung: The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935. Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935 Kyrillisch Geschichte 1935-1941 gnd rswk-swf Außenpolitik (DE-588)4003846-4 gnd rswk-swf Jugoslawien (DE-588)4028966-7 gnd rswk-swf Sowjetunion (DE-588)4077548-3 gnd rswk-swf Jugoslawien (DE-588)4028966-7 g Sowjetunion (DE-588)4077548-3 g Außenpolitik (DE-588)4003846-4 s Geschichte 1935-1941 z DE-604 Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Personenregister 100-01/(N Петровић, Драган ut 245-02/(N Краљевина Југославија и СССР 1929-1935. др Драган Петровић 264-03/(N Београд Институт за међународну политику и привреду 2019. |
| spellingShingle | Petrović, Dragan 1964- Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. Außenpolitik (DE-588)4003846-4 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4003846-4 (DE-588)4028966-7 (DE-588)4077548-3 |
| title | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. |
| title_alt | The Kingdom of Yugoslavia and the USSR 1929-1935 Korolevstvo Jugoslavija i SSSR 1929-1935 |
| title_auth | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. |
| title_exact_search | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. |
| title_exact_search_txtP | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. |
| title_full | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. dr Dragan Petrović |
| title_fullStr | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. dr Dragan Petrović |
| title_full_unstemmed | Kraljevina Jugoslavija i SSSR 1929-1935. dr Dragan Petrović |
| title_short | Kraljevina Jugoslavija i SSSR |
| title_sort | kraljevina jugoslavija i sssr 1929 1935 |
| title_sub | 1929-1935. |
| topic | Außenpolitik (DE-588)4003846-4 gnd |
| topic_facet | Außenpolitik Jugoslawien Sowjetunion |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032580011&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT petrovicdragan kraljevinajugoslavijaisssr19291935 AT petrovicdragan thekingdomofyugoslaviaandtheussr19291935 AT petrovicdragan korolevstvojugoslavijaisssr19291935 |