Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu": Knjiga 1 Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata)
Срби у Банату у прошлости и садашњости : (монографија Баната)
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Novo Miloševo
Banatski kulturni centar
2019.
|
| Ausgabe: | Prvo izdanje |
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Literaturverzeichnis |
| Beschreibung: | Literaturverzeichnis Seite 477-480 Tiraž 750 |
| Beschreibung: | 482 Seiten |
| ISBN: | 9788660293932 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 cc4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV046843537 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20211012 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 200807s2019 |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788660293932 |9 978-86-6029-393-2 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1193289759 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV046843537 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 |a DE-Re13 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Nikolić, Dobrivoj |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" |n Knjiga 1 |p Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata) |c napisao dr Dobrovoj Nikolić, protojerej |
| 250 | |a Prvo izdanje | ||
| 264 | 1 | |a Novo Miloševo |b Banatski kulturni centar |c 2019. | |
| 300 | |a 482 Seiten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Literaturverzeichnis Seite 477-480 | ||
| 500 | |a Tiraž 750 | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte Anfänge-1941 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 0 | 7 | |a Serben |0 (DE-588)4054596-9 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Banat |0 (DE-588)4004408-7 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Banat |0 (DE-588)4004408-7 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Serben |0 (DE-588)4054596-9 |D s |
| 689 | 0 | 2 | |a Geschichte Anfänge-1941 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 773 | 0 | 8 | |w (DE-604)BV046843520 |g 1 |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Николић, Добривој |a ut | |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |p Срби у Банату у прошлости и садашњости : (монографија Баната) |c написао др Добровој Николић, протојереј |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20200807 | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032252448 | ||
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 306.09 |e 22/bsb |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804181673396404224 |
|---|---|
| adam_txt |
САДРЖАЈ Предговор. 17 Природне особине Ваната Положај, назив и подела Ваната. 15 Поднебље и воде
(реке).19 Геолошке особине и старине.22 Разне владавине у Ванату Банат под Турцима
1552-1716.27 Ослобођење Ваната од Турака и велика сеоба Срба у Угарску.37 Банат под Аустријанцима I (1716-1779). 39 Установа Војне границе
(милиције). 39 Великокикиндски диштрикат (1774-1876). 56 Аустријски војни и ерарски апсолутизам (1716-1779).62 Банат под Маџарима 1 1779-1847. 71
Доба револуције и апсолутизма и аустро-угарско поравнање (1848-1867).79 Сукоб између Аустријанаца и Маџара. 80 Сукоб између Срба и
Мацара.83 Српски војвођански устанак и мацарска револуција (1848-1849).83 Општи узроци и
последице.83 Битке између Срба и Мацара (1848-1849). 94 Важнији догађаји из 1848/49. године. 98 Држање Бачких Буњеваца и банатских Румуна према Српској Војводини 1848-1849. године. 114 Српска литература о буни 1848-1849. године.116
Банат под Аустријанцима II 1849-1860. Српска Војводина и Тамишки Банат. 118 Банат под Маџарима II 1861-1867.121 Банат под Маџарима III
1867-1918. 128 Банат за време светског рата (1914-1918).136 Формирање Југословенског Ваната (1918-1936) Оцепљење Војводине од Угарске и прикључење Краљевини
Србији. 149 Војводина на мировној конференции.154 Хронолошки преглед важнијих догађаја (1914-1938). 157 Етнографија Разни народи
(империји) у прошлости. 164 Данашње народности у Банату.166 Порекло банатских Срба.169 Последице
сеобе Срба у Угарску.181 Насеља и куће банатских Срба.184 Народна ношња Срба у Банату.187 Срби под
притиском маџаризације. 191 Душевне и телесне особине српског
народа.203 Постанак банатских градова и самоуправа (муниципија).209 Државна надлештва и друге јавне установе у Банату.213 Радничка здравствена заштита у Банату.215 Соколство у Банату. 220 Политички захтеви банатских Срба (политички програми и народни посланици). 222 Домољубље и родољубље банатских Срба. 229
Верско-просветни живот Оснивање Карловачке митрополије.233 Српске православне епархије у Банату.236 Темгапварска српска православна епархија. 237
Прошлост српске православне епархије вршачке. 256 Православна српска епархија темишварска у Румунији. 262 Црквено-јерархијска и имовна заједница православних Срба и Румуна у Банату и прекид те заједнице (1700-1872.
године). 270 Банатска српско-православна епархија. 279 Српске православне црквене општине у епархији банатској.279 Верско-
морални живот.291 Црквени и народни обичаји. 301 Српске основне и друге школе у банату. 317
Банатски Срби као књижевници и уметници. 334 Банатска певачка друштва.346 Привредни живот Друштвени сталежи и стање сељака у Угарској до 1848. године.349 Сређивање урбаријалних
поседа.358 Правна природа и промена власништва земл ишног поседа. 361 Гране
привредног живота.371 I Пољопривреда (земљорадња).371 Привредне и кредитне задружне организације. 380 Аграрна реформа у Банату.388 Водне задруге (као пољопривредне установе). 403 II Трговина. 416 III Индустрија. 418 IV Занатство. 422 V Новчани заводи (байкарство).425 VI Саобраћај. 429 Завршна реч. Банаћани о Банату — Војвођани о Војводини.435
Додатак: Статистика о Банату 1. Списак политичких (управних) општина у јутословенском Банату. 445 2. Имена официра, подофицира и редова Прве српске добровољачке дивизије погинулих и од рана
умрлих у Добруџи 1916. године, а рођених у Банату. 448 3. Кретање броја целокупног становништва Срба, Мадара и православних у банатским градовима 1720-1910. године.451 4. Кретање броја оних (Мадара и
Немадара) који знају мадарски говорити у градовима Баната 1890,1900. и 1910. године (у % изражено). 452 5. Кретање броја оних Мадара и Немадара који знају мадарски говорити у градовима Баната 1880. и 1890.
године.453 6. У релативној већини били су Срби у ових 12 срезова у Банату 1890. године. 454 7. Процентуални број Срба у целом Банату 1890. г. по срезовима.455 8. Расподела народности у
105 српских општина у Банату 1890. године. 456 9. Бројно стање становништва банатских градова (у годинама 1869,1880,1890,1900,1910,1921. и 1931, по др В. Маргану).457 10. Број грађанског становништва
банатских градова с уређеним магистратом (према полису од 1900. године) . 459 11.
Становништво Баната по вероисповести (према попису од године 1900. у %).459 12. Бројни однос народности у Банату (према попису народа 1900. године).460 13. Број становника у Банату 1921. и 1931. године. 461 14. Банатске општине разврстане према националној већини њихова становништва у години 1921. 462 15. Бројни прегледи аграрних субјеката и раздељеног им земљишта у Банату 1919-1939. године.465 Литература. 477 Василије Крестић: МИШЉЕЊЕ О КЊИГАМА „СРБИ У БАНАТУ”, KOJE СУ НАПИСАЛИ ДОБРИВОЈ НИКОЛИЋ, ДУИІАН J. ПОПОВИЋ И ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ 481
ПРЕДГОВОР (издању из 1992) Прошло je више од три деценије откако je Српска академија нау ка и уметности у редакцији Петра Ж. Петровића постхумно објавила Ердељановићеву етнолошку грађу о Шумадинцима. Био je то значајан корак у настојањима да се од заборава спасе научна оставштина једног од
највреднијих настављача Цвијићевог научног дела. Сличним побудама руководила се углавном и Матица српска, одлучивши 1986. г. да објави, иако са знатним закашњењем, Ердељановићеву грађу о Банату, садржану у 42 свеске разне величине. Ердељановићева етнолошка истраживања Баната после Првог светског
рата обухватила су његову јужнословенску компоненту, или још тачније: само српска насеља и известан број насеља у којима je било и понешто хрватског живља. Тако су многа немачка, мађарска, румунска и словачка насеља остала изван домена његових научноистраживачких етнолошких послова, што je свакако
штета. Но, без обзира на то, ет нолошка грађа о Банату, и поред тематске националне ограничености, има несумњив значај jep je настала на основу вредног непосредног посматрања на терену, употпуњеног широко примењеним усменим анкетирањем и истовременим коришћењем примарних историјских извора - почев
од разних домовника и књига крешчајемих из XVIII века, црквених летописа и архива православних црквених општина до докумената Торонталске жупаније и Вршачке епархије. Реч je, дакле, о стваралачком прожимању методолошких начела антропогеографске школе и модернијих схватања о примату података и
сазнања, насталих коришћењем историјских врела примарне природе, што je у obom случају, треба отворено рећи, било
веома плодоносно. Читалац ће лако уочити извесне опште особености презентиране грађе о банатским насељима. Она je, найме, састављена од 82 тематске схеме, од којих се свака понаособ односи на једно насеље, а сачињавајује: 1. Предања о насељу, 2. Старине, 3. Топоними и 4. Подаци о родовима и породицама (изумрлим, познатим, досељеним и одсељеним), са честим освртима на њихово порекло и редовним навођењем крене славе. Што се тиче хронолошког оквира грађе, она обухвата XVIII и XIX век и две деценије XX века, што je и разумљиво, jep су изучавана насеља
6 I Јован Ердељановић имала континуирани економски, политички и културни развитак од ослобођења Ваната од турске власти (1718) до Ердељановићевог боравка у њима (од 1922. до 1928). На предлог Јована Цвијића, а уз помоћ Матице српске и Академије наука у Београду, Ердељановић je 6. септембра 1922.
године отпочео етнолошка истраживања у Ванату. Иза Ердељановића остало je 34 свеске-нотеса грађе са чвршћим повезом, означене на корицама бројевима од І до XXXIV, и 5 свезаканотеса већег формата, означених на корицама са Грађа I, II, III, IV и V, затим једна свеска са насловом VI Банат - Летописи,
неколико радова његових сарадника из појединих места у Ванату и две свешчице-нотеса са натписима на корицама Доњи Банат и Горњи Банат, у којима су за свако одабрано насеље забележени неки од основних података до којих je дошао за време припрема теренских истраживања. Мислимо да неће бити наодмет да
се каже која реч о Бремену Ердељановићевих истраживања у појединим местима и у којим свескама je забележена тада сабрана грађа. 1922. године у Омољици (св. IV и V); у Панчеву (св. I, П, ПІ, IV, V) и Старчеву (св. V); 1923. године у Алибунару (св. X); Баваништу (св. VII, VIII); Банатској Паланци (св.
VIII, IX); Банатској Суботици (св. IX); Белој Цркви (св. IX); Врачевом Гају (св. IX); Дубовцу (cb.VIII); Калуђереву (св. IX); Ковину (св. VIII); Крушчици (св. IX); Панчеву (св. VI, VII); Потпорњу (св. IX, X) и Црепаји (св. X); 1924. године у Баранди (св. XII); Боки (св. XIV); Ватину (св. XV);
Великој Маргити (св. XV); Великом Гају (св. XV); Великом Средишту (св. XIV, XV); Вршцу (св. XIV); Добрици
(св. XIV); Идвору (св. X, XI); Иланци (св. XIII); Јарковцу (св. XIII); Малом Жаму (св. XV); Малом Средишту (св. XIV); Павлишу (св. XV); Сакулама (св. XII); Самошу (св. XIV); Томашевцу (св. XII, XIII); Фаркаждину (св. XI); Фердину (св. XIV) и Ченти (св. XI, XII); 1925. године у Арацу (св. XVI); Банатском Аранђелову (св. XXII); Беодри (св. XIX); Бочару (св. XIX, XX); Великој Кикинди (св. XXIII); Врањеву (св. XVII, XIX); Драгутинову (св. XIX); Дали (св. XXII); Елемиру (св. XVI, XVII); Иђошу (св. XX); Крстуру (св. XXI, XXII); Куманима (св. XVII, XVIII); Меленцима (св. XVII); Мокрину (св. XXII, XXIII); Новој Кањижи (св. XXI); Новом Бечеју (св. XVIII); Обилићеву (св. XXI); Остојићеву (св. XX); Падеју (св. XX); Санаду (св. XX, XXI); Тарашу (св. XVII) и Чоки (св. XX); 1926. године у Ботошу (св. XXVII, XXVIII); Орловату (св. XXVII); Перлезу (св. XXVII); Бегеју Св. Дурађ (св. XXVI); Великом Бечкереку (св. XXVIII); Итебеју (св. XXV); Кларији (св. XXVI); Модошу (св. XXIV);
СрбиуБанашу:Насељаисшановнишшво ļ 7 Пардању (св. XXIV, XXV); Српској Црњи (св. XXVI) и Старој Ечки (св. XXVII); 1927. године у Великом Бечкереку, истраживања у Жупанијском архиву (св. XXVIII, XXIX); 1928. године у Вршцу, исписивање грађе у Епархијском архиву (св. XXVIII); Гају Ковинском (св. XXXII);
Делиблату (св. XXXII); Долову (св. XXXIII); Дупљаји (св. XXXI); Загајици (св. XXXI); Избишту (св. XXXI, XXXII); Јасенову (св. XXXI); Кајтасову (св. XXX); Кусићу (св. XXIX, XXX) ; Месићу (св. XXXIII, XXXIV); Мраморку (св. XXXIII); Парти (св. XXXI) ; Уљми (св. XXII) и Црвеној Цркви (св. XXX). Кад je
отпочео етнолошка истраживања у Ванату, Ердељановић je одлучио, између осталог, да прикупи и проучи релевантне податке о презивању код Срба у Ванату и тиме допринесе решавању порекла различитог презивања Срба у Војводини. Нема сумње да je истакнути истраживач добро уочио један интересантан проблем о
коме je овако размиішьао: „Презивање на -ић с једне, и на -ов (-ин, -ски и др.) с друге стране, не може бити случајно, и не може код једне народне масе, која je била првобитно једноставна, бити толико и сасвим неодређене мешавине од обе врете презивања. Изгледа највероватније да ту имамо још
недовршено стапање две српске групе: једне, можда косовско-моравске, са -ов итд., и друге, можда рашко-шумадијске, са -ић. Наравно, треба најпре сасвим поуздано утврдити постоје ли од старина такве разлике међу овим ерпеким областима. Не треба заборавити да je и овдашњи стариначки српски живаљ могао
имати само, или поглавито, једно од ове две врете презивања, a понајвероватније ову на -ов, и да се зато
оно, и крај свега многобројног досељавања Срба са другачијим презивањем, ипак и даље жилаво одржало, утолико пре што je било стално подржавано и новим досељеницима са таквим истим презивањем”. О презивању Срба у Ванату Ердељановић je дуго размишљао и настојао да га објасни. Тако je на једном месту у
прикупљеној етнолошкој грађи о Србима у Ванату записао: „О презивању на -ов итд. мо же се дати и ово објашњење: општи je обичај код нашег народа да се у већим родовима (и братствима), ради бољег разликовања, додаје појединцу очево име у облику присвојног придева (обично на -ов, -ин, -ски) пошто би
заједничко братствено (задружно, родовско) презиме било недовољно да се разликује по неколико људи с истим личним именом у томе роду. Такво je стање морало бити и код Срба у негдашњој јужној Угарској. И кад je код њих уведен аустријски закон којим се једном заувек утврђује непроменљивост презимена,
свакоме je Србину задржано оно презиме под којим je он тада био обично познат. А код многих Срба ֊ особито код свих оних који су били из великих родова најобичније je презиме био онај назив по оцу. И ти су Срби онда с таквим
8 ļ Јован Ердељановић презименом записани, и то се презиме није смело више мењати, него ce стално одржавало и прелазило с колена на колено. На тај начин у тим презименима војвођанских Срба тако рећи имамо окамењене називе по оцу из оног времена кад je тај закон заведен, док су се прва братствена
презимена, она на -ић, код тих родова морала заборавити, пошто се нису више употребљавала. Што су се и код врло великог броја војвођанских Срба одржала и презимена на -ић, то je на првом месту доказ да je то био општи начин презивања код војвођанских Срба, а што су се сачували само многи, а не и
сви, то се може објаснити или тиме да су се људи из мањих родова или осамљених породица већином презивали само на -ић, пошто није било потребе да се разликују по очином имену, или случајевима да су многи родови истакли само своје опште презиме на -ић, или и једним и другим начином”. Желећи да што
свестраније расветли проблем презивања Срба у Банату, Ердељановић je пажљиво бележио сва односна казивања. Тако je сачувано казивање панчевачких свештеника „да се у народу (у Панчеву и друтде у Банату) врло нерадо гледа на онога који своме презимену, које je првобитно гласило на -ов и на -ски и
слично, дода -ић, односно окрене га на -ић”. Из разговора са свештеником у Идвору, Ердељановић je овако објаснио двојност презивања код Срба у Банату: „У задругама су сви но сили опште и старо презиме и задруга je записана са тим презименом на -ић, или се записао само старешина задруге - а који су
били без задруге добијали су само презиме по оцу, којим су се обично у селу звали, или по надимку - отуда та
двојност у презивању по свим селима”. Ердељановићу je било занимљиво саопштење једног службеника у панчевачком магистрату, no којем: „Главни je узрок непромешьивости презимена била војна потреба у некадашњој Војној граници: свака кућа je морала одржавати непромењено своје старо презиме, а тако и сви који су из те куће изашли да не би било пометње у војним списковима и извлачења од војних обавеза”. И Ердељановић закључује да би ово било заиста врло добро објашњење за крајеве у некадашњој Војној граници, али не налази објашњење за крајеве изван Границе, у такозваном Провинцијалу. У забелешци о разговору са учитељем из Елемира, Ердељановић истине његову тврдњу „да су данашњи најстарији елемирски родови стално задржали презимена својих тадашњих предака, односно имају презиме по њиховом тадашњем имену и објашњава ту појаву тиме што je у оно време изашао патент Марије Терезије, који je он читао и по коме се више не смеју нипошто мењати презимена. Услед тога и
Срби у Банашу: Насела и сшановнишшво \ 9 многа презимена на -ов, -ин, -ски и сл.” Учитељ je обећао, наводно, да ће пронаћи тај патент, али у томе није успео.* Разуме се да je и Ердељановић настојао да пронађе наведени патент, али безуспешно. У ствари, до данас je остало неизвесно да ли je Марија
Терезија тај патент уопште издала. Недоумице поводом тога изазива и чињеница да се он не спомиње ни једном речју у Одлуци Угарског намесничког већа 13. децембра 1814, којом се, између осталог, истине: „Како се неретко догађа да се имена лица било потпуно било разним додацима мењају, а покаткад се
чак додају и други називи, то мора да вршењем таквих измена имена као последица следују разни заплети, а врло често чак и штетне последице, његово се најсветлије величанство удостојило да најмилостивије нареди нека се то забрани целокупном племству краљевства, коме je иначе обавеза поверена са
највише стране. У ту сврху и којима то налажу уосталом и сопствена сигурност и корист, а и свим осталим становницима краљевине, озбиљно и са напоменом да ће прекршиоци ове превишње наредбе бити кажњени законски прописаном истом казной, као и они који се противе заповести и јавним наредбама, па су
дал е они племићи који би желели да промене своје презиме из оправданих разлога, који би могли да настану у случају адо пціє, дужни да то постигну претходно путем дозволеним са највише стране тражењем од дотичних судова, односно већа овог Краљевског намесништва”.** Beh 9. фебруара 1815. вршачки
епископ Видак наредио je парохијском свештенству да се строго придржава Одлуке Угарског намесничког већаод 13.
децембра 1814.Наредбајепоновљена27.јула 1815.узнапомену „да и они који су било сасвим било делом променили презиме, да се имају опет вратити ,къ преждимъ и коренимъ своимъ прозвищемъ”, да ће их у противном постићи казна, одређена у првобитној царској наредби”.*** Тако je коначно био устаљен начин
презивања Срба у Ванату. Са истим интересовањем Ердељановић je изучавао порекло и да ваше надимака људима, породицама и целим родовима код Срба у Ва нату, j ер се „у обичном говору и народу само по тим надимцима знају и разликују”. Према његовом мишљењу, „можда je и овде, бар првобитно, * Наведени
Ердељановићеви подаци о презивању Срба у Банату забележени су: 1922. године у Панчеву у I св. од стр. 26 до 28 и од стр. ПО до 113; у П св. на стр. 170; у III св. на стр. 366 и од стр. 372 до 374; 1924. године у Идвору у X св. на стр. 1561 и 1559; 1925. године у Елемиру, из свеске Банат - Летописи,
са стр. 26 из Летописа у Елемиру. ** Наведена Одлука коју je 1980. г. прибавио Р. Николић чува се у Централној библиотеци Земаљског музеја у Будимпешти. Њен изворни латински текст превео je на српскохрватски С. Јосифовић (прим. ред.). *** Ј. Ердељановић, Забелешке из Загајице у св. XXXI на стр. 5950
и 5951.
10 ļ Јован Ердељановић узрок тај што су врло велики родови имали иста презимена, на je на ставала потреба да се на неки начин мањи огранци њихови јасније обележе и разликују. Примера има врло много у самом Панчеву, а знам и онај за Радованчеве у Црепаји да су - Чапанови, Бирташеви и др.” Након
дужег изучавања надимака, Ердељановић je закључио да je узрок њиховог настајања; 1. У несумњивој потреби да се у истом роду што јасније разликују мањи огранци а затим и поједина лица и 2. ,Често je много подесније неког обележити характеристичним надимком који обележава неку истакнуту особину, него
презименом, које или није до вольно характеристично него сасвим обично (Јовановић, Петровић и сл.) или je сувише дугачко или уопште неподесно, тешко за изговор и сл. А згодан надимак, који je дат појединцу, после се као врло подесна ознака преноси и на његове потомке”.* Чини нам се да би овде
требало навести још једно интересантно Ердељановићево мишљење о надимцима код Срба у Банату: „Характе ристично je за дух народни . на пример код панчевачких Срба, да се ти надимци, мада их има и врло погрдних, примају ипак код оних којима су дати доста мирно и без особитог негодовања кад су баш и
сасвим непријатни, у сваком случају без оног гнева и осећања увређеног поноса, као нарочито код Црногораца или често и код Рашана и Шумадинаца”. Очигледно je, дакле, да Ердељановићева етнолошка истраживања о Србима у Банату садрже драгоцену грађу. Њена особита вредност je у томе што je сабрана у
времену кад се join могло доћи до података од ста рее генерације која je са собом носила и чувала сећања и
причања својих очева и дедова о животу и характеристикама давнашњих времена, која допиру c краја XVIII века и повезују успомене ca приликама из доба турске владавине у Банату. Полазећи од тога да се у народу релагивно дуго памти ранији начин живота, а посебно старински обичаји, који су ce y време
његових планираних истраживања већ били почели да заборављају, с правом je сматрао да je задњи час да се отму од заборава прикупљањем података о њима на основу усмених казивања и сачуваних писмених података. На крају, требало би рећи да je у Матици српској у припреми и II део Ердељановићеве грађе о
Банату, која се односи на народни живот и обичаје. Ако имамо у виду наведени обим Ердељановићевих истраживачких послова, сасвим je разумљиво да ће бити користан један краћи осврт на значајнија догађања у Банату, која су представљала својеврсну историјску окосницу збивањима о којима се говори у
грађи. Надајмо се да ће она на тај начин постати читаоцу ближом и разумљивијом, а научним посленицима подеснијом за употребу. * Ј. Ердељановић, Забелешке у III св. на стр. 374, 392 и 395.
Срби у Банашу: Наста и сшановнишшво Į 11 * * * У рату с Турском 1716-1718. Аустрија je освојила Банат, али га није прикључила Угарској, као што je то желело мађарско племство, него директно потчинила двору, а то je било пресудно не само за привредни развој Баната него и за етничке односе у њему
током XVIII века, па и ка сире. Освајач Баната, Еуген Савојски, још у току рата 1717, предложно je двору да се Банат не припоји Угарској него да буде посебна коморска облает због свог граничног положаја према Турској. На усвајање овог предлога утицали су и финансијски стручњаци бечког двора, који
су до бро запазили да je државна каса имала слабе приходе од земаља стечених Карловачким миром 1699, јер су оне испоклањане крупним феудалцима, ослобођеним од пореза, који су сељаштво прекомерно угњетавали na je оно било готово неспособно да сноси, поред спахијских, и све државне терете и обавезе.
Тако je Банат постао готово исюьучиво крунски домен, на коме двор није био везан никаквим обзирима према племству, а то му je омогућило несметано спровођење привредних меркантилистичких планова, с једне, и заснивање особених аграрних и поседовних односа, с друге стране. Трећа и четврта деценија
XVIII века у привредном развитку Баната, као и у његовим етничким односима, нераздвојно су везане за име и делатност Клаудија Флоримунда Мерсија, који je био на челу државне коморске администрације и за непуних двадесет година претворио Ба нат из заостале у напредну привредну облает. Турска управа
и ратови вођени од 1683. довели су Банат у тешко стање. На његовом територију налазиле су се велике мочваре;
пусто и запарложено земљиште. Многа насеља су опустела, а понека су једва животарила. Ипак, кад су ратови завршени, нетто српског и румунског становништва појавило се по селима, а било га je и у градовима (Темишвар, Панчево, Вршац и др.). Према мишљењу Д. Поповића, на подручју од Дунава до Мориша и Темишвара могло je бити око 50.000 душа сиромашног, а у привредном и културном погледу заосталог српског становништва. За привредни развитак Баната постојале су две могућности: задржати дотадашње стање, тј. екстензивно сточарство уз слабу населе ност, или пустаре претворити у оранице и населити Немце као искусне привреднике и двору верне поданике. Мерси je прихватио другу могућност, јер je сматрао да je увећање становништва услов привредног развитка и напретка. Да би ce остварила Мерсијева основна намера о претварању запуштеног у обрадиво земљиште, a екстензивно сточарство потисло интензивном земљорадњом, почело се са копањем
12 ļ Јован Ердељановић канала, регулисањем река, изградњом путева и сузбијањем пешчаре. Насељавањем Немаца отпочео je прелаз са двопољног на тропољни си стем, обавезност плодореда, уређивање атара (између осталог и одређивање тзв. флура, о чему има доста података у грађи) и сређивање земљишних и
поседовних односа Аустро - турским ратом 1737 - 1739. Аустрија je изгубила северну Србију и делове Боене па je граница према Турској устаљена на Сави и Дунаву. Током рата Турци су у контраофанзиви прешли Дунав и при ближили се Темишвару, а Немци и колонисти су махом побегли из Баната на север у
Мађарску. После овог рата у Банату je дошло до зна тних етничких промена, јер je Марија Терезија коначно удовољила захтевима мађарског племства и од 1741. до 1751. развојачила Потиску гра ницу у Бачкој и Поморишку границу на северу Баната па се услед тога знатан део српског становништва одселио у
Русију или се спустио на југ и сместио у новоосновану Подунавску и Посавску војну границу и Кикиндски диштрикт. До најмасовнијег и најорганизованијег насељавања у Банату дошло je после Седмогодишњег рата. У току десет година (1763-1772) у Банату je насељено више хиљада Немаца из Немачког рајха. Што
се тиче Румуна који су се стално спуштали из карпатских рејона у равније делове Баната и стварали насеља на простору Вршац-Панчево, аустријске власти су биле чешће против њиховог доласка, пошто су давале предност ратарима и занатлијама насељеницима, а не сточарима. Но, пошто су Румуни самим фактом
насељавања, постајали ратари, односно граничари, нетрпељивост власти je слабила па су поткрај XVIII и
почетном XIX века уклоњене препреке њиховом спуштању на југ све до Дунава. Поред ових колонизационих струјања са севера и северозапада, нису престајала ни струјања са jyrä, са Балкана. Мање или веће трупе српског становништва долазиле су у Банат и после тзв. друге сеобе у току рата 1737-1739. Српско
и хрватско становништво долазило je у Банат и из Боене, а затим из Лике и Далматинске загоре, нарочито за време гладних година. Уз Србе, са Балкана, из Македоније и Грчке, односно из дубина Турског царства, миграциони таласи повукли су у Банат, као трговачке елементе, Цинцаре, Грке, Јермене и
Јевреје. Много Срба насељено je у Банату у време Кочине крајине, као и за време и после Првог устанка. Све те насељеничке масе, трупе и појединце аустријске власти су примале и утицале на њих да се трајно населе, појачају постојећу популацију, допринесу повећању државних прихода као порески
обвезници или да као граничари повећавају безбедност граница према Турској. Изузетак су Роми (Цигани), о којима у грађи има подоста подата ка, и Јевреји. Роми су долазили и са Балкана и из румунских области, а Јевреји из Турске, и из немачких и угарских земаља. И војне и цивилне
Срби у Банашу: Насела и сшановнишшво | 13 власти настојале су да Ромима онемогуће приступ на своју територију, али пошто у томе нису успевале, није им преостајало ништа друго него да покушају да их вежу за земљу и претворе у седелачко становништво, у чему су, судећи према подацима садржаним у грађи,
имале одређених успеха, нарочито у јужнобанатским насељима. Што се тиче Јевреја, они су се настањивали у Банату без већих тешкоћа. Ограничења су их пра тила једино у граничарском делу Баната, у коме нису могли да прекораче одређен број породица. Посвуда су иначе морали да плаћају посебан намет,
пошто су, као нехришѣани, живели у држави „апостолског величанства”. Банат je све до 1778. био под коморском влашћу, с тим што je у њему било нешто граничарске милиције која ће послужити као језгро Банатске војне границе у другој половини XVIII века. Године 1779. у већем делу Баната управу Бечке
дворске коморе сменила je жупанијска управа, пошто je Банат приюьучен Угарској и подељен на три жупаније, од којих су две, Торонталска и део Тамишке, обухватале подручје данашњег југословенског Баната. Срби, Румуни, Цинцари, Грци и Роми припадали су православној цркви (Карловачкој митрополији).
Немци, Мађари, Хрвати и Јермени римокатоличкој цркви (Католичка надбискупија), а Словаци те део Heмаца и Мађара протестантској цркви. Иако je Банат инкорпорисан у Угарску, његове земље нису дате кру пном мађарском племству, већ су распродане лицитацијом. Страни држављани имали су право куповине
поседа у Банату, али под условом да се обавежу да ће живети у Аустрији или Угарској. Двор je убацио своје агенте
на лицитацију појединих поседа који су успевали да подигну њихову цену за једну четвртину. Успех није изостао: иако сви лицитирани поседи нису продани, ипак се за продане добило више новца него што се очекивало. Главни купци били су српски, јерменски и цинцарски трговци. Загребачки каптол je у ово доба на посебан начин постао власник извесног броја поседа у Банату, јер je на име одузетих му поседа у Покупљу за тамошњу Војну границу добио властелинства Модош и Билед и на њима населио своје поданике - ситне племиће (шљиваре, немеше) из Хрватске те je тако банатско етничко шаренило добило још једну ко мпоненту. За инкорпорацију Баната у Угарску везано je и увођење урбара 1780. године, односно потпуно укмећење банатског сељаштва. По Банатском урбару обавезе подложника су биле новчане, радне и натуралне. Сваки подложник без изузетка давао je спахији 1 форинт новчане ренте. Роботе су се давале према величини сесионалног земљишта и његовом квалитету, али тако да се један њихов део морао
14 ļ Јован Ердељановић одрадити, а други новдем откупити. У Банату je на тај начин била остварена сразмерна комбинација радне и новчане ренте, што je спахијама онемогућавало да сувише оптерете сељаке радом на спахилуцима, с једне, a сељацима омогућавало више времена за обраду њихових поседа, с друге
стране. Према урбаријалним одредбама цела сесија (селиште, сесион) састоји се од 34 кј земље. Сесије се деле у три трупе према квалитету земљишта од којих се састоје, али свака категорија садржи исти број јутара земље (34 кј), разлика je само у њиховом оптерећењу роботама и новчаном подавању. Право
подложника ка сесију у Банату било je веће него у другим крајевима Угарске: спахија то земљиште није могао да одузме сем у случају неспособности поданика да га обрађује, а и тада га je морао праведно проценити, исплатити одштету и онда предати другом поданику да га обрађује и плаћа дажбине. Међутим,
спахије су, као увек и свуда, настојале да прекораче права дата им урбаром. Извесно je такође да je нарочито тежак био положај Срба на спахилуцима Загребачког каптола и његових вазала ֊ ситних племића (немеша), који су због слабог економисања и безобзирне експлоатације подложника долазили у сукоб
чак и са својим сизереном - загребачким бискупом, о чему у грађи има подоста података. Граничарски део Баната и териториј Великокикиндског диштрикта имали су друкчији економски и друштвени развитак него његов провинцијални део под жупанијском влашћу. После укидања Потиске и Поморишке војне границе,
на територију јужно од Мориша и неточно од Тисе образована je Банатска земаљска милиција, претежно
састављена од поморишких граничара. Простирала се, дакле, на обимном територију, na je распоред њених компанија био неприкладан и војнички нецелисходан, а то je довело до њеног уклањања и стварања Илирског граничарског пука 1764. и Немачког граничарског пука 1765. Коначно конституисање Илирског
граничарског пука обављено je 1770. дефинитивним разграничењем између појединих граничарских и провинцијалских места, кад су територији овог пука уступљена насеља: Алибунар, Бела Црква, Врачев Гај, Гај, Гребенац, Делиблато, Добрица, Дубовац, Дупљаја, Загајица, Идвор, Избиште, Иланџа, Јарковац,
Јасеново, Кајтасово, Калуђерово, Крушчица, Кусић, Мартиница, Николинци, Орешац, Орловат, Острово, Падина, Парта, Перлез (Сига), Селеуш, Сентмихаљ, Стража, Томашевац, Уљма, Фаркаждин и Чента. У време стварања Немачког граничарског пука била су му одређена места: Брестовац, Гај, Глогоњ, Дубовац,
Ковин, Омољица, Острово, Српско и Немачко Панчево, Плочица, Сефкерин и Старчево, а затим Опово и Сакуле. Међутим, 1770. појачан je Немачки пук насељима и пустарама
Срби у Банаилу: Насела и сшановнишшво ļ 15 Овча, Борча, Јанова, Говедаровац и Нова Паланка, а 1773. додељена су му насеља; Алибунар, Владимировац, Добрица, Идвор, Иланџа, Јарковац, Маргитица, Орловат, Падина, Перлез, Селеуш, Сентмихаљ, Томашевац, Уздин, Фаркаждин и Чента, дакле знатан број места
која су до тада била на територију Илирског граничарског пука. Године 1769. формирана je нова војна јединица од ранијег Влашког (Симбшеновог) батаљона илирског пешачког пука. Тако je 1774. настао Влашко - илирски пук, коме je од Илирског пука додељена облает не точно од Уљме, а предео западно од
Уљме додељен je Немачком пуку. Тако je у добром делу западног и средњег Баната и у целом јужном Банату образован обиман граничарски регион, стриктно одвојен од Провинцијала и, према томе, изван домашаја жупанијске јурисдикције. Поседовни односи у Граници били су друкчији него у Провинциа лу, јер су
у њој постојали само слободии граничарски земљишни посе ди. Једнообразност граничарске поседовне структуре била je y извесној мери нарушена на територију слободних граничарских комунитета (В. Бечкерек, Бела Црква, Панчево). Наредбом војних власти 1800. би ло je забрањено провинцијалистима и
грађанима комунитета да стичу земљишне поседе на територију Границе. Регулисање поседовних односа у Граници обављено je 1807. године Основним граничарским законом на принципу војно-ленског система и постојања задруга. Граничари су плаћали порез на земљу према њеном квалитету и бесплатно обављали
разне сеоске, царске и ванредне робо те. На територију Панчевачке команде граничарски посед je износио 34 кј (24
кј оранице и 10 кј ливаде), а на територију Влашко-илирског пука 24 кј (18 кј оранице и 6 кј ливаде). Бременом се показало да посе довни односи регулисани законом од 1807. не могу трајно да задовотье граничаре. Њима je особито тешко падала забрана деобе задруга, које су војне власти фаворизовале
због разлога искључиво војне природе, па je њихова тајна деоба постајала све учесталија. Великокикиндски диштрикт (округ), који се састојао од 10 банатских насеља (Врањево, Башаид, Јозепово, Карлово, Кикинда, Крстур, Кумане, Меленци, Мокрин и Тараш), настао je као једна од последица расформирања
Поморишке и Потиске границе, и у вези с тим општег сређивања прилика у Банату. Године 1774. Марија Терезија je потврдила привилегије Диштрикта, чиме je почео његов развитак, који je трајао пуних сто година. Привилегијом Марије Терезије становништву Диштрикта остав лена je у пуно власништво сва
земља коју je оно дотад обрађивало. Целокупно земљиште премерено je, издетьеио у сесије и уведено у грун товне књиге. Што се тиче пореског оптерећења, земљиште je сврстано y другу категорију, а износ пореза утврђен je на 6 1/2 фор. по глави, те
16 ļ ЈованЕрдељановић по 20 кр. Од јутра оранице и ливаде. На земљиште које због слабијег квалитета није могло бити укључено у сесионално, плаћао се закуп (аре нда), а ако би било мелиорисано, подлегало je пореском оптерећењу као и сесионално. Диштриктска насеља била су ослобођена бесплатних
роботних обавеза и уконачавања војске, сем у изузетним случајевима. За првих петнаест година Диштрикт je добио право да са 9.000 форинти годишње откупљује сав десетак. У случају рата или велике несташице хране у аустријским наследним земљама, Диштрикт je био обавезан да излиферује држави хране у
вредности од 6.000 фор. по једном утврђеној цени. Ипак, најважнија одредба у Привилегии била je она којом je диштриктском становништву свечано обећано „да никад неће бити продани, заложени или на који начин отуђени”. У случају да се Банат преда спахијама, диштриктске општине су имале право да се
саме откупе и остану самосталне. Захваљујући овој одредби, Диштрикт je мимоишла судбина осталих насеља у Банату која су 1779, укључењем у Угарску, распродата у приватно власништво спахија. Једино су Диштрикт и Граница све до укидања били изван оквира спахијске јурисдикције, а у Диштрикту je, и поред
извесних измена, још дуго било очувано економско и социјално стање какво je било у Банату за време коморске управе 1718-1778. Диштриктско земљиште се делило на сесионално (тзв. стара земља), ритско или иберланд (резерватско) и пустаре. Посебан значај за Диштрикт имало je сесионално и иберландско
земљиште, а његов површински однос je био, приближно, 2 : 1 у корист иберланда. Од сесионалне земље један део није
био издељен, него je остављен за резерву у случају пораста броја становништва. Крајем XVIII века таква земља je дељена беземљашима да би се повећао број пореских глава. У то време сесионална земља je била јефтина, а порези велики, па je било много случајева њеног напуштања, продаје или поклањања.
Касније у XIX веку, када je цена земље порасла, приметна je тежња диштриктских становника за земљом свих врста, па и сесионалном. Али, једном издељено сесионално земљиште више није могло бити дељено, na je пажња беземљаша била обраћена на иберланд. Иберланд није био издељен као сесионално земљиште
већ препуштен сеоским општинама,да га с времена на време парцелишу и издају појединим породицама за пашњаке и оранице, према броју чланова и јачини радне снаге, па и према заслугама за Диштрикт. Парцелисање иберланда и подела породицама - тзв. деоба иберланда - били су предмет оштрих социјалних
сукоба у Диштрикту и представљају интересантне моменте из његове историје. Иберланд je био у власништву Коморе у Темишвару, као бившег господара Баната, али га je становништво Диштрикта већ од почетка сматрало за своје власништво те га je продавало
Србиу Банашу: Насела и сшановнишшво | 17 и залагало као сесионално земљиште. Комора je протестовала против такве праксе, а Диштрикт je предлагао да једном засвагда откупи од ње сав иберланд и издели становништву. Но, до овога није дошло за све време постојања Диштрикта као самоуправне области.
Дишгрикт je чак нудио 2.000.000 фор. на име откупа, али без успеха. Тако je Диштрикт до краја свог постојања био само корисник иберланда. Првих неколико година иберланд je дељен сваке године, а после je уведен обичај да се нова подела врши сваких десет година. Упоредо са деобама иберланда
појављивале су се сталне тужбе због разних неправилности у деоби. Деведесетих година XVIII века сиротиња у Кикинди тужила се да je добила подводне ливаде. Један део иберланда општине су користиле за сеоски пашњак, а остало су делиле становништву уз наплату одређене таксе по 1 кј. За време деобе
диштриктски чиновници и управа настојали су да приграбе што више иберланда, у чему су махом и успевали, иако je отпор сиротиње бивао све јачи. Тако je иберланд постао извор богаћења једних и предмет зависти других становника Диштрикта. Револупионарна збивања 1848/49. у Банату, о чему у грађи има до
ста података (а особито у црквеним летописима), обухватила су не само његов провинцијални део, него и граничарско-диштриктски. Акције банатског сељаштва биле су само део општег сељачког антифеудалног покрета у целој Угарској, а мартовским и јулским саборским законодавством 1848, којим je анулирано
кметство, задовољени су интереси побуржоаженог племства и бивших урбаријалних, сесионалних кметова. Један од
најзначајнијих граничарских проблема уочи револуције 1848/49. представљало je обезбеђење неподељеног власништва на земљу, коју су граничари иначе већ поседовали, а само узгредно и местимично и стицање добијене иберландске земље. Управо том околношћу објашњава ce појава да 1848. граничари само
подносе своја „захтевања” и да не воде никакву посебну борбу за земљу или укидање феудалних обавеза те се и не лаћају оружја за решење аграрног проблема. Ускоро после револуције 1848/49. дошло je до промена у поседовним односима на целом граничарском подручју, па и у Банатској граници, на основу
царског патента из 1850, или тзв. Темељног закона за Хрватско-славонску и Банатско-српску војну границу. Патентом je изричито нормирано да „установа Војне границе остаје у својој првобитној ор ганизации и у погледу на ратну и војну администрацију као саставни део царске војске подређена je извршној
царској власти”. Међутим, одредбама Патента укинуто je уживалачко право власништва на основу закона од 1807. те су граничари, или тачније њихове задруге, добили право власништва на поседима које су до тога доба уживали.
18 ļ Јован Ердељановић Граничарско земљиште према Патенту било je подељено на две правне категорије: баштину и нову течевину (иберланд). Баштином се сматрала земља већ уведена у земљишну књигу на одређену граничарску задругу, а за разлику од течевине била je по правилу неотуђива. Пашњаци су постали
власништво граничарских општина, сваком граничарском домаћинству je припало сразмерно право на испашу, а шуме су постале државно власништво. Власничко право на граничарску земљу било je у толикој мери повезано са граничарском војном дужношћу да je, према Патенту, задруга била дужна у року од две
године да прода баштинску земљу, ако на њој остане само жена, а њезин муж, за кога се уда, не потпада под војну дужност. Из Провинцијала je било могуће усељење на граничарски териториј само са дозволом команданта регименте, и то под условом да усељеник има некретнине неопходне за издржавање.
Официри, чиновници и свештеници који нису припадали ниједној граничарској задрузи, могли су на граничарском територију стећи само куће за становање и највише три јутра земље, а трговци шест јутара, заједно са кућиштем и двориштем. Поседовни односи у Банатској граници, нормирани Патентом од 1850.
потрајали су две деценије, а царском одлуком 1871. отпочео je про цес развојачења Војне границе у Банату, који je завршен владаревим Манифестом од 1873. и инкорпорацијом граничарског подручја у састав трију банатских жупанија. Процес саображавања поседовних и других односа на бившем граничарском
подручју и односа у дотадашњем Про винциалу, у условима снажне и свеобухватне пенетрације капиталистичких
производних и друштвених односа, текао je углавном несме тано и деловао неминовно, па су ускоро из поседовних односа у Банату били уклоњени задружно власништво над земљом и неотуђивост граничарске баштине. У Великокикиндском диштрикту за време револуције било je на рочито актуелно питање
иберланда, а опште незадовољство његовом расподелом условило je познату „Кикиндску буну”, изразито економскосоцијалног характера и крваво угушену. После Нагодбе 1867. у Банату су створени повољнији економски и политички услови за привредни развитак уопште, па и за пољопривреду. Наступило je доба
ефикаснијег уклањања свих препрека капиталистичком привредном развитку, а банатски поседници у новим историјским околностима настоје да учврсте своју економску и политичку моћ не само новим инвестирањима у пољопривредној производњи него и нрисвајањем и узоравањем нових површина ливада и пашњака.
Сукоби око иберланда појачали су се шездесетих година XIX века, а били су последица неправедне деобе и повећаних државних терета, које су економско слабији становници тешко подносили. Иберланд je
Срби у Башту: Насела и сшановнишшво | 19 постао један од основних проблема политичких и страначких борби у Диштрикту, па и у Банату. Они који су се раније дочепали његових већих комплекса били су против поновне деобе, а они са мало или ни мало земље да се деоба поново обави, о чему je Застава овако
писала: „Нема код нас више народне или владине странке, нема левичара или десничара, него просто деобаца и недеобаца”. Тек 1877. дошло je до откупа иберланда са 4.500.000 фор. и до коначне поделе око 100.000 кј иберландске земље. Кад je откуп санкционисан, сиротиња више није имала шта да тражи јер
je иберланд као колективно власништво прешао у руке појединачних поседника. Током шездесетих и седамдесетих година XIX века верски и политички живот банатских насеља у којима су Срби и Румуни живели измешани, био je потресан црквено-деобним споровима, о чему у грађи има доста података. У ствари,
увођењем уставное™ 1860. јавља се покрет Румуна у Ердељу и Банату за извојевање националних и поли тичких права, која су Срби и друге нације у монархији већ имали. Води га енергични ердељски владика барон Андрија Шагуна. Користећи подвојеност у српским редовима и смрт патријарха Рајачића,
противника румунских захтева, Румуни успевају од 1864-1868. да оснују самосталну румунску народну Ердељско-банатску митрополију са седиштем у Карансебешу, да питање разграничења с Карловачком митрополијом повољно реше, да делимично уђу и у српску територију, подвргавајући својој администраціи
румунске општине у Карловачкој митрополији, где je било довољно румунског живља, и где су ce такве жеље јавиле, као
што je Карловачка митрополија у одређеним случајевима улазила у Карансебешку митрополију. Taj покрет, назван покретом за развргавање српско-румунске црквене заједнице, заправо je румунски покрет за црквену еманципацију од српског црквеног руководства, односно покрет Румуна за националну и политичку
афирмацију. Тако после 1868. у великом броју мешовитих општина у Банату долази до црквених спорова. После Аусгријско-мађарске нагодбе 1867, а особито после развојачења Војне границе 1873. отпочела je колонизација јужно-банатског региона, последња у низу колонизационих подухвата од 1718. до Првог
светског рата. Према царском Декрету од 13. октобра 1868. требало je у најкраћем року подићи долму дуж Дунава, Тисе и Тамиша на територији Немачкобанатског пука, обезбедити велике комплексе рита (подељене у седам секција) од поплаве и искористити их за колонизацију. Понуда општина Панчево, Ново
Село, Борча, Јабука и Францфелд да саме загате Дунав у петој секцији, с тим да им припадне одређено ритско подручје, била je 1872. одбијена.
20 I Јован Ердељановић Ha задомљено ритско подручје угарске власти су населиле Немце, Мађаре, Словаке и Бутаре и основале седам општина: Елизенхајм код Великог Бечкерека, Кенигсдорф код Опова, Албрехтсдорф код Сефкерина, Гизелахајн код Глогоња, Мариенфелд код Панчева, Иваново и Тјурђево између
Панчева и Ковина. Међутим, водена стихија 1869. уништила je новоосноване општине па су се многи колонисти вратили y ранија станишта, али су уместо њих доведени нови насељеници, који су 1867. доживели судбину претходника, јер je опет поплава уништила новоосноване општине. Ha крају, преостали
насељеници напустили су своја нова насеља за време великих поплава 1878. и 1879. којима je ус пешно одолело само насетье Рудолфегнад, а населя Мариенфелд и Ива ново била су премештена на оближње узвишице. У првом колонизационом таласу у постнагодбеном периоду једини успех вредан пажње je забележен
1869-1870. оснивањем села Јожефсалаш и Етвешфалу у Тамишкој и Пуста Керестур у Торонталској жупанији. Ипак, општи колонизациони неуспеси током седамдесетих година нису докрајчили колонизационе интенције угарске владе у Банату. Напротив, 1883. отпочела je колонизација Чанго Мађара из Буковине, који
су насељени у Војловици (Мариенфелд), Иванову и Тјурђеву, а њихова последња група стигла je 1889. У међувремену, заправо 1886, по плава je још једном уништила Тјурђево, na je влада купила већи комплекс земље у ковинском и плочничком атару, где су Тјурђевљани основали ново насеље Скореновац
(Szekelykeve). Колонизациони подухват отпочет непосредно после Нагодбе 1867. био je практично завршен поновним
насељавањем Мађара, Словака и Бугара у Елизенхајму (Бело Блато код В. Бечкерека) 1887. и насељавањем Мађара у Мужљи (такође код В. Бечкерека) 1890. Иако скромних размера, ова колонизација je ипак представляла део мађаризаторске политике угарске владе у Банату, па се том околношћу објашњава појава да
Срби, Румуни и Немци нису били међу колонизационим субјектима. Сем тога, колонизациони објекти су створени једноставним одузимањем половине ритских површина дуж Дунава и Тамиша, које су до развојачења 1873. претежно припадале Србима граничарима. Тако je стварање мађарског живог бедема између Срба у
Банату и Србије, као једног од крајњих циљева колонизације, било обављено на штету банатских Срба. Интересантно je да су велики поседи банатских Мађара остали изван домашаја колонизационих мера угарске владе, па je њена колонизациона политика у Банату, између осталог и због тога, унапред била
осуђена на скромне размере и још скромније етничке резултате. Процес екстензивног развитка банатске пољопривреде од Нагодбе до Првог светског рата, изражен првенствено узоравањем ледина и пре-
Срби у Банашу: Насела и сшановншишво ļ 21 тварањем.пашљачких и ритских површина у оранице, био je донекле заустављен зак. чл. XII из 1896. којим je била предвиђена посебна дозвола државних власти за култивисање до тада неплодних земаља. Почетком Првог светског рата настало je својеврсно глухо доба у привредном и друштвеном развитку Баната, окончано 1918. његовим уласком у састав Краљевине СХС, односно Југославије. У тако радикално измењеном општем положају Баната, Ердељановић je обавио замашна етнолошка истраживања од 1922-1928, чију вредност веома лепо илуструје садржај ове књиге грађе. Никола JI. Гаћеша |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Nikolić, Dobrivoj |
| author_facet | Nikolić, Dobrivoj |
| author_role | aut |
| author_sort | Nikolić, Dobrivoj |
| author_variant | d n dn |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV046843537 |
| ctrlnum | (OCoLC)1193289759 (DE-599)BVBBV046843537 |
| edition | Prvo izdanje |
| era | Geschichte Anfänge-1941 gnd |
| era_facet | Geschichte Anfänge-1941 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>02353nam a2200505 cc4500</leader><controlfield tag="001">BV046843537</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20211012 </controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">200807s2019 |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788660293932</subfield><subfield code="9">978-86-6029-393-2</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1193289759</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV046843537</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Nikolić, Dobrivoj</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu"</subfield><subfield code="n">Knjiga 1</subfield><subfield code="p">Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata)</subfield><subfield code="c">napisao dr Dobrovoj Nikolić, protojerej</subfield></datafield><datafield tag="250" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Prvo izdanje</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Novo Miloševo</subfield><subfield code="b">Banatski kulturni centar</subfield><subfield code="c">2019.</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">482 Seiten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverzeichnis Seite 477-480</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Tiraž 750</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte Anfänge-1941</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Serben</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054596-9</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Banat</subfield><subfield code="0">(DE-588)4004408-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Banat</subfield><subfield code="0">(DE-588)4004408-7</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Serben</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054596-9</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Geschichte Anfänge-1941</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="773" ind1="0" ind2="8"><subfield code="w">(DE-604)BV046843520</subfield><subfield code="g">1</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Николић, Добривој</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="p">Срби у Банату у прошлости и садашњости : (монографија Баната)</subfield><subfield code="c">написао др Добровој Николић, протојереј</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20200807</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032252448</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">306.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Banat (DE-588)4004408-7 gnd |
| geographic_facet | Banat |
| id | DE-604.BV046843537 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T15:08:24Z |
| indexdate | 2024-07-10T08:55:24Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788660293932 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032252448 |
| oclc_num | 1193289759 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| owner_facet | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| physical | 482 Seiten |
| psigel | BSB_NED_20200807 |
| publishDate | 2019 |
| publishDateSearch | 2019 |
| publishDateSort | 2019 |
| publisher | Banatski kulturni centar |
| record_format | marc |
| spelling | 880-01 Nikolić, Dobrivoj Verfasser aut 880-02 Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" Knjiga 1 Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata) napisao dr Dobrovoj Nikolić, protojerej Prvo izdanje Novo Miloševo Banatski kulturni centar 2019. 482 Seiten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Literaturverzeichnis Seite 477-480 Tiraž 750 Geschichte Anfänge-1941 gnd rswk-swf Serben (DE-588)4054596-9 gnd rswk-swf Banat (DE-588)4004408-7 gnd rswk-swf Banat (DE-588)4004408-7 g Serben (DE-588)4054596-9 s Geschichte Anfänge-1941 z DE-604 (DE-604)BV046843520 1 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Николић, Добривој ut 245-02/(N Срби у Банату у прошлости и садашњости : (монографија Баната) написао др Добровој Николић, протојереј |
| spellingShingle | Nikolić, Dobrivoj Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" Serben (DE-588)4054596-9 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4054596-9 (DE-588)4004408-7 |
| title | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" |
| title_auth | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" |
| title_exact_search | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" |
| title_exact_search_txtP | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" |
| title_full | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" Knjiga 1 Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata) napisao dr Dobrovoj Nikolić, protojerej |
| title_fullStr | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" Knjiga 1 Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata) napisao dr Dobrovoj Nikolić, protojerej |
| title_full_unstemmed | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" Knjiga 1 Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti : (monografija Banata) napisao dr Dobrovoj Nikolić, protojerej |
| title_short | Edicija Istorija: Troknjižje "Srbi u Banatu" |
| title_sort | edicija istorija troknjizje srbi u banatu srbi u banatu u proslosti i sadasnjosti monografija banata |
| topic | Serben (DE-588)4054596-9 gnd |
| topic_facet | Serben Banat |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032252448&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| volume_link | (DE-604)BV046843520 |
| work_keys_str_mv | AT nikolicdobrivoj edicijaistorijatroknjizjesrbiubanatuknjiga1 |