Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija: zemlje i župe VII-XII vek
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Rača
Centar za mitološke studije Srbije
2018
|
| Ausgabe: | Prvo izdanje |
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Abstract Literaturverzeichnis |
| Beschreibung: | Literaturverzeichnis Seite 347-364 |
| Beschreibung: | 371 Seiten Illustrationen, Karten |
| ISBN: | 9788680684093 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV046756016 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 200609s2018 a||| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788680684093 |9 978-86-80684-09-3 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1164617473 | ||
| 035 | |a (DE-599)OBVAC15560928 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 |a DE-Re13 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 084 | |a 15.70 |2 bkl | ||
| 100 | 1 | |a Andrejić, Živojin |d 1950- |e Verfasser |0 (DE-588)1027003885 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija |b zemlje i župe VII-XII vek |c Živojin R. Andrejić |
| 246 | 1 | 3 | |a Medieval Principalty and Monarchy of Serbia |
| 250 | |a Prvo izdanje | ||
| 264 | 1 | |a Rača |b Centar za mitološke studije Srbije |c 2018 | |
| 300 | |a 371 Seiten |b Illustrationen, Karten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Literaturverzeichnis Seite 347-364 | ||
| 546 | |a Text serbisch. - Englische Zusammenfassung: Medieval Principalty and Monarchy of Serbia | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte 600-1500 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 0 | 7 | |a Königreich |0 (DE-588)4164383-5 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 650 | 0 | 7 | |a Fürstentum |0 (DE-588)4155609-4 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Königreich |0 (DE-588)4164383-5 |D s |
| 689 | 0 | 2 | |a Fürstentum |0 (DE-588)4155609-4 |D s |
| 689 | 0 | 3 | |a Geschichte 600-1500 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20200609 | |
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 0902 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1805070786010021888 |
|---|---|
| adam_text |
САДРЖАЈ СРЕДЊОВЕКОВНА КНЕЖЕВИНА И КРАЉЕВИНА СРБИЈА VII-XIII ВЕКА КНЕЖЕВИНА И КРАЉЕВИНА СРБИЈА 9 73 ВЕЛИКО ЖУПАНСТВО РАШКО. 75 ЗЕМЉА РАШКА. 75 ЗЕМЉА МОРАВИЦЕ.99 ЗЕМЉАДАБАР-ЛИМ. 113 ЗЕМЉА БУДИМЉА. 121 ЗЕМЉА ДРИНА.133 КНЕЖЕВИНА И БАНОВИНА БОСНА. из ЗЕМЉА БОСНА.173 ЗЕМЉА ПОДГОРЈЕ. 195 ЗЕМЉА ВРБАС ֊ ДОЊИ КРАЈИ. 197 ЗЕМЉА УСОРА И СОЛИ. 215 ЗАПАДНЕ СТРАНЕ.229 7
КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ДУЮЪА ֊ ЗЕТА. 237 КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ТРАВУНИЈЕ.267 КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ХУМ И ЗАХУМЉЕ. 291 КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ПАГАНИЈЕ. 327 РЕЗИМЕ. 335 SUMMARY.341 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА. 347 О АУТОРУ. 365 ДОНАТОРИ И ПРЕНУМЕРАНТИ 369
SAMMERY Medieval Principality and Monarchy of Serbia, lands and counties from the 7th to the 15th century Constantine VII Porphyrogenitus enumerated Slavic tribes independent from Byzantium which settled entire Dalmatia: Croats, Serbs, Moravians, Zachlu/ mians, Travunians, Konavlians, Diocleans and Narentines - Pagans. He says that all the enumerated tribes, except Croats, Diocleans and Moravians are Serbs. On the basis of other data that he brings forth about Diocleans and Moravians* we dis/ cover that they are Serbs, too. It is also stated that these tribes had their archontias principalities. Serbian “coastal lands” are: Dioclea, Dalmatia (Pagania), Travunia and Hum, and continental ones are: Rascia, Lim, Bosnia, Vrbas, Western parts, Usor, Sol, and Drina. Those are the oldest Serbian lands. Dioclean mentions another Serbia, in the basin of the rivers that run north and flow into the Danube, and that is the territory of Moravians and their tribal alli ance. The oldest mention of the Balkan Moravians and the archontia of Morava was saved in an anonymous document of Bavarian Geographer in 817. Even an Arab writer Al Masudi, between 940 and 950, said that after Serbs came the tribe of Morava. Moravians gathered around themselves the tribes of Bodriéi, Braniches, Guduscan (Kucani) and Timochans and established their principality. They were considered to be Serbs having regard to the fact that the theme of Morava was changed into the theme of Serbia. Porphyrogenitus does not state the counties ei ther of Morava or Serbia. For some reason, there is not any description of the
size of the principality of Morava. Porphyrogenitus does not say anything about lands and counties of archon tia “Baptized Serbia” - continental Serbia, but only enumerates inhabited towns: Destinikon, Tzemabouskeï, Megyretous, Dresneïk, Lesnik, Salines, and in Bosnian region Katera (Kotor) and Desnik. Podgoije as a separate area is only mentioned by Presbyter Diocleas, and it consists of the following counties: Moraca, Onogost, Komamica, Piva, Gacko, Nevesinje, Viseva, Kom, Idbar, Neretva and Rama. Serbian states are: Rascia, Moravice, Lim, Drina, Sol, Usor, Bosnia, Gornji Kraji, Donji Kraji and Podgoije. All Serbian “states” had “at least 64 counties”, 341
while Travunia, Zachlumia and Dioclea had altogether 32 counties, which amounted to 96 counties. Archontia of Zachlumians has the following towns: Bona, Hum, Ston, Mokriskik, Josli, Galumainik and Dobriskik. Dioclean lists the following coimties in the state of Hum: Ston, Popovo, Zapska, Luka,Velika, Gorimota /Imota/, Vecenei, Dubrava and Dabar. In archontia of Travunians and Konavlians there are following populated towns: Trebinje, Vrm, Risan, Lukavete and Zetlivi. In Travunia there are counties of Trebinje /Trebisnjica/, Ljubomir, Fatnica, Rudine, Krusevica, Vrm, Risan, Dracevice, Konavle and Zmovnica. Inhabited towns in Dioclea are: Gradac, Novigrad and Lontodokla. Accor ding to Dioclean, there are following coimties in Dioclea: Lusca (Luska), Podlugiae (Podluzje), Gorsca (Gorska), Cupelnich (Kupelnik), Obliquus (Oblik), Prapratna, Cermeniza (Crmnica), Cuceva (Kuceva) and Gripuli (Grbalj). Pagania consists of only three counties: Rastoka, Mokro and Dalen /Duvno or Doljа/ and has the following inhabited towns: Mokro, Berulia, Ostrok and Slavinetza, as well as islands of Korčula, Mljet, Hvar and Brac. According to Masudi, Morava has the greatest number of towns, even 30. At its greatest extent, the principality of Morava encompassed the following towns: Morava, Sirmium, Belgrade, Kolubara, Moravica, Cuceva, Branichevo, Рек, Mia va, Idin, Brodar - Ravno, Petrus, Stalac, Gradac, Rabika, Destinikon, Nish, Top lica, Mokro, Svrljig, Timok, Baranica, Gamzigrad, Vidin (Bidin), Sredac, Zvečan, Lipljan, Prizren, and even Ras for a time. * The first baptism of Croats and Serbs
took place during the reign of the Emperor Heraclius /610-641/. The Emperor Heraclius brought the priests from Rome and made one of them archbishop and bishop and then Christianized Croats and Serbs. From 628 to the reign of die Byzantine Emperor Basil I, in 867, Serbs were under the spiritual influence of the Roman Church. During the reign of the Emperor Basil I /867-886/ another baptism of Serbs, Croats, Zachlumians, Tra vunians, Konavlians, Diocleans, Pagans and Moravians occurred whereby they submitted to the Byzantine Empire. According to Dioclean, the Christianisation of Slavs - Serbs happened in the reign of a legendary king Svetopelek, actually Svetopluk, whose rule is considered to be during the missionary work of Constantine and Methodius, under the sovereignty of Pope Stephen VI /855-891/ and the Em peror Michael ПІ /856-867/. Serbs Moravians were baptized, most likely, in 866, while the continental Serbia was Christianized during the reign of the Emperor Basil I, from 870 to 880. At that time St. Methodius was appointed to the archbish opric, to the throne of St. Andronicus Apostle in Sirmium. Moravia, northwestern Sebia and northeastern Bosnia entered the sphere of “Slavic mission.” 342
Orbin says that, upon Svetopelek’s - Svetopluk’s request, cardinals came to Illyricum and into his capital which was in the valley of Dalma where he assembled the entire kingdom. Sirmium was doubtlessly, for Christians as well, the seat of the Illyrians - “The Head of Illyrians.” This assembly in the big valley of Dalma could have been in the vicinity of the Svetopluk’s capital and his Morava. Svetopluk’s capital was Sirmium on the river Sava, where Methodius Cathedral was and in which he was buried. * Bulgarians made towards Morava, Sava and Danube, having usurped from Francs Serbian “Slovinje” and the tribes: Moravians, Timochans, Braniches, Guduscani, Bodrici, Sirmians (Sremci) and Slavonians. Bulgarians destroyed Frankish Srem in 829, and passed by boats from Sava to Drava and looted Slavonija. It was the time of Serbian prince Prosigoj and his son Vlastimir. Sons of prince Vlastimir: Mutimir, Stroimir and Gojnik defeated Bulgarians but they fell out afterwards. Mutimir triumphed in that conflict and then took Strojimir and Gojnik and handed them over to Khan Boris, after 880. Stroimir’s son Klonimir was already in Bulgaria and married to a Bulgarian woman with whom he had son Caslav. In all likelihood, the exiled Serbian princes had territories in the vicinity of Prince Mutimir’s and then Prince Peter’s Serbia. That was Morava, at that time called Bugar Morava. Stroimir, Gojnik, Klonimir and his son Caslav at tacked Sebia from the east, and those were Pomoravlje and Podrimlje districts. Mutimir reigned until 891-892. Having regard to the fact that the first Chris
tian saintly names were a certain sign of adopting Christian faith, it could be seen that the representatives of Serbian royal family of the generation of the grandson of Prince Vlastimir had such names. Mutimir’s youngest son Stefan and Gojnik’s old est son Peter, who were presumably bom at the same time between 870 and 874, were the bearers of Christian names. The fathers of these princes became Christians in the first years of reign of the Emperor Basil I. Stroimir’s son Klonimir attacked Prince Peter and managed to occupy the town of Destinikon. Destinikon was immensely important to Klonimir for the ac quisition of power, but it was also crucial for Peter’s counter-attack. Klonimir de fended himself from Destinikon and was almost killed there. His father-in-law and his father Stroimir were there with him and were killed in Destinikon, and then buried in their capitals in “Bulgaria”, where Stroimir’s golden seal ring could have been found later. There are statements that Destinikon was the capital and that it was situated near Zica Monastery, where the archbishopric itself was erected, near the capital. Anyway, Destinikon should be looked for close to the confluence of Ibar River and Western Morava. Stroimir could have been buried in Destinikon and that was where his golden seal ring with one of the oldest Cyrillic inscriptions originated from. 343
Stroimir became high-ranking clergyman in Bugar Morava, and his brother Gojnik had the similar destiny. Gojnik became a monk, and after that he had the important position in the Church of Bulgaria, and at the same time his son Peter, with the help of the Bulgarian emperor, became the ruler of Serbia and Rascia, from 892/893 to 917. Gojnik received a monastic name George and became syncellus of Bulgaria. The first archbishop of autocephalous Bulgarian Orthodox Church was Joseph/Stefan, around 870, and his successor was protosyncellus George who was denominated bishop impostor by John Pope ѴІП. It would be in teresting to know what his diocese was. Since Peter was on the side of the Byzantine Empire in its war against Simeon, 913-917, who had been crowned tsar in the meantime, Bulgarians sent an army lead by Pavle Braňov, deceived and imprisoned Peter and took him to Bul garia where he died in captivity. Caslav, Klonimir’s son and Stroimir’s grandson, managed to escape from Bulgaria after the death of Tsar Simeon in 927, and to establish rulership in Serbia. Tehomil, who served Prince Budislav, came to Caslav from Bugar Morava. After the defeat of Prince Caslav in the clash with Hungarians in 950, it is spoken of Bulgarian archon - prince Desimir of Morava. Desimir would be an heir of Prince Budislav. In 1209, Prince Stefan Vojislav unites Serbian lands from Una to Ibar and from Sava to the Adriatic Sea all over again. Vojislav’s son Mihailo becomes the first king of Serbia around 1062. Vojislav’s son Radoslav also became the king (1066-1082). The third king of the
Vojislavljevic dynasty was Bodin (1082-1099), Mihailo’s son. Bodin’s successor was his son George (1112-1114, 1225-1135). King Bodin nominated his nephew Stefan (Bodin) as the grand chieftain of Bosnia, and his cousins Vukan and Marko as the chieftains of Rascia. * A conspicuous fact in the analysis of hydronyms and toponyms in Serbian regions is that the names of rivers and counties literally correspond to a place name that is at present or once was in their vicinity. The center of county was the burg fort that was maintained by its inhabitants. The counties were governed by chief tains who were originally heads of local large families, and beside them there were also assemblies of free people - parishioners. Counties were sometimes very small territories because river basins and valleys were also small. The most important agricultural areas in the Middle Ages were in the counties. The borders of counties were not firm enough because they consisted of mountains, foothills or woods. Or ganisation of the system of counties was established upon the immigration in the 7th century. Having regard to the territory of the principality, it is clear that for a longer period of time it included the following lands: Rascia, Moravice, Dabar ֊ Lim, Budimlja, Drina, Bosnia, Vrbas - Donji Kraji, Uşor and Sol, Western Parts, Pa- 344
gania, Hum and Zachlumia, Travunia and Dioclea - Zeta. Principality and kingdom of Serbia of the Vojislavljevic dynasty had in total 142 counties. Rascia had the following counties: Rasa ֊ Rascia, Jehosanica, Pnuca, Janca, Senica, Upper Ibar - Jelakci, Ibar ֊ Brvenik, Zvečan, Jelsanica and Studenica. It is about a land that had 10 counties. In a land Moravice there were counties: Rujno, Rzav, Moravka,_Belica, Skrapez, Luznica and Djetinja - Lužica. Moravice had 7 counties. To the land Dabar - Lim belonged the counties: Dabar, Dobrun - Rzav, Crna (Stena) - Mileseva, Poblace, Dubstica, Barce - Uvac and Zvijezda. In total 7 counties. In a land Budimlja there were 9 counties: Budimlja, Ljesnica - Bihor, Do bra Reka, Plav, Lim, Zaton, Ljubovidja, Brskovo and Piva. The land of Drina had the following counties: Drina, Piva, Bistrica, Gorazd - Gorazde, Pribud, Drinaljevo - Sutjeska and Brodar. There were overall 7 coun ties. In Bosnia there were 24 counties: Bosnia - Visoko, Vrhbosna, Tilava, Lepenka, Vidogosca, Trstivnica, Lasva, Brod, Kiivaja, Kamenica - Olovo, Jelaska, Praca, Glasinac, Birač, Drinjaca, Borac, Žepa, Jadar - Trebotic, Neretva, Viševa, Zagorje, Kom and Rama. In an old Serbian land Vrbas, latter Donji kraji, there were counties: Uskoplje, Pleva - Pliva, Luka, Melina, Tribova, Zemunik - Zemljanik, Vrbanja, Ban jica, Lusci, Sana, Sanica, Vrbas, Głaz, Pset and Dubica. Thus, Vrbas numbered 15 counties. The counties of the land of Usor and Sol were: Usor, Ukrina, Maglaj, Modran, Nenaviste, Gracanica, Visori, Tolisa, Smoluca, Tinja, Brka, Lukavac Koraj, Sol, Gostiļja,
Túrija - Drametin, Spreca, Dasnica - Bjeljina, Janja, Теосак, Sapņa and Podrinje - Zvonik. There were in all 21 counties. In a land of Western parts there were 6 counties: Hlivno, DIamoc, Duvno, Kupres, Pset and Unacka - Srb. Zeta /Upper and Lower/ had the following counties: Zeta, Kotor, Grbalj, Kuceva, Crmnica, Moraca, Luska, Podluska, Gorska, Kupelnik, Prapratna, Oblik, Bojana - Ulcinj, Balee, Skadar, Drivast, Sard, Danja, Sapa, Ljes and Vojusa. In total 21 counties. In Travunia the registered counties were: Trebinje, Ljubomir, Vetenica Fatnica, Rudine, Krusevica, Vrm, Risan, Dracevica, Konavle, Zmovnica, Dubrava - Dubrovnik, Gacko and Onogost. Travunia had 13 counties. Lands of Hum and Zachlumia had the counties: Hum, Ston, Popovo, Zaba, Luka, Velika - Vrulja, Gorska, Imota, Vecenik, Vidosa - Dubrava, Dabar, Dreznica, Primorje, Neretva, Nevesinje and Blato,, There were overall 16 counties. Pagania had 7 counties: Rastoka, Mokro, Dalen, Brac, Hvar, Korčula and Mljet. 345
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА *** Византијски извори за историју народа Jyïocmeuje I, Београд 1955. *** Византијски извори за историју народа Jyïocmeuje II, Београд 1959. *** Византијски извори ПІ, Београд 1966. *** Византијски извори IV, Београд 1971. *** Речник српскохрватскої кѣижевноі и народноїјезика
САНУ її, Београд 1962. *** Речник СХС XI, Београд 1981. *** Riječnih JAZU, I, Zagreb 1880-1882. *** Rječnik IÁIM, Π, Zagreb 1884-1886. *** Riječnik JAZU, IV, Zagreb 1892-1897. *** Riječnik JAZU, V, Zagreb 1903. *** Riječnik JAZU, VI, Zagreb 1904-1910. *** Riječnik JAZU, XI, Zagreb 1935. *** Riječnik
JAZU, 61, Zagreb 1954. *** Riječnik JAZU, 67, Zagreb 1956. *** Riječnik JAZU, 85, Zagreb 1972. *** Riječnik JAZU, 93, Zagreb 1975. *** Ljetopis popa Dukljanina, E. Perčić, Bar 1999. *** Monumenta cartographica Jugoslaviae її, Београд 1979. *** Шематизам православне митрополије u архидијецезе Дабро-
босанске 18841886, Панчево 1886. *** Босанска вила, год. III, Сарајево 16. фебруар 1888. *** Православна енциклопедија II. (2000). Нови Сад. *** Задужбине Косова, Призрен - Београд 1987. *** Blago na putevima Jugoslavije, Beograd 1983. *** Историја народа Jyioaiaeuje її, Београд 1960. Алексић J.
(1957). Жупе у сливу реке Ибар у средњовековној српској држави. У: Историјски часопис VÏÏ, Београд. Аличић А. (1984). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI века I, Чачак. Аличић А. (1985). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI века її, Чачак.
Aličić А. (1985). Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo. Aličić A. (2008). Sumarni popis
sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar. Андреев И., Лазаров И., Павлов П. (1994). Кои кои е в средновековна Балшрија, Софија. Андреев И., Лалков М. (1996). Бліарските ханове и царе, Велико Трново. Андрејић Ж. (2001). Лрестоно место Рас, Рача. 347
Ж. Андрејић Ж. (2002 в). Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жупана Стефана Немање. У: Новопазарски зборник 26, Нови Пазар. Андрејић Ж. (2003). О српском царском челнику Муси и његовом пореклу. У: Рашка 38-39, Рашка. Андрејић Ж. (2003). Црква Свете Богородице у Доњој
Каменици и облает „Дендра“ великог жупана Десе и његових потомака. У: Развитак 211-212, Зајечар. Андрејић Ж. (2004). Свети Сава, Рача. Андрејић Ж. (2005 а). Прилог истраживању о великим жупанима Примиславу и Белушу и претпоставка о њиховим могућим потомцима. У: Митолошки зборник 13, Рача. Андрејић
Ж. (2005 б). Света српскалоза, Рача. Андрејић Ж. (2005 в). Пантелија Срећковић и Иларион Руварац - сукоб либералноромантичарске критичности и радикално-позитивистичког критицизма; урушавање индоктринираног система са појавом новоромантичара - слика слабости српских националних институција и потреба
стварања нове српске историјске школе. У: Ми толошки зборник 4, Рача. Андрејић Ж. (2007 а). Нова сазнања о српском кнезу Строимиру из ІХ-Х века на основу „архивског записа“ са његовог златног печатњака. У: Архивско наслеђе 5, Зајечар. Андрејић Ж. (2007 б). О српском кнезу Строимиру и његовом
златном печатњаку. У: Јефимија 17, Трстеник. Андрејић Ж. (2007 в). О крунисању „сугубим венцом“ босанског краља Твртка I Котроманића. У: Ужички зборник 31-1, Ужице. Андрејић Ж. (2007 г). Размишљање о раним бановима Боене и неке претпоставке о њиховом пореклу и покушај успостављања родослова, Гласник
УМР, 5, Бања Лука. Андрејић Ж. (2007 д). Црква Свете Боїопродице у Доњој Каменици, Рача. Андрејић Ж.
(2008). Koje хумски кнез Мирослав и кадаје настали његово јеванђеље? У: Митолошки зборник 18, Рача. Андрејић Ж. (2009). О крунисању сугубим венцом босанског краља Твртка I Котроманића. У: Трибуниа 12, Требиње. Андрејић Ж. (2010). Размишљања поводом историјских сцена живописа и зиданог иконостаса Беле цркве у карану. У: Ужички зборник 34-1, Ужице. Андрејић Ж. (2011 а). О пореклу великог жупана Стефана Немање. У: Братство ХГѴ, Београд. Андрејић Ж. (2011). Света српскалоза 2, Рача. Андрејић Ж. (2011 б). Земља Кучево, Јасеница и Некудим. У: Митолошки зборник 25, Рача. Андрејић Ж. (2012 а). Српске средњовековне жупе у сливу Млаве. У: Митолошки зборник 26, Рача Андрејић Ж. (2012 б). Средњовековне земље и жупе у данашњој Централној Србији. У: Шумадијски анали 7, Крагујевац. Андрејић Ж. (2012 ц). Висока српска средњовековна властела Војиновог колена. У: Историјска баштина 21, Ужице. Андрејић Ж. (2013 а). Српске средњовековне жупе земље Кучево и Кучевско Загорје. У: Митолошки зборник 28, Рача. 348
Андрејиђ Ж. (2013 б). Космај и његова подгорина од 1476. до 1560. године. У: Митолошки зборник 28, Рача. Андрејић Ж. (2013 в). Средњовековне земље и жупе данашње Централне Србије. У: Шумадијски анали 7, Крагујевац. Андрејић Ж. (2015). Програм и особености живописа наоса Богородичные цркве у Карану.
У :Ужички зборник 39, Ужице. Андрејић Ж. (2015). Боюродичина црква у Карану, Рача. Андрејић Ж. (2016). Средњовековна кнежевина Морава - земље и жупе ѴІІІ-ХІІ ве ка, Рача. Андрејић Ж. (2016). Први српски светад и свети крал. - Јован Владимир. У: Савиндан 26, Пријепоље. Андрејић Ж. (2016). Велики
жупан Стефан Немања - пријатељ и сват цара грчког кир Алексе. У: Новопазарски зборник 39, Нови Пазар. Андрејић Ж. (2017). Средвьовековна српска земља Моравица и њене жупе. У: Ужич ки зборник 41, Ужице. Anđelić Р. (1971). Stara bosanska župa Vidogošća ili Vogošća. У: Glasnik Zemaljakog muzeja BIH
XXVI, Sarajevo. Anđelić P. (1973). Bobovac i kraljeva Sutjeska, Sarajevo. Anđelić P. (1982). Srednjovjekovna župa Primoqe u Humskoj zemlji. У: Tribunia 6, Trebinje. Anđelić P. (1982). Studije o teritoňjalno-političkoj organizaciji srednjovijekovne Bosne, Sarajevo. Anđelić P. (1983). Srednjovjekovna
župa Popovo. У: Tribunia 7, Trebinje. Anđelić P. (1984). Visoko i okolina kroz historiju I, Visoko. Антонић M. (2010). Балеч. У: Лексикон Градова и трїова средњовековних српских земсиьа, Београд. Антоновић М. (2003). Град и жупа у Зетском Приморју и Северној Албанији, Бео град. Атлагић М.,
Милутиновић Б. (2002). Извори за историју Срба до XV века, К. Митровица-Рача. Babić А. (1963). Bosanski heretici,
Sarajevo. Babić А. (1972). Iz istorije srednjovjekovne Bosne, Sarajevo. Бабић M., Томовић Г. (2004). Старосрпски натписи из Бијељине. У: Меиювита îpaha XXII, Београд. Бабић В. (2014). Фреске у цркви Светої Михајлау Стону, Београд ֊ Требиње. Basler Đ. (1991). Arheološki spomenici kršćanstva u Bosni i Hercegovini do XV stoljeća. У: Krščanstvo srednkovekovne Bosne, Sarajevo. Belošević J. (1997). Počeci kršćanstva u Hrvata u svijetlu arheološke građe. У: Radovi Filozofskogfakulteta u Zadru 36, Razdio povijesnih znanosti 23, Zadar. Beritić D. (1986). Dubrobnik, Zagreb - Dubrovnik. Бешевлиев В. (1979). Прво-балїарски надписи, Софија. Bešlagić S. (1971). Stečci. Kataloško-topografskipregled, Sarajevo. Bjelovučić Z. N. (1926). Bogumilska vjera odXII do XVI vijeka, Dubrovnik. Благојевић M. (1991). Српско краљевство и државе у делу Данила П. У: Архиепископ Данило и њеГово доба, Београд. 349
Благојевић M. (1996). Жупа реке и „Дендра“ Јована Кинама. У: Зборник радова Византолошкоі института XXXV, Београд. Благојевић, М. (2002). Жупа Моравица и зешье Моравице. У: Свети Ахилије у Ари лу, Београд. Благојевић M. (2006). Титуле принчева из куће Немањића у XII и ХШ веку. У: Мана стир Морача,
Београд. Благојевић М. (2011). Срйска државносту средѣем веку, Београд. Богдановић Д. (1968). Старе српске биоѓрафије, Београд. БожиѢ И. (1967). Историја Црне Горе П/1, Титоград. Божий И. (1979). Немирно Поморје XV века, Београд. Bojanovští I. (1982). Trebinje - rimsko Asamo (Asamum) s kratkim
osvrtom na ager ko lonije Epidaurum. У: Tributila 1, Trebinje. Бојовић 3. (2014). Историја дубровачке юьижевности, Београд. Бошковић Ђ. (1975). О једном рељефу са натписом ca Ђурђевих ступова у Будимљи. У: Зборник Народної музеја VIII, Београд. Бошковић Ђ., Чанак-Медић М. (1983). Нека питања
најстаријег раздобља Милешеве. У: Саопштења XV, Београд. Brašnić M. (1873). Župe u hrvatskoj državi za narodne dinastije. У: Rad JAZU, XXV, Zagreb. Бошковић Ђ. (1969). Архитектура. У: Жича, Калинин М., Бошковић Ђ., Мијовић П., Београд. Валтровић М. (1888). Надгробни натписи из Боене. У: Старинар V,
Београд. Валтровић M. (1889). Везени єпитрахиль од године 1528. У: Старинар 6, св. 4, Бео град. Васшьев Л . (1985). Аршьски преписивачки центр и култ светог Ахилија код Срба. У: Научни састанак слависта у Букове дане 14/1, Београд. Vego М. (1957). Naselja bosanske srednjevjekovne države, Sarajevo.
Vego M. (1964). Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne і Hercegovine, III, Sarajevo. Vego M. (1980). ե
historije srednjovjekovne Bosne і Hercegovine, Sarajevo. Vego M. (1982). Postanak srednjovjekovne bosanske države, Sarajevo. Веселиновић A. (1993). Чачански крај у средњем веку. У: Богородица градачка у историји српскоі народа, Чачак. Веселиновић А., Љушић P. (2002). Родослови срйских династија, Београд. Bojводій Д. (2003). Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву. У: Зограф 29, Београд. Bojводій Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светої Ахилија у Ариљу, Београд. Вукадин О. (1975). Археолошка истраживања у Старој Павлици. У: Рашка баштина 1, Краљево. Вукановић Т. (2005). Дреница, Београд. Вукосављевић С. (1957). Организација динарских племена, Београд. Вушковић М. (2010). Макар. У: Лексикон градова и тріова, Београд. Георгијевска Jyxac Љ. (1997). Стара српска житијна юьижевност, Београд. Гиљфердинг А. (1972). Путовања йо Херцеговина, Босни и Старој Србији, Сарајево. Глунчић Π. (1963). Из прошлости града Стона. У: Споменик САНУ СХІ, Београд 1963. 350
Глушац В. (1992). Истина о боїомилима, Београд. Грујић P. (1926). Конавли под разним господарима од XII до XV века. У: Сйоменик СКА 66, Београд. Данило архиепископ. (1935). Животи краљева и архиепископа српских, Л. Мирковић, Београд. Данило П (2004). Живота краљева и архиепископа српских. У:
Истините приче о краљевима, М. Митаћ, Ниш. Delié R. (1913). Petrov manastir kod Trebinja. У: Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo. Detelić M. (2007). Epski gradovi, Beograd. Дероко A. (1950). Средњовековни їрадови у Србији, Црној Гори u Македонији, Бео град. Диздар M. (1971). Стари босански
текстови, Сарајево. Диздар M. (1990). Стари босански текстови, Сарајево. Динић M. (1934). Сребник крај Сребрнице. У: Глас 161, Београд. Динић М. (1955). Три повеље из исписа Ивана Лучића. У: Зборник Филозофскої фа култета III, Београд. Диниђ M. (1955). За историју рударства у средњовековној Србији
u Босни, I, Бео град. Динић М. (1958). Неколико ћириличних споменика из Дубровника. У: Прилози КЈИФ 24, Београд. Динић М. (1962). Хумско-требињска властела, Београд. Динић М. (1967). Хумско-требињска властела, Београд. Динић М. (1967). Из Дубровачкоі архива Ш, Београд. Динић M. (1968). Власти за
време Деспотовине. У: Зборник Филозофскої факултета Х-1, Београд. Динић М. (1978). Српске земљеу средњем веку, Београд. Динић М. (2003). Из српске историје средѣеі века, Београд. Добровски Ј. (1825). Кирил и Методии, словенские первоучители, Москва. Доментијан. (1938). Животи Ce. Саве и Ce. Симеона,
Л. Мирковић, Београд. Dujčev I. (1961). Une ambassade byzantine auprès des Serbes au IX siede. У: Зборник родова
Витантолошкої института 1, Београд. Ђорђевић И. (1994). Зидно сликарство српске властеле, Београд. Ћорђевић И., Војводић Д. (2003). Зидно сликарство спољне припрате Ђурђевих ступова у Будимљи код Берана. У: Зограф 29, Београд. Ђукановић В. (2005). Цркве брвнаре у усменом народном стваралаштву. У: Гласник Удружеѣа музејских радника Републике Српске, 3, Бања Лука. Ђурић J. В. (1991). Сопоћани, Београд. Ђурић С., Пејић С., Крстановић К., Темерински C. (1991) Споменици у сливу Студенице. У: Саопштења ХХП-ХХШ, Београд. Екмичић М. (2008). Дуїо кретаѣе између клања и орања, Београд. Zivković P. (2000). Studije iz povijesti Bosanske posavine, Usore i Soli, Osijek. Живковић T. (2000). Дукљанско-византајски рат 1072-1075. У: Историјски часопис XLVII, Београд. Живковић T. (2001). Тактикой Успенског и тема Далмација. У: Историјски часопис XLVIII, Београд. 351
Живковић T. (2004). Црквена организација y српским земљама (рани средњи век), Београд. Živković Т. (2007). On the foundation of Ragusa: The tradition vs. facts. У: Историјски часопис LIV, Београд. Здравковић И. (1975). Средѣовековни їрадови и дворци на Косову, Београд. Зечевић H. (2002). Византија u
Готи на Балкону у IV и V веку, Београд. Зиројевић О. (1984). Цркве и манастири на подручју Печке патријаршије до 1683. І, Београд. Зиројевић О. (1994). Нахија Трговиште. У: Новопазарски зборник 18, Н. Пазар. Златарски В. (1971). Историја на баліарската даржава през средните векове, том I2, Софија.
Иванова К. (1999). Неизвестна србска служба за св. Ахил лариски (Преспански). У: Староблїарска литература, кн . 31, Софија. Ивановић P. (1954). Дечанско властелинство. У: Историјски часопис ГѴ, Београд. Ивановић M. (2013). Метохија, Нови Сад - Београд. Ивић П., Грковић M. (1976). Дечанске хрисовуље,
Нови Сад. Јакобсон P. (1960). Великаја Моравија или великаја над Моравой?. У: Езиковедскоетноїрафски изследванија в памет на академик Стојан Романски, Софија. Jakšić N. (2006). Manipulacija povijesnim spomenicima - primjer Višeslavove krstionice. У: Zbornik - Povijesno naslijedje i nacionalni
identitet, Zagreb. Jakšić N. (2015). Klesarstvo u službi evangelizacije - Studije iz predromaničke skulpture na Jadranu, Split. Јанковић Ђ. (1998). Српске громиле, Београд. Јанковић Ђ. (2007). Српско Поморје од 7. до 10. столећа, Херцег Нови. Јанковић М. (1979). Епископије Српске цркев 1220. године.
У: Сава Немањић Свети Сава, Београд. Јанковић М. (1985). Епископије и митроплије Српске цркве у средѣем
веку, Београд. Јанковић М., Јанковић Ђ. (1990). Словени ујугословенксом Подунављу, Београд. Јанковић М., Јанковић Ђ. (2009). Требите од 7. до 12. столећа. У: Трибуниа 12, Тре бите. Јањић Д. (2009). Батска епископија и разлози њеног оснивања. У: Баштина 27, Приштина-Лепосавић. Јањић Д. (2011). Белешке о Дабарској епископији. У: Баштина 31, ПриштинаЛепосавић. Jelič L. (1911). Dvorska kapela ív. Križa u Ninu, Zagreb. Јеремић P. (1925). Хас Хоча. У: Гласник Геоїрафскоі друїитва, 11, Београд. Јиречек К. (1874). Типик Св. Саве за манастир Студеницу. У: Гласник СУД, XL, Бео град. Јиречек К. (1892). Тољен, син кнеза Мирослава хумског. У: Глас СКА, XXXV, Бео град. Jireček К. (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne, Sarajevo. Јиречек К. (1959). Трговачки путеви и рудници Србије и Боене у средњем веку. У: Зборник Константина Јиричека, I, Београд. Јиречек К. (1978). Историја Срба I, Београд. Јиречек К., Радоњић J. (1978). Историја Срба II - Културна историја, Београд. 352
Јовановић Љ. (1900). Босна с йочетка VII до средине XII века, Cp. Карловци. Јовановић T. (2000). Стара српска књижевност, Београд-Крагујевац. Јовановић P. (2007). Велики лексикон страних речи и израза, Београд. Јовановић Г., Томовић Г. (2011). Старосрпски натписи из манастира Светог Ђорђа код Берана
и из околине. У: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Београд Беране. Јовић М. (1994). Србија и римокатоличка црква у средѣем веку, Крушевац 1994. Јоциф Троношац, (2008). Троношки родослов, Шабац. Jozcef S. (1896). Magyar nemzet, Budapest. Јуруков И., Пенчев В. (1990), Блїарски средновековни
печати и монети, Софија. Калић J. (1970). Рашки велики жупан Урош II. У: Зборник радова Византолошкої института ХП, Београд. Калић J. (1981). Дежево у средњем веку. У: Зборник радова Византолошкої инсти тута XX, Београд. Калић J. (1988). Столно место Србије. У: Новопазарски зборник 12, Н. Пазар.
Калић J. (1993). Србија у доба кнеза Страцимира. У: Богородица їрадачка у историји српскої народа, Чачак. Калић J. (1994). Трговиште и Рас. У: Саопштеѣа XXVI, Београд. Калић J. (1997). Жупан Белош. У: Зборник радова Византолошкої института XXXVI, Београд. Калић J. (1999/2000). Два царства у српској
историји XII века. У: Зборник радова Визан-толошког института XXXVIII, Београд. Калић J. (2013). Епископски градови Србије у средњем веку“. У: Зборник радова Византолошкої института, бр. Լ-l, Београд. КандиѢ М. (1989). Манастир Градац, Београд. Каниц Ф. (1985). Србија - земља и становништво, I,
Београд. Караџић Ст. В. (1958). Српске народне песме, Београд. Караџић Ст. В. (1852/1969). Срйски ријечник,
Беч/Београд. Karaman Lj. (1960). О vremenu krstionice kneza Višeslava. У: Peristil Ш, Zagreb. Катић С., Катић T. (2010). Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у 16. веку. У: Историјски часопис LIX, Београд. Катић T. (2010). Опширни попие Призренскої санџака из 1571. їодине, Београд. Катић T. (2011). Тврђава Бихор у 15. и 16. веку. У: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Беране - Београд. Кандић М. (1989). Манастир Градац, Београд. Калинин М. (1927). Бела црква каранска, Београд. Кашанин М. (2014). Градови и дворци у средњовековној Србији, Б. Иванић, Београд. Кашић Љ. (2004). Историја Српске цркве са народном историјом, Београд. Klaić V. (1897). Hrvatska plemena od XII do XVI stoljeća. У: Rad JAZU, СХХХ, Zagreb. Klaić V. (1972). Povijest Hrvata, Zagreb. Klaić V. (1882/1990). Povijest Bosne, Sarajevo. Кнежевић Б. (1986). Манастир Лапушња. У: Саопштења XVIII, Београд. Кнежевић Б. (1990). Манастири у нахији Брвеник по турским пописима из прве по ловине XVI века. У: Зборник Матице српске за ликовне уметности 26, Нови Сад. 353
Кнежевић Б. (2011). Српски храмови и топоними у Плавској жули. У: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Беране - Београд. Ковачевић J. (1956). Средњовековни ептрафски споменици Боке Которске, П. У: Споменик САН, СѴ, Београд. Ковачевић-Којић Д. (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе,
Saraje vo. Ковачевић Љ. (1884). Запон хумског кнеза Петра. У: Старинар 3, Београд. Ковачевић Л . (1900). Неколика питања о Стефану Немањи. У: Глас СКА LVHI, Бео град. Kovačevič J. (1961). Prvi klesari ćiriličkih natpisa na Balkanu. У: Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu - Arheologija, ХѴ-ХѴІ,
Sarajevo. Ковачевић J. (1967). Од досељавања Словена до краја ХП вијека. У: Историја Црне Горе 1, Титоград. Kovačevič D. (1961). Trgovina и srednjovjekovnoj Bosni, Sarajevo. Kovijanič R. (1974). Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima (ШѴ-ХѴІ vijek), knj. II, Titograd. Колендић Π. (1924).
Стихови на Поваљском натпису. У: Јужна Србија 46-47, Бео град. Комар Г. (2011). Ћирилични натписи из неточне Херцеговине. У: Слово 34-35, Никшић. Комар Г. (2016). Ћирилични натписи Старе Херцеговина, Подгорица. Коматина И. (2016). Црква и државау срйским земљама од XI до XIII века, Београд.
Коматина П. (2018). Прве српске династије и порекло Немагьиһа, Београд. Korač V. (1966). Trebinje, Trebinje. КораѢ В. (1975). Место Придворице у рашкој архитектури. У: Рашка баштана 1, Краљево. Кораћ В. (2001). Мартинићи - остаци раносредѣовековноі града, Београд. Косановић С. (1871). Српске старине
у Босни. У: Гласник СУД XXIX, Београд. Крстић А. (2007). Град Некудим и Некудимска власт. У: Историјски
часопис LV, Београд. Kukuljević Sakcinski I. (1881). Prvovjenčani vladaoci Bugara, Hrvata I Srba. У: Rad JAZU, LIX, Zagreb. Курипечић Б. (1950). Путопис кроз Босну, Србију, Буіарску u Румелију 1530, Capajeво. Kurtovič E. (2009). Veliki vojvoda bosanski andalj Hranič Kosaca, Sarajevo. Лапчевић Д. (1922). Четари жупе - прилог за истраживање. У: Гласник Геоірафскоі друштва 7-8, Београд. Лапчевић Д. (1926). Изужичкоі краја, Београд. Лома А. (1989). Топономастака и археологија. У: Ономатолошки прилози X, Бео град. Лубурић А. (1934). Орловићи, Београд. Luceari J. (1790). Copioso ristretto, Ragusa. Љубинковић M. (1970). Некропола цркве Св. Петра код Новог Пазара. У: Зборник народної музеја VI, Београд. 354
Mavrodinov N. (1940). Remarques sur les inscriptions du resor de Nagy-Szent Miklós. У: Известија на Баліарското историческо дружество ХѴІ-ХѴШ, Софија. Mazalić Đ. (1949-1950). Kraći članci i rasprave. У: Glasnik Zemaljskog muzeja ГѴ-Ѵ, Sarajevo. Malcolm N., Povijest Bosne, Zagreb-Sarajevo. Маловић-
Ђукић M. (1991). Пилот у средњем веку. У: Становншитво словенскоі порекла у Албанији, Титоград. Maric M., Šimic M., Škegro А. (2007). Pop Tjehodrag i njegov natpis. У: Povijesni prilozi, Zagreb. Марић P. (1955). Прилози античкој историји Србије. У: Старинар ПІ-ІѴ, Београд. Марјановић Ч. (2001).
Историја срйске цркве, Београд. Марковић-Кандић О. (1978). Куле ca звоницима уз српске цркве ХП-ХѴ век. У: Зборник za ликовне уметности матице српске 14, Нови Сад. Медојевић J. (2002). Из историје Будимљанско-никшићке епархије (1219-2001. годи не). У: Свевиђе 1, Беране. Мијовић Π. (1966). Алата -
Рибница - Подгорица. У: Старинар ХѴ-ХѴІ, Београд. Mikloshic F. (1858). Monumena Serbica, Wien. Милаш H. (2016). Стон y средњим вијековима, Београд — Шибеник. Miletič N. (1982). Steed, Beograd - Zagreb - Mostar. Милибор Ф. (1903). Бан Кулин и његово доба. У: Гласник Земаљскошузеја БиХ, XV, Сарајево.
Милосављевић Д. (2002). Истине и тајне манастира Дубнице. У: Савиндан 12, Пријепоље. Милосављевић Д. (2006). Средњовековни град и манастир Добрун, Београд-Прибој. Милошевић Д. (1990). Накит од до века из збирке Народної музеја, Београд. Милугиновић В., Марић M. (2012). Територијално разграничеше
средњовековне жупе Јехошанице. У: Наша прошлост 13, Краљево. Минић Д. (2000). Археолошки подаци о манастиру
Жичи. У: Манастир Жича. Краљево. Митић M. (2004). Истините приче о краљевима ерпекої средѣеі века, Ниш. Мишић C. (2014). Историјска īeoīpacpuja српских земаља, Београд. Мићић Љ. (1925). Златибор, Београд. Митић М. (1993). Данило: Приче о краљевима српскоі средњеГ века, Ниш. Митић M. (2004). Истините приче о краљевима српскоі средѣеі века, Ниш. Митровић К. (2010). Лексикон Градова и трїова, Београд. Михајловић M. (1975). Зидна декорација новопавличке цркве. У: Рашка баштина 1, Краљево Михаљчић P. (2001). Изворна вредност старе српске Грађе, Београд. Мишић C. (1996). Хумска земљау средѣем веку, Београд. Мишић C. (1999). Земља у држави Немањића. У: Годишњак за друштвене студије ГѴ, 2-3, Београд. МишиѢ С. (2003). Територијално управна организаций Полимља (ХІІ-ХГѴ век). У: Краѣ Владислав и Србија XIII века, Београд. Мишић C. (2009). Жупа и нахија Сенице у средвьем веку: У: Милешевски зборник 8, Пријепоље. 355
Мишић C. (2010). Пријепоље. У: Лексикон градова и трїова средњовековних српских земаља, С. Мишић, Београд. Мшпић С. (2010). Слано. У: Лексикон градова и трїова, Београд. Мишић C. (2012). Никава - загонетна облает Јована Кинама. У: Византијски сеет на Балкону, књ. П, Београд. Мишковић J. (1898).
Косовска битка. У: Ратник 1898, Београд. Мошин В. (1950). Љетопис Попа Дукљанина, Загреб. Мошин В., Ћирковић С., Синдик Д. (2011). Зборник ередгьовековних ћириличних по вела u писама Србије, Боене и Дубровника, Београд. Мргић J. (2000). Жупе и насеља „земље“ Усоре. У: ЈуГословенски историјски
часопис 1-2, Београд. Мргић-Радојчић J. (2002). Доњи Краји. Крајина средњовековне Боене, Београд. Мргић Ј. (2002). Повеља бана Стјепана П Котроманића кнежевима Вуку и Павлу Вукославићу. У: Стари српсгси архив 1, Београд Б. Лука, Ваљево. Мргић J. (2008). Повеља бана Степана II Котроманића којом даје
кнезу Вукославу Хрватинићу жупе Бањицу и Врбању. У: ГОПБ1, Бања Лука. Мргић Ј. (2008). Северна Босна 13-16. век, Београд. Мргић J. (2010). Врандук. У: Лексикон градова и трїова, Београд. Mužić I. (2007). Hrvatska povijest devetog stoljeća, Split. Mutapčić E. (2010). Gradačac i okolina u srednejm
veku. У: Baština Sjeveroistočne Bosne 3, Tuzla. Мушовић E. (1980). Сјеничка нахија у XVI веку. У: Новойазарски зборник 4, Нови Пазар. Мушовић E. (1981). Нахија Јелач у XVI веку. У: Новойазарски зборник 5, Нови Па зар. Мушовић E. (1987). Нахија Звечан у XVI веку. У: Новойазарски зборник 11, Н. Па
зар. МушовиѢ E. (1986). Нахија Моравица /Ивањица/ у XVI веку. У: Зборник родова На родної музеја XVI, Чачак.
Недељковић Б. (1960). Постојбина босанског бана Борича. У: Историјски часопис ІХ-Х, Београд. Нестор (2005). Повијест минучих лета или Несторов летопис, Београд Нешковић J. (1984). Ђурђеви Ступовиу Расу, Краљево. Нешковић J., Николиѣ P. (1987). Петрова црква у Новом Назару, Београд. Николајевић К. (1999). Првих пет векова српске историје, Београд. Николић М. (1975). Два средњовековна града у југозападној Србији. У: Ужички зборник 4, Т. Ужице. Николова М. (1986). Езиково-исторически бележки врху речното и селищното име Арчар. У: Известија на музеите в Северозападна Блтрија, 11, Софија. Новаковић Б. (2009). Топономастички трагови феудалних односа на примјеру жупе Оногоште. У: Трибунија 12, Требиње. Новаковић Р. (1968). Још нека размишљања о обиму Србије IX и X века. У: Зборник Филозофскої факултетат Х-1, Београд. Новаковић Р. (1969). Један прилог хронологији Немањина живота. У: Историјски Гласник 2, Београд. 356
Новаковић P. ( 1981 ). Где се налазила Србија од VII до XII века, Београд. Novakovič R. (1985). Baltički Sloveni u Beogradu і Srbiji, Beograd Новаковић P. (1993). Срби: име Срби кроз време и простор, Београд. Новаковић С. (1875). Српски поменици XV-XVIII век. У: Гласник СУД 42, Београд. Новаковић С.
(1880). Српске области X и ХП века. У: Гласник СУД 48, Београд. Новаковић С. (1887). Земљиште радње Немањине. У: Задужбина Николе Чупића I, Београд. Новаковић C. (1908). Охридска архиепископи]'а у почетку XI века. У: Глас 76, Бео град. Новаковић С. (1912). Законски споменици српских држава средѣеі
века, Београд. Новаковић С. (1965). Село, Београд 1965. Новаковић С. (1966). Град, трг, село. У: Из српске историје, Београд - Н. Сад. Орбин М. (1968). Краљевство Словена, Београд. Orbin М. (1999). Kraljevstvo Slavena, Zagreb. Орбин M. (2006). Краљевство Словена, Београд. Острогорски Г. (1998).
Историја Византије, Београд. Павлов П. (2000). Бунтари и авантјуристи в средновекона БалГарија, Велико Тарново. Павловић Љ. (1925). Ужичка Црна Гора, Београд. Павловић Д. (1979). Средвьовековне жупе у Западном Поморављу. У: Зборник радова Народної музеја X, Чачак. Павловић 3. (1991). Хидроними
словенског порекла у Албанији. У: Становништво словенскоī порекла у Албанији, Титоград. Павловић Ст. Д. (1962). Цркве брвнареу Србији, Београд. Папазоглу Ф. (1969). Средњобалканска племена у предримско доба, Београд. Pasch К. (1894). Novi i revidirani natpisi. У: Гласник Зема/ьскоі музеја 3,
Сарејево. Пекић Р. (2003). Некропола у средовјековној жупи Фатница. У: Трибуниа 10, Требиње. Пекић Р. (2005).
Насеља средњовјековног Невесиња. У: Трибуниа 11, Требиље. Perčič Е. (1999). Ljetopis popa Dukljanina, Bar. Петковић Ж. Π. (1984). Рашка - антропоїрафска истраживања, Београд. Петковић C: (1935). Речник црквенословенскоїјезика, С. Карловци. Petranovič В. (1867). Bogomili, crkva bosanska i krstjani, Zadar. Петровић M. M. (1995). Помен богомила — бабуна у Законоправилу светоі Саве и „Црква босанска ", Београд. Петровнѣ М. М. (1998). Кудуіери - богомили у византијским и српским изворима и „Црква босанска“, Београд 1998, стр. 56-63. Петровнѣ M. M. (2002). Нови подаци Никодима химнографа о јереси у Србији и Босни средњег века. У: Историјски часопис XLVn, Београд. Петровнѣ В. (2010). Брсково. У: Лексикон градова и тргова средгъовековних српских земаља, С. МишиѢ, Београд. Пешикан М., Стијовић С. (1987). О именима из турских пописа Косова у XV веку. У: Задужбине Косова, Призрен. ПириватриѢ С. (1997 а). Самуилова држава, Београд. 357
Пириватрић C. (2011). О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи. У: Ђурђеви Стуйови и Будимљанска епархика, Београд - Беране. ПоповићМ. (1987). Стари град Рас, Београд. Поповнѣ М., Премовић-Алексић Д. (1995). Велика Градина у Врсешщама I. У: Новопазарски зборник 19, Нови Пазар.
Поповић M. (1996). Градина у Врсеницама. У: Старинар XLVII, Београд. ПоповиѢ М., ПоповиѢ Д. (1998). Пеѣинска лавра Арханђела Михајла у Расу. У: Но вопазарски зборник 22, Нови Пазар. ПоповиѢ C. (1996). О топониму Наупара. У: Саопштеѣа ХХѴП-ХХѴІІІ, Београд. Првовенчани С. (1988). Сабрани списи, Љ.
Јухас-Георгијевска, Београд. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (1985). Латинска црква у Постењу. У: Новопазарски зборник 9, Н. Пазар. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (1997). Сјеничка област у ХѴ-ХѴІ веку. У: Зборник Сјенице 8, Сјеница. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (2000). Средњовековни манастир Тушимља. У: Нопозарски зборник 24, Н.
Пазар. ПремовиѢ Д. (2007). Печат кнеза Стројимира. У: Савиндан 17, Пријепоље. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (2011). Нахија и насеље Трговиште у попису из 1571. године. У: Новопозарски зборник 34, Н. Пазар. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (2014). Археолошка карта Нової Пазара, Тутина и Сјенице, Н. Пазар. ПротиѢ М. (1940).
Драїачево и ѣеіови славни синови, Ниш. Pulaha S. (1974). Defteri i regjistrimit te Sanxhakut te Shkodres i vitit 1485, Tirane. ПурковиѢ M. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд.· Ravić S. (1981). Gde se nalazila Dostinika?. У: Vesnik Vojnog muzeja 27, Beograd. Радан-Јовин M. (1969). Однос
утврђења и објеката у комплексу манастира Студенице. У: Саопштеѣа ѴШ, Београд. Радивојевић T. (1930).
Лепенща, Београд. Radić F. (1895). Starohrvatski ćirilicom pisani nadpisi iz Povalja na otoku Braču. У: Sta rohrvatska prosvjeta 1/2, Knin. РадиѢ J. (2011). Оним Будим, Будимља, Будимље. У: Ђурђеви Стуйови и Будимљанска епархија, Беране - Београд. Радојичић Сп. Ђ. (1954). Ко je подигао манастир Заум?. У: Историјски преглед 1, Београд. РадониѢ J. (1950). Римска курија u јужнословенске земље, Београд. Rački F. (1867). Prilozi za zbirku srpskih i bosanskih listina. У: Rad JAZU, I, Zagreb. Rački F. (1877). Documenta históriáé chroaticaeperiodam antiquam ilîustrantia, Zagreb. Rački F. (1881). Hrvatska prije XII vieka. У: Rad JAZU, LVI, Zagreb. Rački F. (1881). Povelja bana Tvrtka iz godine 1366. У: Starine JAZU, 21, Zagreb. Рибар T. (2009). Западне стране у средњовјековној босанској држави, Београд. Рокаи П., Ђере 3., Пал Т., Касаш A. (2002). Историја Мађара, Београд. Руварац И. (1888). Мирослав, брат Стефана Немање, великог жупана српског. У: Годишѣща Н. ЧупиҺа X, Београд. Руварац И. (1992). Нетто о Босни Дабарској и дабро-босанској епископији и о ерпским манастирима у Босни. У: Catena mundi, I, Краљево-Београд. 358
Рудій C. (2006). Властела Илирскої їрбовника, Београд. Рудић С. (2007). О жени војводе Вукмира Златоносовића. У: Историјски часопис LV, Београд. Рудић С. (2012). Петар Павловић - војвода хумски и Крајине. У: Зборник за историју Боене и Херцеїовине 7, Београд. Сава Немањић (1997). Житије светог
Симеона. У: Стара српска књижевност, Љ. Јухас-Георгијевска, Београд. Сава Свети. (1998). Собрана дела, Т. Јовановић, Београд. Сава епископ шумадијски. (1996). Српски јерарси, Београд-Подгорица-Крагујевац. Скок Π. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник Скопскої научної gpyuiтва XV-XVI,
Скошье. Синдик Д., Томовић Г. (1996). Писци средњовјековноГ латинитета, Цетиње. Синиша (Сима Богдановић). (1887). Неколико ријечи о тасту Немањину бану Борићу. У: Летопис Матице срйске 151, Нови Сад. Синиша (Сима Богдановнѣ). (1892). Урош II Примислав-Првош-Примислав. У: Ле топис матице срйске 170,
св. II, Нови Сад. Слијепчевић Ђ. (1991). Историја срйске православне цркве, I, Београд. Скарић В. (1918). Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни. У: Glas nik Zemaljskog muzeja ВШ XXX, Sarajevo. Скржинскои Ч. E. (1960). Иордан о происхождении и дејанијах Гетов - Getica, Москва. Скок
С. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник Скопскої научної друиітва ХѴ-ХѴІ, Скопље. Skok P. (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskogjezika, I, Zagreb. SkokP. (1973). Etimologijski riječnik hrvatskoga ili srpskogjezika, 3, Zagreb. Смиљанић A. (2008). Повеља војводе Радича
Санковића Дубровчанима. У: ГОПБ, Бања Лука. Смиљанић A. (2009). Писмо жупана Санка Милтеновића Дубровчанима. У:
ГОПБ 2, Бања Лука. Смиљанић А. (2009). Босански жупани у XV вијеку. У: Зборник за историју Боене и Херцеїовине 4, Београд. Смиљанић А. (2012). Хумски жупан Познан ПурчиѢ. У: Зборник за историју Боене и Херцеїовине 7, Београд. Smičiklas T. (1905). Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, ПІ, Za greb. Smičiklas T. (1906). Codex diplomaticus regni Croatiae, ГѴ, Zagreb. Соловјев A. (1939). Предавања из историје словенских права, Београд. Соловјев А. (1949). Нестанак богомилства и исламизација Боене. У: Godišnjak istorijskog društva Bosne i Hercegovine, I, Sarajevo. Solovjev A. (1953). Svedočanstva pravoslavnih izvora о bogumilstvu na Balkanu. У: Go dišnjak istorijskog društva BiH, V, Sarajevo. Соловјев A. (1927). Повеља краља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. У: Прилози за КЈИФ 7, Београд. Sparavalo Lj. (1979). Srednjovjekovna groblja, crkvine i crkve na području šume trebinjske. У: Tribunia 5, Trebinje. 359
Спасић Д., Палавестра A., Мрђеновић Д. (1991). Родословие таблице u їрбови, Београд. Срећковић Π. (1882). Чеслав, Београд. Срећковић Π. (1882). Краљ архонтије дукљанске Владимир II, Београд. Срећковић П. (1892). Неколико српских споменика. У: СпоменикХѴ, Београд. Срећковић П. (1884). Историја
српског народа, I, Београд. Срећковић Π. (1888). Историја српског народа, II, Београд. Станојевић C. (1930). О Немањином оцу. У: Старинар V, Београд. Стојановић Љ. (1890). Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, записи и др. У: Споменик III, СКА, Београд. Стојановић Љ.
(1902/1982). Стари српски записи и натписи I, Београд. Стојановић Љ. (1905/1984). Стари српски записи и натписи Ш, Београд. Стојановић Љ. (1922). Требник манастира св. Тројице код Пл евал а. У: Споменик СКА, LVI, 48, Сремски Карловци. Стојановић Л . (1923). Стари српски записи и натписи, ГѴ,
Београд. Стојановић Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, С. Карловци. Стојановић Љ. (1929). Старе српске повеље и писма 1-І, Београд-Ср. Карловци. Стојановић Л . (1934). Старе српске повеље и писма I, 1, Београд - Cp. Карловци. Стојановић Љ. (1934). Старе српске повеље и писма, кн . I, део
П, Београд-Сремски Карловци. Суботин-Голубовић Т. (1987). Култ светог Ахилија Лариског. У: Зборник радова ВизантолошкоГ института XXVI, Београд. Тадић J. (1953). Дубровник од постанка до краја XV века. У: Историја народа Југославије, прва књига, Београ. Thaloczy Lj. (1906). Istraživanja о postanku
bosanske banovine. У: Гласник земсиьскої музеја, Сарајево 1906. Томић С. (1949). Пива u Пивљани, Насеља и порекло
становништва 31, Београд. Томовић Г. (1974). Морфолошја ћириличних натписа на Балкану, Београд. Томовић Г. (1983). Надгробни натписи из Подриња. У: Историјски часопис XXIXXXX, Београд. Томовић T. (1987). Сопотски забел Чрмањ. У: Историјски часопис ХХХГѴ, Београд. Томовић Г. (1989). Историја Титової Ужица, Т. Ужице. Томовић Г. (2003). Жупе у средњовековној српској држави. Рукопис докторске ди сертаціє, Београд. Томовић Г. (2003). Жупа Љубовиђа. У: Краѣ Владислав u Србија XIII века, Београд. Томовић Г. (2005). Дабар. У: Милешевски записи 6, Пријепоље. Томовић Г. (2007). Црква Грлица. У: Милешевски зборник 7, Пријепоље. Тотев Т. (1966). За един паралел на чашата на Сивин жупан от Преслав. У: Археолоîuaja ѴІІІ-1, Софија. Тошић Г. (2002). „Пуста црква“ у Сељашници. У: Савиндан 12, Пријепоље 27. јануар 2002. Тошић Ђ. (1998). Требињска област у средњем веку, Београд. Тошић Ђ. (2005). Средњовијековна хумска жупа Дабар, Београд. Трбуховић В. (1970). Ka пореклу Лувита. У: Старинар XXI, Београд. Трифковић С. (1903). Вишеїрадски Стари Влах, Београд. 360
Truhelka Ć. (1913). Još о testamentu gosta Radina i о patarenima. У: Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo. Ћирковић C. (1964). Историја средњовековне босанске државе, Београд. Ћирковић С. (1968). Почтени витез Прибислав Вукотић. У: Зборник Филозофскоі факултета 10-1, Београд. Ћирковић C. (1969).
Православна српска црква у средњовековној српској држави. У: Споменица 750-юдишѣици аутокефалности, Београд. Ћирковић С. (1976). Пријепоље у средњем веку. У: Сеоски дани Сретена Вукосављевића, 3, Пријепоље. Тшрковић С. (1985). Средњовековна прошлост данашњег Косова. У: Зборник Фило зофскоі
факултета ХПІ, Београд. Ћирковић C. (1990). Србија уочи битке на Косову. У: Косовско-метохијски зборник 1, Београд. Ћирковић С. (1993). Народ Качића Јована Кинама. У: Зборник радова Византолошкої института ХХХП, Београд. Ћирковић С. (1994 б). Србија између Византијског царства и Бугарске. У:
Историја срйскоГ народа I, Беоиград. Ћирковић C. (1994 ц). Образована српске државе. У: Историја српскоі народа į Београд. Ћирковић С. (1997). Работници, Војници, Духовници, Београд. Ћирковић C. (2000). Преци Немањини и њихова постојбина. У: Стефан Немања Свети Симеон Мироточиви, Београд. Ћирковић
C. (2004). Срби међу европским народимо, Београд. Ћоровић В. (1921). Бан Кулин. У: Годишѣица Н. ЧуйиНа XXXIV, Београд. Ћоровић В. (1940). Питање о хронологији у делима Св. Саве. У: Годишѣица Н. Чу тка XLIX, Београд. Ћоровић В. (1928). Значај хумске епископије. У: Споменица Епархије
Захумскохерцеїовачке, Ниш. Ћоровић В. (1929). Подела власти између краљева Драіугана и Милутина, 12821284. године. У: Глас САНУ 136,
Београд. Ћоровић В. (1930). Хисторија Боене I, Beograd. Ћоровић В. (1935). Територијални развој босанске државе у средњем веку. У: Глас СКА 167, Београд. Ћоровић В. (1940). Бан Борић и његови потомци. У: Глас СКА CLXXXII, Београд. Ћоровић В. (1940). Хисторща Боене, Београд. Ћоровић В. (2005). Илустрована историја Срба 1, Београд Ћоровић-Љубинковић М. (1961). Одраз култа Светої Стефана. У: Старинар XII, Београд. Ćuk J. (1924). Požeško, plemstvo i požeška županija. У: Rad JAZU 229, Zagreb. Ћук P. (1983). Два стара трга у Полимљу. У: Историјски часопис ХХІХ-ХХХХ, Бео град. Урошевић А. (1990). Косово, Приштина. Фарчић П. А. (1957). Како je било име сину неретљанског војводе Русина? У: ИстоpujcKu записи ѴПІ, 1-2, Цетиње. Филиповић С. М. (1928). Височко поље, Београд. 361
Филиповић C. M: (1928). Височка нахија, Насеља и порекло становништва 25, Београд. Филиповић С. М. (1930). Боровица, Београд. Филиповић М. (1955). Рама у Босни, Београд. Филозоф К. (1936). Живот деспота Стефана Лазаревића. У: Л. Мирковић, Старе српске биоѓрафије XV и XVII века, Београд. Филозоф К.
(1989). Житије деспота Стефана Лазаревића, Г. Јовановић, Београд. Hadžibegić Н., Handžić А., Kovačevič Е. (1972). Oblast Brankoviča, opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo. Hadžijahić M. (1973). Prilog Skarićevoj hipotezi о porijeklu stećaka. У: Radovi III, Zeni ca. Handžić A. (1970).
Zvomik u drugoj polovini XV i u XVI vijeku. У: Godišnjak društva istorioara ВШ ХѴПІ, Sarajevo. Handžić A. (1975). Tuzla i njena okolina и XVI vijeku, Sarajevo. Handžić A. (1986). Dva prva popisa Zvomičkog sandžaka, Sarajevo. Horvat R. (1940). Lika i Krbava, I, Zagreb. Horvat R. (1941). Lika i
Krbava, II, Zagreb. Hrabak B. (1978). Nerceg-Novi u doba bosanskohercegovačke vlasti (1382-1482). У: Bo ka X, Herceg Novi. Храбак Б. (1980). Трговачке и саобраћајне везе Н. Пазара. У: Новопазарски зборник 4, Н. Пазар. Храбак Б. (1995). О идентификации Раса са Новим Пазаром. У: Новопазарски збор
ник 19, Нови Пазар. Храбак Б. (2007). Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, удимљи, Пећи и Клопотнику 1485. године. У: Новопазарски зборник 30, Н. Пазар. Храбак Б. (2010). Трговиште (XIV и XV век). У: Новопазарски зборник 33, Н. Пазар. Цвијић J. (1922). Балканско полуострво и југословенске земље,
Београд. Чанак-Медић M. (1982). Из историје Ариља. У: Саопштења ХГѴ, Београд. Чанак-Медић M. (1986).
Архитектура Немаѣиноі доба І, Београд. Чанак-Медић M. (1989). Свети Ђорђе у Будимљи. У: Архитектура Немагьиної доба II, Београд. Чанак-Медић M. (1995). Архитектура прве половине XIII века, П, Београд. Чанак-Медић М. (2002). Свети Ахилије у Аршъу, Београд. Чанак-Медић М. (2006). Архитектура друіе половине XIII века, I, Београд. Чигоја Б. (1994). Најстарији српски кирилски натписи, Београд. Šabanović Н. (1955). Početak turske vladavine u Bosni. У: Godišnjak Istorijskog društva BiH, VII, Sarajevo. Šabanović H. (1958). Bosansko krajište 1448-1463. У: Godišnjak istorijskog društva BiH, IX, Sarajevo. Šabanović H. (1959). Bosanskipašaluk, Sarajevo. Šabanović H. (1964). Krajište Isa-bega Ishakovića, Sarajevo. Шакота M. (1970). Прилози познавању манастира бање код Прибоја. У: Саопштења IX, Београд. Шакота M. (1981). Ризница манастира Баѣе код Нрибоја, Беоірад. Шафарик J. (1878). Хрисовуља цара Душана. У: Гласник СУД 15, Београд. 362
Šidak J. (1952). Historijska čitanka za hrvatsku povijest, I, Zagreb. Šidak J. (1975). Studije о „Crkvi bosanskoj" i bogumilstvu, Zagreb. Šišić F. (1925). Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, Zagreb. Шитић Ф. (1928). Летопис попа Дукљанина, Београд - Загреб. Šišić F. (1975). Pregled povijesti hrvatskog naroda, Zagreb. Шкриванић Г. (1954). Жичко епархијско властелинство. У: Историјски часопис 4, Београд. Шкриванић Г. (1956). Властелинство Св. Стефана у Бањској. У: Историјски часопис VI, Београд. Шкриванић Г. (1957). Облает средњовековног Пилота у XIV столеѣу. У: Историјски часопис VII, Београд. Шкриванић Г. (1967). Студеничко властелинство (1183-1190). У: Боіослов/ье XXVI, 1-2, Београд. Schlumberger G. (1884). Sigilographie de ľEmpir Byzantin, Paris. Šuflaj М.(1925). Srbi i Arbanasi, Beograd. Ψ f „ -S:-.» r Üliûiilljk·1՜·"՜·. Y* «t h i : o vՀ v H t U JfrjfV AHÁ V n p :·* C HiX ръ ¿4 S 4 ■ u Vk vť ՛k 9 14*ҮЧ -V* Aí-íi Şl'V λλ Uf» И A İl Hftö Г-'k İM -·ł '( ^ * % % Ąш%, w ЧИТІ Ї1 r кт|* « %* t А V M ItfMİM, Hø к » Λ 4 I« HИл* ^յդ .,y‘, ‘гг*хз։с‘■»» '4։ «гí■»tMF * ’h ИГ՝« і ľ?: ÿ՝ ^ ň 4 Mm Повеља босанског бана Кулина граду Дубровнику из 1189. године 363 |
| adam_txt |
САДРЖАЈ СРЕДЊОВЕКОВНА КНЕЖЕВИНА И КРАЉЕВИНА СРБИЈА VII-XIII ВЕКА КНЕЖЕВИНА И КРАЉЕВИНА СРБИЈА 9 73 ВЕЛИКО ЖУПАНСТВО РАШКО. 75 ЗЕМЉА РАШКА. 75 ЗЕМЉА МОРАВИЦЕ.99 ЗЕМЉАДАБАР-ЛИМ. 113 ЗЕМЉА БУДИМЉА. 121 ЗЕМЉА ДРИНА.133 КНЕЖЕВИНА И БАНОВИНА БОСНА. из ЗЕМЉА БОСНА.173 ЗЕМЉА ПОДГОРЈЕ. 195 ЗЕМЉА ВРБАС ֊ ДОЊИ КРАЈИ. 197 ЗЕМЉА УСОРА И СОЛИ. 215 ЗАПАДНЕ СТРАНЕ.229 7
КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ДУЮЪА ֊ ЗЕТА. 237 КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ТРАВУНИЈЕ.267 КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ХУМ И ЗАХУМЉЕ. 291 КНЕЖЕВИНА ЗЕМЉЕ ПАГАНИЈЕ. 327 РЕЗИМЕ. 335 SUMMARY.341 ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА. 347 О АУТОРУ. 365 ДОНАТОРИ И ПРЕНУМЕРАНТИ 369
SAMMERY Medieval Principality and Monarchy of Serbia, lands and counties from the 7th to the 15th century Constantine VII Porphyrogenitus enumerated Slavic tribes independent from Byzantium which settled entire Dalmatia: Croats, Serbs, Moravians, Zachlu/ mians, Travunians, Konavlians, Diocleans and Narentines - Pagans. He says that all the enumerated tribes, except Croats, Diocleans and Moravians are Serbs. On the basis of other data that he brings forth about Diocleans and Moravians* we dis/ cover that they are Serbs, too. It is also stated that these tribes had their archontias principalities. Serbian “coastal lands” are: Dioclea, Dalmatia (Pagania), Travunia and Hum, and continental ones are: Rascia, Lim, Bosnia, Vrbas, Western parts, Usor, Sol, and Drina. Those are the oldest Serbian lands. Dioclean mentions another Serbia, in the basin of the rivers that run north and flow into the Danube, and that is the territory of Moravians and their tribal alli ance. The oldest mention of the Balkan Moravians and the archontia of Morava was saved in an anonymous document of Bavarian Geographer in 817. Even an Arab writer Al Masudi, between 940 and 950, said that after Serbs came the tribe of Morava. Moravians gathered around themselves the tribes of Bodriéi, Braniches, Guduscan (Kucani) and Timochans and established their principality. They were considered to be Serbs having regard to the fact that the theme of Morava was changed into the theme of Serbia. Porphyrogenitus does not state the counties ei ther of Morava or Serbia. For some reason, there is not any description of the
size of the principality of Morava. Porphyrogenitus does not say anything about lands and counties of archon tia “Baptized Serbia” - continental Serbia, but only enumerates inhabited towns: Destinikon, Tzemabouskeï, Megyretous, Dresneïk, Lesnik, Salines, and in Bosnian region Katera (Kotor) and Desnik. Podgoije as a separate area is only mentioned by Presbyter Diocleas, and it consists of the following counties: Moraca, Onogost, Komamica, Piva, Gacko, Nevesinje, Viseva, Kom, Idbar, Neretva and Rama. Serbian states are: Rascia, Moravice, Lim, Drina, Sol, Usor, Bosnia, Gornji Kraji, Donji Kraji and Podgoije. All Serbian “states” had “at least 64 counties”, 341
while Travunia, Zachlumia and Dioclea had altogether 32 counties, which amounted to 96 counties. Archontia of Zachlumians has the following towns: Bona, Hum, Ston, Mokriskik, Josli, Galumainik and Dobriskik. Dioclean lists the following coimties in the state of Hum: Ston, Popovo, Zapska, Luka,Velika, Gorimota /Imota/, Vecenei, Dubrava and Dabar. In archontia of Travunians and Konavlians there are following populated towns: Trebinje, Vrm, Risan, Lukavete and Zetlivi. In Travunia there are counties of Trebinje /Trebisnjica/, Ljubomir, Fatnica, Rudine, Krusevica, Vrm, Risan, Dracevice, Konavle and Zmovnica. Inhabited towns in Dioclea are: Gradac, Novigrad and Lontodokla. Accor ding to Dioclean, there are following coimties in Dioclea: Lusca (Luska), Podlugiae (Podluzje), Gorsca (Gorska), Cupelnich (Kupelnik), Obliquus (Oblik), Prapratna, Cermeniza (Crmnica), Cuceva (Kuceva) and Gripuli (Grbalj). Pagania consists of only three counties: Rastoka, Mokro and Dalen /Duvno or Doljа/ and has the following inhabited towns: Mokro, Berulia, Ostrok and Slavinetza, as well as islands of Korčula, Mljet, Hvar and Brac. According to Masudi, Morava has the greatest number of towns, even 30. At its greatest extent, the principality of Morava encompassed the following towns: Morava, Sirmium, Belgrade, Kolubara, Moravica, Cuceva, Branichevo, Рек, Mia va, Idin, Brodar - Ravno, Petrus, Stalac, Gradac, Rabika, Destinikon, Nish, Top lica, Mokro, Svrljig, Timok, Baranica, Gamzigrad, Vidin (Bidin), Sredac, Zvečan, Lipljan, Prizren, and even Ras for a time. * The first baptism of Croats and Serbs
took place during the reign of the Emperor Heraclius /610-641/. The Emperor Heraclius brought the priests from Rome and made one of them archbishop and bishop and then Christianized Croats and Serbs. From 628 to the reign of die Byzantine Emperor Basil I, in 867, Serbs were under the spiritual influence of the Roman Church. During the reign of the Emperor Basil I /867-886/ another baptism of Serbs, Croats, Zachlumians, Tra vunians, Konavlians, Diocleans, Pagans and Moravians occurred whereby they submitted to the Byzantine Empire. According to Dioclean, the Christianisation of Slavs - Serbs happened in the reign of a legendary king Svetopelek, actually Svetopluk, whose rule is considered to be during the missionary work of Constantine and Methodius, under the sovereignty of Pope Stephen VI /855-891/ and the Em peror Michael ПІ /856-867/. Serbs Moravians were baptized, most likely, in 866, while the continental Serbia was Christianized during the reign of the Emperor Basil I, from 870 to 880. At that time St. Methodius was appointed to the archbish opric, to the throne of St. Andronicus Apostle in Sirmium. Moravia, northwestern Sebia and northeastern Bosnia entered the sphere of “Slavic mission.” 342
Orbin says that, upon Svetopelek’s - Svetopluk’s request, cardinals came to Illyricum and into his capital which was in the valley of Dalma where he assembled the entire kingdom. Sirmium was doubtlessly, for Christians as well, the seat of the Illyrians - “The Head of Illyrians.” This assembly in the big valley of Dalma could have been in the vicinity of the Svetopluk’s capital and his Morava. Svetopluk’s capital was Sirmium on the river Sava, where Methodius Cathedral was and in which he was buried. * Bulgarians made towards Morava, Sava and Danube, having usurped from Francs Serbian “Slovinje” and the tribes: Moravians, Timochans, Braniches, Guduscani, Bodrici, Sirmians (Sremci) and Slavonians. Bulgarians destroyed Frankish Srem in 829, and passed by boats from Sava to Drava and looted Slavonija. It was the time of Serbian prince Prosigoj and his son Vlastimir. Sons of prince Vlastimir: Mutimir, Stroimir and Gojnik defeated Bulgarians but they fell out afterwards. Mutimir triumphed in that conflict and then took Strojimir and Gojnik and handed them over to Khan Boris, after 880. Stroimir’s son Klonimir was already in Bulgaria and married to a Bulgarian woman with whom he had son Caslav. In all likelihood, the exiled Serbian princes had territories in the vicinity of Prince Mutimir’s and then Prince Peter’s Serbia. That was Morava, at that time called Bugar Morava. Stroimir, Gojnik, Klonimir and his son Caslav at tacked Sebia from the east, and those were Pomoravlje and Podrimlje districts. Mutimir reigned until 891-892. Having regard to the fact that the first Chris
tian saintly names were a certain sign of adopting Christian faith, it could be seen that the representatives of Serbian royal family of the generation of the grandson of Prince Vlastimir had such names. Mutimir’s youngest son Stefan and Gojnik’s old est son Peter, who were presumably bom at the same time between 870 and 874, were the bearers of Christian names. The fathers of these princes became Christians in the first years of reign of the Emperor Basil I. Stroimir’s son Klonimir attacked Prince Peter and managed to occupy the town of Destinikon. Destinikon was immensely important to Klonimir for the ac quisition of power, but it was also crucial for Peter’s counter-attack. Klonimir de fended himself from Destinikon and was almost killed there. His father-in-law and his father Stroimir were there with him and were killed in Destinikon, and then buried in their capitals in “Bulgaria”, where Stroimir’s golden seal ring could have been found later. There are statements that Destinikon was the capital and that it was situated near Zica Monastery, where the archbishopric itself was erected, near the capital. Anyway, Destinikon should be looked for close to the confluence of Ibar River and Western Morava. Stroimir could have been buried in Destinikon and that was where his golden seal ring with one of the oldest Cyrillic inscriptions originated from. 343
Stroimir became high-ranking clergyman in Bugar Morava, and his brother Gojnik had the similar destiny. Gojnik became a monk, and after that he had the important position in the Church of Bulgaria, and at the same time his son Peter, with the help of the Bulgarian emperor, became the ruler of Serbia and Rascia, from 892/893 to 917. Gojnik received a monastic name George and became syncellus of Bulgaria. The first archbishop of autocephalous Bulgarian Orthodox Church was Joseph/Stefan, around 870, and his successor was protosyncellus George who was denominated bishop impostor by John Pope ѴІП. It would be in teresting to know what his diocese was. Since Peter was on the side of the Byzantine Empire in its war against Simeon, 913-917, who had been crowned tsar in the meantime, Bulgarians sent an army lead by Pavle Braňov, deceived and imprisoned Peter and took him to Bul garia where he died in captivity. Caslav, Klonimir’s son and Stroimir’s grandson, managed to escape from Bulgaria after the death of Tsar Simeon in 927, and to establish rulership in Serbia. Tehomil, who served Prince Budislav, came to Caslav from Bugar Morava. After the defeat of Prince Caslav in the clash with Hungarians in 950, it is spoken of Bulgarian archon - prince Desimir of Morava. Desimir would be an heir of Prince Budislav. In 1209, Prince Stefan Vojislav unites Serbian lands from Una to Ibar and from Sava to the Adriatic Sea all over again. Vojislav’s son Mihailo becomes the first king of Serbia around 1062. Vojislav’s son Radoslav also became the king (1066-1082). The third king of the
Vojislavljevic dynasty was Bodin (1082-1099), Mihailo’s son. Bodin’s successor was his son George (1112-1114, 1225-1135). King Bodin nominated his nephew Stefan (Bodin) as the grand chieftain of Bosnia, and his cousins Vukan and Marko as the chieftains of Rascia. * A conspicuous fact in the analysis of hydronyms and toponyms in Serbian regions is that the names of rivers and counties literally correspond to a place name that is at present or once was in their vicinity. The center of county was the burg fort that was maintained by its inhabitants. The counties were governed by chief tains who were originally heads of local large families, and beside them there were also assemblies of free people - parishioners. Counties were sometimes very small territories because river basins and valleys were also small. The most important agricultural areas in the Middle Ages were in the counties. The borders of counties were not firm enough because they consisted of mountains, foothills or woods. Or ganisation of the system of counties was established upon the immigration in the 7th century. Having regard to the territory of the principality, it is clear that for a longer period of time it included the following lands: Rascia, Moravice, Dabar ֊ Lim, Budimlja, Drina, Bosnia, Vrbas - Donji Kraji, Uşor and Sol, Western Parts, Pa- 344
gania, Hum and Zachlumia, Travunia and Dioclea - Zeta. Principality and kingdom of Serbia of the Vojislavljevic dynasty had in total 142 counties. Rascia had the following counties: Rasa ֊ Rascia, Jehosanica, Pnuca, Janca, Senica, Upper Ibar - Jelakci, Ibar ֊ Brvenik, Zvečan, Jelsanica and Studenica. It is about a land that had 10 counties. In a land Moravice there were counties: Rujno, Rzav, Moravka,_Belica, Skrapez, Luznica and Djetinja - Lužica. Moravice had 7 counties. To the land Dabar - Lim belonged the counties: Dabar, Dobrun - Rzav, Crna (Stena) - Mileseva, Poblace, Dubstica, Barce - Uvac and Zvijezda. In total 7 counties. In a land Budimlja there were 9 counties: Budimlja, Ljesnica - Bihor, Do bra Reka, Plav, Lim, Zaton, Ljubovidja, Brskovo and Piva. The land of Drina had the following counties: Drina, Piva, Bistrica, Gorazd - Gorazde, Pribud, Drinaljevo - Sutjeska and Brodar. There were overall 7 coun ties. In Bosnia there were 24 counties: Bosnia - Visoko, Vrhbosna, Tilava, Lepenka, Vidogosca, Trstivnica, Lasva, Brod, Kiivaja, Kamenica - Olovo, Jelaska, Praca, Glasinac, Birač, Drinjaca, Borac, Žepa, Jadar - Trebotic, Neretva, Viševa, Zagorje, Kom and Rama. In an old Serbian land Vrbas, latter Donji kraji, there were counties: Uskoplje, Pleva - Pliva, Luka, Melina, Tribova, Zemunik - Zemljanik, Vrbanja, Ban jica, Lusci, Sana, Sanica, Vrbas, Głaz, Pset and Dubica. Thus, Vrbas numbered 15 counties. The counties of the land of Usor and Sol were: Usor, Ukrina, Maglaj, Modran, Nenaviste, Gracanica, Visori, Tolisa, Smoluca, Tinja, Brka, Lukavac Koraj, Sol, Gostiļja,
Túrija - Drametin, Spreca, Dasnica - Bjeljina, Janja, Теосак, Sapņa and Podrinje - Zvonik. There were in all 21 counties. In a land of Western parts there were 6 counties: Hlivno, DIamoc, Duvno, Kupres, Pset and Unacka - Srb. Zeta /Upper and Lower/ had the following counties: Zeta, Kotor, Grbalj, Kuceva, Crmnica, Moraca, Luska, Podluska, Gorska, Kupelnik, Prapratna, Oblik, Bojana - Ulcinj, Balee, Skadar, Drivast, Sard, Danja, Sapa, Ljes and Vojusa. In total 21 counties. In Travunia the registered counties were: Trebinje, Ljubomir, Vetenica Fatnica, Rudine, Krusevica, Vrm, Risan, Dracevica, Konavle, Zmovnica, Dubrava - Dubrovnik, Gacko and Onogost. Travunia had 13 counties. Lands of Hum and Zachlumia had the counties: Hum, Ston, Popovo, Zaba, Luka, Velika - Vrulja, Gorska, Imota, Vecenik, Vidosa - Dubrava, Dabar, Dreznica, Primorje, Neretva, Nevesinje and Blato,, There were overall 16 counties. Pagania had 7 counties: Rastoka, Mokro, Dalen, Brac, Hvar, Korčula and Mljet. 345
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА *** Византијски извори за историју народа Jyïocmeuje I, Београд 1955. *** Византијски извори за историју народа Jyïocmeuje II, Београд 1959. *** Византијски извори ПІ, Београд 1966. *** Византијски извори IV, Београд 1971. *** Речник српскохрватскої кѣижевноі и народноїјезика
САНУ її, Београд 1962. *** Речник СХС XI, Београд 1981. *** Riječnih JAZU, I, Zagreb 1880-1882. *** Rječnik IÁIM, Π, Zagreb 1884-1886. *** Riječnik JAZU, IV, Zagreb 1892-1897. *** Riječnik JAZU, V, Zagreb 1903. *** Riječnik JAZU, VI, Zagreb 1904-1910. *** Riječnik JAZU, XI, Zagreb 1935. *** Riječnik
JAZU, 61, Zagreb 1954. *** Riječnik JAZU, 67, Zagreb 1956. *** Riječnik JAZU, 85, Zagreb 1972. *** Riječnik JAZU, 93, Zagreb 1975. *** Ljetopis popa Dukljanina, E. Perčić, Bar 1999. *** Monumenta cartographica Jugoslaviae її, Београд 1979. *** Шематизам православне митрополије u архидијецезе Дабро-
босанске 18841886, Панчево 1886. *** Босанска вила, год. III, Сарајево 16. фебруар 1888. *** Православна енциклопедија II. (2000). Нови Сад. *** Задужбине Косова, Призрен - Београд 1987. *** Blago na putevima Jugoslavije, Beograd 1983. *** Историја народа Jyioaiaeuje її, Београд 1960. Алексић J.
(1957). Жупе у сливу реке Ибар у средњовековној српској држави. У: Историјски часопис VÏÏ, Београд. Аличић А. (1984). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI века I, Чачак. Аличић А. (1985). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV и XVI века її, Чачак.
Aličić А. (1985). Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo. Aličić A. (2008). Sumarni popis
sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar. Андреев И., Лазаров И., Павлов П. (1994). Кои кои е в средновековна Балшрија, Софија. Андреев И., Лалков М. (1996). Бліарските ханове и царе, Велико Трново. Андрејић Ж. (2001). Лрестоно место Рас, Рача. 347
Ж. Андрејић Ж. (2002 в). Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жупана Стефана Немање. У: Новопазарски зборник 26, Нови Пазар. Андрејић Ж. (2003). О српском царском челнику Муси и његовом пореклу. У: Рашка 38-39, Рашка. Андрејић Ж. (2003). Црква Свете Богородице у Доњој
Каменици и облает „Дендра“ великог жупана Десе и његових потомака. У: Развитак 211-212, Зајечар. Андрејић Ж. (2004). Свети Сава, Рача. Андрејић Ж. (2005 а). Прилог истраживању о великим жупанима Примиславу и Белушу и претпоставка о њиховим могућим потомцима. У: Митолошки зборник 13, Рача. Андрејић
Ж. (2005 б). Света српскалоза, Рача. Андрејић Ж. (2005 в). Пантелија Срећковић и Иларион Руварац - сукоб либералноромантичарске критичности и радикално-позитивистичког критицизма; урушавање индоктринираног система са појавом новоромантичара - слика слабости српских националних институција и потреба
стварања нове српске историјске школе. У: Ми толошки зборник 4, Рача. Андрејић Ж. (2007 а). Нова сазнања о српском кнезу Строимиру из ІХ-Х века на основу „архивског записа“ са његовог златног печатњака. У: Архивско наслеђе 5, Зајечар. Андрејић Ж. (2007 б). О српском кнезу Строимиру и његовом
златном печатњаку. У: Јефимија 17, Трстеник. Андрејић Ж. (2007 в). О крунисању „сугубим венцом“ босанског краља Твртка I Котроманића. У: Ужички зборник 31-1, Ужице. Андрејић Ж. (2007 г). Размишљање о раним бановима Боене и неке претпоставке о њиховом пореклу и покушај успостављања родослова, Гласник
УМР, 5, Бања Лука. Андрејић Ж. (2007 д). Црква Свете Боїопродице у Доњој Каменици, Рача. Андрејић Ж.
(2008). Koje хумски кнез Мирослав и кадаје настали његово јеванђеље? У: Митолошки зборник 18, Рача. Андрејић Ж. (2009). О крунисању сугубим венцом босанског краља Твртка I Котроманића. У: Трибуниа 12, Требиње. Андрејић Ж. (2010). Размишљања поводом историјских сцена живописа и зиданог иконостаса Беле цркве у карану. У: Ужички зборник 34-1, Ужице. Андрејић Ж. (2011 а). О пореклу великог жупана Стефана Немање. У: Братство ХГѴ, Београд. Андрејић Ж. (2011). Света српскалоза 2, Рача. Андрејић Ж. (2011 б). Земља Кучево, Јасеница и Некудим. У: Митолошки зборник 25, Рача. Андрејић Ж. (2012 а). Српске средњовековне жупе у сливу Млаве. У: Митолошки зборник 26, Рача Андрејић Ж. (2012 б). Средњовековне земље и жупе у данашњој Централној Србији. У: Шумадијски анали 7, Крагујевац. Андрејић Ж. (2012 ц). Висока српска средњовековна властела Војиновог колена. У: Историјска баштина 21, Ужице. Андрејић Ж. (2013 а). Српске средњовековне жупе земље Кучево и Кучевско Загорје. У: Митолошки зборник 28, Рача. 348
Андрејиђ Ж. (2013 б). Космај и његова подгорина од 1476. до 1560. године. У: Митолошки зборник 28, Рача. Андрејић Ж. (2013 в). Средњовековне земље и жупе данашње Централне Србије. У: Шумадијски анали 7, Крагујевац. Андрејић Ж. (2015). Програм и особености живописа наоса Богородичные цркве у Карану.
У :Ужички зборник 39, Ужице. Андрејић Ж. (2015). Боюродичина црква у Карану, Рача. Андрејић Ж. (2016). Средњовековна кнежевина Морава - земље и жупе ѴІІІ-ХІІ ве ка, Рача. Андрејић Ж. (2016). Први српски светад и свети крал. - Јован Владимир. У: Савиндан 26, Пријепоље. Андрејић Ж. (2016). Велики
жупан Стефан Немања - пријатељ и сват цара грчког кир Алексе. У: Новопазарски зборник 39, Нови Пазар. Андрејић Ж. (2017). Средвьовековна српска земља Моравица и њене жупе. У: Ужич ки зборник 41, Ужице. Anđelić Р. (1971). Stara bosanska župa Vidogošća ili Vogošća. У: Glasnik Zemaljakog muzeja BIH
XXVI, Sarajevo. Anđelić P. (1973). Bobovac i kraljeva Sutjeska, Sarajevo. Anđelić P. (1982). Srednjovjekovna župa Primoqe u Humskoj zemlji. У: Tribunia 6, Trebinje. Anđelić P. (1982). Studije o teritoňjalno-političkoj organizaciji srednjovijekovne Bosne, Sarajevo. Anđelić P. (1983). Srednjovjekovna
župa Popovo. У: Tribunia 7, Trebinje. Anđelić P. (1984). Visoko i okolina kroz historiju I, Visoko. Антонић M. (2010). Балеч. У: Лексикон Градова и трїова средњовековних српских земсиьа, Београд. Антоновић М. (2003). Град и жупа у Зетском Приморју и Северној Албанији, Бео град. Атлагић М.,
Милутиновић Б. (2002). Извори за историју Срба до XV века, К. Митровица-Рача. Babić А. (1963). Bosanski heretici,
Sarajevo. Babić А. (1972). Iz istorije srednjovjekovne Bosne, Sarajevo. Бабић M., Томовић Г. (2004). Старосрпски натписи из Бијељине. У: Меиювита îpaha XXII, Београд. Бабић В. (2014). Фреске у цркви Светої Михајлау Стону, Београд ֊ Требиње. Basler Đ. (1991). Arheološki spomenici kršćanstva u Bosni i Hercegovini do XV stoljeća. У: Krščanstvo srednkovekovne Bosne, Sarajevo. Belošević J. (1997). Počeci kršćanstva u Hrvata u svijetlu arheološke građe. У: Radovi Filozofskogfakulteta u Zadru 36, Razdio povijesnih znanosti 23, Zadar. Beritić D. (1986). Dubrobnik, Zagreb - Dubrovnik. Бешевлиев В. (1979). Прво-балїарски надписи, Софија. Bešlagić S. (1971). Stečci. Kataloško-topografskipregled, Sarajevo. Bjelovučić Z. N. (1926). Bogumilska vjera odXII do XVI vijeka, Dubrovnik. Благојевић M. (1991). Српско краљевство и државе у делу Данила П. У: Архиепископ Данило и њеГово доба, Београд. 349
Благојевић M. (1996). Жупа реке и „Дендра“ Јована Кинама. У: Зборник радова Византолошкоі института XXXV, Београд. Благојевић, М. (2002). Жупа Моравица и зешье Моравице. У: Свети Ахилије у Ари лу, Београд. Благојевић M. (2006). Титуле принчева из куће Немањића у XII и ХШ веку. У: Мана стир Морача,
Београд. Благојевић М. (2011). Срйска државносту средѣем веку, Београд. Богдановић Д. (1968). Старе српске биоѓрафије, Београд. БожиѢ И. (1967). Историја Црне Горе П/1, Титоград. Божий И. (1979). Немирно Поморје XV века, Београд. Bojanovští I. (1982). Trebinje - rimsko Asamo (Asamum) s kratkim
osvrtom na ager ko lonije Epidaurum. У: Tributila 1, Trebinje. Бојовић 3. (2014). Историја дубровачке юьижевности, Београд. Бошковић Ђ. (1975). О једном рељефу са натписом ca Ђурђевих ступова у Будимљи. У: Зборник Народної музеја VIII, Београд. Бошковић Ђ., Чанак-Медић М. (1983). Нека питања
најстаријег раздобља Милешеве. У: Саопштења XV, Београд. Brašnić M. (1873). Župe u hrvatskoj državi za narodne dinastije. У: Rad JAZU, XXV, Zagreb. Бошковић Ђ. (1969). Архитектура. У: Жича, Калинин М., Бошковић Ђ., Мијовић П., Београд. Валтровић М. (1888). Надгробни натписи из Боене. У: Старинар V,
Београд. Валтровић M. (1889). Везени єпитрахиль од године 1528. У: Старинар 6, св. 4, Бео град. Васшьев Л . (1985). Аршьски преписивачки центр и култ светог Ахилија код Срба. У: Научни састанак слависта у Букове дане 14/1, Београд. Vego М. (1957). Naselja bosanske srednjevjekovne države, Sarajevo.
Vego M. (1964). Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne і Hercegovine, III, Sarajevo. Vego M. (1980). ե
historije srednjovjekovne Bosne і Hercegovine, Sarajevo. Vego M. (1982). Postanak srednjovjekovne bosanske države, Sarajevo. Веселиновић A. (1993). Чачански крај у средњем веку. У: Богородица градачка у историји српскоі народа, Чачак. Веселиновић А., Љушић P. (2002). Родослови срйских династија, Београд. Bojводій Д. (2003). Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву. У: Зограф 29, Београд. Bojводій Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светої Ахилија у Ариљу, Београд. Вукадин О. (1975). Археолошка истраживања у Старој Павлици. У: Рашка баштина 1, Краљево. Вукановић Т. (2005). Дреница, Београд. Вукосављевић С. (1957). Организација динарских племена, Београд. Вушковић М. (2010). Макар. У: Лексикон градова и тріова, Београд. Георгијевска Jyxac Љ. (1997). Стара српска житијна юьижевност, Београд. Гиљфердинг А. (1972). Путовања йо Херцеговина, Босни и Старој Србији, Сарајево. Глунчић Π. (1963). Из прошлости града Стона. У: Споменик САНУ СХІ, Београд 1963. 350
Глушац В. (1992). Истина о боїомилима, Београд. Грујић P. (1926). Конавли под разним господарима од XII до XV века. У: Сйоменик СКА 66, Београд. Данило архиепископ. (1935). Животи краљева и архиепископа српских, Л. Мирковић, Београд. Данило П (2004). Живота краљева и архиепископа српских. У:
Истините приче о краљевима, М. Митаћ, Ниш. Delié R. (1913). Petrov manastir kod Trebinja. У: Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo. Detelić M. (2007). Epski gradovi, Beograd. Дероко A. (1950). Средњовековни їрадови у Србији, Црној Гори u Македонији, Бео град. Диздар M. (1971). Стари босански
текстови, Сарајево. Диздар M. (1990). Стари босански текстови, Сарајево. Динић M. (1934). Сребник крај Сребрнице. У: Глас 161, Београд. Динић М. (1955). Три повеље из исписа Ивана Лучића. У: Зборник Филозофскої фа култета III, Београд. Диниђ M. (1955). За историју рударства у средњовековној Србији
u Босни, I, Бео град. Динић М. (1958). Неколико ћириличних споменика из Дубровника. У: Прилози КЈИФ 24, Београд. Динић М. (1962). Хумско-требињска властела, Београд. Динић М. (1967). Хумско-требињска властела, Београд. Динић М. (1967). Из Дубровачкоі архива Ш, Београд. Динић M. (1968). Власти за
време Деспотовине. У: Зборник Филозофскої факултета Х-1, Београд. Динић М. (1978). Српске земљеу средњем веку, Београд. Динић М. (2003). Из српске историје средѣеі века, Београд. Добровски Ј. (1825). Кирил и Методии, словенские первоучители, Москва. Доментијан. (1938). Животи Ce. Саве и Ce. Симеона,
Л. Мирковић, Београд. Dujčev I. (1961). Une ambassade byzantine auprès des Serbes au IX siede. У: Зборник родова
Витантолошкої института 1, Београд. Ђорђевић И. (1994). Зидно сликарство српске властеле, Београд. Ћорђевић И., Војводић Д. (2003). Зидно сликарство спољне припрате Ђурђевих ступова у Будимљи код Берана. У: Зограф 29, Београд. Ђукановић В. (2005). Цркве брвнаре у усменом народном стваралаштву. У: Гласник Удружеѣа музејских радника Републике Српске, 3, Бања Лука. Ђурић J. В. (1991). Сопоћани, Београд. Ђурић С., Пејић С., Крстановић К., Темерински C. (1991) Споменици у сливу Студенице. У: Саопштења ХХП-ХХШ, Београд. Екмичић М. (2008). Дуїо кретаѣе између клања и орања, Београд. Zivković P. (2000). Studije iz povijesti Bosanske posavine, Usore i Soli, Osijek. Живковић T. (2000). Дукљанско-византајски рат 1072-1075. У: Историјски часопис XLVII, Београд. Живковић T. (2001). Тактикой Успенског и тема Далмација. У: Историјски часопис XLVIII, Београд. 351
Живковић T. (2004). Црквена организација y српским земљама (рани средњи век), Београд. Živković Т. (2007). On the foundation of Ragusa: The tradition vs. facts. У: Историјски часопис LIV, Београд. Здравковић И. (1975). Средѣовековни їрадови и дворци на Косову, Београд. Зечевић H. (2002). Византија u
Готи на Балкону у IV и V веку, Београд. Зиројевић О. (1984). Цркве и манастири на подручју Печке патријаршије до 1683. І, Београд. Зиројевић О. (1994). Нахија Трговиште. У: Новопазарски зборник 18, Н. Пазар. Златарски В. (1971). Историја на баліарската даржава през средните векове, том I2, Софија.
Иванова К. (1999). Неизвестна србска служба за св. Ахил лариски (Преспански). У: Староблїарска литература, кн . 31, Софија. Ивановић P. (1954). Дечанско властелинство. У: Историјски часопис ГѴ, Београд. Ивановић M. (2013). Метохија, Нови Сад - Београд. Ивић П., Грковић M. (1976). Дечанске хрисовуље,
Нови Сад. Јакобсон P. (1960). Великаја Моравија или великаја над Моравой?. У: Езиковедскоетноїрафски изследванија в памет на академик Стојан Романски, Софија. Jakšić N. (2006). Manipulacija povijesnim spomenicima - primjer Višeslavove krstionice. У: Zbornik - Povijesno naslijedje i nacionalni
identitet, Zagreb. Jakšić N. (2015). Klesarstvo u službi evangelizacije - Studije iz predromaničke skulpture na Jadranu, Split. Јанковић Ђ. (1998). Српске громиле, Београд. Јанковић Ђ. (2007). Српско Поморје од 7. до 10. столећа, Херцег Нови. Јанковић М. (1979). Епископије Српске цркев 1220. године.
У: Сава Немањић Свети Сава, Београд. Јанковић М. (1985). Епископије и митроплије Српске цркве у средѣем
веку, Београд. Јанковић М., Јанковић Ђ. (1990). Словени ујугословенксом Подунављу, Београд. Јанковић М., Јанковић Ђ. (2009). Требите од 7. до 12. столећа. У: Трибуниа 12, Тре бите. Јањић Д. (2009). Батска епископија и разлози њеног оснивања. У: Баштина 27, Приштина-Лепосавић. Јањић Д. (2011). Белешке о Дабарској епископији. У: Баштина 31, ПриштинаЛепосавић. Jelič L. (1911). Dvorska kapela ív. Križa u Ninu, Zagreb. Јеремић P. (1925). Хас Хоча. У: Гласник Геоїрафскоі друїитва, 11, Београд. Јиречек К. (1874). Типик Св. Саве за манастир Студеницу. У: Гласник СУД, XL, Бео град. Јиречек К. (1892). Тољен, син кнеза Мирослава хумског. У: Глас СКА, XXXV, Бео град. Jireček К. (1951). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne, Sarajevo. Јиречек К. (1959). Трговачки путеви и рудници Србије и Боене у средњем веку. У: Зборник Константина Јиричека, I, Београд. Јиречек К. (1978). Историја Срба I, Београд. Јиречек К., Радоњић J. (1978). Историја Срба II - Културна историја, Београд. 352
Јовановић Љ. (1900). Босна с йочетка VII до средине XII века, Cp. Карловци. Јовановић T. (2000). Стара српска књижевност, Београд-Крагујевац. Јовановић P. (2007). Велики лексикон страних речи и израза, Београд. Јовановић Г., Томовић Г. (2011). Старосрпски натписи из манастира Светог Ђорђа код Берана
и из околине. У: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Београд Беране. Јовић М. (1994). Србија и римокатоличка црква у средѣем веку, Крушевац 1994. Јоциф Троношац, (2008). Троношки родослов, Шабац. Jozcef S. (1896). Magyar nemzet, Budapest. Јуруков И., Пенчев В. (1990), Блїарски средновековни
печати и монети, Софија. Калић J. (1970). Рашки велики жупан Урош II. У: Зборник радова Византолошкої института ХП, Београд. Калић J. (1981). Дежево у средњем веку. У: Зборник радова Византолошкої инсти тута XX, Београд. Калић J. (1988). Столно место Србије. У: Новопазарски зборник 12, Н. Пазар.
Калић J. (1993). Србија у доба кнеза Страцимира. У: Богородица їрадачка у историји српскої народа, Чачак. Калић J. (1994). Трговиште и Рас. У: Саопштеѣа XXVI, Београд. Калић J. (1997). Жупан Белош. У: Зборник радова Византолошкої института XXXVI, Београд. Калић J. (1999/2000). Два царства у српској
историји XII века. У: Зборник радова Визан-толошког института XXXVIII, Београд. Калић J. (2013). Епископски градови Србије у средњем веку“. У: Зборник радова Византолошкої института, бр. Լ-l, Београд. КандиѢ М. (1989). Манастир Градац, Београд. Каниц Ф. (1985). Србија - земља и становништво, I,
Београд. Караџић Ст. В. (1958). Српске народне песме, Београд. Караџић Ст. В. (1852/1969). Срйски ријечник,
Беч/Београд. Karaman Lj. (1960). О vremenu krstionice kneza Višeslava. У: Peristil Ш, Zagreb. Катић С., Катић T. (2010). Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у 16. веку. У: Историјски часопис LIX, Београд. Катић T. (2010). Опширни попие Призренскої санџака из 1571. їодине, Београд. Катић T. (2011). Тврђава Бихор у 15. и 16. веку. У: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Беране - Београд. Кандић М. (1989). Манастир Градац, Београд. Калинин М. (1927). Бела црква каранска, Београд. Кашанин М. (2014). Градови и дворци у средњовековној Србији, Б. Иванић, Београд. Кашић Љ. (2004). Историја Српске цркве са народном историјом, Београд. Klaić V. (1897). Hrvatska plemena od XII do XVI stoljeća. У: Rad JAZU, СХХХ, Zagreb. Klaić V. (1972). Povijest Hrvata, Zagreb. Klaić V. (1882/1990). Povijest Bosne, Sarajevo. Кнежевић Б. (1986). Манастир Лапушња. У: Саопштења XVIII, Београд. Кнежевић Б. (1990). Манастири у нахији Брвеник по турским пописима из прве по ловине XVI века. У: Зборник Матице српске за ликовне уметности 26, Нови Сад. 353
Кнежевић Б. (2011). Српски храмови и топоними у Плавској жули. У: Ђурђеви Ступови и Будимљанска епархија, Беране - Београд. Ковачевић J. (1956). Средњовековни ептрафски споменици Боке Которске, П. У: Споменик САН, СѴ, Београд. Ковачевић-Којић Д. (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе,
Saraje vo. Ковачевић Љ. (1884). Запон хумског кнеза Петра. У: Старинар 3, Београд. Ковачевић Л . (1900). Неколика питања о Стефану Немањи. У: Глас СКА LVHI, Бео град. Kovačevič J. (1961). Prvi klesari ćiriličkih natpisa na Balkanu. У: Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu - Arheologija, ХѴ-ХѴІ,
Sarajevo. Ковачевић J. (1967). Од досељавања Словена до краја ХП вијека. У: Историја Црне Горе 1, Титоград. Kovačevič D. (1961). Trgovina и srednjovjekovnoj Bosni, Sarajevo. Kovijanič R. (1974). Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima (ШѴ-ХѴІ vijek), knj. II, Titograd. Колендић Π. (1924).
Стихови на Поваљском натпису. У: Јужна Србија 46-47, Бео град. Комар Г. (2011). Ћирилични натписи из неточне Херцеговине. У: Слово 34-35, Никшић. Комар Г. (2016). Ћирилични натписи Старе Херцеговина, Подгорица. Коматина И. (2016). Црква и државау срйским земљама од XI до XIII века, Београд.
Коматина П. (2018). Прве српске династије и порекло Немагьиһа, Београд. Korač V. (1966). Trebinje, Trebinje. КораѢ В. (1975). Место Придворице у рашкој архитектури. У: Рашка баштана 1, Краљево. Кораћ В. (2001). Мартинићи - остаци раносредѣовековноі града, Београд. Косановић С. (1871). Српске старине
у Босни. У: Гласник СУД XXIX, Београд. Крстић А. (2007). Град Некудим и Некудимска власт. У: Историјски
часопис LV, Београд. Kukuljević Sakcinski I. (1881). Prvovjenčani vladaoci Bugara, Hrvata I Srba. У: Rad JAZU, LIX, Zagreb. Курипечић Б. (1950). Путопис кроз Босну, Србију, Буіарску u Румелију 1530, Capajeво. Kurtovič E. (2009). Veliki vojvoda bosanski andalj Hranič Kosaca, Sarajevo. Лапчевић Д. (1922). Четари жупе - прилог за истраживање. У: Гласник Геоірафскоі друштва 7-8, Београд. Лапчевић Д. (1926). Изужичкоі краја, Београд. Лома А. (1989). Топономастака и археологија. У: Ономатолошки прилози X, Бео град. Лубурић А. (1934). Орловићи, Београд. Luceari J. (1790). Copioso ristretto, Ragusa. Љубинковић M. (1970). Некропола цркве Св. Петра код Новог Пазара. У: Зборник народної музеја VI, Београд. 354
Mavrodinov N. (1940). Remarques sur les inscriptions du resor de Nagy-Szent Miklós. У: Известија на Баліарското историческо дружество ХѴІ-ХѴШ, Софија. Mazalić Đ. (1949-1950). Kraći članci i rasprave. У: Glasnik Zemaljskog muzeja ГѴ-Ѵ, Sarajevo. Malcolm N., Povijest Bosne, Zagreb-Sarajevo. Маловић-
Ђукић M. (1991). Пилот у средњем веку. У: Становншитво словенскоі порекла у Албанији, Титоград. Maric M., Šimic M., Škegro А. (2007). Pop Tjehodrag i njegov natpis. У: Povijesni prilozi, Zagreb. Марић P. (1955). Прилози античкој историји Србије. У: Старинар ПІ-ІѴ, Београд. Марјановић Ч. (2001).
Историја срйске цркве, Београд. Марковић-Кандић О. (1978). Куле ca звоницима уз српске цркве ХП-ХѴ век. У: Зборник za ликовне уметности матице српске 14, Нови Сад. Медојевић J. (2002). Из историје Будимљанско-никшићке епархије (1219-2001. годи не). У: Свевиђе 1, Беране. Мијовић Π. (1966). Алата -
Рибница - Подгорица. У: Старинар ХѴ-ХѴІ, Београд. Mikloshic F. (1858). Monumena Serbica, Wien. Милаш H. (2016). Стон y средњим вијековима, Београд — Шибеник. Miletič N. (1982). Steed, Beograd - Zagreb - Mostar. Милибор Ф. (1903). Бан Кулин и његово доба. У: Гласник Земаљскошузеја БиХ, XV, Сарајево.
Милосављевић Д. (2002). Истине и тајне манастира Дубнице. У: Савиндан 12, Пријепоље. Милосављевић Д. (2006). Средњовековни град и манастир Добрун, Београд-Прибој. Милошевић Д. (1990). Накит од до века из збирке Народної музеја, Београд. Милугиновић В., Марић M. (2012). Територијално разграничеше
средњовековне жупе Јехошанице. У: Наша прошлост 13, Краљево. Минић Д. (2000). Археолошки подаци о манастиру
Жичи. У: Манастир Жича. Краљево. Митић M. (2004). Истините приче о краљевима ерпекої средѣеі века, Ниш. Мишић C. (2014). Историјска īeoīpacpuja српских земаља, Београд. Мићић Љ. (1925). Златибор, Београд. Митић М. (1993). Данило: Приче о краљевима српскоі средњеГ века, Ниш. Митић M. (2004). Истините приче о краљевима српскоі средѣеі века, Ниш. Митровић К. (2010). Лексикон Градова и трїова, Београд. Михајловић M. (1975). Зидна декорација новопавличке цркве. У: Рашка баштина 1, Краљево Михаљчић P. (2001). Изворна вредност старе српске Грађе, Београд. Мишић C. (1996). Хумска земљау средѣем веку, Београд. Мишић C. (1999). Земља у држави Немањића. У: Годишњак за друштвене студије ГѴ, 2-3, Београд. МишиѢ С. (2003). Територијално управна организаций Полимља (ХІІ-ХГѴ век). У: Краѣ Владислав и Србија XIII века, Београд. Мишић C. (2009). Жупа и нахија Сенице у средвьем веку: У: Милешевски зборник 8, Пријепоље. 355
Мишић C. (2010). Пријепоље. У: Лексикон градова и трїова средњовековних српских земаља, С. Мишић, Београд. Мшпић С. (2010). Слано. У: Лексикон градова и трїова, Београд. Мишић C. (2012). Никава - загонетна облает Јована Кинама. У: Византијски сеет на Балкону, књ. П, Београд. Мишковић J. (1898).
Косовска битка. У: Ратник 1898, Београд. Мошин В. (1950). Љетопис Попа Дукљанина, Загреб. Мошин В., Ћирковић С., Синдик Д. (2011). Зборник ередгьовековних ћириличних по вела u писама Србије, Боене и Дубровника, Београд. Мргић J. (2000). Жупе и насеља „земље“ Усоре. У: ЈуГословенски историјски
часопис 1-2, Београд. Мргић-Радојчић J. (2002). Доњи Краји. Крајина средњовековне Боене, Београд. Мргић Ј. (2002). Повеља бана Стјепана П Котроманића кнежевима Вуку и Павлу Вукославићу. У: Стари српсгси архив 1, Београд Б. Лука, Ваљево. Мргић J. (2008). Повеља бана Степана II Котроманића којом даје
кнезу Вукославу Хрватинићу жупе Бањицу и Врбању. У: ГОПБ1, Бања Лука. Мргић Ј. (2008). Северна Босна 13-16. век, Београд. Мргић J. (2010). Врандук. У: Лексикон градова и трїова, Београд. Mužić I. (2007). Hrvatska povijest devetog stoljeća, Split. Mutapčić E. (2010). Gradačac i okolina u srednejm
veku. У: Baština Sjeveroistočne Bosne 3, Tuzla. Мушовић E. (1980). Сјеничка нахија у XVI веку. У: Новойазарски зборник 4, Нови Пазар. Мушовић E. (1981). Нахија Јелач у XVI веку. У: Новойазарски зборник 5, Нови Па зар. Мушовић E. (1987). Нахија Звечан у XVI веку. У: Новойазарски зборник 11, Н. Па
зар. МушовиѢ E. (1986). Нахија Моравица /Ивањица/ у XVI веку. У: Зборник родова На родної музеја XVI, Чачак.
Недељковић Б. (1960). Постојбина босанског бана Борича. У: Историјски часопис ІХ-Х, Београд. Нестор (2005). Повијест минучих лета или Несторов летопис, Београд Нешковић J. (1984). Ђурђеви Ступовиу Расу, Краљево. Нешковић J., Николиѣ P. (1987). Петрова црква у Новом Назару, Београд. Николајевић К. (1999). Првих пет векова српске историје, Београд. Николић М. (1975). Два средњовековна града у југозападној Србији. У: Ужички зборник 4, Т. Ужице. Николова М. (1986). Езиково-исторически бележки врху речното и селищното име Арчар. У: Известија на музеите в Северозападна Блтрија, 11, Софија. Новаковић Б. (2009). Топономастички трагови феудалних односа на примјеру жупе Оногоште. У: Трибунија 12, Требиње. Новаковић Р. (1968). Још нека размишљања о обиму Србије IX и X века. У: Зборник Филозофскої факултетат Х-1, Београд. Новаковић Р. (1969). Један прилог хронологији Немањина живота. У: Историјски Гласник 2, Београд. 356
Новаковић P. ( 1981 ). Где се налазила Србија од VII до XII века, Београд. Novakovič R. (1985). Baltički Sloveni u Beogradu і Srbiji, Beograd Новаковић P. (1993). Срби: име Срби кроз време и простор, Београд. Новаковић С. (1875). Српски поменици XV-XVIII век. У: Гласник СУД 42, Београд. Новаковић С.
(1880). Српске области X и ХП века. У: Гласник СУД 48, Београд. Новаковић С. (1887). Земљиште радње Немањине. У: Задужбина Николе Чупића I, Београд. Новаковић C. (1908). Охридска архиепископи]'а у почетку XI века. У: Глас 76, Бео град. Новаковић С. (1912). Законски споменици српских држава средѣеі
века, Београд. Новаковић С. (1965). Село, Београд 1965. Новаковић С. (1966). Град, трг, село. У: Из српске историје, Београд - Н. Сад. Орбин М. (1968). Краљевство Словена, Београд. Orbin М. (1999). Kraljevstvo Slavena, Zagreb. Орбин M. (2006). Краљевство Словена, Београд. Острогорски Г. (1998).
Историја Византије, Београд. Павлов П. (2000). Бунтари и авантјуристи в средновекона БалГарија, Велико Тарново. Павловић Љ. (1925). Ужичка Црна Гора, Београд. Павловић Д. (1979). Средвьовековне жупе у Западном Поморављу. У: Зборник радова Народної музеја X, Чачак. Павловић 3. (1991). Хидроними
словенског порекла у Албанији. У: Становништво словенскоī порекла у Албанији, Титоград. Павловић Ст. Д. (1962). Цркве брвнареу Србији, Београд. Папазоглу Ф. (1969). Средњобалканска племена у предримско доба, Београд. Pasch К. (1894). Novi i revidirani natpisi. У: Гласник Зема/ьскоі музеја 3,
Сарејево. Пекић Р. (2003). Некропола у средовјековној жупи Фатница. У: Трибуниа 10, Требиње. Пекић Р. (2005).
Насеља средњовјековног Невесиња. У: Трибуниа 11, Требиље. Perčič Е. (1999). Ljetopis popa Dukljanina, Bar. Петковић Ж. Π. (1984). Рашка - антропоїрафска истраживања, Београд. Петковић C: (1935). Речник црквенословенскоїјезика, С. Карловци. Petranovič В. (1867). Bogomili, crkva bosanska i krstjani, Zadar. Петровић M. M. (1995). Помен богомила — бабуна у Законоправилу светоі Саве и „Црква босанска ", Београд. Петровнѣ М. М. (1998). Кудуіери - богомили у византијским и српским изворима и „Црква босанска“, Београд 1998, стр. 56-63. Петровнѣ M. M. (2002). Нови подаци Никодима химнографа о јереси у Србији и Босни средњег века. У: Историјски часопис XLVn, Београд. Петровнѣ В. (2010). Брсково. У: Лексикон градова и тргова средгъовековних српских земаља, С. МишиѢ, Београд. Пешикан М., Стијовић С. (1987). О именима из турских пописа Косова у XV веку. У: Задужбине Косова, Призрен. ПириватриѢ С. (1997 а). Самуилова држава, Београд. 357
Пириватрић C. (2011). О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи. У: Ђурђеви Стуйови и Будимљанска епархика, Београд - Беране. ПоповићМ. (1987). Стари град Рас, Београд. Поповнѣ М., Премовић-Алексић Д. (1995). Велика Градина у Врсешщама I. У: Новопазарски зборник 19, Нови Пазар.
Поповић M. (1996). Градина у Врсеницама. У: Старинар XLVII, Београд. ПоповиѢ М., ПоповиѢ Д. (1998). Пеѣинска лавра Арханђела Михајла у Расу. У: Но вопазарски зборник 22, Нови Пазар. ПоповиѢ C. (1996). О топониму Наупара. У: Саопштеѣа ХХѴП-ХХѴІІІ, Београд. Првовенчани С. (1988). Сабрани списи, Љ.
Јухас-Георгијевска, Београд. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (1985). Латинска црква у Постењу. У: Новопазарски зборник 9, Н. Пазар. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (1997). Сјеничка област у ХѴ-ХѴІ веку. У: Зборник Сјенице 8, Сјеница. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (2000). Средњовековни манастир Тушимља. У: Нопозарски зборник 24, Н.
Пазар. ПремовиѢ Д. (2007). Печат кнеза Стројимира. У: Савиндан 17, Пријепоље. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (2011). Нахија и насеље Трговиште у попису из 1571. године. У: Новопозарски зборник 34, Н. Пазар. ПремовиѢ-АлексиѢ Д. (2014). Археолошка карта Нової Пазара, Тутина и Сјенице, Н. Пазар. ПротиѢ М. (1940).
Драїачево и ѣеіови славни синови, Ниш. Pulaha S. (1974). Defteri i regjistrimit te Sanxhakut te Shkodres i vitit 1485, Tirane. ПурковиѢ M. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд.· Ravić S. (1981). Gde se nalazila Dostinika?. У: Vesnik Vojnog muzeja 27, Beograd. Радан-Јовин M. (1969). Однос
утврђења и објеката у комплексу манастира Студенице. У: Саопштеѣа ѴШ, Београд. Радивојевић T. (1930).
Лепенща, Београд. Radić F. (1895). Starohrvatski ćirilicom pisani nadpisi iz Povalja na otoku Braču. У: Sta rohrvatska prosvjeta 1/2, Knin. РадиѢ J. (2011). Оним Будим, Будимља, Будимље. У: Ђурђеви Стуйови и Будимљанска епархија, Беране - Београд. Радојичић Сп. Ђ. (1954). Ко je подигао манастир Заум?. У: Историјски преглед 1, Београд. РадониѢ J. (1950). Римска курија u јужнословенске земље, Београд. Rački F. (1867). Prilozi za zbirku srpskih i bosanskih listina. У: Rad JAZU, I, Zagreb. Rački F. (1877). Documenta históriáé chroaticaeperiodam antiquam ilîustrantia, Zagreb. Rački F. (1881). Hrvatska prije XII vieka. У: Rad JAZU, LVI, Zagreb. Rački F. (1881). Povelja bana Tvrtka iz godine 1366. У: Starine JAZU, 21, Zagreb. Рибар T. (2009). Западне стране у средњовјековној босанској држави, Београд. Рокаи П., Ђере 3., Пал Т., Касаш A. (2002). Историја Мађара, Београд. Руварац И. (1888). Мирослав, брат Стефана Немање, великог жупана српског. У: Годишѣща Н. ЧупиҺа X, Београд. Руварац И. (1992). Нетто о Босни Дабарској и дабро-босанској епископији и о ерпским манастирима у Босни. У: Catena mundi, I, Краљево-Београд. 358
Рудій C. (2006). Властела Илирскої їрбовника, Београд. Рудић С. (2007). О жени војводе Вукмира Златоносовића. У: Историјски часопис LV, Београд. Рудић С. (2012). Петар Павловић - војвода хумски и Крајине. У: Зборник за историју Боене и Херцеїовине 7, Београд. Сава Немањић (1997). Житије светог
Симеона. У: Стара српска књижевност, Љ. Јухас-Георгијевска, Београд. Сава Свети. (1998). Собрана дела, Т. Јовановић, Београд. Сава епископ шумадијски. (1996). Српски јерарси, Београд-Подгорица-Крагујевац. Скок Π. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник Скопскої научної gpyuiтва XV-XVI,
Скошье. Синдик Д., Томовић Г. (1996). Писци средњовјековноГ латинитета, Цетиње. Синиша (Сима Богдановић). (1887). Неколико ријечи о тасту Немањину бану Борићу. У: Летопис Матице срйске 151, Нови Сад. Синиша (Сима Богдановнѣ). (1892). Урош II Примислав-Првош-Примислав. У: Ле топис матице срйске 170,
св. II, Нови Сад. Слијепчевић Ђ. (1991). Историја срйске православне цркве, I, Београд. Скарић В. (1918). Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни. У: Glas nik Zemaljskog muzeja ВШ XXX, Sarajevo. Скржинскои Ч. E. (1960). Иордан о происхождении и дејанијах Гетов - Getica, Москва. Скок
С. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник Скопскої научної друиітва ХѴ-ХѴІ, Скопље. Skok P. (1971). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskogjezika, I, Zagreb. SkokP. (1973). Etimologijski riječnik hrvatskoga ili srpskogjezika, 3, Zagreb. Смиљанић A. (2008). Повеља војводе Радича
Санковића Дубровчанима. У: ГОПБ, Бања Лука. Смиљанић A. (2009). Писмо жупана Санка Милтеновића Дубровчанима. У:
ГОПБ 2, Бања Лука. Смиљанић А. (2009). Босански жупани у XV вијеку. У: Зборник за историју Боене и Херцеїовине 4, Београд. Смиљанић А. (2012). Хумски жупан Познан ПурчиѢ. У: Зборник за историју Боене и Херцеїовине 7, Београд. Smičiklas T. (1905). Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, ПІ, Za greb. Smičiklas T. (1906). Codex diplomaticus regni Croatiae, ГѴ, Zagreb. Соловјев A. (1939). Предавања из историје словенских права, Београд. Соловјев А. (1949). Нестанак богомилства и исламизација Боене. У: Godišnjak istorijskog društva Bosne i Hercegovine, I, Sarajevo. Solovjev A. (1953). Svedočanstva pravoslavnih izvora о bogumilstvu na Balkanu. У: Go dišnjak istorijskog društva BiH, V, Sarajevo. Соловјев A. (1927). Повеља краља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. У: Прилози за КЈИФ 7, Београд. Sparavalo Lj. (1979). Srednjovjekovna groblja, crkvine i crkve na području šume trebinjske. У: Tribunia 5, Trebinje. 359
Спасић Д., Палавестра A., Мрђеновић Д. (1991). Родословие таблице u їрбови, Београд. Срећковић Π. (1882). Чеслав, Београд. Срећковић Π. (1882). Краљ архонтије дукљанске Владимир II, Београд. Срећковић П. (1892). Неколико српских споменика. У: СпоменикХѴ, Београд. Срећковић П. (1884). Историја
српског народа, I, Београд. Срећковић Π. (1888). Историја српског народа, II, Београд. Станојевић C. (1930). О Немањином оцу. У: Старинар V, Београд. Стојановић Љ. (1890). Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, записи и др. У: Споменик III, СКА, Београд. Стојановић Љ.
(1902/1982). Стари српски записи и натписи I, Београд. Стојановић Љ. (1905/1984). Стари српски записи и натписи Ш, Београд. Стојановић Љ. (1922). Требник манастира св. Тројице код Пл евал а. У: Споменик СКА, LVI, 48, Сремски Карловци. Стојановић Л . (1923). Стари српски записи и натписи, ГѴ,
Београд. Стојановић Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, С. Карловци. Стојановић Љ. (1929). Старе српске повеље и писма 1-І, Београд-Ср. Карловци. Стојановић Л . (1934). Старе српске повеље и писма I, 1, Београд - Cp. Карловци. Стојановић Љ. (1934). Старе српске повеље и писма, кн . I, део
П, Београд-Сремски Карловци. Суботин-Голубовић Т. (1987). Култ светог Ахилија Лариског. У: Зборник радова ВизантолошкоГ института XXVI, Београд. Тадић J. (1953). Дубровник од постанка до краја XV века. У: Историја народа Југославије, прва књига, Београ. Thaloczy Lj. (1906). Istraživanja о postanku
bosanske banovine. У: Гласник земсиьскої музеја, Сарајево 1906. Томић С. (1949). Пива u Пивљани, Насеља и порекло
становништва 31, Београд. Томовић Г. (1974). Морфолошја ћириличних натписа на Балкану, Београд. Томовић Г. (1983). Надгробни натписи из Подриња. У: Историјски часопис XXIXXXX, Београд. Томовић T. (1987). Сопотски забел Чрмањ. У: Историјски часопис ХХХГѴ, Београд. Томовић Г. (1989). Историја Титової Ужица, Т. Ужице. Томовић Г. (2003). Жупе у средњовековној српској држави. Рукопис докторске ди сертаціє, Београд. Томовић Г. (2003). Жупа Љубовиђа. У: Краѣ Владислав u Србија XIII века, Београд. Томовић Г. (2005). Дабар. У: Милешевски записи 6, Пријепоље. Томовић Г. (2007). Црква Грлица. У: Милешевски зборник 7, Пријепоље. Тотев Т. (1966). За един паралел на чашата на Сивин жупан от Преслав. У: Археолоîuaja ѴІІІ-1, Софија. Тошић Г. (2002). „Пуста црква“ у Сељашници. У: Савиндан 12, Пријепоље 27. јануар 2002. Тошић Ђ. (1998). Требињска област у средњем веку, Београд. Тошић Ђ. (2005). Средњовијековна хумска жупа Дабар, Београд. Трбуховић В. (1970). Ka пореклу Лувита. У: Старинар XXI, Београд. Трифковић С. (1903). Вишеїрадски Стари Влах, Београд. 360
Truhelka Ć. (1913). Još о testamentu gosta Radina i о patarenima. У: Glasnik zemaljskog muzeja, Sarajevo. Ћирковић C. (1964). Историја средњовековне босанске државе, Београд. Ћирковић С. (1968). Почтени витез Прибислав Вукотић. У: Зборник Филозофскоі факултета 10-1, Београд. Ћирковић C. (1969).
Православна српска црква у средњовековној српској држави. У: Споменица 750-юдишѣици аутокефалности, Београд. Ћирковић С. (1976). Пријепоље у средњем веку. У: Сеоски дани Сретена Вукосављевића, 3, Пријепоље. Тшрковић С. (1985). Средњовековна прошлост данашњег Косова. У: Зборник Фило зофскоі
факултета ХПІ, Београд. Ћирковић C. (1990). Србија уочи битке на Косову. У: Косовско-метохијски зборник 1, Београд. Ћирковић С. (1993). Народ Качића Јована Кинама. У: Зборник радова Византолошкої института ХХХП, Београд. Ћирковић С. (1994 б). Србија између Византијског царства и Бугарске. У:
Историја срйскоГ народа I, Беоиград. Ћирковић C. (1994 ц). Образована српске државе. У: Историја српскоі народа į Београд. Ћирковић С. (1997). Работници, Војници, Духовници, Београд. Ћирковић C. (2000). Преци Немањини и њихова постојбина. У: Стефан Немања Свети Симеон Мироточиви, Београд. Ћирковић
C. (2004). Срби међу европским народимо, Београд. Ћоровић В. (1921). Бан Кулин. У: Годишѣица Н. ЧуйиНа XXXIV, Београд. Ћоровић В. (1940). Питање о хронологији у делима Св. Саве. У: Годишѣица Н. Чу тка XLIX, Београд. Ћоровић В. (1928). Значај хумске епископије. У: Споменица Епархије
Захумскохерцеїовачке, Ниш. Ћоровић В. (1929). Подела власти између краљева Драіугана и Милутина, 12821284. године. У: Глас САНУ 136,
Београд. Ћоровић В. (1930). Хисторија Боене I, Beograd. Ћоровић В. (1935). Територијални развој босанске државе у средњем веку. У: Глас СКА 167, Београд. Ћоровић В. (1940). Бан Борић и његови потомци. У: Глас СКА CLXXXII, Београд. Ћоровић В. (1940). Хисторща Боене, Београд. Ћоровић В. (2005). Илустрована историја Срба 1, Београд Ћоровић-Љубинковић М. (1961). Одраз култа Светої Стефана. У: Старинар XII, Београд. Ćuk J. (1924). Požeško, plemstvo i požeška županija. У: Rad JAZU 229, Zagreb. Ћук P. (1983). Два стара трга у Полимљу. У: Историјски часопис ХХІХ-ХХХХ, Бео град. Урошевић А. (1990). Косово, Приштина. Фарчић П. А. (1957). Како je било име сину неретљанског војводе Русина? У: ИстоpujcKu записи ѴПІ, 1-2, Цетиње. Филиповић С. М. (1928). Височко поље, Београд. 361
Филиповић C. M: (1928). Височка нахија, Насеља и порекло становништва 25, Београд. Филиповић С. М. (1930). Боровица, Београд. Филиповић М. (1955). Рама у Босни, Београд. Филозоф К. (1936). Живот деспота Стефана Лазаревића. У: Л. Мирковић, Старе српске биоѓрафије XV и XVII века, Београд. Филозоф К.
(1989). Житије деспота Стефана Лазаревића, Г. Јовановић, Београд. Hadžibegić Н., Handžić А., Kovačevič Е. (1972). Oblast Brankoviča, opširni katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo. Hadžijahić M. (1973). Prilog Skarićevoj hipotezi о porijeklu stećaka. У: Radovi III, Zeni ca. Handžić A. (1970).
Zvomik u drugoj polovini XV i u XVI vijeku. У: Godišnjak društva istorioara ВШ ХѴПІ, Sarajevo. Handžić A. (1975). Tuzla i njena okolina и XVI vijeku, Sarajevo. Handžić A. (1986). Dva prva popisa Zvomičkog sandžaka, Sarajevo. Horvat R. (1940). Lika i Krbava, I, Zagreb. Horvat R. (1941). Lika i
Krbava, II, Zagreb. Hrabak B. (1978). Nerceg-Novi u doba bosanskohercegovačke vlasti (1382-1482). У: Bo ka X, Herceg Novi. Храбак Б. (1980). Трговачке и саобраћајне везе Н. Пазара. У: Новопазарски зборник 4, Н. Пазар. Храбак Б. (1995). О идентификации Раса са Новим Пазаром. У: Новопазарски збор
ник 19, Нови Пазар. Храбак Б. (2007). Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, удимљи, Пећи и Клопотнику 1485. године. У: Новопазарски зборник 30, Н. Пазар. Храбак Б. (2010). Трговиште (XIV и XV век). У: Новопазарски зборник 33, Н. Пазар. Цвијић J. (1922). Балканско полуострво и југословенске земље,
Београд. Чанак-Медић M. (1982). Из историје Ариља. У: Саопштења ХГѴ, Београд. Чанак-Медић M. (1986).
Архитектура Немаѣиноі доба І, Београд. Чанак-Медић M. (1989). Свети Ђорђе у Будимљи. У: Архитектура Немагьиної доба II, Београд. Чанак-Медић M. (1995). Архитектура прве половине XIII века, П, Београд. Чанак-Медић М. (2002). Свети Ахилије у Аршъу, Београд. Чанак-Медић М. (2006). Архитектура друіе половине XIII века, I, Београд. Чигоја Б. (1994). Најстарији српски кирилски натписи, Београд. Šabanović Н. (1955). Početak turske vladavine u Bosni. У: Godišnjak Istorijskog društva BiH, VII, Sarajevo. Šabanović H. (1958). Bosansko krajište 1448-1463. У: Godišnjak istorijskog društva BiH, IX, Sarajevo. Šabanović H. (1959). Bosanskipašaluk, Sarajevo. Šabanović H. (1964). Krajište Isa-bega Ishakovića, Sarajevo. Шакота M. (1970). Прилози познавању манастира бање код Прибоја. У: Саопштења IX, Београд. Шакота M. (1981). Ризница манастира Баѣе код Нрибоја, Беоірад. Шафарик J. (1878). Хрисовуља цара Душана. У: Гласник СУД 15, Београд. 362
Šidak J. (1952). Historijska čitanka za hrvatsku povijest, I, Zagreb. Šidak J. (1975). Studije о „Crkvi bosanskoj" i bogumilstvu, Zagreb. Šišić F. (1925). Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, Zagreb. Шитић Ф. (1928). Летопис попа Дукљанина, Београд - Загреб. Šišić F. (1975). Pregled povijesti hrvatskog naroda, Zagreb. Шкриванић Г. (1954). Жичко епархијско властелинство. У: Историјски часопис 4, Београд. Шкриванић Г. (1956). Властелинство Св. Стефана у Бањској. У: Историјски часопис VI, Београд. Шкриванић Г. (1957). Облает средњовековног Пилота у XIV столеѣу. У: Историјски часопис VII, Београд. Шкриванић Г. (1967). Студеничко властелинство (1183-1190). У: Боіослов/ье XXVI, 1-2, Београд. Schlumberger G. (1884). Sigilographie de ľEmpir Byzantin, Paris. Šuflaj М.(1925). Srbi i Arbanasi, Beograd. Ψ f „ -S:-.» r Üliûiilljk·1՜·"՜·. Y* «t h i : o vՀ v H t U JfrjfV AHÁ V n p :·* C HiX ръ ¿4 S 4 ■ u Vk vť ՛k 9 14*ҮЧ -V* Aí-íi Şl'V λλ Uf» И A İl Hftö Г-'k İM -·ł '( ^ * % % Ąш%, w ЧИТІ Ї1 r кт|* « %* t А V M ItfMİM, Hø к » Λ 4 I« HИл* ^յդ .,y‘, ‘гг*хз։с‘■»» '4։ «гí■»tMF * ’h ИГ՝« і ľ?: ÿ՝ ^ ň 4 Mm Повеља босанског бана Кулина граду Дубровнику из 1189. године 363 |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Andrejić, Živojin 1950- |
| author_GND | (DE-588)1027003885 |
| author_facet | Andrejić, Živojin 1950- |
| author_role | aut |
| author_sort | Andrejić, Živojin 1950- |
| author_variant | ž a ža |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV046756016 |
| ctrlnum | (OCoLC)1164617473 (DE-599)OBVAC15560928 |
| edition | Prvo izdanje |
| era | Geschichte 600-1500 gnd |
| era_facet | Geschichte 600-1500 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>00000nam a2200000 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV046756016</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">200609s2018 a||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788680684093</subfield><subfield code="9">978-86-80684-09-3</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1164617473</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)OBVAC15560928</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">15.70</subfield><subfield code="2">bkl</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Andrejić, Živojin</subfield><subfield code="d">1950-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1027003885</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija</subfield><subfield code="b">zemlje i župe VII-XII vek</subfield><subfield code="c">Živojin R. Andrejić</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Medieval Principalty and Monarchy of Serbia</subfield></datafield><datafield tag="250" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Prvo izdanje</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Rača</subfield><subfield code="b">Centar za mitološke studije Srbije</subfield><subfield code="c">2018</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">371 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen, Karten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverzeichnis Seite 347-364</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch. - Englische Zusammenfassung: Medieval Principalty and Monarchy of Serbia</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 600-1500</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Königreich</subfield><subfield code="0">(DE-588)4164383-5</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Fürstentum</subfield><subfield code="0">(DE-588)4155609-4</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Königreich</subfield><subfield code="0">(DE-588)4164383-5</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Fürstentum</subfield><subfield code="0">(DE-588)4155609-4</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="3"><subfield code="a">Geschichte 600-1500</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20200609</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0902</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Serbien (DE-588)4054598-2 gnd |
| geographic_facet | Serbien |
| id | DE-604.BV046756016 |
| illustrated | Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T14:43:07Z |
| indexdate | 2024-07-20T04:27:26Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788680684093 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032165661 |
| oclc_num | 1164617473 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| owner_facet | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| physical | 371 Seiten Illustrationen, Karten |
| psigel | BSB_NED_20200609 |
| publishDate | 2018 |
| publishDateSearch | 2018 |
| publishDateSort | 2018 |
| publisher | Centar za mitološke studije Srbije |
| record_format | marc |
| spelling | Andrejić, Živojin 1950- Verfasser (DE-588)1027003885 aut Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek Živojin R. Andrejić Medieval Principalty and Monarchy of Serbia Prvo izdanje Rača Centar za mitološke studije Srbije 2018 371 Seiten Illustrationen, Karten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Literaturverzeichnis Seite 347-364 Text serbisch. - Englische Zusammenfassung: Medieval Principalty and Monarchy of Serbia Kyrillisch Geschichte 600-1500 gnd rswk-swf Königreich (DE-588)4164383-5 gnd rswk-swf Fürstentum (DE-588)4155609-4 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 g Königreich (DE-588)4164383-5 s Fürstentum (DE-588)4155609-4 s Geschichte 600-1500 z DE-604 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis |
| spellingShingle | Andrejić, Živojin 1950- Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek Königreich (DE-588)4164383-5 gnd Fürstentum (DE-588)4155609-4 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4164383-5 (DE-588)4155609-4 (DE-588)4054598-2 |
| title | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek |
| title_alt | Medieval Principalty and Monarchy of Serbia |
| title_auth | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek |
| title_exact_search | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek |
| title_exact_search_txtP | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek |
| title_full | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek Živojin R. Andrejić |
| title_fullStr | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek Živojin R. Andrejić |
| title_full_unstemmed | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija zemlje i župe VII-XII vek Živojin R. Andrejić |
| title_short | Srednjovekovna kneževina i Kraljevina Srbija |
| title_sort | srednjovekovna knezevina i kraljevina srbija zemlje i zupe vii xii vek |
| title_sub | zemlje i župe VII-XII vek |
| topic | Königreich (DE-588)4164383-5 gnd Fürstentum (DE-588)4155609-4 gnd |
| topic_facet | Königreich Fürstentum Serbien |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032165661&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT andrejiczivojin srednjovekovnaknezevinaikraljevinasrbijazemljeizupeviixiivek AT andrejiczivojin medievalprincipaltyandmonarchyofserbia |