Istorija moderne Srbije 1800-1918.:
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Weitere Verfasser: | |
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Beograd
Zavod za udžbenike
2017.
Beograd Balkanološki institut SANU 2017. |
| Ausgabe: | Prvo izdanje |
| Schriftenreihe: | Edicija Studia Serbica
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Literaturverzeichnis Register // Ortsregister Register // Personenregister |
| Beschreibung: | Literaturverzeichnis Seite 409-463 |
| Beschreibung: | 477, XVI Seiten Illustrationen, Karten |
| ISBN: | 9788617186362 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV044489133 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20200420 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 170914s2017 a||| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788617186362 |9 978-86-17-18636-2 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1054394246 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV044489133 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 |a DE-Re13 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |a Đorđević, Dimitrije |d 1922-2009 |e Verfasser |0 (DE-588)119104369 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Istorija moderne Srbije 1800-1918. |c Dimitrije Đorđević, priredio Dušan T. Bataković |
| 250 | |a Prvo izdanje | ||
| 264 | 1 | |a Beograd |b Zavod za udžbenike |c 2017. | |
| 264 | 1 | |a Beograd |b Balkanološki institut SANU |c 2017. | |
| 300 | |a 477, XVI Seiten |b Illustrationen, Karten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 490 | 0 | |a Edicija Studia Serbica | |
| 500 | |a Literaturverzeichnis Seite 409-463 | ||
| 546 | |a Text serbisch | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte 1800-1918 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 0 | 7 | |a Internationale Politik |0 (DE-588)4072885-7 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 650 | 0 | 7 | |a Politik |0 (DE-588)4046514-7 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Politik |0 (DE-588)4046514-7 |D s |
| 689 | 0 | 2 | |a Internationale Politik |0 (DE-588)4072885-7 |D s |
| 689 | 0 | 3 | |a Geschichte 1800-1918 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 700 | 1 | |a Bataković, Dušan T. |d 1957-2017 |0 (DE-588)172743427 |4 edt | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Ortsregister |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Personenregister |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09034 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 909 |e 22/bsb |f 09041 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1805070725718999040 |
|---|---|
| adam_text |
Ca a pжaj Душан T. Батаковић, Једна бриљантна синтеза. О Историји модерне Србије 1800-1918. I. ОСЛОБОТЈЕЊЕ i. Србија до XIX века . Услови развоја
Србије на Балкану. Београдскипашалукуочисрпскогустанка. КризауТурскојиприпремезаустанак . շ. Српскареволуција (1804-1813) .
Устанакна дахије . Устанак против Турског царства . МолбезапомоћАустријииРусији . Устанак на врхунцу 1806/7. Србија се уклапа у Неточно питање
. Српска офанзива 1809. Дејство устанка на српски народ ван ослобођене Србије . Српски устанак и балкански народи. Допринос Грчке устанкуу Србији.
Криза српског устанка (1810-1812) . Слом устанка 1813. Српско друштво за време устанка. Организација државне управе. Привредне и културне прилике. Општи поглед на
српски устанак (1804-1813) 3. Турска окупација Србије (1813-1815) .
Стање у покорено) земл и . Акција емиграције . Припреме за нови устанак у Србији . и 4* 41 44 46 51 51 53 54 58 бо 63 64 65 67 69 72 78 8ı 8ı 82 84
4. Други српски устанак и ослобођење Србије (1815-1834) . Устанак 1815. Покушаји међубалканске сарадње . Аутономна кнежевина Србија
. Ослобођење целе устаничке Србије и исељавање Турака-спахија 1833/4. Управне и друштвене промене у Србији (1815-1834) Карактеристике Милошеве владавине. Културни препород
. 87 87 Д 95 97 99 i°3 II. ИЗГРАТ ИВАЊЕ државе и стицање независности (1834-1878) i. Изграђивање државе (1834-1858) Уставне борбе у Србији (1834-1838) . Пад Обреновића (1838-1842) Изграђивање
државног апарата под режимом олигархије Савета . Програм спол не и националне политике Србије (Начертаније) 1844. Србијау време Револуције
1848/9. Србија на Париском конгресу 1856. Криза и пад режима саветске олигархије . Привредни развој Србије (1834-1858) Културни развој
. Општи поглед на раздобл е (1834-1858). 109 109 115 12.1 126 130 132 139 i4ì 144 շ. Балкански савез
(1858-1868) Друга влада кнеза Милоша (1859-1860) Рад на балканском устанку . Уједињена омладина српска . Склапање Првог балканског савеза (1866-1868) . Излазак Турака из српских градова . Унутрашње реформе под режимом кнеза Михаила . Општи поглед на раздобље (1858-1868) 147 147 149 161 163 176 178 183 3. Неточна криза - независност Србије . Влада намесништва (1868-1872) Политички и идејни покрети седамдесетих година . Србија и Херцеговачки устанак 1875. Први српско-турскират 1876. Други српско-турски рат 1877. и конгрес у Берлину 1878. . . Друштвене, привредне и културне прилике између 1858. и 1878. Општи поглед на раздобље (1868-1878) 187 187 194 199 204 208 ii8 214 221
III. Борба за уставност и парламентаризам (1878-1903) і. Организованъ полихичких странака и раздобл е превласти Аустро-Угарске (1878-1888) . ТрговинскиуговориТајнаконвенцијасАустро-Угарском . Организација политичких странака и њихови програми . Тимочка буна
1883. 238 Српско-бугарски рат 1885. 243 Устав из 1888. и абдикацијакраља Милана . Општи поглед на раздобље (1878-1888) .
227 227 233 249 255 շ. Уставне и парламентарне кризе (1889-1903) . Намесништво и влада Радикалне страйке . Државни удари 1893. и 1894. 262 Лични режим (1897-1900) Југословенски покрет крајем
XIX века . Српска културно-просветна акција у Македонији . ОдносиСрбије и балканских државакрајем XIX века . Слом династије Обреновића 1903. 259 259 265 270 273 283 287 3. Друштвени и
привредниразвој Србије (1878-1903) . Културни развој Србије (1878-1903) Општи поглед на раздобље (1889-1903) 293 302 306 IV. Борба за уједињењеЈугословена (1903-1918) i. Политичко-економска еманципација Србије (1903-1906) . Успостављање уставности и парламентаризма у Србији
(1903-1906) Везивање Србије за силе Антанте . Аустро-српски сукоб око наоружања и
изградње железнице . Србија, југословенски покрет и балкански народи напочеткуХХвека . Аустро-српски Царински рат. 311 311 315 318 322 331 շ. Анексија Боене и Херцеговине 1908. Аустроугарски пројекат Новопазарске железнице . Јадранска железница . Младотурскареволуција . Анексија Боене и Херцеговине . 339 339 341 343 345 3. Балкански савез и ратови 1912/13. Припрема балканског савеза 1909/10. Закључење балканског савеза 1912. Балкански рат 1912. Распад савезничке коалиције и Други балкански рат 1913. . . 353 353 356 360 366
Аустро-српски односи после балканских ратова . Унутрашње прилике у Србији пред Први светски рат . 369 371 4. Привредни, друштвени и културни развој (1903-1914) Привредни и друштвени развој . Културни развој
. 375 375 381 5. Светски рати уједињењеЈугословена (1914-1918) Сарајевски атентат и објава рата Србији . Слом аустроугарских офанзива на Србију 1914. Агонија Србије и Црне
Горе 1915. Солунски фронт . Стварање Југославије. Југословенски одбор иКрфскадекларација . Југословени под окупацијом
. СтварањеЈугославије 1918. Општи поглед на раздобље (1903-1918) 385 385 389 391 395 397 402 403 406 Библиографија
. Додатак. Допунска библиографија . Регистар географских назива . Регистар личних имена
. 409 444 464 471 Илустрације 479 .
Библиографија I. x. Србија до XIX века Литература Ружица Гузина, Кнежина и постанак српске буржоаске државе, Београд, 1955. Стеван М. Димитријевић, „Стевана Стратимировића, митрополита Карловачког план за ослобођење српског народа” БоГословље 1-і (1926), 38-66. И. С. Достиан, Борьба сербского народа
против турецкого ига, Москва, 1958. Мирослав Тјорђевић, Политичка историја Србије XIX и XX века, I, (18041813), Београд, 1956. Бранислав Т)урђев, „Основни проблеми српске историје у периоду турске власти над нашим народима” Историјски їласник ІИ-4 (1950) Бранислав Т)урђев, „О утицају турске
владавине на развитак наших народа”, Годишњак историјскоГ друштва Боене и Херцеїовине II (1950) Историја народа Јушславије, І-ІІ, Београд, 1953-1960. Алекса Ивић, Мтрације Срба у Хрватску током XVI, XVII и XVIII столеһа, Суботица, 1923. Алекса Ивић, Мтрације Срба у Славонију током XVI, XVII u XVIII
столеһа, Суботица, 1926. Мита Костић, „Неколико идејних одраза француске револуције у нашем друштву крајем XVIII и почетком XIX века”, Зборник Матице српске за друштвене науке 3 (1952), 1-16. Бранислав М. Неделжовић, Историја баштинске својине у ново) Србији од краја і8. века до 1931, Београд, 1931.
Стојан Новаковић, Турско царство пред прей српски устанак 1780-1804, Бео град, 1906. Драголуб Павловић, „Административна и црквена политика аустријска у Србији (1718-1739) по грађи бечких архива”, Глас Српске крамевске академије 62, Београд, (1901) Драгољуб Павловић, Србија за време последѣеі
аустријско-турскоГ рата (1788-1791), Београд, 1910.
410 Душан Пантелић, Беоїрадски пашалук пред Преи српски усшанак 1794-1804, Београд, 1949. Душан Пантелић, Беоїрадски пашалук после Свиштовскої мира 1791-1794, Београд, 1927. Душан Пантелић, Кочина крајина, Београд, 1930. Душан Поповнѣ, Србиу Срему до 1736-1737, Београд, 1950. Душан Поповнѣ, Србиу
Бачкојдо краја і8 века, Београд, 1952. Душан Поповнѣ, Срби у Банату до краја і8 века, Београд, 1955. Душан Поповнѣ, „Сава Текелија према првом српском устанку”, Зборник Ма тице српске 7 (1954)» 118-125. Јован Радониѣ, Римска курија u јужнословенске земле од XVIдо XIX века, Бео град, 1950. Јован
Радониѣ, Мита Костиѣ, Срйске привилешје од 1690 до 1792, Београд, 1954· Глигор Станојевић, Црна Гора пред стварање државе, Београд, 1962. Laszlo Hadrovics, Le peuple serbe et son église sous la domination turque, BudapestParis, 1947. Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земле, І-ІІ,
Београд, 1922-1931. Васа Чубриловиѣ, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Београд, 1958. I. z. Српска револуција (1804-1813) Извори Auguste Ворре, Documents inédits sur les relations de la Serbie avec Napoleon I, 1807-1814, Belgrade, 1888. Михайло Гавриловнѣ, Исписи из париских архива : Грађа
за историју йрвої српскоїустанка, Београд, 1904. Славко Гавриловнѣ, Грађа о Срему и ѣеіовим везома са Србијом 1804-1813, Сремски Карловци, 1965. Славко Гавриловнѣ, Грађа за привредну u друштвену историју Срема почетком XIX столећа, Нови Сад, 1958. Славко Гавриловнѣ, „Документи Карловачког архива о
Крушчичкој буни і8о8. године”, Зборник Матице за друштвене науке 12 (1956), 76-86. Грађа из земунских
архива за историју йрвої српскої устанка, прир. Славко Гавриловнѣ, I (1804-1808), Београд, 1955; II (1809), Београд, 1961. Алекса Ивиѣ, Списи бечких архива о Првом српском устанку І-ХІ, Београд, 1935-1977· Гргур ЈакшиБ, Војислав J. Вучковиѣ, Француски документи о првом и друїом устанку (1804-1830), Београд, 1957. Драгослав Јанковић, Француска штампа о првом српском устанку, Београд, 1959· Чедомиљ МијатовиБ, Преписи из званичних и йоверливих извештаја енілеске амбасаде у Цариїраду 1804-1814, Београд, 1922.
411 Милан Т). Милићевић, Причање Петра Jotcuha о догађајгша и људима из йрвої српскої устанка 1804-1813, Београд, 1891. Мати]a Ненадовић, Мемоари, Београд, 1893. Стојан Новаковић, Шест службених писана lyстанка, Београд, 1892. Радослав Перовић, Прилози за историју йрвої српскої устанка : необјављена
Грађа, Београд, 1954. Грађа о Тицановој буни у Срему 1807. Године, прир. Живан Сечански, Београд, і952· Хазим Шабановић, Турски извори о српској револуцији, I, Исписи царске канцеларије 1789-1804, Сарајево, 1956. Прилози статистичком проучавању йрвої српскої устанка (1804-1813), Бео град, 1958.
Литература Лазар Арсенијевић Баталака, Историја српскої устанка, I-II, Београд, 1898. Владимир Ћоровић, Карађорђе и прей српскиустанак, Београд, 1937. Baca Чубриловић, Преи српски устанак и босански Срби, Београд, 1939. Baca Чубриловић, „У чему je суштина и каква je историјска улога првог српског
устанка”, Јушсловенски историјски часопис з (1963), 3-17. Baca Чубриловић, Историја политичке мисли у CpöujuyXIX веку, Београд, 1958. Baca Чубриловић, „Први српски устанак”, Историјски їласник, I-շ, 4-13. Мирослав Тјорђевић, Политичка историја Србије XIX и XX века, I, (18041813), Београд, 1956.
Мирослав Тјорђевић, „Прва година српског устанка”, Годишњак ИсторијскоГ друштва Боене и Херцеїовине 6 (1954)) 5՜շ7Мирослав Тјорђевић, „Босна и Херцеговина у стратегијским плановима српских устаника”, Преглед i (1954), 1-97. Славко Гавриловић, Аграрни покреши у Срему u Славонији почетком XIX века,
Београд, i960. Славко Гавриловић, „Сељачки покрет у Срему у доба првог српског устанка”, ЗборникМатице Српске,
(серија друштвених наука), 7 (1954)/ 7-48. Emile Haumant, Karageorges-son armée, ses adversaires, Paris, 1916. Гргур Јакшић, Борба за слободу Србије 1788-1816, Београд, 1937. Grgur Jaksie, L'Europe et la resurrection de la Serbie (1804-1834), Paris, 1917. Арагослав Јанковић, „Правител ствујушћи совјет”, Историјски їласник 1-2 (1954), 15-88. Јагош Јовановић, „Црногорско-српски односи за вријеме првог српског устанка”, Историјски записи շ (і95з), Յշւ՜Յշ6. Слободан Јовановић, Кара-Тјорђе u његове војводе, Београд, 1939. Beniamin Kallay, Die Geschichte des serbischen Aufstandes, 1807-1810, Wien, 1910. Мита Костић, Аоситеј Обрадовиһ у историјској перспективи XVIII и XIX века, Београд, 1952. Божидар Ковачевић, Доситеј Обрадовиһ у првом српском устанку, Београд, 1953·
412. Michael Laskaris, „Le rôle des Grecs dans l’insurrection serbe sous Carageorges” Les Balkans IV (1933) Walter Agnus Morison, The revoit of the Serbs against the Turks (1804-1813). Translation from the Serbian National Balads of the Period, Cambridge, 1942. Стојан Новаковиһ, Уставно питање и
закони Карађорђева времена, Београд, 1907. Стојан Новаковиһ, Устанак на дахије 1804, Београд, 1954. Stojan Novakovič, Die Wiedergeburt des Serbischen Staates 1804-1830, Сарајево, 1912. The Life and Adventures ofDimitrije Obradovic : who as a monk was given the name Dositej, ed. by George Rapai
Noyes, Berkeley, 1953. Димитрије Папазоглу, Кривично право и правосуђеу Србији (1804-1813), Бео град, 1954. Нил Александрович Попов, Россія и Сербія : историческій очеркъ русскаго по кровительства Сербіи съ 1806. по i8¡6. годъ. І-ІІ, Москва, 1869. Петар Поповиһ, Француско-српски односи за време
првоїустанка, Београд, 1933. Leopold von Ranke, Die Serbische Revolution, Darmstadt 1897 (енглеско издање : A History of Servia and the Servian Revolution, London, 1874) Милован Ристиһ, Народне скупштинеу првом српском устанку, Београд, 1955. Радован Самарџић, „Место првог српског устанка у светској
историји”, Историјски преїлед з, (1954), 32-39. Фуад СлипчевиҺ, „Први српски устанак као саставни део источног питања”, Историјски преїлед շ (1954), 47-56. Владимир Стојанчевић, „Први српски устанак и јужнословенске земље”, Историјски преїлед і (1954), 7-16. Владимир Стојанчевић, „Становништво
Србије за време првог устанка”, Историјски їласник”, ІІІ-4 (1955)» 41-58. Владимир Стојанчевић, „Први српски
устанак према Бугарској и Бугарима”, Историјски їласник, I-շ (1954), 121-147. Драгослав Страњаковић, Карађорђе, Београд, 1938. Фердо Шишиһ, Карађорђе : Живот и дело, Београд, 1933. Бук Карациһ, Из историје првої српскоїустанка, Београд, 1954. Миленко Вукиһевиһ, Карађорђе, І-ІІ, Београд, 1907-1912. L 3. Турска окупација Србије (1813-1815) Литература Јован Ћетковић, Карађорђе и Милош : 1804-1830, Београд, i960. Baca ЧубриловиҺ, Историја политичке мисли у Србији у XIX веку, Београд, 1958. Михайло Гавриловиһ, Милош Обреновиһ, і, Београд, 1908. Алекса Ивиһ, Између првої u друїоїустанка, Загреб, 1917. Grgur Jaksie, L'Europe et la resurrection de la Serbie (1804-1834), Paris, 1917. Ipryp JaKinnh, Драгослав Стран аковиһ, Србија од 1813. до 1838, Београд, 1937.
413 Бартоломео Силвестар Куниберт, Срйски устанак и прва владавша кнеза Милоша Обреновиһа 1804-1850, Београд, 1901. Симеон Милутиновић Сарайліа, Исторія Сербіє : одъ почетка 1813-е до конца 1815-те године, у Лайпцигу 1837 (друго изданье : Београд, і888) Матија Ненадовић, Мемоари, Београд, 1893. Нил
Александрович Попов, Россія и Сербія : историческій очеркъ русскаго по кровительства Сербіи съ 1806 по 1856 годъ. І-ІІ, Москва, 1869. Бук Стефановић Караџић, Изабрани историјски списи, Београд, 1956. 1.4. Други српски устанак и ослобођење Србије (1815-1834) Извори Књажеска канцеларија, кн . i,
Нахија пожешка : 1815-1839, прир. Данило Вуло- вић, Београд, 1953. Књажеска канцеларија, кн . 2, КраГујевачка нахија : 1815-1839, прир. Радосав Марковић, Београд, 1954. Тихомир Тјорђевић, „Архивска грађа за насеља у Србији у време владе кне за Милоша (1815-1839)” Насеља и йорекло становништва XXII,
yp. Јован Цвијић, Београд, 1926. Тихомир Т)орђевић, Архивска \рађа за занате и еснафе у Србији og gpyioï у станка go Еснафске уредбе 1847, Београд, 1925. ГргурЈакшић, ВојиславЈ. Вучковић, Француски документи о Првом u Друїом српском устанку (1804-1830), Београд, 1957. Мемоари Стефана Стевче
Михаиловића, прир. Ж. Живановић, Београд, 1928. Стојан Новаковић, Адресе Народних Скупштина 1817 и 1827 кнезу Милошу, Београд, 1898. Мита Петровић, Финансије и у станове обновљене Србије до 1842, І֊ІІ, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1897-1898. Вукашин Петровић, Никола Петровић, Грађа
за историју Краљевине Србије : Време прве владе кнеза Милоша, књ. I, 1815-1821, Државна штампарија, Београд,
1882. Владимир Стојанчевић, ”Издавање Грађе о Беоїраду u њешвој околини за пери од йрве владе кнеза Милоша", Гласник Историјског архива շ (1961) Литература Notis Botzaris, Visions balkaniques dans la préparation de la révolution grecque 1789-1821, Paris, 1962. Bartolomeo Silvestar Kunibert, Essai historique sur les relations et ľindependence de la Serbie depuis 1804 jusqu a 1850,1-II, Leipzig, 1850. Georges Castellan, La vie quotidienne en Serbie au seuil de l'indépendance 1815-1839, Paris, 1967. Yvonne Castellan, La culture serbe au seuil de l'indépendance 1800-1840, Paris, 1967. Мирослав Т)орђевић, Јјакова буна, Београд, 1953. Тихомир Т)орђевић, Из Србије кнеза Милоша, Београд, 1922.
414 Михайло Гавриловнѣ, Милош Обреновић, 1-3, Београд, 1908-1912. Гргур Јакшић, Акерманска конвенції)a, закључена измеђуРусије u Турске 25. септембра 1826 ։., Београд, 1911. Grgur Jaksić, L'Europe et la resurrection de la serbie (1804-1834), Paris, 1917. Гргур Јакшић, Драгослав Страњаковић, Србија
од 1813. до 1858, Београд, 1937. Радослав Марковнѣ, Војска и наоружање Србије теза Милоша, Београд, 1957. Даница Милиѣ-Мил ковиѣ, Tptoema Србије 1813-1839, Београд, 1959. Милан Ту Милиѣевиѣ, Кнежевина Србија, Београд, 1876. Jean Mousset, La Serbie et son église 1830-1904, Paris, 1938. Нил
Александрович Попов, Россія и Сербія : историческій очеркъ русскаго по кровительства Сербіи съ 1806 по 1836 годъ. І-ІІ, Москва, 1869. Миодраг Поповиѣ, Бук Стефановнѣ Карациѣ : 1787-1864, Београд, 1964. Басил, Поповиѣ, Европа и срйско питаѣеу периоду ослобођења 1804-1918, Геца Кон, Београд, 1940. W.
Richter, Serbiens Zustands unter dem Fürsten Milosh bis zu dessen RegierungsEntsagung im Jahre 1839, Leipzig, 1840. Владимир Стојанчевић, Кнез Милош и источна Србија, Београд, 1957. Владимир СтојанчевиБ, Милош Обреновиһ и ѣеіово доба, Београд, 1966. Владимир СтојанчевиБ, „Политички погледи Кнеза
Милоша Обреновиѣа на питање ослобођења балканских народа”, Историјски часопис 9-10 (1959), 345-362. Владимир Стојанчевић, „Источна Србија у периоду турске окупације 18131832”, Историјски часопис 6 (1958), 109-138. Владимир Стојанчевић, „Крајински обор кнезови и крајина и од краја првог српског
устанка до ослобођења Неточне Србије”, Историјски їласник 3-4 (1958), 75-104· Владимир СтојанчевиБ, „Откупљивање робл
а у Србији за време владе кнеза Милоша”, Зборник Музеја Првоі ерпекоїустанка (i960) Владимир СтојанчевиБ, „Народноослободилачки покрет у Нишком крају 1833 и 1834-1835 године”, Историјски часопис з (1955), 427-435· Љубомир СтојановиБ, Живот и рад Бука Стефановића Караџића 26. окт. 1787 - 26. jau. 1864, Београд, 1924. Јоаким Вујић, Путешествије по Сербији, 1-2, Београд, 1901-1902. Никола Вучо, Привредна историја Србије до Првої светско։ рата, Београд, 1955. Вук Стефановнѣ Карациѣ, Први идруїи ерпеки устанак, Београд, 1947. II. і. Изграђивање државе (1834-1858) Извори Преписка Илије Гарашанина. књ. і, 1839-1849, прир. Гргур ЈакшиБ, Београд, 1950. Писма Илије Гарашанина Јовану Маршовику, књ. і : од 29. марта 1848 до 31. дец. 1838, прир. Ст. ЛовчевиѢ, Београд, 1931. Грађа за историју ерпекої покрета у Војводини, 1848-49, прир. Р. ПеровиѢ, Београд, 1952.
415 Андрија Раденић, „Светоандрејска скупштина” Споменик СХШ (1964), 14-15. Tįypo Шурмин, Документа о Србији 1842-1848, Београд, 1929. Јеврем Грујић, Записи Јеврема Грујића. књ. і, Пред Светоандрејску скупштину, Београд, 1922. Јеврем Грујић, Записи Јеврема Грујића. књ. շ, Светоандрејска скупштина,
Београд, 1923. „Мемоари Стефана Стевче Михаиловића”, први део, прир. Ж. Живановић, Београд, 1928; други део (1861-1878) прир. В. Крестић, Споменик СХХХІІ, Београд, 1991. Литература Л ил ана Алексић, „Француски утицај у спољној и унутрашњој политици Ор бите за време Кримског рата (1853-1856)”
Историјски часопис и (i960) Baco Богданов, Национални и социјални сукоби Војвођана и Мађара 1848-1849, Загреб, s.a. Baco Богданов, Друштеене и политичке борбе у Хрватској 1848-1849, Београд, 1949. Војислав Богићевић, „Почетак устанка Луке Вукаловића 1852-1853”, Годишѣак Исторщскоїдруштва 4 (1952),
205-223. Baca Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији у XIX веку, Београд, 1958. Живојин С. Тјорђевић, Школе и просвета у Србији 1700-1850, Београд, 1950. Л убомир Дурковић-Јакшић, Србијанско-црноГорска сарадња (1830-1851), Београд, 1957· Љубомир Дурковић-Јакшић, „Тршћански Срби и словенска
стремл ења у Τρсту 1848-1850”, Историјски иасник 1-2 (1951), 87-119. Милорад Екмечић, „Мит о револуцији и аустријска политика према Босни и Херцеговини и Црној Гори у вријеме Кримског рата” Годишњак Друштва историчара 13 (1962) Михайло Гавриловић, Из нове срйске историје, Београд, 1926. Michael
Gavrilović, ”The early diplomatic relations of Great Britain and Serbia”, The Slavonic Review I (1922-1923),
86-109. Ружица Гузина, „Историјски осврт на характер и знача] Грађанског законика од 1844” Исторщски гласник շ (1949), 22-35. Marceli Handelsman, La question d'Orient et la politique Yougoslave du prince Czartoryski après 1840, Paris, 1939. Јосип Хорват, Људевит Гај, Београд, i960. Драгослав Илић, Тома Вучиһ-Перишиһ, Београд, 1958. Алекса Ивић, Устанак попа Јовице Илиһа (1834) u буне лесковачких u врањанских Срба, Загреб, 1919. Гргур Јакшић, Драгослав Страњаковић, Србија од 1813. до 1858, Београд, 1937. Слободан Јовановић, Уставобранитељи u њихова влада, Београд, 1933.
4i6 Илија Кецмановић, „Извештаји повереника о приликама у Босни од 1848 до 1854 године” Гласных Архива и Ąpyutiūea архивиста Боене и Херцеювине II-շ (1962), 251-290. Михайло Ласкарис, „Кнез Михайло у Атини 1845 године” Шишиһев зборник, ур. Грга Новак, Загреб, 1929. Арпад Лебл, „Револуционални покрет
у Војводини 1848-1849. године”, Збор ник Матице српске 6 (1953)) 5-46. Јован Милићевић, „Обреновићевска завера на почетку уставобранител ског режима 1842-1843”, Историјски їласник 3-4 (195б) Јован Милићевић, „Прва група србијанских студената државних питомаца школованиху иностранству (1839-1842)”
Историјски часопис 9-10 (1959)) 363-374· Јован Милићевић, „Петровска скупштина 1848 године”, Историјски їласник ı-շ (1959), 41-60. Милан Ί). Милићевић, Успомене (1831-1855), Београд, 1952. С. Ί). Милошевић, Спољна трїовина Србије од 1843-1875, Београд, 1902. Нил Александрович Попов, Россія и Сербія
: историческій очеркъ русскаго по кровительства Сербіи съ 1806 по 1856 годъ. І-П, Москва, 1869. Драголуб Павловић, Покрет у Босни и Албанији против рефорама Махмуда II, Београд, 1923. Драгољуб Павловић, Србија и српски покрешу јужној Уїарскоj 1848 и 1849, Бео град, 1923. Stevan К. Pavlowitch,
Anglo-Russian rivalry in Serbia 1837-1939 : The Mission of Colonel Hodges, Paris, 1961. Ί)θκο Пејовић, Црна Гора у доба Петра I и Петра II, Београд, 1981. Васил. Поповић, Аграрно питањеу Босни и турски нереди за време реформскої режима Абдул-Меџида (1839-1861), Београд, 1949. Васил. Поповић, Европа
и ерпеко питаѣеу периоду ослобођења 1804-1918, Бео град, 1940. Васил. Поповић, Политика Француске и
Аустрије на Балкану у време Наполе она III, Београд, 1925. Јаша Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, Бео град, 1947. Јаша Продановић, Уставни развитак и уставне борбеу Србији, Београд, 1936. Андрија Раденић, „Светоандрејска скупштина у Београду 1858-1859”, Годишѣак Града Беоїрада 5 (1958) Јован Ристић, Спољашњи одношаји Србије I-II, Београд, 1885-1887. Јован Ристић, Историски списи, Београд, 1940. Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд, 1967. Тадија Смичиклас, „Одбрана и развитак хрватске народне идеје 1790-1835”, Рад ЈуГославенске академије знаности u умјетности LXXX, Загреб, 1885. Владимир Стојанчевић, „Народноослободилачки покрет у Нишком крају 1833 и 1834-1835 године”, Историјски часопис 5 (1955), 427-435.
417 Владимир Стојанчевић, „Кнез Милош и Белограчичка буна 1836” Историјски часопис з (1952·); 131-140. Драгослав Страњаковић, Политичка пропаїанда Србије у Југословенским покрајинама 1844-1852, Београд, 1836. Драгослав Страњаковић, „Југословенски национални и државни програм кнежевине Србије из
1844”, Гласних ИсторијскоГдруштва 4 (1931), 392-418. Драгослав Страњаковић, Како je постало Гарашаниново Начертаније, Бео град, 1939. Драгослав Страњаковић, Влада уставобранитеља, Београд, 1932. Драгослав Страњаковић, Преи политички споразум Срба и Хрвата, Београд, 1941. Драгослав Страњаковић,
Србија, Пијемонт Јужних Словена 1844-1818, Бео град, 1932. Драгослав Страњаковић, Вучићева буна 1842, Београд, 1936. Tįypo Шурмин, Кнез Милошу Заіребу 1848, Београд, 1922. Tįypo Шурмин, Хрватски препород, Загреб, 1903-4. Војислав J. Вучковић, „Прилози проучавању постанка „Начертанија” (1844) и
„Основних мисли” (1847), ЈуГословенска ревија за међународно право Х-8, Београд, 1961. Војислав Ј. Вучковић, „Учешће Хрвата у припреми Гарашаниновог ‘Начерта ни) а’ ” ЈуГословенска ревија за међународно право з (1954) Војислав J. Вучковић, „Кнез Милош и основна политичка мисао садржана у
Гарашаниновом „Начертанију” ЈуГосовенска ревија за међународно право і (1957), 35-44· ВојиславЈ. Вучковић, Српска криза у источном питању (1842-1843), Београд, 1957· Никола Вучо, Привредна историја Србије до Првої светскої рата, Београд, 1955· Никола Вучо, Распадање еснафа у Србији, І-ІІ, Београд,
1954. Живан Живановић, Политичка историја Србијеу gpyïoj половини 19. века, I-II, Београд, 1923-1925. II. շ. Балкански
савез (1858-1868) Извори Јеврем Грујић, Записи Јеврема Грујића. књ. 3, Друїа влада Обреновића и турски ратови, Београд, 1923. Писма Илије Гарашанина Јовану Мариновићу. књ. շ : од 4 јан. до 29 марта 1874, прир. Ст. Ловчевић, Београд, 1931. Јован Ристић, Преписка између Кнеза Михаила Обреновића III u српскоїа за ступника у Цартраду Јов. Ристиһа 1861-1867, Београд, 1897, Драгослав Страњаковић, Успомене u доживљаји Димитрија Маринковиһа, Београд, 1939· Никола П. Шкеровиһ, Записници седница министарскої савета Србије 1862֊ 1898, Београд, 1952.
4і8 Војислав J. Вучковић, Политтка акција Србије y јужнословенским покрајинама Хабзбуршке монархије 1859-1874, Београд, 1965. „Мемоари Стефана Стевче Михаиловића”, први део, прир. Ж. Живановић, Београд 1928; други део (1861-1878) прир. В. Крестић, Београд, 1991. Литература Лжљана Алексић, Став
Француске према Србији за време друге владе кнеза Милоша и Михаила (1858-1868), Београд, 1957. Henryk Batowski, ”Le mouvement panbalkanique et les différents aspects des relations interbalkaniques dans le passé” Revue internationale des études balkaniques II (1938), 320-343. Владимир Ђоровић, Лука
Вукаловић u херцеїовачки устанци 1852-1862 юдине, Београд, 1923. Baca Чубриловић, Историја политичке мисли у Србијиу XIX веку, Београд, 1958. Baca Чубриловић, Владимир Ћоровић, Србија од 1858. до 1903, Београд, 1938. Edouard Driault, Michel L’Heritier, Histoire Diplomatique de la Grèce de 1821 a nos
jours. Vol. 1, L'Insurrection et Indépendance (1821-1830), Paris, 1926. Ліубомир Дурковић-Јакшић, „Прилог проучавању пропагандног рада за ослобођење и уједињење Југословена 1860-1862” Историјски записи 21-1 (1964), 11-44· Милорад Екмечић, „Покушаји организовања устанка у Босни 1860-1862 годи не”,
Годишњак Друштва историчара Боене u Херцеїовине 9 (1957), 73-107. Милорад Екмечић, „Национална политика Србије према Босни и Херцеговини и аграрно питање (1844-1875)”, Годишњак Друштва историчара Бо ене и Херцеїовине ю (i960) Джордже Г С. Игнатович, Раковски в Белград (1860-1863), София, 1963.
Гргур Јакшић, Први Грчко-српски савез 1866-67, Београд, 1924. Гргур Јакшић, Војислав J. Вучковић, Спољна
политика Србије за владе кнеза Михаила, Београд, 1963. Драгослав Јанковић, О политичким странкама у Србији XIX века, Београд, 1951· Слободан Јовановић, „Спол на политика Илије Гарашанина”, у Политичке и правне расправе, Београд, ΐ932·-3· Слободан Јовановић, Друїа влада Милоша и Михаила, Београд, 1933. Starnati Theodore Laskaris, La premiere alliance entre la Grece et la Serbie, Le Monde Slave III (1926) Michel Ľ Heritier, „La traite d’alliance secret entre la Grèce et la Serbie”, Revue des études napoléoniennes 22 (1924) Саво Љубибратић, Тодор Крушевац, „Прилози за проучавање херцеговачких устанака 1857-1862” Годишѣак Историскоідруштва БиХ 6 (1954), 167-191. Милан Тј. Милићевић, Кнез Михайло у споменима некадашѣеі свої секретара - из последњих девет Година Кнежева живота, Београд, 1896. Коста Н. Милутиновић, „Везе Далмације и Србије у доба Народног препорода”, Задарска Ревија 4-5 (1961), 268-301.
419 Коста Н. Милутиновић, „Црна Гора и Приморје у омладинском покрету” Историјски записи g-i (1953), 1-46. Сергей Александрович Никитин, „Дипломатической отношенија Россији c Јужнами Славянами в 6о-хгодахХ1Хв.”, Славјанскии сборник (1947) Сергей Александрович Никитин, „Европеискаја дипломатика и
Сербија в на чале 6о-х годов XIX в.” Вопроси истории (1962) Виктор Новак, „Једно спорно питање из српско-хрватског односа 6о-тих го дина прошлог века”, Историјски часопис x-շ (1949), 181-198. Антолотја јуГословенске мисли и народної јединства, нрир. Виктор Новак, Београд, i960. Бранко Павићевић,
Црна Гора урату 1862 їодине, Београд, 1963. Радослав Перовић, „ Дипломатски спор о преносу српског оружја 1862. преко Румуније” Годишњица Николе Чупића 48 (1938), 184-234. Милан Пироћанац, Кнез Михайло и заједничка радња балканских народа, Београд, 1895. Милан Пироћанац, Наша завршна реч, Београд,
1896. Нил Александрович Попов, Вторичное правление Милоша Обреновича (18591860), Москва, 1880. Васиљ Поповић, Политика Француске и Аустрије на Балкону у време Наполе она III, Београд, 1925. Васил Поповић, Европа и српско питаѣеу периоду ослобођења 1804-1918, Бео град, 1940. Simeon Radep, „Laccord
serbo-bulgare de 1867 en vue dune confédération yougoslave”, La Bulgarie, 7.12.1927, N0.1318. Johann Albrecht von Reiswitz, Belgrad-Berlin, Berlin-Belgrad 1866-1871, Mün chen, 1936. T. V. Riker, ”Michael of Serbia and the Turkish Occupation”, The Slavonic and East European Review, XII (London,
1934) Јован Ристић, Бомбардоване Беоїрада (1862. їодине), Београд, 1872. Јован Ристић, Србија u Порта после
бомбардована Beoīpada 1862-1867, Бео град, i88i. Јован Ристић, Спољашњи одношаји Србије noeujeia доба I-III (1848-1872), Београд, 1884-1901. Robert William Seton-Watson, lhe rise of nationality in the Balkans, London 1917. Јован Скерлић, Омладина u њена књижевност, Београд, 1966. Leñen S. Stavrianos, ”The first Balkan Alliance System 1860-1876” Journal of Central European Affairs 2 (1942). Leften S. Stavrianos, Balkan federation. A history of the movement toward Balkan unity in modern times, Northampton Massachusetts, 1944. Цветан Стоянов, Федеративна идея за Българско-сръбски отношения през XX век (1804-1870), София, 1919. Никола П. Шкеровић, „Из односа између Србије и Црне Горе”, Историјски записи 1-3 (1951) Драгослав Страњаковић, Михайло и Јулија, Београд, 1940.
420 Angelo Tamborra, „La politica serba del Regno di Sardegna (1856-1861)” Estratto della Rasegna storica del Risorgimento (1951) Harold Temperley, ”The Yugo-Slav Mouvement in British Eyes 1860-71”, Шишићев зборник, yp. Грга Новак, Загреб, 1929. Андреи Тошев, Балканските войни I, София, 1929.
Vellianitis, „L’alliance entre la Grèce et la Serbie”, Messager d'Athènes, 12.12.1924. Hermann Wendel, Bismarck und Serbien im Jahre 1866, Berlin, 1927. Eduard von Wertheimer, GrafJulius Andrassy I, Stuttgart, 1910. Milenko Vesnitch, ”Le prince Michel Obrenovitch et ses idées surla confédération
balkanique”, Annales internationales d'histoire 4 (1899) Душан Вуксан, „Србија и Црна Гора”, Историјски записи 6 (1929) Војислав J. Вучковић, „Светозар Милетић и Србоја 1861-1869”, Годишњак ИсторијскоГдруштва Војводине (1951), 79-89. Војислав Ј. Вучковић, „Национално-револуционарна акција Србије у
Војној граници”, Зборник Матице српске, серија друштвених наука 9 (1954)) Տ՜շ5· Војислав Ј. Вучковић, „Неуспела политичка акција Матије Бана 1860-1861”, Историјски часопис 9-10 (1959), 381-409. Живан Живановић, Политичка историја Србије y друГој половини 19. века, I-IV, Београд, 1923-1925. IL 3.
Неточна криза - независност Србије Извори Берислав Гаврановић, Босна и Херцеговина од 1853-1870. Године, Грађа, Capajeво, 1956. Писма Филипа Христића Јовану Ристићу (1868-1880), сакупио и за штампу средно Гргур Јакшић, Београд, 1953. Л убомир Каљевић, Mojeуспомене, Београд, 1908. Грађа за историју
српско-турскоїрата 1876. Године : некоја страна дела о овом рату, прир. Иван Павловић, Београд, 1910. Писма Илије
Гарашанина Јовану Мариновиһу. Књ. շ : од 4 јан. до 29 марта 1874, прир. Ст. Ловчевић, Београд, 1931. Писма Јована Ристића Филипу Христиһу од 1870. до 1873. и од 1877. до 1880, Београд, 1931. Протоколи Народне Скупштине Никола П. Шкеровић, Записници седница министарскоГ савета Србије 18621898, Београд, 1952. Јеврем Грујић, Записи Јеврема Ppyjuha. књ. з, ДруГа влада Обреновића и турски ратови, Београд, 1923. Зборник закона иуредаба, Државна штампарија, Београд, 1868-75. Литература Baca Чубриловић, Владимир Ћоровић, Србија од 1858. до 1903, Београд, 1938. Baca Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији у XIX веку, Београд, 1958.
421 Baca Чубриловић, Босански устанах 1875-1878, Београд, 1930. Владан Т орђевић, Црна Гора иАустрија 1814-1894, Београд, 1924. Владан Тјорђевић, Српско-турски рат, I-II, Београд, 1907. Владан Т)орђевић, Србија на Берлинском конїресу, Београд, 1890. Димитрије Тјорђевић, „Трговински преговори Србије
и Ayстр о -Угар ске 1869-1875” Историјски їласник 3-4 (1958), 51-73. Милорад Екмечић, „Почетак босанског устанка 1875” Годишњак ИсторијскоГ друштва Боене u Херцеїовине 6 (1965) Милорад Екмечић, „Национална политика Србије према Босни и Херцеговини и аграрно питање”, Годишњак ИсторијскоГдруштва Боене
u Херцеїо вине ю (i960) Милорад Екмечић, Устанаку Босни 1875-1878, Сарајево, 1973. Јован Хаџи-Васил евић, Устанак Срба у Кумановској u Паланачкој кази у 1878. Години, Београд, 1906. Јован Хаџи-Васил евић, Покрет Срба u Буїара у Турској после српско-турских ратова 1878. u 1877-8. Године u њеГове
йоследще 1878-1882, Београд, 1908. Алекса Ивић, Фраїменти из историје босанскої устанка 1875-1878, Сарајево, 1918. Гргур Јакшић, Босна и Херцеговина на Берлинском конгресу, Београд, 1955. Гргур Јакшић, Из нове српске историје. Абдикација краља Милана и друге ра справе, Београд, 1953. Драгослав
Јанковић, О политичким странкама у Србији XIX века, Београд, 1951· Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, І-ІІ, Београд, 1934. Слободан Јовановић, Светозар Марковиһ, Београд, 1903. Владимир Карић, Србија. Опис земље, народа и државе, Београд, 1887. Вера Н. Кондратьева, „Новие архивние
материали по истории обэдиненнои сербской омладини”, УЧ. зап. инстиута САН СССР го (1964) Георги Константинов,
Вођи буГарскої народної покрета, Београд, 1939. Starnati Theodore Laskaris, La politique extérieure de la Grèce avant et après le Congrès de Berlin 1875-8, Paris, 1924. Светозар Марковић, Србија на Истоку, Београд, 1946. Светозар Марковић, Сабрани списи, Београд, i960. Веселин Маслеша, Светозар Марковиһ, Београд, 1945. С. Т). Милошевић, Спољна трїовина Србије од 1843-1875, Београд, 1902. Коста Милутиновић, „Црна Гора и Приморье у Омладинском покрету”, Историјски записи 9-1 (1953) Zivojin Perié, Le Traité de Berlin et la question de la nationalité par rapport à la Principauté de Serbie, Paris, 1900. Никола Петровић, Светозар Милетиһ, Београд, 1958. Петар Пешић, Наш рат са Турцима, Београд, 1925. Васил. Поповић, Аграрно питањеу Босни и турски переди за времереформскої режима Абдул-Мецида (1839-1861), Београд, 1949. Васил. Поповић, Европа и српско питањеу периоду ослобођења 1804-1918, Бео град, 1940.
4-гг Петар Поповић, Спољашња иунушрашња политика Црне Горе од 1851. до 1918, І-ІІ, Београд, 1937· Димитрије Продановић, Схватање Светозара Милетића о држави, Београд, 1961. Јаша Продановић, Уставни развитак u уставне борбеу Србији, Београд, 1936. Јаша Продановић, Историја политичких странака u
струја у Србији, Бео град, 1947· Андрија Раденић, „Војвођанска штампа према Намесништву 1868-1872”, Историјски часопис 6 (1956), 65-108. Андрија Раденић, „О Тополској буни 1877”, Историјски часопис н (1961), 89-148. Јован Ристић, Једно намесништво : 1868-1872, Београд, 1894. Јован Ристић, Спољашњи
одношаји Србије, ı-շ Београд, 1885-1887. Јован Ристић, Дипломатска историја Србије, ı-շ, Београд, 1896-1898. Robert William Seton-Watson, „Les relations de l’Autricbe-Hongrie et de la Serbie entre 1868 et 1874”, Le Monde Slave 2 (1926), 211—230. Јован Скерлић, Омладина u њена књижевност, Београд,
1906. Јован Скерлић, Светозар Марковић, њема живот рад u идеје, Београд, 1966. Споменица о херцеїовачком устанку 1875, изд. Одбор за подизање невесињског споменика, Београд, 1928. Baca Стајић, Светозар Милетиһ, Београд, 1938. Mibailo D. Stojanovič, The Great Powers and the Balkans 1875-1878,
Cambridge, 1939· Baco Војводић, „Рад Србије на политичкој пропаганди у Босни и Херцеговини 1868-1873” Историјски їласник 1-2; 3-4 (i960) Мило Вукчевић, Црна Гора и Херцеїовина уочирата 1874-1876, Цетшье, 1950. Војислав Ј. Вучковић, „Ристић, Штросмајер и Вагнерова афера 1870” ЈуГословенскаревија за
међународно право i (1955). Никола Вучо, Привредна историја Србије до Првої светскоїрата, Београд, 1955. Никола
Вучо, Распадање еснафа, І-ІІ, Београд, 1954. Живая Живановић, Политичка историја Србије у другоj половини 19. века, I-IV, Београд, 1923-1925. III. 1. Организовање политичких странака и раздобље превласти Аустро-Угарске (1878-1888) Извори Писма Филипа Христића Јовану Ристићу (i868-1880), сакупио и за штампу средио Грїур Јакшић, Београд, 1953. Милан Николић, Тимочка буна 1883, І-ІІ, Београд, 1954. Alfred Francis Pribram, Les traitéspolitiques secrets de l’Autriche-Hongrie, Paris, 1923. Д. Сијачки, Грађа за йедесетоіодишѣу историју народне радикалне страже и йолитичку историју Србије, І-ІѴ, Београд, 1924-1927. Никола П. Шкеровић, Записнщи седница министарскоі савета Србије 18621898, Београд, 1952.
423 Зборник закона и уредаба, Државна штампарија, Београд, 1868-75. Литература Љиљана Алексић, „T aj на конвенција из i88i” Историјски преїлед I (i960) Велимир Бајкић, Историја српске трїовинске политике, Београд, 1902. Владимир Белић, Ратови српскої народа у XIX и XX веку (1788-1918), Бео град,
1937. Baca Чубриловић, Историја политичкемислиу Србији уХІХ веку, Београд, 1958. Baca Чубриловић, Владимир Ћоровић, Србија од 1858. до 1903, Београд, 1938. Владан ТЈорђевић, Историја српско-буїарскоїрата i88¡, І-ІІ, Београд, 1908. Владан Тјорђевић, Црна ГораиАустрија 1814-1894, Београд, 1929.
Климент Џамбазовски, „За некой национални македонистички тенденции на македонската емиграцијаво Србијакон крајот наXIXвек”, Гласникза нац. историја 5-2 (1961) Karl Grunberg, Die Handelspolitischen Beziehungen Österreich-Ungarns zu den Ländern an der unteren Donau, Leipzig, 1902. Ferdo Hauptmann,
Österreich-Ungarns Werben um Serbien 1878-1881, Wien, 1952. Гргур Јакшић, Из нове српске историје. Абдикација краља Милана u друїе рас праве, Београд, 1953. Гргур Јакшић, ВојиславЈ. Вучковић, „Покушај анексије Боене иХерцеговине (1882-1883)”, Нас САН 124 (1954)) 47-no. Grégoire Jackschitch, ”Le
Traité secret Austro-Serbe : du 28 Juin 1881 et du 9 Février 1889”, Revue d'histoire diplomatique 51 (1937), 52 (1938) Драгослав Јанковић, О политичким странкама у Србији XIX века, Београд, 1951Charles Jelavich, Tsarist Russia and Balkan Nationalism : Russian Influence in the Internal Affairs of
Bulgaria and Serbia 1876-1886, Berkeley, 1958. Charles Jelavich, ”The Revolt in Bosnia-Herzegovina 1881-82”, Slavonic
and East European Review 31 (1953), 420-436. Слободан Јовановић, Српско-буїарски рат (Политичке и правке расправе Пі), Београд, 1933· Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновиһа ι-III, Београд, 1934. Хамдија Капиџић, „Прилог историји херцеговачког устанка 1882 године” Годишѣак ИсторијскоГдруштва Боене иХерцеїовине շ (і95°) Иван Катарџиев, Серската облает : (1780-1879) : економски, йолитички и кул турен преїлед, Скопје, 1961. Michel Lascaris, ”Greece and Serbia during the War of 1885”, The Slavonic and East European Review 11 (1932), 88-99. Chedomille Mijatovich, The Memoirs of a Balkan Diplomatist, London, 1917. Милован Миловановић, Пловдивски преврат и српско-буїарски рат, Београд, 1902. Милован Миловановић, Наши трїовински уговори, Београд, 1895. Раша Милошевић, Тимочка буна 1883 године, Београд, 1923. Живан Митровић, Српске политичке страже, Београд, 1939. Народна радикална стража : І Програм, II Статути, Београд, 1881.
424 Велизар Нинчић, Пера Тодоровиһ, Београд, 1956. Стојан Новаковић, „Бугарско-српски рат и оновремене кризе 1885-1886” Годишњица Николе Ђупића 22 (1908) Стојан Новаковић, Двадесет Година уставне политике у Србији 1883-1903, Београд, 1912. Душан М. Пантић, Спољна трїовина и трїовинска политика
краљевине Cpбије (1878-1892), Београд, 1910. Миливоје Поповић, Борба за парламентарни режим у Србији, Београд, 1939. Alfred Francis Pribram, „Milan IV von Serbien und die Geheimvetrage Österreich-Ungarns mit Serbien 1881-1889”, Historische Blatterl (1921-1922) Jama Продановић, Историја йолитичких
странака u струја у Србији, Бео град, 1947. Јаша Продановић, Уставни развитак u уставне борбеу Србији, Београд, 1936. Стојан Протић, Тајна конвенција између Србије u Аустро-УГарске, Београд, 1908. Андрија Раденић, „Драгиша Станојевић : Живот, рад и идеје”, Историјски часопис 7 (1957) Новица
Ракочевић, „Став Црне Горе према уједињењу Бугарске и српско-бугарском рату 1885”, Историјски записи i8 (1961) Theodor von Sosnosky, Die Balkanpolitik Österreich-Ungarns seit 1866, I-Il, Stuttgart 1913-1914. Драгослав Страњаковић, Држање званичне Србије за времеустанка у Херцеїовини и Боки 1882,
Београд, 1940. Српска напредна странка, Београд, 1881. Штатут Српске напредне Странке, Београд, 1894. Михайло Вујић, Наша економска политика, Београд, 1883. Војислав J. Вучковић, Дипломатска историја српско-буїарскоі рата (i88¡1886), Београд, 1956. Војислав J. Вучковић, „Пад Генералне Уније и
проглас краљевине (1882)”, Глас и8 (1956) Живан Живановић, Политичка историја Србије y gpyïoj половини 19. века, 1-4,
Београд, 1923-1925. Fran Zwitter, Jaroslav Sidak, Vaso Bogdanov, Les problèmes nationaux dans la monarchie des Habsbourg, Beograd, i960. III. 2. Уставне и парламентарне кризе (1889-1903) Извори Дипломатска преписка Краљевине Србије, књ. і (і. јануар 1902-1. јун 1903), Др- жавна штампарија Крал евине Југославије, Београд, 1933. Documents diplomatiques français (1871-1914), Paris, 1929. Die grosse Politik der europäischen Kabinette : 1871-1914 : Sammlung der Diplomati schen Akten des Auswärtigen Amtes. Berlin. Преписка о арбанаским насиљимау Старој Србији 1898-1899, Београд, 1899.
4^5 Никола П. Шкеровић, Заииснщи седница минисшарскої савеша Србије i86i1898, Београд, 1952. Литература Христо Андонов-Пол ански, Гоце Делчев, Скопје, 1963. Лујо Бакотић Лујо, Срби у Далмацији og йада Млетачке републике go уједињења, Београд, 1939. Baca Богданов, Историја политичких странака у
Хрватској og првих страначких ірупираѣа до 1918, Загреб, 1958. Божии Симић (Marco), „Припремање 29. маја 1903”, Нова Европа (1927) Владимир Ћоровић, „Преговори о балканским савезима”, Годишњица Николе Чуйиһа 47 (1938) Baca Чубриловић, Политичка прошлост Хрвата, Београд, 1939. Baca Чубриловић,
Владимир Ђоровић, Србија og 1838. до 1903, Београд, 1938. Славко Димевски, Просветната политика на еїзархщата и училишните бунтови во Македонија, Скопје, i960. Сергије Димитријевић, Социјалистичке радничке орГанизације у Србији на крајуХГХ века, Београд, 1953. Нићифор Дучић, Рашко-призренска
митрополија и национално-културна миcuja Краљевине Србије у Старој Србији u Македонији, Београд, 1896. Климент Џамбазовски, Културно-општествените врски на Македонците со Србија во текот на XIX век, Скопје, i960. Владан Тјорђевић, Крајједне династије, I-III, Београд, 1905. Владан Тјорђевић, Србија u
Грчка 1891-1893, Београд, 1923. Владан Тјорђевић, Србија u Турска 1894-1897, Београд, 1928. Dimitrije Djordjevic, „La Société 1 Alliance des peuples des Balkans en Serbie en 1890-1891”, Balkan Studies 4 (1963), 137-154. Тихомир Тјорђевић, Македонија, Београд, 1929. Спиридон Гопчевић, Стара Србија u
Македонија, Београд, 1890. Јован Хаџи Васиљевић, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима XIX века,
Београд, 1928. Јосип Хорват, Странке код Хрвата и њихова идеолошја, Београд, 1939. Александар Христов, „Принципот на автономја Македонија во програмата на внтрешна македонска револуционерна организација (ВМРО)”, Гла сних на Институт за националната историја 7-z (1963) Гргур Јакшић, Војислав J. Вучковић, „Покушај анексије Боене и Херцеговине (1882-1883)” Глас САН 124 (1954), 47-no. Драгослав Јанковић, О политичким странкама у Србији XIX века, Београд, 1951. Алекса Јовановић, Српске школе под Турцима. Споменица двадесетпетоїодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937, Скопље, 1937. Јован М. Јовановић, Јужна Србија og краја XVIII века до ослобођења, Београд, 1941. Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића I-III, Београд, 1929-1931. Хамдија Капиџић, Херцеїовачкиустанак 1882. Године, Сарајево, 1958.
\ί6 Владимир Карић, Србија и Балкански савез, Београд, 1893. Милован Миловановић, Срби u Буїари, Београд, 1898. Милован Миловановић, Наша сполна политика, Београд, 1894. Милован Миловановић, Срби и Хрвати, Београд, 1895. Милован Миловановић, Наши трїовински уїовори, Београд, 1895. Живан Митровић,
Српске политичке Странке, Београд, 1939. Петар Митропан, Прилози за историју штампе у старој Србији иМаћедонији 1871-1912, Скопл е, 1933. Напор Боене и Херцеїовине за ослобођење и уједињење, прир. Перо Слијепчевић, Владимир Ћоровић, Васиљ ПоповиЬ, Ристо Јеремић, Сарајево, 1929. Народна банка
1884-1934. Споменица, Београд, 1934. Милорад Недељковић, Историја српских државних дуїова, Београд, 1909. Стојан Новаковић, Цариградска патријаршија u православље у европској Тур ско), Београд, 1895· Стојан Новаковић, Балканска питања, Београд, 1906. Стојан Новаковић, Двадесет юдина уставне
политике у Србији 1883-1903, Београд, 1912. Душан Пантић, Сполна трїовина и трювинска политика независне Србије 1878-1892, Београд, 1910. Милан С. Пироћанац, Међународни положај Србије, Београд, 1892. Васиљ Поповић, Европа и српско питањеу периоду ослобођења 1804-1918, Београд, 1940. Миливоје
Поповић, Борба за парламентарни режим у Србији, Београд, 1939. Петар Поповић, Сполашња и унутрашѣа политика Црне Горе од ւ8չւ до 1918, І-П, Београд, 1937. Илија Пржић, „Прва влада Т)орђа С. Симића” Српски књижевни їласник, XIII-ι (1924) Јаша Продановић, Уставни развитак u уставне борбеу Србији,
Београд, 1936. Стојан Протић, Одломци из уставне u народне борбеу Србији, Београд, 1911. Светислав Симић, Македонско питање,
Београд, 1908. Bernard Singer, Unsere Orientinteressen, Wien, 1878. Владислав Скарић, Осман Нури-Хаџић, Никола Стојановић, Босна и Херце говина под аустро-уГарском управом, Београд, 1938. Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд, 1953. Фуад Слијепчевић, Босна и Херцеговина од Берлинскої Конгреса до краја првої светскоірата 1878-1918, Загреб, 1954. Споменица Николе Пашића 1845-1923, yp. Вукашин Животић, Београд, 1926. Драгутин Стефановић, Преглед југословенске књижевности, І-ІІІ, Београд, 1962. Henry Wickham Steed, Through thirty years : 1892-1922 : a personal narrative, London, 1924. Сто Година ФилозофскоГ факултета. Споменица, Београд, 1963. Ferdinand Schmid, Bosnien und die Herzegovina : unter der Verwaltung Öster reich-Ungarns, Leipzig, 1914.
427 Данило Тунгуз-Перовић, Устанак херцеїовачко-бокемски і88г, Сарајево, 1922. Јован Хаџи Васиљевић, Споменица друштва Св. Саве 1886-1936, Београд, 1936. Драгиша Васић, Деветсто трећа : (мајски преврат) : прилози за историју Србије од 8. јула 1900. до ιη. јануара 1907, Београд, 1925. Милојко
Веселиновић, Статистика српских школа у турском царству, Бео град, 1896. Данчо Зографски, EīejcKa Македонија во нашата национална историја, Скопје, 1951. III. 3. Друштвени и привредни развој Србије (1878-1903) Извори Никола Вучо, Грађа за привредну и друштвену историју Србије, I (Положаj сељаштва
i), Београд, 1955. Литература Михайло В. Вујић, Наша економска политика, Београд, 1883. Никола Вучо, Привредна историја Србије до Првої светско։ рата, Београд, 1955· Никола Вучо, Распадање еснафа, I, Београд, 1924. Милован Миловановић, Наши трїовински уїовори, Београд, 1895. Милорад Недељковић,
Историја српских државних дугова, Београд, 1909. Душан Пантић, Спомна трїовина и трїовинска политика независне Србије (1878-1892), Београд, 1910. IV і. Политичко-економска еманципација Србије (1903-1906) Извори British Documents on the Origins of the War 1898-1914, Vol. V: The Near East. The
Macedonian Problem and the Annexation of Bosnia 1903-1909, edited by George P. Gooch and Harold Temperley, London, 1928. Die grosse Politik der europäischen Kabinette : 1871-1914 : Sammlung der Diplomati schen Akten des Auswärtigen Amtes, Berlin. Documents diplomatiques français (1871-1914). 2
Série (1901-1911), t. III-ΧΙ (19031909), Paris 1929. Diplomatische Aktenstücke über die Handelsvertrags-Verhandlungen mit
Serbi en : 1905-1906, Wien, 1906. Аипломатска преписка о преїоворима за трїовински уїовор с Аустро-Уїарском : од3.-16. марта 1906. до 24. јуна 1906, Београд, 1906. Извештаји поднесени Министру народне привреде о досадашњем раду наунапређењу домаће привреде и мерама за дами рад у томе правду за Године 1906, 1907,1908/9, Београд, 1907,1908. Извештаји Министра народне привреде поднесен Народној скупштини о упо треби ванредног кредита од 300.000дин. вотираногуслед нередовних трїовинских прилика у земми од 23. јуна 1906, Београд, 1907.
428 Статистички Годишњак Краљевине Србије 1905,1906,1907/8. Стеноїрафске белешке Народне Скупштине Србије 1903-1911. Збирка трїовинских уговора загсључених између Србије и других држава, Бео- град, 1908. Литература Љиљана Алексић, „Рад српске владе на зајму 1904-1906 године” Зборник ро дова
Института друштвених наука \ (1962), 141-249. Лдаљана Алексић, „О српско-црногорским преговорима о савезу 1904-1906 године” Зборник радова Института друїитвених наука і (1959) Христо Андонов Полијански, „Ситуацијата во Македонија по Илинденското востаннє и Мирчштегските реформи” Годигиен зборник
Фил. фак. 8 (1955) Joseph Maria Baernreither, „Unsere Handelsbeziehungen zu Serbien” Österreichi sche Rundschau 29 (1911) Живојин Балугџић, „Борба за народно уједињење 1903-1908” Српски кѣижевни гласник 53 (1938) Живојин Балугџић, „Политички знача) борбе око набавке оружја 1905” Српски кѣижевни
гласник 52 (1937) Игорь В. Бестужев, Аркадий Л. Сидоров, Борба в Росии по вопросам внешней политике 1906-1910, Москва, 1961. Wilhelm М. Carlgren, Iswolsky und Aehrenthal vor der bosnischen Annexionskri se : Russische und österreichisch-ungarische Balkanpolitik 1906-1908, Upsalla, 1955· Владимир
Ћоровић, Односи између Србије u Аустро-Уїарске у շо. веку, Београд, 1936. Владимир Ћоровић, „Преговори о балканским савезима”, Годшшъица Николе Чупиһа 47 (1938) Constantin Dumba, Dreibund- und Entente-Politik in der Alten und Neuen Welt, Zürich, Leipzig, Wien, 1931. Сергије Димитријевић,
Социјалистичке родничке орГанизације у Србији на крају XIX века, Београд, 1953. Димитрије ГЈорђевић, Милован Миловановић,
Београд, 1962. Димитрије Тјорђевић, Царинскират Аустро-Уїарске u Србије 1906-1911, Бео град, 1962. Димитрије Тјорђевић, „Покушаји српско-угарске сарадње и заједничке ак цизе 1906 године”, Зборник радова Института друштвених наука շ (i960) Димитрије Тјорђевић, „Парламентарна криза у Србији 1905 године”, ИстоpujcKU часопис 14 (1964), 157-172. J. C. Галкин, Дипломатий европейских держав в связи с освободительном дви жением народов Европейской Турции (190S-1912), Москва, i960. Мирјана Грос, Владавша хрватско-српске коалације 1906-1907, Београд, i960. Ружица Гузина, „ Друштвено-економска условљеност државно-правних про мена у Србији после 29. маја 1903” Анали Иравної факултета y Beoïpady 1 (1959)
429 Христо Хесапчијев, „Историческата истина по Булгаро-Србските сојузни договориот 1904-1905” Мир 2֊з (1928) Olof Hoijer, Le Comte d’Aehrenthal et la politique de violence, Paris, 1922. Franz Conrad von Hötzendorf, Aus meiner Dienstzeit (1906-1918), III, Wien 1922. Athenase Jaranoff, ”L’Autriche-
Hongrie et l’union douanière serbo-bulgare”, Re vue economique internationale (1910) Јован М.Јовановић,/ужна Србија од краја XVIII века до ослобођења, Београд, 1941. Јован М. Јовановић, Борба за народно уједињење 1903-1908, Београд, 1938. А убомир Јовановић, Српски народ и отоманска уставност,
Београд, 1908. Слободан Јовановић, „Милован Миловановић” Српски књижевни іласник 51 (1937) Slobodanjovanović, ”Nicholas Pašić : after ten years”, Slavonic and East European Review is (1937), 368-376. Лазар Колишевски, Аспекти на македонското прашање, Скопје, 1962. Цветко Костић, „Уговор о царинском
савезу Србије и Бугарске 1905”, Еконо миш շ(1953) Драгиша Лапчевић, Положај радничке класе и синдикални покрет у Србији, Београд, 1928. Драгиша Лапчевић, Историја социализма у Србији, Београд, 1922. Dušan A. Lončarević, Jugoslaviens Entstehung, Zürich, 1929. Leopold Mandl, Österreich-Ungarn und
Serbien, Wien, 1911. Јован Марјановић, Настанах и развитак радничкої покрета у југословенским земљама : до Првоі светскоїрата, Београд, 1958. Walter Markov, Serbien zwischen Österreich und Rußland 1897-1908, Stuttgart, 1934· А. Митрев, „Илинденски устанак” Војно-историјски іласник 2-5 (1951) Момчило
Нинчић, „Царински савез Србије и Бугарске” Дело 31 (1903) René Pinon, „Le conflit austro-serhe” Revue des
deux mondes 37 (1907), 638-668. Јуриј Александрович Писарев, Освободитељное движение јуГославских наро дов австро венірии 1905-1914, Москва, 1962. П. О. (Павле Орловић = Светислав Симић), Стара Србија и Арбанаси, Бео град, 1904. Стојан Протић, Одломци из уставне и народне борбеу Србији, І-ІІ, Београд, 1911-12. Андрија Раденић, „Из страначких програма после мајског преврата 1903. го дине”, Историјски іласник ı-շ (i960), 95~ію. Андрија Раденић, Положа:ј и борба сељаштва у Срему од краја XIX века до 1914, Београд, 1958. Erich Rathmann, Die Balkanfrage 1904-1908 und das Werden der Tripelentente, Halle, 1932. Ирина Григорьевна Сенкевич, Освободительное движение албанского народа в 1905-1912, Москва, 1959. Божии Симић, „Српска војска пре и после маја 1903”, Нова Европа 16-1 (1926)
430 Светислав Симиһ, Македонско питање, Београд, 1908. Коста Стојановић, Говори и расправе политичко-економске, І-ІІІ, Београд, 1910. А. StojanoíF, Die Handelspolitieke Situation der Balkanstaaten Gegenüber Öster reich-Ungarn dargestellt auf der Grundlage des Bulgarisch-Serbischen Zolluni
onvertrages vom 9. Juli 190s, Wien, 1914. Владо Стругар, Социјална демократија о националном питању јуГословенских народа, Београд, 1956. Милан Тодоровић, Царински рат између Србије u Аустро-Уїарске 1906-1910, Београд, 1911. Георги Тошев, Балкански митнически сојус, Пловдив, 1907. Димитрије Туцовић,
Изабрани списи, I-II, Београд, 1949. Драгиша Васић, Деветсто трећа : (мајски преврат) : прилози за историју Србије од 8. јула 1900. до 17. јануара 1907, Београд, 1925. Wayne S. Vucinich, Serbia between East and West; the events of1903-1908, Stanford, 1954 Данчо Зографски, Крушевската република,
Скопје, 1949. IV. շ. Анексија Боене и Херцеговине 1908. Извори British Documents on the Origins of the War 1898-1914, Vol. V: The Near East. The Macedonian Problem and the Annexation of Bosnia 1903-1909, edited by George P. Gooch and Harold Temperley, London, 1928. Die grosse Politik der
europäischen Kabinette : 1871-1914 : Sammlung der Diplomati schen Akten des Auswärtigen Amtes, Berlin. Documents diplomatiques français (1871-1914). 2 Série (1901-1911), Paris, 1929. Стеноїрафске белешке Народне Скупштине Србије Литература Joseph Aulneau, ”La querelle des chemins de fer
balkanique”, Revue politique et parlamentaire LVII (1908) Joseph Maria Baernreither, „Aehrenthal und Milovanovich”, Deutsche Revue 47
(1922) Владимир Ћоровић, Односи између Србије u Аустро-Уїарске у շ о. веку, Београд, 1936. Јован Т)Оновић, Уставне и йолитичке борбе у Црној Гори 1903-1910, Београд, 1939· Димитрије Тјорђевић, Милован Миловановиһ, Београд, 1962. Димитрије Тјорђевић, „Пројект Јадранске железнице у Србији 1896-1912”, Историјски Гласник 3-4 (1956), з֊зѕ. Димитрије Тјорђевић, „Аустро-српски сукоб око пројекта новопазарске же лезнице”, Историјски часопис 7 (1957) 213-148. Димитрије Т)орђевић, „Образоваше и распад владе четворне коалиције у Србији 1909 године”, Историјски часопис н (1961), 213-230.
431 Димитрије Гјорђевић, „Миловановић и Извољски у Карлсбаду 1908 године”, ЈуГословенска ревија за међународно право з (i960), 540-547. Heinrich Friedjung, Das Zeitalter des Imperialismus 1884-1914,1-II, Berlin, 1922. Gaston Gravier, Le Sanjak de Novi Pazar, Paris, 1913. Мирјана Грос, „Хрватска уочи
анексије Боене и Херцеговине”, Зборник радова Историја 20. века, III, Београд, 1962. Јован Јиречек, Пројект желез нице Дунав-Ниш-Јадранско море, Београд, 1908. ЈованМ.Јовановић,, Борба за народно уједињење 1903-1908, Београд, 1938. Слободан Јовановић, „Милован Миловановић”, Српски књижевни Гласник
51 (1937) Heinrich Kanner, Kaiserliche Katastrophenpolitik, Wien, 1922. Franz Conrad von Hötzendorf, Aus meiner Dienstzeit (1906-1918), I-III, Wien, 1922. Henri Lorin, „Les Chemins de fer balkaniques”, Revue des deux mondes 30 (1915), 886-905. Томаш Гариг Масарик, Bacuh-Форїач-Ерентал : йрилози за
характеристику аустроуіарске дипломатије, Београд, 1911. Alexandre Iswolsky, Mémoires de Alexandre Iswolsky՝, ancien ambassadeur de Russie à Paris (1906-1910), Paris, 1923. Arthur J. May, ”Trans-Balkan Railway Schemes” The Journal of Modern History 24-4 (1952), 351-167. Arthur J. May, ”The Novibazar
Railway Project” The Journal of Modern History 10-4 (1938), 49б֊5і7· Berhtold Molden, GrafAehrenthal, Stuttgart, 1971. Народна Одбрана, Београд, 1911. Momtchiiio Nintschitch, La crise Bosniaque (1908-1909) et les puissances euro péennes, I-II, Paris, 1937. Стојан Новаковић, Најновија балканска
криза и ерпеко питање, Београд, 1910. Владислав Скарић, Осман Нури-Хаџић, Никола Стојановић, Босна и
Херце говина йод аустро-уїарском управом, Београд, 1938. René Pinon, „La crise balkanique. Chemins de fer et réformes”, Revue des Deux Mondes 45 (1908), 143-176. Димитрије Поповић, Борба за народно уједињење 1908-1914, Београд, 1935. Димитрије Поповић, „Извољски и Ерентал : дихіломатске успомене из анексионе кризе”, Срйски књижевни їласник 20-21 (1927) Josef Redlich, Schicksalsjahre Österreichs : 1908-1919 : das politische Tagebuch Josef Redlichs, bearbeitet von Fritz Fellner, I-II, Wien, 1953-1954. Richard Riedl, Sandschakbahn und Transversallinie, Wien, 1908. Theodor von Sosnosky, Die Balkanpolitik Österreich-Ungarns seit 1866, I-II, Stuttgart, 1913-1914. Henry Wickham Steed, Through thirty years : 1892-1922 : a personal narrative, London, 1924. Никола Стојановић, Босанска криза 1908-1914, Сарајево, 1958. Никола П. Шкеровић, Црна Topa на освитку շ о. вијека, Београд, 1964. Bernadotte E. Schmitt, The Annexion ofBosnia 1908-1909, Cambridge, 1937.
432· Димитар Влахов, „Македонија и Младотурска” Исшоријски їласник з (1949), 33-52· Милан К. Жирановић, „О догађајима у Далмацији за време анексионе кризе, 1908-1909”, Историјски часопис η (1957), 375-391· IV. 3. Балкански савез и ратови 1912/13. Извори British documents on the origins of the war :
1898-1914. Voi. IX, The Balkan Wars, part I֊II, ed. by G. P. Gooch and Harold Temperley, London, 1934. Букурешки уїовор о миру 1919, српско-црноїорски споразум од 30. ю. 1913, српско-їрчки ѕпоразум 3/16.8.1913, Београд, 1914. Der diplomatische Schriftwechsel Izwolskis 1911-1914, Hrgb. Friedrich
Stieve, Berlin 1924. Die grosse Politik der europäischen Kabinette : 1871-1914 : Sammlung der Diplomati schen Akten des Auswärtigen Amtes, Bd. XXXIII-XXXIV, Berlin, 1926. Die Internationalen Beziehungen im Zeitalter des Imperialismus, Reihe III, (1911- 1913), Bd. I, Berlin, 1940. Documents
diplomatiques 1913-1917 : traité d’alliance gréco-serbe, Athènes, 1917. Documents diplomatiques : les affaires Balkaniques 1912-1914,1-II, Paris, 1922. дипломатическая подготовка балканской войны 1912, Красный архив VIII (1925) Ministerium des Aussern-diplomatische Aktenstücke betreffend die
Ereignisse am Balkan 13. 8.1912-16.9.1913, Wien, 1914. Приложения към доклада на Парламентарната изпитателна комисия, т. 1-2, София, 1918. Un livre noir, diplomatie d'avant-guerre d'après les documents des archives russes, novembre 1910-juillet 1914, preface René Marchand, I-II, Paris, 1923.
Литература Joseph M. Baernreither, Fragmente eines politischen Tagebuches, Berlin, 1928. Balcanicus (=Стојан Протић), Албански
проблем и Србија и Аустро-Уїарска, Београд, 1913. Balcanicus (=Мита Димитри]евић), Срби и Буїари у Балканском рату, Бео град, 1913. Живојин Балугџић, „Кад се стварала Албанија”, Српски књижевни їласник ІІ-7 (1937), 518-523· Александар Белић, Срби и Буїари у Балканском савезу и међусобномрату, Бео град, 1913. М. А. Бирман, Сербия в период балканских войн, Москва, 1961. D. Ј. Cassavetti, Hellas and the Balkan Wars, London, 1914. Franz Conrad von Hötzendorf, Aus meiner Dienstzeit (1906-1918), Bd. Il, Wien, 1922. Leopold von Chlumecky, Erzherzog Franz Ferdinands Wirken und Wollen, Berlin, 1929.
433 Јован Цвијић, Балкански рат и Србија, Београд, 1912. Јован Цвијић, Излазак Србије на Јадранско море, Београд, 19x3. Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Уїарске у іо. веку, Бео град, 1936. Димитрије Тјорђевић, Излазак Србије на Јадранско море и конференцией амбасадорау Аондону 1912,
Београд, 1956. Димитрије ТЈЈорђевић, „Пашић и Миловановић у преговорима за Балкански савез 1912”, Историјски часопис 9-10 (1959), 467-486. Димитрије Тјорђевић, „Како су велике силе сазнале за склапање Балканског Савеза 1912 године”, Историјски їласник 3-4 (1954), 127-143. Vladan Georgevitch, Les
Albanais et les grandes puissances, Paris, 1913. Ivan Gueshoff, LAlliance balkanique, Paris 1915. Александар Гиргиновъ, Народната катастрофа. Войната 1912-1913, София, 1926 Wladimir Giesl, Zwei Jahrzehnte im Nähen Orient, Berlin, 1927. Richar Giesche, Der Serbische Zugang zum Meer und Die
europäische Krise 1912, Stuttgart, 1932. Emst Christian Helmreich, 2he diplomacy of the Balkan wars 1912-1913, Cam bridge, 1938. Gunnar Hering, „Die Serbisch-Bulgarischen Beziehungen am Vorabend und während der Balkankrize”, Balkan Studies 312 (1962) Јован М. Јовановић, „Новаковић у дипломати]и”,
Споменица Стојана Новаковића), Београд, 1921. Јован М. Јовановић, „Призренска афера 1912”, Српски књижевни їласник 54 (1938) Слободан Јовановић, „Милован Миловановић” Српски књижевни їласник 51 (1937) Милутин Лазаревић, Српско-турски рат 1912 Године, I-III,, Београд, 1931. Јован Лончаревић,
„Оријенталне железнице”, Дело 69 (1913) Marco (Божии Симић), „Никола Хартвиг, спол на политика Србије пред светски рат”,
Нова Европа 17/8 (1928) Marco (Божии Симић), „Пред Кумановску битку”, Нова Европа 16 /ю-u (1927) Милан Ту Милојевић, Балканска равнотежа, Београд, 1913. Напор Боене и Херцеїовине за ослобођење и уједињење, прир. Перо Слијепчевић, Владимир Ћоровић, Васиљ Поповић, Ристо Јеремић, Сарајево, 1929. Юурий Александрович Писарев, Освободительное движение югославянских народов Австро-Венгрии 1903-1914, Москва, 1962. Raymond Poincaré, Les Balkans en feu-1912, Paris, 1926. Димитрије Поповић, „Дипломати у Петрограду у време балканских ратова”, Еодишњица Николе Чупића 43 (1934), 57-79. Димитрије Поповић, Борба за народноуједињење 1908-1914, Београд, 1935. Димитрије Поповић, „Никола Пашић и Русија : из мојихличних сећања” Toдишњица Николе Чупиһа 46 (1937), 137-156.
434 Чедомир Поповић, „Рад организације „Уједињење или смрт”- гранични официри, Нова Европа 16/5 (1927) Чедомир Поповић, „Организација „Уједињење или смрт”- узроци и начин постанка, Нова Европа 15/12 (1927) Чедомир Поповић, „Рад организације „Уједињење или смрт”- припремање за балкански рат, Нова
Европа і б/io-и (1927) Чедомир Поповић, „Српско-бугарски рат 1913. године” Нова Европа 18/ю-и (1928) Alfred Francis Pribram, Austrian foreign policy 1908-1914, London, 1923. Josef Redlich, Schicksalsjahre Österreichs : 1908-1919 : das politische Tagebuch Josef Redlichs, bearbeitet von Fritz Fellner,
I-II, Wien, i9S3~i954· Sergei Dmitrievich Sazonov, Les Années fatales, Paris, 1927. Станоје Станојевић, Српско-турскират 1912. Године, Београд, 1928. Коста Стојановић, Говори и расправе политичко-економске, IV, Излазак Србще на Јадранско море, Београд, 1922. Милан Тодоровић, Солун u балканско
пшпање, Београд, 1913. Андреи Тошев, Балканските войни I-II, София, 1929. Emanuel Turczynski, „Österreich-Ungarn und Süd-Osteuropa während der Bal kankrise”, Balkan Studies 5/1 (1964) Димитри/е Туцовић, Србија иАлбанија, Београд, 1914. Hans Ubersberger, Österreich zwischen Rusland und Serbien,
Köln-Graz, 1958. Први балкански рат 1912-1913. Године, I-III, yp. Велимир Терзић и др., Бео град, 1959. Милан Ж. Живановић, ПуковникАпис : солунски процес 1917, Београд, 1955. IV. 4. Привредни, друштвени и културни развој (1903-1914) Литература Михайло Аврамовић, Наше сељачко їаздинство, Београд,
1928. Михайло Аврамовић, Држава и задруїарство, Београд, 1910. Никола Вучо, Привредна историја Србије, Београд,
1955. Никола Вучо, Распадање еснафа, Београд, 1954. Ружица Гузина, „ Друштвено-економскаусловљеност државно-правних про мена у Србији после 29. маја 1903”, Анали Правної факултета у БеоГраду і (1959) Сергије Димитријевић, ДушанА. Поповић (1884-1918), Београд, 1951. Димитрије ТЈорђевић, „Филозофски факултет Универзитета у Београду 19051918”, Сто Година Филозофскої факултета. Сйоменица, Београд, 1963. Димитрије Т)орђевић, Царински рат Аустро-УГарске и Србије 1906-1911, Бео град, 1962. Драгиша Лапчевић, Положај радничке класе и синдикални покрет у Србији, Београд, 1928. Драгиша Лапчевић, Историја социализма у Србији, Београд, 1922. Јован Марјановић, Настанак и развитак радничкої покретау јуГословенским земљама : до Πρβοϊ светскоірата, Београд, 1958.
435 Богдан Марковић, Земљораднички кредиту Србији, Београд, 1909. Народна банка 1884-1934. Сйоменица, Београд, 1934. Милорад Недељковић, Историја срйских државних дугова, Београд, 1909. Богдан Поповић, Предговор „АнтолоГија новије српске лирике", Београд, 1912. Павле Поповић, Стање данашѣе српске
књижевности, Београд, 1905. Pavle Popovič, Jugoslovenska književnost, Cambridge, 1918. Андрија Раденић, Положаj u борба сељаштвау Срему од краја XIX века до 1914 Године, Београд, 1958. Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд, 1953. Јован Скерлић, Историјски преглед српске штампе :
1791-1911, Београд, 1911. Јован Скерлић, Писци u књше, Београд, 1911. Коста Стојановић, Економско стање Србије од окупације Боене и Херцеїовине до анексије (1878-1908), Београд, 1909. Милан Тодоровић, Наша економска политика, I : економски проблеми предратне Србије, Београд, 1925. IV. 5. Светски рат
иуједињење Југословена (1914-1918) Извори Војислав Богићевић, Млада Босна. Писма и прилози, Свјетлост, Сарајево, 1954- Војислав Богићевић, Сарајевски атентат, Сарајево, 1954. Documents relatifs aux violations des conventions de la Haye et du Droit international en général de 1913-1918 par les
Bulgares en Serbie occupée, I-III, Paris, 1919. William A. Drayton, Report on Bulgarian Atrocities in Serbia, New York. Велики рат Србије за ослобођење иуједињење Срба, Хрвата и Словенаца, Бео град, 1924. ДрагославЈанковић, Богдан Кризман, Грађа о стварању јуГословенске државе, I-II, Београд, 1964.
Богдан Кризман, „Извештаји Душана Т. Симовића делегата српске врховне команде код владе народног вијећа
СХС”, Хисторијски зборник 8 (1955), 123-132. Анте Мандић, Фрагменти за хисторију уједињења, Загреб, 1956. Српска плава кѣта, Ниш, 1914. Владимир Ђоровић, Млада Босна, Сарајево, 1954. Драгован Шепић, „Из коренспонденције Франа Супила” Архивски вијесник i (1959)» 251-2.90. Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1914-1920, прир. Фердо Шишић, Загреб, 1920. Литература Лујо Бакотић, Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења, Београд, 1939Владимир Белић, Ратови српског народа у XIX и XX веку (1788-1918), Бео град, 1937.
43 6 Срђан Будисављевић, Сшварање државе Срба, Хрваша u Словенаца, Загреб, 1958. Операције црноїорасе војске у првом светском рату, прир. Велимир Терзић и други, Београд, 1954. Богумил Вошњак, У борби за уједињену народну државу : утисци u опажања из доба светско!рата и стварања наше државе,
Београд, 1928. Димитрине Вујовић, Уједињење Црне Горе и Србије, Титоград, 1962. Војислав В. Вучковић, „Дипломатска позадина уједињења Србије и Црне Горе”, }у!ословенска ревија за међународно право շ (1959), 227-261. Војислав В. Вучковић, „Из односа Србије и Југословенског одбора” Историјски часопис
12-13 (1963), 345-387· Милан П. 'ђорђевић, Србија и Ју!ословени за времерата 1914-1918, Београд, 1922. Милан Живановић, Дубровнику борби зауједињење (1908-1918), Београд, 1963. Милан Живановић, „Југословенско питање у светлости преговора за обра зоваше коалиционе владе Србије у пролеће 1918 на
Крфу”, Pag ЈАЗУ 32 (i960), 201-224. Драгослав Јанковић, „Женевска конференција о стварању југословенске заједнице 1918”, Зборник радова Института друштвених наука 5 (1963) БоривојеЈевтић, Сарајевски атентат, Сарајево, 1923. Јован М. Јовановић, Борба за народноуједињење 1903-1908,1-ІІІ, Београд,
1938. Јован М. Јовановић, Стварање заједничке државе СХС, Београд, 1930. ИлијаЈовановић, Стеван Рајковић, Вел ко Рибар, ЈуГословенски добровољачки корпусу Pyčuju (1914-1918), Београд, 1954. Хамдија Капиџић, „Аустро-утарска политика у Босни и Херцеговини и југословенско питаше за време Првог
свјетског рата”, Годишњак Историјско!друштва БиХ 9 (1957), 7՜55· Богдан Кризман, „Женевска конференција о југословенском
уједињењу”, Историјски їласник 1-2 (1958), 3-32. Богдан Кризман, „Стварање југословенске државе”, Историјски преїлед 3-4 (1958), 167-215. Л убо Леонтић, „О Јутословенском одбору у Лондону”, Старше ЈАЗУ 50 (i960) Милан Марјановић, Лондонскиуїовор од 191s їодине : прило! повијести борбе за Јадран 1914-1917, Загреб, i960. Лазар Марковић, „Женевска конференција и питање државног j единства”, Нови живот շ (1919) Коста Милутиновић, „Војводина и стварање Јутославије” Хисторијски пре їлед 3֊4 (1961), 200-216. Милан Недић, Српска војска u солунска офанзива, Београд, 1932. Боривоје Нешковић, Истина о солунском процесу, Београд, 1953. Партиципатор (=Момчило Нинчић), Крфска конференција, Београд, 1929. Милада Паулова, ]у!ославенски одбор, Загреб, 1923. Миливоје Перовић, Топлинкиустанак, Београд, 1959. Петар Пешић, Солунски фронт, Београд, 1921.
437 Raymond Poincaré, Au service de la France, vol. X : Victoire et armistice : 1918, Paris, 19ՅՅ. Напор Боене и Херцеїовине за ослобођење u уједињење, прир. Перо Слијепче- вић, Владимир Ћоровић, Васиљ Поповић, Ристо Јеремић, Сарајево, 1929. Costa Stoyanovitch, La Serbie et la liquidation de guerre,
Genève, 1919. Никола Стојановић, ЈуГослоеенски одбор, Загреб, 1927. Бернард Стули, Устанак морнарауБоки Которској і֊з фебруара 1918, Сплит, 1959· Јован ТомиՆ, Јушлавија у емтрацији, Београд, 1921. Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустро-Уїарске у го. веку, Бео град, 1936. Богумил Храбак,
„Учешће становништва Србије у протеривању окупатора октобра 1918. године”, Историјски їласник 3-4 (1958), 25-50. Baca Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији у XIX веку, Београд, 1958. Фердо Чулиновић, ЈуГославија између два рата, І-ІІ, Загреб, 1961. Драгован Шепић, „Српска влада и почеци
Југословенског одбора” Хисторијски зборник 13 (i960), 1-45. Драгован Шепић, Супило дипломат, Загреб, 1961. Драгован Шепић, „Трумбићев Дневник’”, Историјски преїлед г (1959) Општи прегледи на страним језицима Alphonse L. J. Baime, La Principauté de Serbie, Paris, 1880. Madelaine de Benoit- Sigoyer,
La patrie serbe, Paris, 1919. Franz Adolf Behrnauer, Quellen für serbische Geschichte, I, Wien, 1851. Victor Berard, La Serbie et son histoire, Paris, 1923. Emile de Borgehgrave, La Serbie administrative, économique et commerciale, Bruxelles, 1883. S. G. Bulfinch, ”Serbia in 1804-1868”, Christian
Examiner, September 1868. Ludwik Szafraniec Bystrzonowski, Sur la Serbie dans ses rapports européens, avec
la question d’Orient, Paris, 1845. Camillo Morgan, Serbien und Montenegro : Geschildert nach Eindrückenund Erleb nissen, Wien, 1902. Valentine Chirol, Serbia and the Serbs, Oxford, 1914. L. F. Church, The story of Serbia : her birth, her death, her resurrection, London, 1914. D. Collen, Serbien und die Serben, Berlin, 1865. Pierre Coquelle, Le Royaume de Serbie, Paris, 1894. Bartolomeo Silvestre Cuniberti, La Serbia e le Dinastia degli Obrenovitch (18041893), Turino, 1893. E. Davelny, La Serbie. Notes statistiques et comerciales, Bruxelles, 1907. Ernest Denis, La Grande Serbie, Paris, 1915.
438 William Denton, Servia and the Servians, London, 1862. (немачко издање : Serbien und die Serben, Berlin 1865). Српско издање : Вилијем Дентон, Србија и Срби, прир. Љубодраг П. Ристић, Београд, 2013. Georges Devas, La nouvelle Serbie, Paris, 1918. James William Gambier, Servia, London, 1878.
Spiridon Gopčević, Serbien und die Serben, Berlin, 1865. Heinrich von Filek, Das Fürstenthum Serbiens, Wien, 1869. Alexander Hilferding, Geschichte der Serben und Bulgaren, Bautzen, 1856-1864. Stephen Lazar Eugene Hreblianovitch-Lazarevitch (=Eugen Hudeček Edler von Cernucky), The Servian People :
its past glory and present destiny, 1-Й, London, 1911. Konstantin Jirecek, Geschichte der Serben, Gotha, 1918. Benjamin von Kállay, Geschichte der Serben, Budapest, 1878. Felix Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Romerzeit bis Gegenwart, I-III, Leipzig, 1909-1914. Владимир
Васильевич Качановский, История Сербии в половине XIV века до конца XV века, Киев, 1899. Wilhelm Kohn, Serbien in Geo-Ethnografisch-Administrativ-Volkswirtschaftlich, Sémiin, 1894. Joseph Mallat, La Serbie contemporaine : études, enquêtes, statistiques, I-II, Paris, 1902. Elodie Lawton Mijatovics,
The history of modem Serbia, London, 1872. Chedo Mijatovich, Serbia and the Servians, London, 1908. P. H. Овсяный, Сербия и Сербы, Петроград, 1898. Vojislav Maksim Petrowitch, Serbia, herpeople, history and aspirations, London, 1915. Владимир Иванович Пичета, Сербия, Санкт-Петербург, 1917. А. Л.
Погодин, История Сербии, Петроград, 1910. F. Račić, Royaume de Serbie, London, 1901. Gustav Rasch, Der
Leuchtthurm des Ostens. Serbien und die Serben, Prag, 1875. Joseph Reinach, La Serbie et le Monténégro, Paris, 1876. Giorgio Scarabicchi, La Serbia antica e moderna, Siena, 1887. William Joseph Showalter, ”The Kingdom of Serbia”, The National Geographic Magazine 27, April 1915. Čeněk Slepánek, Srbsko odprvého povstání 1804 do dnešní doby. Českem Brode, 1914. Harold Temperley, History of Serbia, London, 1917. A. Tuma, Serbia, Hanover, 1894. Herbert Vivian, Serbia. The poor man’s Paradise, London, 1897. L. F. Waring, Serbia, London, 1917. E. E. Water, Serbia’s History, Manchester, 1876. Adolf von Westarp, Serbien, Berlin, 1918. Одабрана литература на страним језицима Olive М. Aldridge, The retreat from Serbia through Montenegro and Albania, London, 1916. Alice and Claude Askew, The stricken Land. Serbia as I saw it, London, 1916.
439 H. Baily, Les victoires Serbes. Bregalnitza. L’ epopee Serbe, Paris, 1919. Henry Barby, Lepopée Serbe. L'agonie d’un peuple, Paris, 1916. Henry Barby, Avec l’armée Serbe de l'ultimatum autrichien à l’invasion de Serbie, Paris, 1918. Hugo von Bilmer-Waisselm, Der bulgarisch-serbische Krieg 1885, Wien, 1886. Phillip Franz Bresnitz von Sydačoff, Die Geschichte Serbiens vom Jahre 1868 bis auf den heutigen Tag unter der Königen Milan und Alexander, Politisch -feulletonistische Aufzeichnungen 1889-1899,1-III, Berlin, 1895-1898. H. Bothmer, Serbien unter König Peter I, Berlin, 1906. Jean Leopold Émile Bujac, L’héroique Serbie, Paris, 1917. Georges Castellan, La Serbie à l'époque du prince Miloš, Paris, 1966. Yvonne Castellan, La culture serbe au seuil de l'indépendance 1800-1840, Paris, 1967. René Chambry, La barrière serbe, Amsterdam, 1920. Cholet de, Etude sur la guerre bulgaro-serbe, Paris, 1891. Barthélemy-Sylvestre Cunibert, Essai historique sur les révolutions et l’indépendance de la Serbie depuis 1804 jusqu a 1850, I-II, Leipzig, 1850. Jovan Cvijić, L’Annexion de Bosnie et la question Serbe, Paris, 1909. Louis Marie Joseph Ripert d'Alauzier, Un drame historique - la resurrection de l’armée serbe, Albanie-Corfou 1915-1916, Paris, 1923. Elen Olivers Davies, Afarmer in Servia, London, 1916. Desmazes, Branko N. Naoumovitch, Les Victoires serbes en 1914, Paris, 1928. Vladan Djordjević, La Serbie au Congrès de Berlin, Paris, 1891. E. B. Downer, The Highway ofDeath, Philadelphia, 1916. Guerre de la Serbie contre la Turquie, Etat-Major Général de ľ Armée Serbe, Paris, 1879.
Camille Auguste Anatole Ferri-Pisani, La drame Serbe, octobre 1915-mars 1916, Paris, 1916. Arnaldo Fraccaroli, La Serbia : nella sua terza guerra, Milano, 1915. Vladan Georgevitch, Die Serbische Frage, Stuttgart, 1909. Vladan Georgevitch, Das Ende der Obrenovitch, Leipzig, 1905. Spiridon Gopčević, Russland und Serbien von 1804-1915, München, 1915. Gaston Gravier, Les frontières historiques de la Serbie, Paris, 1920. Angelo de Gubematis, La Serbie et les Serbes. Lectures et impressions, Florence, 1877. Laszlo Hadrovics, Le peuple serbe et son église sous la domination turque, BudapestParis, 1947. Joel Martin Halpern, A Serbian Village, New York, 1958. Betita Haring, Royal Purple. The story of Alexander and Draga of Serbia, India napolis, 1935. Émile Haumant, Karageorges, son armée, ses adversaires, Paris, 1916. Ernst C. Helmreich, The Diplomacy ofthe Balkan Wars 1912-1913, Cambridge, 1938. Joé Hogge, La Serbie de nos jours, Bruxelles, 1900. Alcis Hudas, Die serbische-orthodoxe National Kirche, Leipzig, 1922. Charles Jelavich, Tzarist Russia and Balkan Nationalism : Russian Influence in the Internal Affairs of Bulgaria and Serbia 1879- í886, Oakland, 1958.
440 Konstantin Jireček, La civilisation Serbe au Moyen âge, Paris, 1920. Fortier Jones, With Serbia into exile, London, 1916. Nicolae Iorga, Relations entre Serbes et Roumains : Communication faite le 10 no vembre à l'Académie royale serbe, Bucarest, 1922. Benjamin von Kállay, Geschichte des serbischen Aufstandes (1807-1810), Wien, 1910. Felix Kanitz, Serbien. Historische-ethnographische Reisestudien aus der Jahren 18391868, Leipzig, 1838. Johann Langer, „Serbien unter der kaiserlichen Regierung 1717-1739”, Mittheilun gen des k. k. Kriegsarchivs 3 (1889), 220-221. Charles Loiseau, Le Balkan Slave et la Crise Autrichienne, Paris, 1898. Leopold Mandl, Die Habsburger und die Serbische Frage, Wien, 1918. Lazar Markovitch, La Serbie et l'Europe 1914-1918, Genève 1920, (енглеско издање : Serbia and Europe 1914-1920, New York, 1921) E. Markovitch, Letter upon the position and grievances of the Principality of Serbia, London 1863. Albert Mousset, De l'annexion de la Bosnie-Herzegovine à l'attentat de Sarajevo, Paris, 1930. Jean Mousset, La Serbie et son église (1830-1904), Paris, 1938. Stojan Novakovitch, Die Wiedergeburt des Serbischen Staates (1804-1813), Sarajevo, 1912. Andrew Archibald Paton, Servia, the youngest member of the Europeanfamily, Lon don, 1845. Jivoin Peritch, Le traité de Berlin et la question de la nationalité par rapport à la Principauté de Serbie, Paris, 1900. Michael Boro Petrovich, ”The Rise of Modern Serbian Historiography”, Journal of Central European Affairs 16 (1956) Emile Picot, Les Serbes de Hongrie. Leur histoire, leur privilèges, leur église, leur
état politique et social, Prague et Paris, 1873-1874. Paul Anton Possart, Das Fürstenthum Serbien, seine Bewohner, deren Sitten und Ge bräuche, Darmstadt, 1837. Crawford Price, Serbia's part in the war, London, 1918. Stojan Protić, ”The Secret Treaty between Servia and Austria-Hungary”, Fort nightly Review, May 1909. Yovan Radonitch, Histoire des Serbes de Hongrie, Paris, 1919. Helen Leah Reed, Serbia : a sketch, Boston, 1917. Leopold von Ranke, Die Serbische Revolution, (прво издање), Hamburg, 1829; (друго издање) Darmstadt, 1897; (енглеско издање), lhe History of Serbia and the Serbian Revolution, (прво издање), London, 1853; (друго издање), London, 1874; (руско издање), История Сербии по сербским источникам, Москва, 1876. Radoslav Radić, Die Serben in Ungarn, Göttingen, 1875. Rudolphe Archibald Reiss, The kingdom of Serbia. Infringements of the rules and laws ofwar committed by the Austro-Bulgaro-Germans, London, 1920.
441 W. Richter, Serbiens Zustande unter dem Fürsten Milosch bis zu dessen Regierungs- Entsa gung im Jahre 1839, Leipzig, 1840. Bernadotte E. Schmitt, The annexion ofBosnia 1908-1909, Cambridge, 1937. Johann Heinrich Schwicker, Politische Geschichte Der Serben in Ungarn, Budapest, 1880. Pierre-Augustin Chaboseau, Milenko R. Vesnic, Les Serbes et leur épopée nationale, Paris, 1920. Gordon Gordon-Smith, Through the Serbian Campaign : The Great Retreat of the Serbian Army, London, 1916. M J. Spalaikovitch, La Bosnie et l’Herzégovine : étude d'histoire diplomatique et de droit international, Paris, 1899. Monica M. Stanley, My Diary in Serbia, London, 1915. Alfred Stead, Servia by the Servians, London, 1909. Mabel Annie Stobart, Theflamming sword in Serbia, London, 1916. Traían Stoianovich, ”The Pattern of Serbian Intellectual Evolution, 1830-1880” Comparative Studies in Society and History 1-3 (1959), 242-272. Costa Stoyanovitch, La Serbie et la liquidation de la guerre européenne, Genève, 1929. Costa Stoyanovitch, L’Etat economique de la Serbie depuis l’occupation de la Bosnie Herzégovine jusqu'à l'annexion (1878-1908), Beograde, 1909. Costa Stoyanovitch, Economie Problems of Serbia, Paris, 1919. Nikola Stoyanovitch, La Serbie d’hier et de demain, Paris, 1919. Saint-René Taillandier, La Serbie : Kara-George et Milosch, Paris, 1872. Ludwig von Thallôczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München und Leipzig, 1914. Abdolonyme Ubicini, Les Serbes de Turquie : études historiques, statistiques et po litiques sur la principauté de Serbie, le Montenegro et
les pays Serbes adjacents, Paris, 1865. David Urquhart, Afragment of the history of Serbia, London, 1843. Milenko Voukitchevitch, Monographie du roi Pierre, Belgrade, 1921. Nikolaj Velimirovic, Religion and Nationality in Serbia, London, 1915-1916. Milenko R. Vesnitch, La Serbie à travers la grande guerre, Paris, 1920. Herbert Vivian, The Serbian Tragedy with some impressions ofMacedonia, London, 1904. Wayne S. Vucinich, Serbia between East and West. The Events of 1903-1908, Stan ford, 1954. Hermann Wendel, Bismarck und Serbien im Jahre 1866, Berlin, 1927. Grégoire Yakchitch, L’Europe et la Résurection de la Serbie 1804-1834, Paris, 1907. Milorade Zébitch, La Serbie agricole et sa démocratie, Paris, 1917. Србија и Јужни Словени История Югославии, I-II, ред. Ю. В. Бромлея и др., Москва, 1963. А. Arnautović, De la Serbie à la Yougoslavie : notes documents, Paris, 1919. Pierre-Augustin Chaboseau, Les Serbes, Croates et Slovenes, Paris, 1919.
442· Gordon Gordon-Smith, From Serbia to Yugoslavia, New York, 1920. Ludwig Gumplowics, Chorwaci et Serbowie, Warszawa, 1902. Ludwig Gumplowics, Le origini storiche dei Serbi e dei Croati, Roma, 1902. Emile Haumant, Laformation de la Yougoslavie, Paris, 1930. Milovan Jankovič, Jevrem Grujič, Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, aperçu de leur vie historique, politique et sociale, Paris, 1853. Robert J. Kerner, Yugoslav Movement, Cambridge, 1918. Z. Kostelski, lhe Yugoslavs : the history of the Yugoslavs and their states to the creation of Yugoslavia, New York, 1952. Pierre Lanux, La Yougoslavie, la France, et les Serbes, Paris, 1916. Louis Leger, Les Slaves du Sud et leur civilisation, Paris, 1869. Louis Leger, Serbes, Croates et Bulgares. Etudes historiques, politiques et littéraires, Paris, 1913· Gilbert Maur, Die Jugoslawen einst und jetzt, I-II, Leipzig, 1936. Albert Mousset, Le Royaume des Serbes, Croates et Slovènes, Paris, 1921. Johann Ferdinand Neigebaur, Die Südslaven und deren länder in Beziehung auf Ge schichte, Kultur und Verfassung, Leipzig, 1851. Јуриј Александрович Писарев, Освободитељное движение југославских народов австро венїрии 1905-1914, Москва, 1962. Robert William Seton Watson, The Emancipation of South-Eastern Europe, London, 1912. Robert William Seton Watson, The Southern Slav Question and the Habsburg Monar chy, London, 1911. Stanoje Stanojevitch, Histoire nationale succincte des Serbes, des Croates et des Slovènes, Paris, 1921. A. H. E. Taylor, Thefuture of the Southern Slavs, London, 1917. Z. Toniteli, Laformation
de la Yougoslavie, Paris, 1927. Bogumil Vošnjak, Les origines du Royaume des Serbes, Croates et Slovènes, Paris, 1920. Hermann Wendel, Der Kampf der Südslawen um Freiheit und Einheit, Frankfurt am Main, 1925. Општа референтна литература Ivan Avakumović, ”Literature on the First Serbian Insurrection (1804-1813)”, Journal of Central European Affairs 13 (1953), 256-260. Voyages and travels in the Near East during the 19th Century, com. by Shirley Howard Weber, Princeton, 1952. Ivan Ivanitch, The English, French and German bibliographies concerning Serbia and the Serbs, London, 1907. Војислав Јовановић, „Енглеска библиографија о Неточном питању у Европи”, Смоменик СКА 48 (1908) Zoran Konstantinović, Deutsche Reisebeschreibungen über Serbien und Montenegro, München, i960.
443 Стојан Новаковић, „Српска библиографија о белешкама онога што je на страним језицима о нама писано” Гласних Српскоїученої другитва гб, 27, зі, з5, 40, 41, 44, 46 (1869-1877) RistaJ. Odavitch, Essai de bibliographiefrançaise sur les Serbes, Croates et Slovènes : depuis le commencement de la guerre actuelle, Paris, 1918. Никола C. Петровић, Оглед француске библиографите о Србима и Хрватима 1544֊ îçoo, Београд, 1990. Перо Шоѣ, Оглед библиографите о Црној Гори на страним језицима, Београд 1948. Jorjo Tadic, Ten Years ofYougoslav Historiography, Beograd, 1955. Historiographie Yougoslave : 1915-196$, réd. en chefJorjo Tadič, Beograd, 1965.
Регистар географскихназива А Авала 77, 88 Акерман 96 Албанија 67, 96, ւշհ֊, 130, ısı, 153, 157, 159-160, 167-169, 173, 20Ć, 293,317,332-333,341-343, 355֊ 357, Збі, 363, 37°, 374, 377-383, 386,410-411,417-418,422 Алексинац 58, 98, 205, 257-258, 314, 397 Арад 419 Атина շւ, 27, 168-170, 172, 193,
202204, 2об, 220, 294-295, 297, 347, 375,387,4°7 Аустерлиц 58 Аустрија 45-48, 52, 54֊59, б2, 68-69, 7i, 74,7б-77, 8о, 82,85, 88,95, юі, 110-113, US, 118, 120, 122-125, 127-135, 140-142, 147-152, 155156, 163-164, 173, 177, 183, 185, 188, 191-192, 202, 206, 208-209, 211-212, 214, 219, 223, 24s,
248249, 259-261, 264, 277, 280, 283285, 287, 291, 299-300, 302, 307, 322, 332-ЗЗЗ, 343, З48, 355,382, 387,420-421 Аустро-Угарска (Двојна монархија; вид. Хабзбуршка монархија), 17, 19, 20, 28, 35, 162, 191, 201, 203, 205, 209, 211-214, 216-217, 222223, 243-250, 255, 260, 267, 271, 276, 283-284, 286,
288-289, 291, 312-313, 31Տ֊317, З22-32З, 328, 330-339, 341-342, 344-353, 355- 356, 358-359, З61-367, 369-370, 373-383, 385-388, 393-396, 4°3֊ 405,407,409,413-416,420-424 Африка 154 Б Балканско полуострво 11-12, 17-18, 2і, 23, 2б, 33, Зб, 41-42, 45-46, 52, 56-57, бо-ći, 63,65-66,8о, 91-92, 122, 125,
131-132, 145, 149-154, 156, 158-160, 163-164, 166-168, 170-171, 174, 176-178, 183-185, 191-193, 207-208, 211-214, 216, 222-223, 243-244, 247-248, 261, 264-265, 271, 283, 286, 289-291, 300, 302, 317, 332-333, 335-336, 338-339, З41-З42, 345-347, 350, 355-359, 361-362, 369-372, 374, 375-378, 385, 393,
410, 412, 418, 422-424 Балкан, планина 205 Балтичкоморе 155 Банат 42,45,48, 65,128 Банија 42 Бања 241
БањаЛука401,419 Баргіз, 381 Барања 128 Бачка42,48,128, ւ6ւ Бела Црква 65 Бела Паланка 211 Белгија 24s, 314, 350-351, 393,4°Տ Београд 12-15, 19, 21-22, 24, 27-28, 32, 44, 4б-47, 52-54, 5б, 59, 62-63,
4б5 66, 68-69, 71-71) 75) 77-78, 8ı, 84, 88-90, 92, 94, 97, 100, 104, 126, 129, 151, 156, 162, 174, 211, 220, 344, 350, 355, 374, 379, 388, 404 Берат ı68 Берковница 130 Берлин 132, շօ8, 214, 245, 316, 388 Бесарабија 83, 91, 213 Беч 20, շ6, 45, 55, 57, 67-68, 83-85, ιοί, 104-105, 127-129, 131-132,
152, 161, 171, 191, 209, 217, 219, 223, 231-232, 244, 246, 248, 254, 256, 261, 271, 287, 291, 320-321, 32З, 315, 317, 330-333, 335֊337, 339-340, 341, 346, 349-350, 354, 360, 363-364, 370-37Ն 385, 388-389 Бечкерек 128, 162 Бијело Пол е 63 Битол, 168, 173, 278-282, 285, 328, 341, 361, 391, 395-396
Бихаћ 403 Блиски исток 41, 394 Бобовиште շօ8 Бојана 342 Бока Которска 48, 57, 64, 164, 202, 170, 340,403 Бољевац 241 Босанска Крајина 65-66 Босна и Херцеговина 27, 43-45, 53՜ 54, S8, 63-65, 67, 71, 91, 9б, 98, 122, 124-125, 130, 150-157, 160161, 164-165, 168, 171-173, 177, 182-185, I9i֊i93, I99֊ii4,
ИЗ, 227-228, 231, 233, 243-244, 261, 270-275, 303, 306, 316, 324-326, 328, 33Ć-337, 339-341, 345-348, 350-351, 353, 355, 366, 369, 383387, 390, 395, 399, 403-407 Босфор 84,113, 354 Брегалница 357, 368 Брно 83 Бугарска 35, 41, 6η, 9і֊93, 95, и6, 129-130, 145, 153-154, Ι57֊ΐ59, 167-168, 173, 175,
юз-206, 209, 211-213, ИЗ, 227-228, 234, 243՜ 250, 2Ő7, 274-276, 278-281, 284շ8տ, 298, Зої, 303, 306-308, 316, 318, 327-ՅՅՅ, 334, 337, 34Ն 348, 350, 353-359, 361, 363, 366-368, 370-372, 391-394, 402, 404 Будим (Будимпешта) 48,104, 324 Буковина 92 Букурешт 56, 61, 69, 93, 157-159, 173֊ 175, 204, 248,
269, 367-368, 396 Бухлау 346 В Балона 341, 363, 395 Ваљево 77, 134, 153, 390 Вардар (Вардарска долина) 41,
212, 227, 243, 254, 275, 326, 354, 357-358, 367-368, 394 Вардиште 340 Варна 334, 349 Велес ı68, 173, m, 279, 281, 285, 357, 392 Велика Морава 392 Венеција 150 Веслау 171 Видин 47, 53, 6ι, 63, 71, 130, 177, 173, 339, 328, 211, 247 Видо 395 Византијско царство 41,166-167 Вишеград 390 Влашка 48, 6ι, 70, 83, 91, 93՜96, И5, 131, 183 Војводина48, 65,78-79,104,127-129, 153, 161-163, 203, 220-221, 233, 272, 303, Зі6, 328,404 Врање 193, 211, 213, 328, 383 Вреоци 85 Вршац 128, 162 Вучји дол 205 Г Гњилане 211 Горица i68 Гостивар 370 Грахово (пол е) 164 Грац 83, 385 Грделичка клисура 213 Гружа 87 A Далеки исток 132, 316, 326 Далмација 42-4З, 48, Ѕб, 69, 130, 150, 152-154, 156-157, 162, 201-202, 271-272, 323, З28, 347, 369-370, 382,393,397,404
466 Дарданелл 99» 359, 391 Дебар ги, շ79, շ8ւ, 370 Делиград S 8-5 9, 64-65, 68 Демир Капиj а 168 Демир Хисар 66 Дњестар 70, 83 Добруџа 213 Додеканези 359 Драгоман 247 Драма 392, 396, Драч і68, 341, 363, 395 Дрим 173, an, 342, Зб5, 37° Дрина 42, 58, 63, 68, 87, 104, 201, 390, 394 Дубал, 88 Дунав
41-43, 48, 54, 5 8, 60-61, 64, 66-69, 71, 83, 93-94, 128, 140, 177, 209, 217, 227, 296, Зої, 319, 334, 341-342, 349, 363, 375-376, 392, 394,404 Ђ Тјаковица 362, 365 Траково 156 Тјердап 192, 296 І)унис 205, 207 Т)урђево 69 Е Европа 12, 20, 38, 41-42, 46, 51-52, 83, 91, 101-102, 104-105, по, 121-122,
125, 135, 140, 142-14З, 145-146, 149, löi, 183, 185, 191, 194, 213, 222, 224, 256, 267, 270, 275, 296, Зої, 308, 314, 317, 326, 329-330, 334, 340, 343-344, 346347, 351, 355, 361, 363, 375, 378, 399,4о8 ErejcKO море 227, 325, 327, 34°, 366 Египат 47, 98, 334, 340 Елба 84, 91 Елбасан 168 Енглеска 63,
84, 111-113, 123-124, 131, 163, 169, 176-177, 208, 212, 229, 245, 274, 285, З15-318, 321, 332, 334, 342, 347-348, 377, 388389, 399 Енос 366 Епир 153, 169-173, 213, 246, 286, 341, Збі Ердел.82,173 Ж Женева 161, 181, 400,405 З Загреб 129, 135, 156, 220, 271-272, 324, 347, 350, 369, 385,404-405 Зајача
298 Зајечар 205 Западна Морава 389 Засавица η і Земун 49, 53, 55, S9֊6o, 72, 85, 115, 117, 242 Зета 164 И Ибар4і Иванка 182 Иванковац 54 Индија 227, 340 Истра 56, 157, 393,404 Италија 57, 122, 127, 154, 183-184, 191, 301, 317, 328, 330, 348, 354-356, 363, 397- 398,404,4о8 Ихтиман 247 147, շշշ, 334,
371, J 149-152, 227, 229, 340-342, 393, 395, Јабланица 211 Јагодина 64, շ 18 Јадар 98 Јадранско море 17,
41, 6ι, 125, 155, 227, 301, 305, 319, 341-342, 345֊ 34б, 354, 358, 362, 366, 393, 395, 398- 399,403 Јањина 169, 362, 364-365 Јашибз Једрене 96, 362, 366, 368 Јелица 88 Јуденбург 83 К Кавала 367-368, 392, 39б Кајмакчалан 396 Каменица 63-64 Канлиџа 177 Карановац (Крал ево) 54 Качаник 394 Кварнерска острва 393 Кикинда162
4б7 Кипар 154 Кирк Килиса 362 Кичево 357 Кладово 6 і Књажевац 205, 208, 241 Козара 66 Колубара 85, 390 Корушка 157,405 Косаница 211 Косово (вид. Стара Србија) 44, 98, ібі, ги, 2б8, 301, 316, 326-327, З19, 339-34Ն 343) 346, 361-362, 394-395 Косово поле 228, 339 Косовска Митровица з з 9, з η і Котор
403 Кочане 360, 368, 392 Крагујевац 70, 96, 98, 103-104, но, 116-117, m, 165, 177, 203, 210, 215, 220, 294 Крањска 157 Кратово 168,357-358 Крива Паланка 357-359) 366, 392 Крит 154,169-170,176-177,183-184, շօ6, 246, 267, 285-286, 331, 359, З66, 396,406 Крушевац 58, 98, і ю, 241, 258 Крушево 279, 281,
326 КрФ 154) 395) 399-401) 405 Куманово 214, 341, 361-362 Куршумлија 402 Л Лапово 357 Лариса 341 Лесковац 298, 328, 376 Ливадија 192 Лика 42 Лим 206 Лозница 68, 71) 134 Лом 247 Лом Паланка 130 Лондон iso, 192, 342, 363-366, 370, 391,393,398, Луцерн 360 Л, Л еш 362, 395 Л иг 390 М Мадрид 151 Мађарска
(вид. Аустро-Угарска, Угарска) 128-129, 149-151, 31З) 315, 357, 401,406 Мајданпек 298, 381 Македонија (вид. Стара Србија) 12, її, 43, 95, 130, 153, 157-158, 167֊ 168, 171, 193, 211-213, 223, 227, 231, 243-244, 261, 267-268, 270, 273-286, 303, 306, 316-317, 323, З15-ЗЗІ) 340-341, 344-345, 354359,
Збі, 36З) 366-368, 371, 373, 387, 391-393, 401,406-407 Марибор 83 Марна 393 Мачва s 8, 88 Медитеран 91 Медова 342, 362 Међумурје 405 Мелник 279 Места 368 Мидија з 66 Мирцштег з 16, 330 Митилена 396 Мишар 58-59 Мојковац 395 Молдавија 48, 60-61, 83, 91, 93, 96, 13І) 18З) Морава (Моравска долина)
41,58,6364, 68, 71, 207, 212-213, И7, 175, 339, 358, 394 Морача 164, 200 Mopeja 53, 92, 94 Мостар 27, 154,
304, 314, З8ѕ, 4°3 Мучањ 85 H Напуљ 150 Нафплион 150 НевеСИЊе 200 Неврокоп 66, 279 Неготин 61, 71 Нежидер 402 Немачка 121-122, 127, 134-135, 14114I) 155, 163, 165, 191, 201, 216, շշշ, 227-228, 251, 299, 301, 316317, 319, 331, ззѕ, 345, 348, 35035Ն 354, 388-389, 391-393,408 Нитрита 367
468 Никшић 200, 213 Ница401 Ниш 14, 44, 54, 58-59, 6з, 68, η\, 193, 204-205, 210-212, 250, 294, 305, 314, 32.8, 342, 37б, 389, 394, 397֊ 398, 402,404 Нови Пазар 28, 362 Нови Сад 27, 83, 157, 162, 219-221, 382,385,404,408 О Овче поле 344, 357-358 Одеса 91, 349 Олимп 66-67 Орашац 52 Оршава 112
Османско царство 46-47, 52, 69, 79, 125, 167, 208, 287, 326, 343-344, 360 Островско језеро 396 Охридско језеро 66, ι68,193, 279, շ8ւ, 358-359, 366, 370, 392 Π Палеж 88 Париз 62, 83, 123, 127, 131-131, 05՜ 136, 150, 153, 163, 168-169, 188, 2.39, 320, 333, 335, 342.-343, 347, 357, 39։ Перси) ски залив
316 Петроград 56, 69, in, 158, 171, 207, 209, 245, 264, 354-355, 368, 391 Пећ շ8, з6і Пећани 53 Пешта45, 104, 129, i6i, 187, 191, 209, 219, 223, 267, 271, 323-324 Пива 41 Пијемонт 347 Пирот 193, 211, 247-248 Плевна 205, 207, 209-210 Плешевиц 71 Пловдив 244-245, 248 Подгорица 164, 200, 213,404
Подриње 77, 134 Пожаревац 46-47, 52, 64, 88, 219 Пожун 57 Пол ска и6,122,129,150, 154, 183 Поморавље 73 Пореч 58, 257 Посавина 85 Праг 272, 385 Превеза 150 Прекомурје 405 Призрен 27-28, i6i, 278-279, 281282, 361-363 Прилеп i68, 279, 281, 357 Приштина 278, 282, 361 Прокупље 52,402 Пруска
152,177,183,191 Пула 403 Пуста река 402 P Радовић i68 Радовиште շ 81 Ражањ 58, 98 Разлог 168 Рајхштат 205-206 Рашка (Стара Рашка, Новопазарски санцак) 27,41,44,63,204,211,213, 228, 232, 325 Ребељ 298 Ресава 77 Ријека 150, 324,404 Рим 327, 397-398, 400 Родопи 66, 357, 359 Родос 359 Рудник 77, 88
Румелија 71, 157, 2о6, 211, 213, 244245, 247-248, 276, 280, 327 Румунија 149, 158, ібо, 164, 168-169, 172-175, 183-185, 204,
2օ6, 209, 213, 243, 175, 184, зої, 308, 316, 331, 336, 341, 355, 359, 367-368, 37Ն396 Рупел 396 Русија 48, 54-58, 60-63, 67-71, 7374, 77, 8о, 84, 90, 92.-94, 96-100, 109-116, 123-132, 137, 145, 147, 152-153, 155, 157-158, 163-164, 167, 169, 173, 177, 181, 191-192, 194-196, 201, 203, 208-214, 219, 223, 228, 231, 234, 238, 243-245, 247, 249-251, 255, 260-262, 268271, 273, 279-280, 283-287, 291, 299, 306-307, 316-317, 326, 330, 334, 341-З41, 346-348, 350, 353֊ 354, 356-357, 360-365, 367-368, 388-389, 398,403 Рушчукб7
469 c Сава 41-43, 48, 54, 6г, 64, 6η, ηη, 8ı, 128, 134, 177, ЗбЗ, 389-390, 394, 404 Садова 151 Санта Барбара 22 Санџак 63, 6$, 201, зі6, 326, 339֊34Ն 346-347, 354, Збі, 395 Сарајево 27,49, 64, і54, 271, 304, 324, 340, 351, 363, 382, 384-388, 403 Сарантапорос 362 Сардинија 129,131 Севастопол, 132
Селфиџа 362 Сентандреја lói Сентомаш (Србобран) 128 Серез 66, 392, 396 Сирое 193 Ситница 342 Сицилија 150 Сјеница 63 Скадар 362, 340, 365, 395 Скопље 14, 27-28, 44, 193, 211, 214, 275, 278-282, 284, 327, 344, 357, 361-362, 371, 373, 394,404 Славонија 42-4З, 45, i53֊iS4, 156157, 271,404 Сливница 247
Слобозија 61-62 Словенија 328, 355,403-404 Смедерево 52,57,59, 67,117,177,181, 219,376 Соко 54, 59, 177 Сокобања 64 Солун 21, 173, 207, 214, 223, 227, 255, 278, 281-282, 316, 329, 334, 339340, 344, 349, 355, 362-363, 366Зб8, 371, 375-376, 390, 394֊39б, 398-399,401 Софија 67,130, 211, 243, 247, 280,
284, 340, 356-359, 367-368, 370, 392 Сплит 385-386 Средоземл е (Медитеран) 227, 274, ՅՅՆ334 Средоземно море 227, 334 Срем 42, 45, 48, 6ѕ, 128, 157, 161, 271, 390 Сремска Митровица 16, ηη Сремски Карловци 127-128 Стара Србија 27, 153, 157, 206, շււ212, շ68, 278, 282, ļz6, 328-329, 340-341,345,354,383
Стари Влах 58, 98 Струга 281, 358, 366, 370 Струма 359 Струмица 368 Сувобор 390 Суви дол 63 Суец 296 Суторина շօշ Т Таково 87 Тара 41 Темишвар 347 Тесалија 153, 168-169, 171-173, 206, 213 Тилзит 6 ı Тимок 204-205, 243, 342 Тител 128 Топлица 211, 342,402 Топола 52, 210 Торино 150 Травник 98 Тракија
41, 153, 158, ιό8, 345, збі363, 367-368 Трансилванија 92 Требиње 385 Триполие 154 Трет 45, 65, 67 Тршић
104 Тузла 385 Турска (Турско царство; вид. Осман ско царство) 28, 45-46, 49, 52-53, 56-58, бо—61, 63, 67-69, 74, 85, 91, 93, 95-98, ні, 113-114, 117, 123126, 129-131, НО, 147, 149-156, 158, 160-162, 164-176, 183-185, 191-192, 200-210, 212-214, 216֊ 217, 223-224, 228-229, 244-246, 248, 268, 273-276, 278-282, 285286, 314, 318-319, 323, 326-329, ЗЗ1-ЗЗ2, 334, 342-343, 345-350, 353-362,364-367, 372, 391-392, 406-407 Ћ Ћуприја 54, 71, 89, 139 Ђустендил 341, 361
47° У Увац 339-340 Угарска (вид. Аустр о -Угар ска, Мађарска) 42-43, 45, 55, 62, 67, 104, 114, 127,134,140,156,171, 182, 216 Ужице 54, 59, 177, 34° Улцшь 213 Уна 200 Ф Ференцварош 216 Фетислам 177 Фиренца 151 Флорина 362 Француска 14, 56, 62, 67-68, 110-іи, 114, 121, 123-124, 129-131, 135, 137, 147,
149-150, 154-155, 160- 161, 163-164, 166, 177, 183, 212, 220, 246, 274, 284, 299, 301, 316317, 319-320, 328, 334, 337, 342, 347-348, 355, 357, 389 Фридландбі Фундина 205 X Хабзбуршка монархија (вид. Аустрија, Аустро-Угарска) 118, 129, 149, 155-156, 183, 20б, 2і6, 223, 227՜ 228, 231, 233, 244, 255,
2Ö1, 271, ЗОЇ, Зі6, 325, 350-351, 366, 369, 385, 397, 399, 4°4, 4°7֊408 Харков 56 Хиос 396 Холандија 317 Хотим 83 Хрватска 43, 122, 124, 126-127, 145, 150, 152, 153, 156-157, іб2, 233, 271-272, 303, 323-З25, 328, 355, 403-404,406 Ц Цариброд 247, 368 Цариград 53-59, 6ı, 70, 72, 79, 89-91, 93-94,
9б-97, і oo, 111, 113, 116, 123, 137, 158-159, 166-167, 169- 171, 174, 176-177, 178, 201, 206, 209, 214, 245-246, 278-280, 282, 284, 317, З24, 340, 343-344, 350, 355-357, 361-362, 364, 366, 371 Целовац 83 Цер 390 Цетиње 27, 165, 200, 202, 286, 33°, 348, 359-360, 363, 389 Црвени брег 298 Црна Гора
27-28, 44, 63-64, 122-126, 129, 144, 149, 1Տ2, 1Տ4, 157, 160, 162, 164-166, 168, 172, 174, 184185, 192, 200, 202, 204-206, 208209, 211, 213, 227-228, 243-244, 246, 286, 303, 317, Յ25, Յ28, 339, З41, Յ46, 348-350, 354-355, 359361, 365, Յ68-369, 386, 389, З91, 393, 395, 399, 4°4, 406-407 Црна река 98
Црни Дрим 370 Црноморебі, 132, 274,296,329,334 Чаталџа 362, з66 Ч Чачак 85, 88 Чегар 12 Џ Џумаја і68 Ш
Шабац 54, 58-59, 68, 72, 77, 88, 134, 177, 290, 390 Шар-планина 279, 357, 359 Швајцарска 196, 229, 334 Шерез 169 Шибеник48, 305, 386,403 Шпанија і6і, 334 Штајерска 157,405 Штајнбрух 2і6 Штип і68, 211, 281, 368, 392 Штубикбі, 66 Шумадија 44, 48, 64, 67, 73,402 Шуматовац 205-206, 208
Регистар личних имена А Авакумовић, Јован 263-264 Аксаков, Иван 152 Александар I, руски цар 6ı, 71, 83, 90 Александар И, руски цар 201, 207, 228, Александар Карађорђевић, кнез 29, 126, 132-133, 179, 181, 184, 187, 277 Александар Карађорђевић, престоло наследник и регент 25, 361, 372373, 389, 39б,
400-401,405 Александар Обреновић, крал, 254, 261, 263-269, 279-281, 285, 287291, 307 Алексић-Пејковић, Л)ил ана 30 Али-пашаЈањински 67 Алимпић, Ранко 201 Амвросије, грчки владика 281 Анастасијевић, Миша 137 Андраши, Т)ула (Јулије) 129, 155, 182, 202,213,217,339 Анђелковић, Коча 45 Антонопулос,
Михайло 169-170 Асир-паша 177 Атанацковић, Богобој 143 Б Багратион, Петар 64 Балзак, Оноре де 304 Бан, Матија 129-130,148,152-153 Баталака, Лазар Арсенијевић 153 Батенберг, Александар 243, 245, 248, 2Տ0, 283 Бекл, Хенри Томас 194, Белимарковић, Јован 263 Белић, Александар 12, 382, 398
Берхтолд,Леополд 360, 388 Бећир-паша 53 Бизмарк, Ото фон 151-152, 191, 245, 2·5ΐ Бирчанин, Илија 49 Блазнавац, Милоје Петровић 187,191 Богосавл евић, Адам 197, 233-234 Бојић, Милутин 383 Бонту, Ежен 238-239 Боцарис, Димитриос 150, 166, 168-169 Бошковић, Стојан 195 Бродел, Фернан 18 Броз,Јосип 15-16,
ı8, 23, Зі, 33, 34 Брусилов, Алексеј 398 Бутењев, Анатолиј Петрович 113 В Варешанин, Маријан 386-387 Васиљевић, Алимпије 19s Васић, Драгиша 14-15 Васић, Милан 372 Васић, Милоje 382 Вашченик, Герасим Василевич 115 Векерле, Шандор 325 Веленбург, барон 57 Велимировић, Пера 290, 336, 348 Венизелос,
Елефтериос 3 5 5, 359, 370371,391,394,396 Веселиновић,Јанко 304-305 Видаковић, Милован 104 Визнер, Фридрих фон 388 Виктор
Емануел 354 Вилсон, Видроу 399
472 Вилхелм II, немачки цар 389 Влахавас, Ентим 66 Владимиреску, Тудор 94 Војиновић, Коста 402-403 Вујић,Јоаким 104 Вулгарис, Леонидас 170, 285 Вулић, Никола 14 Вујић, Михайло 285-286, 288, 290 Вулићевић, Вујица 92 Вучић Перишић, Тома no, 112, 115117, 123, 126-127, 133-138, 148, 178 Вучинић, Раде 6η
Вучинић, Вејн (Војин) 24 Вучковић, ВојиславЈ. 18, 30 Вучо, Никола 30 Г Гаговић, Арсеније 48, 64 Гај, Лудевит 124, 126,135 Гарашанин, Илија 36, и6, 123-127, 1І9-133, 136-138, 148, 15I) 15З; 155-156, 158-160, 166-169, 171, 174-176, 182, 185, 188, 191, 196, 199-200 Гарашанин, Милутин 196, 202-204, 232,
237, 243, 245-247, 249-250, 262, 277 Гарибалди, Тјузепе 150-151, 161, 181, 184,191 Гаћиновић, Владимир 386 Герман, Михайло 93 Гешов 356-357, 3S9; Зб8 Главаш, Станоје 85 Глишић, Милован 304 Гогољ, Николај 221,304 Голуховски (Млађи), Агенор 286, 325, 332 Горчаков, Александар Михаилович 201, 209
Грабеж, Трифко 387 Греј, Едвард 364, 388 Грол, Милан 14 ГрујићЈеврем 135,138, 163, 182,195 Грујић, Радослав 14 Грујић, Сава 251, 264, 313, 318, 320, 333 Грујовић, Божа 65, 74 Гушанац, Алија 53 A Данев, Стојан 368 Давидовић, Димитрије 83,110-111 Давидовић, Љубомир 25,402 Данило Петровић, књаз 164
Даничић, ЕЈура 143 Дарвин, Чарлс 194 Делијанис, Петар 170-171 Дидић, Л убомир 241 Дизраели, Бенџамин 191 Дикенс, Чарлс 221 Доде, Алфонс 304 Димитријевић Апис, Драгутин 12, 291, 372, 387,401 Димитријевић, Сергије ЗО Дионисије (Петровић), владика 280 Добрњац, Петар 73,75, 94 Добролюбов, Николај
Александрович 194 Дојчић, Стјепан 386 Докић, Лазар 263-264 Долгоруков, Василиј Андрејевич 112 Домановић, Радоје
305 Драговић, Радован 313 Драгнић, Алекс Н. 24 Драшковић, Милорад 402 Драшковић, Милорад (Млађи) 24 Дрепер, Џон Вилијам 194 Дучић, Јован 383 Дучић, Нићифор 192, 200 Ђ Тјилас, Милован 33 1)орђе, грчкикраљ 170,172 ■ђорђевић, Владан 268, 279, 287, 304 Т)орђевић, Владимир 11,15 Тјорђевић, Димитрије 11-25, շ9՜Յշ, 34֊3б 1)орђевић, Тихомир Р. i շ Тјурић, Милан 269 Е Ерентал, Алојз Лекса фон 335, 340, 345-346, 349 Есад-паша 394 Етем-паша 137 Ж Жерајић, Богдан 386 Живановић, Јаков 113 Живковић, Љубомир 269, 324
473 Жикић, Вуча 6 s Жујовић,Јован 303, 318, 398 Жујовић, Младен i s З Заглас, Георгије 66 Заимис, Александров 281, 394 Зах, Фрања 123-124 Звјерковски, Леонар 123 Зундхаусен, Холм 34, з s И Ибрахим-паша 58-59, 88 Ивановић, Ліубомир 159,170 Ивковић, Маринко 241 Ивелић, Марко 70 Игњатијев, Николај
Павлович 158, i бо, 174, 201 Игуманов, Сима Андрејевић 13 Игњатовић,Јаков 221 ИГО, Виктор 220-221 Извољски, Александар Петрович 346, 354 Илић, Војислав 306 Илић, Данило 387 Илић,Јован 138, 143 Имсир-паша 88 Ипсиланти, Александар 66, 92-94 Исајев, Иван Иванович 61 Исмаил Кемал-беј 363 Италински,
Андреј Јаковл евич 55, 58 Ичко, Петар 59-60, 89 Ј Јакшић, Гргур 17, 29, 30 Јакшић, Туура 221, 306 Јанковић, Божа 361 Јанковић, Драгослав 30 Јанковић, Милован 135,195 Јелавић, Чарлс 30, 33 Јефтановић, Глигорије 324 Јован (Јовановић), владика 48 Јовановић, Алекса 287 Јовановић, Владимир i6i, 181, 195
Јовановић, Т)орђе 258 Јовановић Змај,Јован 221, 226 Јовановић,ЈованМ. 25 Јовановић, Слободан 12-13, i7-i9 շ5, 29-30, 32, з82 Јовановић, Стеван архимандрит 48 Јовановић-Цукић, Стојан 134 Јонеско, Раду 174 Јукић,Лука 386 К Кавур, Камило 149-150 Калај, Бењамин 191, 231-233, 272, 340,406 Калноки, Густав
245, 248 Каљевић, Л убомир 202, 204, 208 Каподистрија, Јоанис 83-84 Каравелов, Л убен 221, 283 Карађорђе, Тјорђе Петровић, вожд 12, 27-28, зо, 49; 5İ-S4; 58, 61-65, 68, 70-77, 82-83, 85, 87-88, 91-93, 99, 102-103, 117, 139, 184, 362 Карађорђевић, Т)орђе, престолона следник 336, 349, 372 Караџић,
Вук Стефановић 25, 46, 66, 78, 104-ios, 143, 165, Карић, Владимир 284 Карло I, ayстриј ски цар 404 Карло
Хоенцолерн (Карол i), румунски кнез и крал, 174, 3 іб Карсли-паша 71 Кастелан, Жорж 30 Кастелан, Ивон 30 Катарци, 'ђорђе 239, 246 Кватерник, Еуген 271 Кевенхилер, Рудолф 248 Ковачевић, Л уба 303 Ковачевић, Тома 129 Константин, грчки крал, 392, 394, 396 Константиновић, Катарина 182 Копгут, Лајош 150 Книћанин, Стеван 128 Конда 66 Кочић, Петар 384 Красник, дон Гаспар 159 Куен Хедервари, Карол 233, 272,406 Куза, Александар 173 Кулин капетан 59 Кумануди,Јован 168-169 Кумундурос, Александар 169-170,172, 203, 206 Л Лазаревић, Лаза 304 Лешјанин, Милоје 168 Лојд Џорџ, Дејвид 399 Лома, Арсеније 82
474 Лукић, Божидар 25 Л Л убибратић, Мићо շօւ M Макензен, Аугуст фон з 94 Марашли али-паша 89-90, 94, 97, юо Маринковић, Војислав402 Мариновић, Јован 129-130, 132, 195, 198 Марковић,Јеврем 210, 240 Марковић, Јелена-Илка 240 Марковић, Светозар 196-197, 200 Марковић, Сима 103 Масарик, Томаш 272
Матавуљ, Симо 305 Маури, Франц 159 Махмуд-паша Бушатлија 98 Махмуд, султан 62 Мацини, Туузепе lói, 191 Метерних, Клеменс фон ns, 146 Методије 105 Мехмед Алиј а 98 Мехмедбашић, Мухамед 386 Мијатовић, Чедомил, 196, 237, 239 Мил, Цон Стјуарт 194 Милан Обреновић, кнез, син кнеза Милоша us Милан
Обреновић, кнез и крал, 187, I92, 198, 202, 204, 206-207, 210, շշշ, 230-233, 236, 238, 240, 242252, 254-257, 259-269, 284, 287288, 291, 3°7, 314 Миланковић, Милутин 381 Милош Обреновић, кнез 29, 73, 82, 85, 87-IOO, 102-103, ІО9-ІІ9, 122, 127-128, 132-136, 138-140, 146150, 176, 178-180, 184, 186-188,
і95, 216, 219, 2·77 Михайло Обреновић, кнез 29, 36, 115-117, і2б, 148-150, 158-162, 165-168, 171, 174, 176-192, 195, 198, 200, 202-203, 2°6, 211, 219շշշ, 226, 256, 261, 27о, 277, 298 Милетић, Светозар 161-162, ւ8ւ Милић, Даница 30 Милићевић, Милан 281 Миловановић, Милија 197 Миловановић, Милован 'Ķ
19, 25,270, 276, 284, 337, 346-347, 354, 35б358, 371 Михайло (Јовановић), митрополит 238, 243 Миловановић, Младен 75 Милојевић, Милош 275 Милојковић, Радивоје 195 Милошевић, Раша 249 Милутиновић Сарајлија, Сима 104 Мингети, Марко 151 Митровић, Милорад 306 Митхад-паша 209 Михаиловић, Александар 15
Михаиловић, Драгољуб 14 Михаиловић, Стевча 201, 204 Мишић, Живојин 389,401 Молер, Петар 71,103 Монден, Иполит 18о
Мразовић, Матија 157 Муравјев, Михаил Николајевич 286 Мустафа-паша Барјактар 62 Мустије,Лионелде 153 Мутап, Лазар 82 Мушицки, Лукијан 104 Н Назос, отправник послова Грчке у Београду 246 Наполеон I, француски цар 47, 51, 55-57, бо—6ı, 65, 67-71, 75, 79, 8ı, 83-84, 90-91,122,164 Наполеон III 131, француски цар 149150, lõo Недић, Љубомир 304 Недоба, Федор Иванович 70-71 Ненадовић, Алекса 49 Ненадовић,Јаков 291 Ненадовић, Љубомир 143 Ненадовић, Матеја 49-50, 74, 83,115 Никола Петровић, кнез и крал, 165, 191, 200, շօշ, 286, 365, 370, 389, 395,400, 404 Николај I, руски цар 115 Николајевић, Светомир 265 Николић, Андра 25 Никоцарас, арматол 66 Никшић, Мелентије 83, 103 Новаковић, Стојан 16, 25, 196, 237, 2б6, 276, 284, 303, 348, 371
475 Нушић, Бранислав 384 О Обрадовић, Доситеј 65, 78 Обреновић, Анка 182 Обреновић, Драга (Машин) 269, 287, 291 Обреновић, Јеврем 1X2, 115-116, 182, 187 Обреновић,Јован 89, и6 Обреновић, А убица 112, и6 Обреновић, Милан, брат кнеза Мило ша 73, 87 Обреновић Наталиja 244, 261-263, 267, 287, 289
Олимпиос, Георгије 66, 91, 93 Омер-паша Латас 164 Орешковић, Антоније 151, 154, 156 Осман-паша 205 Oto, грчкикраљ 150, 168-169 П Павићевић, Иван 269 Павловић, Драгољуб М. 30 Павловић, Живко 14 Павловић, Пеко 201 Павловић, Стеван К. 30, 33 Пазваноглу, Осман 47, 67 Панас, Деметер 359 Пангалос, Никола
66 Пантелић, Душан 30 Панчић,Јосиф 303 Пачу, Лазар 379 Пашић, Никола i6, 36, 234-236, 241244, 247, 249-250, 260-261, 263264, 266-267, 269, շՏ4, շ88, 313, 318, 320, 324) 333; 335֊33б, 347, 354, 358, 368, 371֊373, SSS, 392, 397, 399-402, 405 Перовић, Серафим 154 Петар I Карађорђевић (Петар Мркоњић)
201, 286, 290-291, 310, 312 Петар I Петровић Његош, владика 28, 48 Петар II Петровић Његош, владика 143-144,164 Петровић, Мајкл Боро 24, 32 Петровић, Милоје 75 Петровић, Михайло 381 Петронијевић, Аврам 112-113, 115՜ 116, 123,126-127,136, 218 Петронијевић, Бранислав 12, 382 Петронијевић, Милан 171
Пећанац, Коста 402 Пироћанац, Милан 230, 232, 234, 237, 240, 244, 283-284 Писарев, Дмитриј 194 Планиншчак, Иван 386 Поенкаре, Рејмон 360, 363, 388 Поповиһ, Богдан 304, 382-383 Поповић, Васиљ 17, 29 Поповић, Јован Стерија 143 Поповић,Јустин 14 Поповић, Павле 398 Поповић, Цинцар-Јанко 66 Поповић Тјак,
Милоје 95 Поповић, Серафим 200 Поћорек, Оскар 386, 390 Прибићевић, Светозар 405 Принцип, Гаврило 386-387
Прозоровски, Александар Алексан дрович 64 Протић, Коста 262 Протић Стојан 269, 387 Прохаска, Оскар 363 Путник, Радомир 25, 389 Пфуел, пруски дипломата 151 P Раденић, Андрија 30 Радичевић, Бранко 143 Радојковић, Милета 98,110,115 Радонић, Јован 382 Радославов, Васил 392 Радуловић, Јован 200 Рајачић,Јосиф 129 Рајић, Велимир 383 Рајић, Јован 26, 40 Рајић, Танаско 88 Ракић, Милан 383 Раковски, Георги 154,157-158,169 Ранковић, Светолик 304-305 Ренијерис, Марко 166-171 Ризов, Дмитар 356-357 Рикман, П. И. ні Ристић,Јован 168-171, 174, ι88, 190192, 195, 198, 201, 204, 206, 208, 212-213, 228-230, 234, 236, 238, 251, 254, 261-263, 285
47б Родић, Гаврило (Габријел) շօշ Родофиникин, Константин 6ı, 64, 74-75 Романос, Атос 281 Руварац, Иларион 221 С Савас, хетериста 92 Савов, Михаил 368 Сазонов, Сергеј Димитријевич 364, 367-368 Самарџић, Радован 23, 24 Capa), Морис 396 Стамболов, Стефан Николов 284-285 Селим III, турски султан 46-47,
61 Сигентал, Хајнрих фон η і Симбшен,Јозеф Антон фон 62, 68 Симић, !)орђе 265, 267, 281, 285 Синђелић, Стеван 63 Скерлец, Иван 3 86 Скерлић,Јован 163, 382-383 Спасић, Никола 13 Стаљин, Јосиф Висарионович Џугашвили 15 Станојевић, Аца 241 Станојевић, Станоје 29, 382 Стојановић, Трајан 24 Стојанчевић,
Владимир 30 Сремац, Стеван 305 Срећковић, Панта 275 Станковић, Борисав 383 Старчевић, Анте 271-272 Степановић, Степа 361, 390 Стефановић, Данило 198, 200 Стефановић Тенка, Стефан 136 Стоилов, Константин 285 Стојановић, Л убомир i6, зі8, з21, Յշ4 Стојковић, Миленко 6i, 73, 75, 94 Стратимировић,
Стеван 48 Страњаковић, Драгослав 18, 29, 30 Строганов, Григориј Александрович 9°, 93-94 Сулејман-паша Скопл ак 64 Супило, Франо 324, 398 Т Танкосић, Војислав 387 Таушановић, Коста 249, 266, 269 Текелија, Сава 48 Теодосије (Мраовић), митрополит 239 Теотокис, Георгиос 281 Тир, Стеван 150 Тицан, Теодор
Аврамовић 65 Трифковић, Марко 371 Тодоровић, Пера 241, 249-250 Толсто), Лав Николајевич 304 Тошев, Андреј 355 Трикупис, Харилаос (Карилаос) 170171, 279,285 Трифуновић, Милош 14 Трумбић, Анте 398 Туцовић, Димитрије 313 Έ Ћеловић, Лука 13 Ђипико, Иво 305, 398 Ћирило 105 Ђоровић, Владимир 14,17, 29
Ћоровић, Светозар 383 У Узедом, Карл Георг фон 151 Ф Фердинанд, бутарски крал 249, 285, 316, 329, 355-357,
368, 392, 404 Фердинанд, аустроугарски престоло наследник 386 Фирмилијан (Дражић), владика 206, 281 Фишер Галати, Стивен 23 Франк, Јосип 271-272 Франше Д'Епере, Луј Феликс Мари Франсоа 403 Фридјунг, Хајнрих 350 Фрушић, Димитриј e 83 X Хајмерле, Хајнрих Карл фон 231 Харденберг, Карл Август фон 84 Хартвиг, Николај Хенрикович 354 Хафиз-паша 54 Хаџи-Константиновић, Јордан 277 Хаџи-Продан Глигоријевић 85, 94 Хаџи-Рувим 49 Хаџић, Јован 113-114 Хекел, Ернест 194 Херцен, Александар 181 Херцигоња, Рудолф 386 Хецендорф, Конрад фон 387
477 Хоџес,ЛојaЏорџ 112-113, 115 Христић, Никола 240, 242-243, 251252, 2б6 Хуњади,Јулија 182 Хуршид-паша 63, 70-71, 8 ı, 88-89 ц Цанков, Драган 283 Цвијић, Јован і 6, 29, 276, 381, 398 Цинцар Марковић, Димитрије 290 Цувај, Славко 386 Цукато, Е.Г. 68 Цукић, Павле 103 Ч Чабриновић, НеделэКО 387 Чајковски, Михайло 123 Чарапић, Т)орђе 95, 103,110 Чарапић, Марко 49 Чарторијски, Адам 56, 74, 123-124 Чернишевски, Николај Гаврилович 194 Черњајев, Михаил Григорьевич 204, 205-207 Чичагов, Павел Василевич 69-70, 83 Чомаков, Стојан 158 Чубриловић, Вел ко 386 Чубриловић, Baca 16-17,19, 21, 29-З1 Чумић, Аћим 196,198, 210 џ Целал-паша 15 9֊ 160 Ш Шантић, Алекса 304, 383 Шефер, Јаков 386 Шола, Атанасије 324 Штадлер, Јосип 271 Штросмајер,ЈосипЈурај 156, 271 |
| any_adam_object | 1 |
| author | Đorđević, Dimitrije 1922-2009 |
| author2 | Bataković, Dušan T. 1957-2017 |
| author2_role | edt |
| author2_variant | d t b dt dtb |
| author_GND | (DE-588)119104369 (DE-588)172743427 |
| author_facet | Đorđević, Dimitrije 1922-2009 Bataković, Dušan T. 1957-2017 |
| author_role | aut |
| author_sort | Đorđević, Dimitrije 1922-2009 |
| author_variant | d đ dđ |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV044489133 |
| ctrlnum | (OCoLC)1054394246 (DE-599)BVBBV044489133 |
| edition | Prvo izdanje |
| era | Geschichte 1800-1918 gnd |
| era_facet | Geschichte 1800-1918 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>00000nam a2200000 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV044489133</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20200420</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">170914s2017 a||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788617186362</subfield><subfield code="9">978-86-17-18636-2</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1054394246</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV044489133</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Đorđević, Dimitrije</subfield><subfield code="d">1922-2009</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)119104369</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Istorija moderne Srbije 1800-1918.</subfield><subfield code="c">Dimitrije Đorđević, priredio Dušan T. Bataković</subfield></datafield><datafield tag="250" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Prvo izdanje</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Zavod za udžbenike</subfield><subfield code="c">2017.</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Balkanološki institut SANU</subfield><subfield code="c">2017.</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">477, XVI Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen, Karten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">Edicija Studia Serbica</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverzeichnis Seite 409-463</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 1800-1918</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Internationale Politik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4072885-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Politik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4046514-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Politik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4046514-7</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Internationale Politik</subfield><subfield code="0">(DE-588)4072885-7</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="3"><subfield code="a">Geschichte 1800-1918</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="700" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Bataković, Dušan T.</subfield><subfield code="d">1957-2017</subfield><subfield code="0">(DE-588)172743427</subfield><subfield code="4">edt</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Ortsregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Personenregister</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09034</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">909</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09041</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Serbien (DE-588)4054598-2 gnd |
| geographic_facet | Serbien |
| id | DE-604.BV044489133 |
| illustrated | Illustrated |
| indexdate | 2024-07-20T04:26:28Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788617186362 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-029889122 |
| oclc_num | 1054394246 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| owner_facet | DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR |
| physical | 477, XVI Seiten Illustrationen, Karten |
| publishDate | 2017 |
| publishDateSearch | 2017 |
| publishDateSort | 2017 |
| publisher | Zavod za udžbenike Balkanološki institut SANU |
| record_format | marc |
| series2 | Edicija Studia Serbica |
| spelling | Đorđević, Dimitrije 1922-2009 Verfasser (DE-588)119104369 aut Istorija moderne Srbije 1800-1918. Dimitrije Đorđević, priredio Dušan T. Bataković Prvo izdanje Beograd Zavod za udžbenike 2017. Beograd Balkanološki institut SANU 2017. 477, XVI Seiten Illustrationen, Karten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Edicija Studia Serbica Literaturverzeichnis Seite 409-463 Text serbisch Kyrillisch Geschichte 1800-1918 gnd rswk-swf Internationale Politik (DE-588)4072885-7 gnd rswk-swf Politik (DE-588)4046514-7 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 g Politik (DE-588)4046514-7 s Internationale Politik (DE-588)4072885-7 s Geschichte 1800-1918 z DE-604 Bataković, Dušan T. 1957-2017 (DE-588)172743427 edt Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Ortsregister Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Personenregister |
| spellingShingle | Đorđević, Dimitrije 1922-2009 Istorija moderne Srbije 1800-1918. Internationale Politik (DE-588)4072885-7 gnd Politik (DE-588)4046514-7 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4072885-7 (DE-588)4046514-7 (DE-588)4054598-2 |
| title | Istorija moderne Srbije 1800-1918. |
| title_auth | Istorija moderne Srbije 1800-1918. |
| title_exact_search | Istorija moderne Srbije 1800-1918. |
| title_full | Istorija moderne Srbije 1800-1918. Dimitrije Đorđević, priredio Dušan T. Bataković |
| title_fullStr | Istorija moderne Srbije 1800-1918. Dimitrije Đorđević, priredio Dušan T. Bataković |
| title_full_unstemmed | Istorija moderne Srbije 1800-1918. Dimitrije Đorđević, priredio Dušan T. Bataković |
| title_short | Istorija moderne Srbije 1800-1918. |
| title_sort | istorija moderne srbije 1800 1918 |
| topic | Internationale Politik (DE-588)4072885-7 gnd Politik (DE-588)4046514-7 gnd |
| topic_facet | Internationale Politik Politik Serbien |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=029889122&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT đorđevicdimitrije istorijamodernesrbije18001918 AT batakovicdusant istorijamodernesrbije18001918 |