Verfügbarkeit: Na belom hlebu

Na belom hlebu: smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002.

Gespeichert in:

Bibliographische Detailangaben
1. Verfasser:	Janković, Ivan 1946- (VerfasserIn)
Format:	Buch
Veröffentlicht:	Beograd Službeni Glasnik [u.a.] 2012
Schriftenreihe:	Biblioteka Društvo i nauka: Edicija Sinteze
Schlagworte:	Geschichte 1804-2002 Todesstrafe Serbien
Online-Zugang:	Abstract Inhaltsverzeichnis
Beschreibung:	In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache
Beschreibung:	622 S. Ill., graph. Darst.
ISBN:	9788651912323 9788671024150

Internformat

MARC


LEADER	00000nam a2200000 c 4500
001	BV041227987
003	DE-604
005	20140923
007	t
008	130820s2012 ad\|\| \|\|\|\| 00\|\|\| srp d
020			\|a 9788651912323 \|9 978-86-519-1232-3
020			\|a 9788671024150 \|9 978-86-7102-415-0
035			\|a (OCoLC)891087575
035			\|a (DE-599)BVBBV041227987
040			\|a DE-604 \|b ger \|e rakwb
041	0		\|a srp
049			\|a DE-12 \|a DE-Re13
084			\|a 7,41 \|2 ssgn
100	1		\|a Janković, Ivan \|d 1946- \|e Verfasser \|0 (DE-588)170109399 \|4 aut
245	1	0	\|a Na belom hlebu \|b smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002. \|c Ivan Janković
264		1	\|a Beograd \|b Službeni Glasnik [u.a.] \|c 2012
300			\|a 622 S. \|b Ill., graph. Darst.
336			\|b txt \|2 rdacontent
337			\|b n \|2 rdamedia
338			\|b nc \|2 rdacarrier
490	0		\|a Biblioteka Društvo i nauka: Edicija Sinteze
500			\|a In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache
648		7	\|a Geschichte 1804-2002 \|2 gnd \|9 rswk-swf
650	0	7	\|a Todesstrafe \|0 (DE-588)4060306-4 \|2 gnd \|9 rswk-swf
651		7	\|a Serbien \|0 (DE-588)4054598-2 \|2 gnd \|9 rswk-swf
689	0	0	\|a Serbien \|0 (DE-588)4054598-2 \|D g
689	0	1	\|a Todesstrafe \|0 (DE-588)4060306-4 \|D s
689	0	2	\|a Geschichte 1804-2002 \|A z
689	0		\|5 DE-604
856	4	2	\|m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment \|q application/pdf \|u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA \|3 Abstract
856	4	2	\|m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment \|q application/pdf \|u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA \|3 Inhaltsverzeichnis
940	1		\|n oe
999			\|a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-026202419
942	1	1	\|c 340.09 \|e 22/bsb \|f 0904 \|g 4971
942	1	1	\|c 340.09 \|e 22/bsb \|f 09034 \|g 4971
942	1	1	\|c 340.09 \|e 22/bsb \|f 090511 \|g 4971

Datensatz im Suchindex

_version_	1804150668251889664
adam_text	САЖЕТАК У првој половини 19. века Србија je примењивала смртну казну много шире него било која европска држава за коју имамо податке. По броју и суро¬ вости погубљења можда би се могла упоредити с појединим тадашњим европ- ским провинцијама Турске, као што су Босна или Бугарска, али за то поређење недостају нам подаци. Казнена реформа која je спровођена у Западној Европи од краја i8. до тридесетих година ig. века довела je до битног смањења броја смртних казни, али и до „хуманизације погубљења, што ће рећи до укидања тзв. квалификованих (тј. тортуром праћених) начина извршења смртне казне и манипулација с лешевима погубљених осуђеника. У Србији се тај процес оди- грао са закашњењем од неколико деценија, што не чуди када се има на уму да сви они чиниоци који су омогућили казнену реформу у Европи - парламентарна демократија, владавина права, писменост, штампарије, политичка грађанска класа и артикулисано јавно мњење - у Србији нису постојали или су били тек у назнакама. Кључни преокрет се у Србији збио тек током шесте деценије ΐ9· века и био je праћен променама у сензибилитету према људском телу и насиљу уопште. Нема сумње да je искуство европских револуција из 1848. допринело овим променама - те године су Србске новине најавиле као свој програм: „Духу времена клањати се, народност србско-славенску развијати, законост у отече¬ ству утврђивати. Јавно излагаше одсечених хајдучких глава укинуто je 1849. године (додуше само у градовима, а у селима je практиковано до у 2о. век); године 1858. je укинуто стављање тела погубљених осуђеника на точкове, који су, натакнути на високе диреке, чинили саставни део пејзажа дотадашње Србије; исте године je укинута тортура као доказно средство у кривичном поступку; године ι859· je укинуто јавно шибање на смрт осуђених („мртва шиба ), и то управо зато што су грађани одбијали да учествују у извршењу те казне. Телесна казна (као кривична санкција) укинута je 1873. године. Иако je примена смртне казне у Србији донекле сужена у другој половини 19· века, она je остала далеко изнад западноевропске праксе, али се сада Србија бар могла поредити с другим мањим европским државама, попут Грчке (која 5 66 Иван Јанковић На белом хлебу je у једном периоду користила смртну казну чешће него Србија). Оно што je Србију и даље чинило посебно репресивном (чак „варварском ) била je примена смртне казне за имовинске деликте. Крађа je y Србији престала да буде капи- талан злочин тек 1902. године, деценијама пошто je за то дело укинута у свим европским земљама. Друга одлика смртне казне у друтој половини 19. века била je њена употреба против политичких противника, могућност која je одавно била укинута у западноевропским државама, али je опстајала у мањим државама на југу и истоку Европе. Политичка опозиција смртној казни, коју су упорно водили радикали, уродила je њеним делимичним укидањем за политичке деликте у Уставу из 1888. године. Ипак, краљеви Милан и Александар су се још дуго - све до краја владавине Обреновића - повремено лаћали смртне казне у својим обра- чунима с опозицијом. А у целом овом периоду смртна казна je перципирана и као једина ефикасна одбрана од хајдучије, која у Србији није могла да се иско¬ рени све до Другог светског рата. „Ново доба Србије, настало Мајским превратом 1903. године, обећавало je да, уз друге реформе, укине смртну казну, за шта су се здушно залагали образо¬ вани правници из чиновничког апарата и што je, y једном тренутку, изгледало надохват руке. У првој години своје владавине краљ Петар I je систематски поми- ловао све осуђенике на смрт, у чему je имао подршку својих аболиционистички настројених министара правде, попут Миленка Веснића. Број изречених смртних пресуда je нагло смањен и постао je упоредив с оним у западноевропским држа¬ вама, а у Народној скупштини су се водиле расправе о смртној казни, по свему налик на оне у француском или немачком парламенту тога доба. Ипак, као и толике друге, и ова, такорећи обећана, реформа се изјаловила, чему су допри- нели инерција правосудног и полицијског система, али и потребе припрема за националнослободилачке ратове и, најзад, избијање Првог светског рата. После уједињења 1918. године Југославија још дуго није престала да буде конгломерат различитих, понекад и контрадикторних, правних система. То се добро видело управо на питањима у вези са изрицањем и извршењем смртних казни. Историјски, примена смртне казне у северним и западним провинцијама (под аустријским утицајем) била je занемарљива у поређењу с праксом у Србији и областима које су joj припале после балканских ратова. Последица тог сукоба правних и политичких традиција није било сужење примене смртне казне у неточним него, напротив, њено проширење у западним деловима заједничке државе. Кључни механизам у овом погледу било je коришћење права помило- вања, које je - као једна од, у почетку малобројних, централизованих надле- жности - припадало Београду. У поступку помиловања најбоље су долазиле до изражаја огромне културне разлике између појединих делова земље. Бивши аустроугарски чиновници, који су остали на служби у Загребу или Љубљани, сматрали су да ратни ужаси и трауме кроз које су осуђеници пролазили предста- вљају ваљан разлог за помиловање. Они су веровали да je „душевна суровост злочинаца умногоме последица рата, да ратовање доводи до „војне психозе и, Сажетак уопште, да су злочинци тек жртве „оне душевне суровости и пропалости, коју je проузрочио дуготрајни рат у широким људским масама . Насупрот овоме, у Србији je било мало емпатије за ратне трауме становнинітва уопште, a још мање за трпљења ратника. Рат се ту првенствено доживљавао као тријумфом круни- сана херојска епопеја, која je доносила неограничене могућности за индивиду¬ ално истицање јунаштвом, али и за морална посрнућа. Релевантна околност у поступку помиловања није био рат као такав него осуђениково држање у рату. Ако се утицај рата на морал становништва уопште и помиње, он да то није олак- шавајућа околност него, напротив, разлог за строже кажњавање, не би ли се народ тако утерао у ред. У Југославији je смртна казна од почетка широко примењивана на политичке противнике, пре свега комунисте, а затим сецесионистичке терористе и одмет- нике - усташе, качаке и комите. Ублажавању репресије нимало није допринело увођење монарходиктатуре 1929. године, у чему се Јутославија није разликовала од већине европских држава које су прошле кроз слично искуство у деценији пред Други светски рат. Успон тоталитаризма у Европи довео je до екстремно проширене употребе смртне казне чак и у традиционално аболиционистичким земљама, каква je била Италија. Окрутност совјетског и нацистичког правосуђа тридесетих година најављивала je сву нељудскост наступајућег рата. Крај тога рата je у целом свету изазвао талас одмазде, који je потпомогао катарзу ратних ужаса и у коме су на десетине хиљада стварних или набеђених колаборациониста и ратних злочинаца убијане, што судом а што мимо њега. У западним земљама талас одмазде je јењао већ после две-три године, а заменило га je озбиљно промишљање последица тоталитаризма, уз одлучност да се права човека систематски заштите од неодговорне државне власти. А очигледан начин да се заштити право човека на живот je да се држави забрани да му изрекне смртну казну. Тако je, већ крајем четрдесетих година 2О. века, отпочео процес укидања смртне казне у појединим европским земљама. У неточном блоку, под вођством Совјетског Савеза, ствари су стајале сасвим друкчије. Одмазда je од почетка обухватила не само ратне злочинце него и, опет, стварне или набеђене, политичке противнике комунистичке власти. У Југославији je она обухватила и снаге поражене у грађанском рату, али и припаднике буржоазије, као класе поражене револуцијом. Током свог истраживања прикупно сам, мање или више потпуне, податке о неких 6.500 особа правноснажно осуђених на смрт у Србији и Југославији током протекла два века. Од тог броја, већина (преко 4-ooo) je осуђена у само четири године, од ΐ944· ДО !947- У овом кратком периоду смртна казна je у потпуности инструментализована, а служила je неколиким циљевима, међу којима су: одмазда над ратним злочинцима и колаборационистима, елими- нисање политичких противника, успостављање новог економског и политичког система и, најзад, опште застрашивање становништва. Примењивана je чешће у западним него у неточним деловима земље, што се објашњава околношћу да су припадници поражених војних формација заробљавани најчешће на граници 5 68 Иван Јанковић На белом хлебу с Италијом и Аустријом, али и тиме што су се најтежи ратни злочини збили у Хрватској и Босни, где су се многи њихови извршиоци нашли и после рата, и што су све врете отпора новој власти биле израженије тамо него у Србији. (Ина¬ че, у редовним околностима, у свим Југославијама je смртна казна у Србији коришћена знатно чешће него другде, и то у толикој мери да се мирно може рећи како je смртна казна у Југославији била претежно „српска ствар ) Раскид са Совјетским Савезом 1948. године створио je предуслове за окре- тање Југославије према Западу и заиста довео до ублажавања репресије, наро¬ чито после 1951· године. Употреба смртне казне стално и равномерно опада, тако да се крајем осме деценије io. века Југославија у овом погледу може поре- дити с другим европским државама. Ипак, уочљива je разлика у ставу власти према противницима смртне казне и захтевима да се она укине. На Западу, употреба смртне казне се ограничава и у међународном и у националним правима, а власти подржавају иницијативе грађанског друштва за њено укидање. У земљама реалног социјализма, укључујући Југославију, било je друкчије: осни- вање удружења грађана за борбу против смртне казне сматрало се политички субверзивним (додуше, вероватно мање због саме аболиције а више зато што je потпуна слобода удруживања неспојива с опстанком једнопартијске државе). С друге стране, грађанска опозиција комунистичком режиму je јачала, нарочито у Србији и Словенији, а у оквиру ње су се умножавали протести против смртне казне и захтеви да се она укине. У Србији, међутим, међунационалне (албанско-српске) напетости после 1980. године доводе до појачане репресије, па чак и до проширења смртне казне у закону 1986, када je она прописана за једно ново кривично дело: „насиље којим се угрожавају слободе и права другог народа, народности или етничке групе . Увођење новог капиталног злочина у српски КЗ (остале републике су одбиле да подрже његово уношење у савезни закон) било je реакција на убиство једног Србина на Косову и замишљено je као претња Албанцима. Иако по том новом пропису није изречена ниједна смртна казна, он je сведочио о нади коју су српске власти полагале у репресију као јемство сопственог опстанка. И по томе je Србија поново почела да се радикално разликује од остатка Европе. Рушење Берлинског зида најавило je крај реалног социјализма, али и крај смртне казне у Европи. Она je y неким бившим источноевропским државама укинута одмах по обарању старих режима, a аболиција je врло брзо постала услов за пријем нових држава у Савет Европе. Бивше југословенске републике Словенија и Хрватска укинуле су смртну казну одмах по отцепљењу, а Македо- нија и БиХ нешто касније. Само je Србија (а уз њу и Црна Гора), под Милоше- вићевим вођством, истрајавала у свом ретенционизму. Смртна казна je унета у српски Устав из 1990. године, с тим што je Србија начинила уступак Црној Гори и пристала да се она укине за кривична дела из савезног кривичног закона, у складу с одредбом заједничког Устава из 1992. године. Тако je дошло до пара- доксалне ситуације да се у Србији смртна казна могла изрећи за убиство и Сажетак 569 разбојништво, али не и за геноцид или тежак ратни злочин (било je мишљења, блиских теорији завере, да je то учињено како би се pro futuro заштитили ратни злочинци и њихови налогодавци из Милошевићевог режима). Задржавање смртне казне у том тренутку било je, само по себи, сведочанство о безнаде- жној анахроности Милошевићеве и српске политике тог времена. Штавише, има индиција да je Милошевић 1999· године озбиљно намеравао да уведе преке судове и йрошири употребу смртне казне у својој Југославији - Србија je била поднела такав предлог савезној Влади. Kao што je пад Берлинског зида најавио крај смртне казне у Европи, пад Милошевића je најавио њен крај y Србији. To je било могуће зато што je с одла- ском Милошевића у Србију поново продро дух времена, исти онај за којим су ступале Србске новине 1848. године и који се отада увек, у већој или мањој мери, осећао у Србији. Без обзира на амбивалентност постмилошевићевске власти у том погледу, смртна казна je у Србији укинута 2ОО2. године, чиме je био испуњен један од услова за приступайте Србије (односно СРЈ) Савету Европе. Али било би неопрезно помислити да je овим завршена историја смртне казне у Србији. Повремени захтеви за поновно увођење смртне казне чују се с времена на време и у развијеним државама с дутом аболиционистичком тради¬ циям, а без сумње ће се чути и у Србији. Али поред овог општег, у Србији постоји и један посебан разлог за бојазан од повампиреног ретенционизма. Taj разлог je у вези с Русијом и односом Србије према њој. Данашња Европа се поноси тиме што у њој нема смртне казне и ту околност с поносом истиче као једну од окосница свог идентитета („Европа - зона без смртне казне je гесло ЕУ и Савета Европе). Смртна казна се данас извршава join само у Белорусији, која није чланица Савета Европе, а то ће и остати све док не укине смртну казну. Али и у чланству Савета Европе постоји једна земља која још није укинула смртну казну, мада je увела и поштује мораторијум на изрицање смртних пресуда, na није ни изрекла ни извршила ниједну још од 1996. године. To je Русија, којој њен статус велике силе допушта да ce оглушује о захтеве међународних организа- ција којима припада, онако како то мале земље попут Србије не могу. Задр- жавањем смртне казне у закону Русија доказује самој себи и показује Европи да je њен суверенитет потпун и да, ако би то захтевао неки важан државни разлог, може као прави суверен да одлучује о животу и смрти својих грађана. Нико не може знати будућност Европе и Србије у њој, али нико не може ни да искључи могућност да се Србија, остане ли ван Европске уније (или престане ли ова да постоји), окрене Русији. Буде ли тако, поновно прописивање смртне казне у закону не би више било немогуће. А не треба заборавити да je 12. априла 1999· године Савезна скупштина CP Југославије (којом je доминирала Србија) свечано донела Одлуку о приступању Савезу Русије и Белорусије. Колико знамо, та одлука (која je, додуше, била једнострана и тешко да je могла произвести било какве правне последние) никада није повучена. А баш су Русија и Белорусија две једине европске земље чији закони предвиђају смртну казну. SUMMARY This book traces the history of capital punishment and its abolition in Serbia from 1804 to 2002. Serbia was not an independent country throughout this period - from 1918 to 2002, together with Croatia, Slovenia, Bosnia-Herzegovina, Macedonia and Montenegro, it was a part of the now defunct state of Yugoslavia. Although the degree of legislative and judicial centralization within the Yugoslav federation varied over time, the power to pardon those sentenced to death had always resided with the Head of the joint State - the King, the President or the Presidium, whose seat was invari¬ ably in the Serbian capital, Belgrade. In consequence, my research includes the non- Serbian provinces, so that this is also a history of capital punishment in the various incarnations of Yugoslavia from 1918 to 2002. Abolitionist ideas came to Serbia from the West, as did all other democratic polit¬ ical ideas and institutions, including civil and political rights and freedoms, the rule of law, and parliamentary democracy. My purpose was to investigate how and when did the idea to abolish the death penalty appear in Serbia, what roots did it take and how did it triumph there nearly two centuries later. It was also necessary to learn how the death penalty was applied in practice, what aims it set out to accomplish and what traces it has left in the law, the politics, the wider culture and the language of the country. Finally, I have strived throughout to place Serbian developments in the wider contemporary legal and political context of Europe and the world. The Serbian title Na belom hlebu, which translates literally as On white bread [diet], derives from a custom, introduced in 1833, of offering the condemned prisoner, on the eve of execution, some better food. (In Serbia, white bread, as opposed to the rough staple of cornmeal, was always synonymous with a life of luxury.) The custom is akin to the last meal in today s United States or un petit verre du rhum in yesterdays France, but its primary purpose was social rather than merely alimentary. According to the 1833 instruction, the prisoner was not to be executed forthwith, without anyone knowing . He was instead to be placed in a separate room so that people could visit him and bring last offerings - for as long as [the prisoner] is on display, he shall be free to eat and drink and take leave of people . These occasions, which initially lasted Summary 571 for days but were later reduced to 24 hours, attracted large crowds and often turned into merry parties, with story telling, singing and dancing. The custom continued long into the twentieth century and disappeared only under the Communist govern¬ ment, when executions became obsessively secretive. Its name, however, survives as an idiom in the Serbian language, used to denote someone who is in expectation of a fateful but uncertain event (in the case of a death sentence, uncertain because of the possibility of commutation). The principal results of my research are as follows: In the first half of the nineteenth century, Serbia applied capital punishment far more liberally than any contemporary European country for which the information is available. In the numbers and the cruelty of its executions, Serbia may have been similar to some of the other Turkish provinces in Europe, such as Bosnia or Bulgaria, although there is no data to support this comparison. The penal reforms which had reduced and humanized the application of the death penalty in all of Western Europe from the 1790s to the 1830s were delayed in Serbia for several decades. The turning point in Serbia came only in the 1850s, together with the changed sensibilities to the human body and violence in general. The public display of bodies of executed criminals on elevated wheels (equivalent to the English gibbet) was discontinued in 1858, as was the use of torture to obtain evidence in criminal proceedings. A form of lethal corporal punishment, in which the prisoner repeatedly had to run the gauntlet through a gangway of up to 600 persons who each had to strike him with a birch, was discontinued in 1859, mostly because the urban dwellers, in a show of civil diso¬ bedience, refused to take part in the event. (All other forms of corporal punishment as a criminal sanction were abolished in 1873.) The practice of publicly displaying the severed heads of brigands (hajduk) killed by posses, was terminated in 1847, but only in the cities - in the countryside, their corpses were so displayed until the Second World War. In the second half of the century, the use of capital punishment was somewhat restricted, becoming comparable to that in some smaller European countries, such as Greece, but remaining well above the Western average. An uniquely repressive feature of Serbian law was that many crimes against property, such as burglaries or repeated thefts, were punishable by death until 1902. In addition, the death penalty was widely used for political crimes - for example, 90 participants in a rebellion against the government in 1883 were sentenced to death and 20 were executed. Monarchs of the Obrenović dynasty often resorted to the death penalty in their dealings with uncoop¬ erative politicians, having the courts sentence them to death on various pretexts and then playing the cat and mouse game by granting or withholding the pardons. The first not purely academic and/or humanitarian abolitionist initiative in Serbia took place in 1881, when five parliamentarians from the Radical Party proposed abolition of capital punishment for political offences. The initiative, albeit in a diluted form, was incorpo¬ rated into the 1888 Constitution, but only after three of its initial supporters had been sentenced to death and another killed in an act of politically motivated brigandage. 572 Иван Јанковић На белом хлебу After a dynastic change in 1903, abolition of capital punishment was promised along with other reforms, strongly supported by a group of academics and young civil servants. In the beginning of this period, the number of death sentences and execu¬ tions dropped dramatically, while parliamentary debates on abolition, for example in 1906, resembled those held in the French Parliament in the same year. Nonetheless, the promised reform failed to materialize, partly due to the inertia within the judiciary and the security forces, but mostly because the issue appeared insignificant in view of the urgent preparations for the wars of national liberation (territorial expansion to Kosovo and Macedonia in the two Balkan Wars) and, ultimately, by the outbreak of the First World War. After unification in 1918, the new Yugoslavia long remained a hotchpotch of different and often contradictory legal and judicial systems. Historically, the use of capital punishment in the north-western provinces (under the Austrian influence) was insignificant in comparison with Serbia and the provinces it acquired in the Balkan Wars. The conflict between these legal and political traditions was not resolved by restricting the death penalty in the eastern, but rather by extending its use in the western provinces. This was achieved primarily by the use of the royal prerogative of mercy, which affected all death sentences, regardless of where they had been imposed. It is instructive to follow the clashing views of judges and civil servants from different parts of the country in their proposals to the Crown regarding commutations of death sentences. Those from the western provinces tended to regard the experience of war as an attenuating circumstance, calling for a pardon. To them, the sentenced crimi¬ nals were often but victims of the spiritual cruelty and corrosion, caused by the long war among the broad masses . In Serbia proper, however, there was little empathy for the sufferings caused by war. There, the Great War was perceived as an heroic epic, crowned by triumph, which brought along limitless opportunities for individual acts of heroism as well as for despicable moral failings. The relevant circumstance was not war as such, but rather the convicts performance in it. In making the final decision on pardons, the Belgrade Ministry of Justice and the King tended to take the latter approach. Between the two World Wars, the death penalty in Yugoslavia was frequently applied to political adversaries, first of all the communists, but also those who called for the secession of Croatia, Macedonia or Kosovo, often resorting to terrorist acts. The repression was particularly intensified in 1929, when the King proclaimed a dicta¬ torship. In this respect, Yugoslavia did not differ from many European countries. The rise of totalitarianism throughout the continent was followed by an extended use of the death penalty, even in the traditionally abolitionist countries, such as Italy. The cruelty of the Nazi and the Soviet criminal justice systems of the time foreshadowed the inhumanity of the oncoming war. The Second World War was followed by a worldwide wave of retribution, in which tens of thousands of actual or alleged collaborationists and war criminals were sentenced to death and executed, while many more became victims of extrajudicial Summary 573 executions. In most western democracies, this wave had subsided after a few years, to be replaced by a rethinking of the totalitarian phenomenon and a commitment to protecting individual human rights against irresponsible governments. By the late 1940s, a number of countries had abolished the death penalty, while a process of its further restriction and global abolition began to be envisaged within the fold of the United Nations. In Yugoslavia and other Communist i.e. totalitarian countries, however, retribution did not cease as quickly. Instead, it was extended to include those on the losing side in the civil war (which in Yugoslavia coincided with the German occupation), as well as the class enemies of all stripes - those on the losing side of the Communist revolution. In the course of my research, I collected data on more than 6,000 persons sentenced to death in Serbia and Yugoslavia in the past two centuries. Ofthat number, a majority (over 4,000) had been sentenced in only the four years after the war (1944-1947). After the break with the Soviet Union in 1948, it became possible for Yugoslavia to turn to some extent to the West and soften penal repression, which actually did happen after 1951. From that point on, the use of capital punishment enters a steady decline and by the late 1970s becomes comparable to many European states, such as France. In the 1980s, civil society - which in the one-party Socialist regime had been tantamount to the dissident circles of liberal intellectuals - called for an abolition of capital punishment. The authorities blithely ignored such petitions, while an aboli¬ tionist association was refused registration on the grounds that calls for abolition were unconstitutional The fall of the Berlin Wall ended irrevocably both the Communist block and the death penalty in Europe. Its abolition soon became a condition for the membership of newly liberated East European countries in the Council of Europe. In the 1990s, all former Yugoslav Republics had abolished capital punishment, while Serbia (joined by Montenegro in the FR Yugoslavia and subject to U.N. sanctions) remained the sole retentionist country in the region, installing the death penalty firmly in its first post- Communist, democratic constitution, passed in 1990. However, the federal Yugoslav constitution of 1992 surprisingly abolished the death penalty for crimes under federal criminal laws, while allowing both federal units to keep it for crimes within their own legislation, i.e. for murder and robbery resulting in loss of life. The resulting paradox was that in Serbia one could be sentenced to death for a single murder, but not for a war crime resulting in thousand deaths, as war crimes were sanctioned by federal laws. It was almost as if this odd solution was intended to protect pro futuro the war crim¬ inals and their bosses from Milosevic s government. During the NATO bombing of Serbia in 1999, Milosevic requested the federal government, albeit unsuccessfully, to introduce court martials and to extend the use of capital punishment. lust as the fall of the Berlin Wall heralded an end to the death penalty in Europe, the fall of Milosevic in 2000 heralded its demise in Serbia. Despite some ambivalence and many prevarications, the new regime did pass the laws fully abolishing the death penalty in both FR Yugoslavia (2001) and Serbia (2002), and soon thereafter Serbia 5 74 Иван Јанковић На белом хлебу (qua FRY) entered the Council of Europe and ratified the two abolitionist Protocols (6 and 13) to the European Convention on Human Rights. It would be rash to assume that the history of capital punishment in Serbia ends here. Like in most other countries, it is reasonable to expect occasional calls for a reintroduction of the death penalty, especially at times of moral panic over monstrous crimes. But there is another, more specific reason to fear a resurrection of retentionism in Serbia. It has to do with those political forces in Serbia which had traditionally looked to Russia as their Big Brother. Russia is the only Council of Europe member which flatly refuses to ratify the Sixth or to at least sign the Thirteenth Protocol to the ECHR. By keeping the death penalty in its laws, Russia is hoping to demonstrate that its sovereignty is absolute and that, should a raison d etat so demand, it can freely decide on the life or death of its subjects. No one can tell the future of the European Union, but neither can anyone exclude the possibility that, if it remained forever outside the EU, or if the EU ceased to exist, Serbia might turn to Russia. Should this come to pass, reintroduction of capital punishment would cease to be an impossibility. It is worth remembering that, as recently as 1999, the FRY Parliament (dominated by Serbia) had solemnly declared the accession of Yugoslavia to the Union of Russia and Belarus. This declaration, which was admittedly unilateral and could not have had any legal consequences, has never been revoked. And the two countries which Serbia once wished for its allies are also the only two countries in the European continent to retain the death penalty. САДРЖАЈ Предговор .............................................................. її і. „За изгубленије главе : 1804-1813...................................... i5 Надлежност за изрицање смртне казне, i6 - Вансудска погубљења, 19 - Обичајно право, 2i - Капитални преступи, 24 - Процесне одредбе и доказни поступай, tj - Начин извршења смртне казне, 29 - Погубљење као спектакл, 35 - Кривичноправна наука, 38 - Поређење с Европом, 41 2. „Како се кривци код нас на точку суше : 1815-1839.....................50 Надлежност за изрицање смртне казне, 53 - Капитални преступи, 59 - Начин извршења смртне казне, 6ą - Писање закона, γο - Поређење с Европом, 75 3· »Духу времена клањати се : 1839-1858................................. 8ι Политички терор и његова места, 82 - Кривично законодавство и контекст у коме оно настаје, 84 (Политички деликти, 84; Крађе, 86; Хајдучија, 88) - Стање криминалитета и примена смртне казне, 90 -- Погубљења, 91 - Јаз између Србије и Европе и рађање новог сенлибилитета у Србији, 96 (Казна и тело, 99) - Кривичноправна нау¬ ка, :ю8 - Европски аболиционизам, і.і2 - „Јавно мњење у Србији 1848. и 1858,114 ą. „Што се боре мисли моје : 1859-1869.................................. ιι8 Кривични закони, і2і (Пројекат Општег дела КЗ, 1858,122; Законик за злочинства и преступе у Књажеству Србском, і859> 123; Кривични законик, і86о, 125) - Правосуђе, і28 - Примена смртне казне у прак- си, 131 - Прописи о извршењу смртне казне, 133 - Пракса погубљења, 8 Иван Јанковић На белом хлебу 134 - Помиловања, 143 - Литература о смртној казни, 145 - Професори кривичног права, 150 - Европски контекст, 151 5· „Установа која тамани друштво : 1869-1888..........................154 Политичко насиље, политичка хајдучија и политичка суђења, 156 (Насиље, 157; Хајдучија, 159; Суђења, і6і) - Смртна казна у закону и пракси, іб5 - Војно правосуђе и смртна казна, 169 — Парламентарна акција против смртне казне, 172 (Посланички предлози из і88і, 173; Судбина иредлагача, 176; Питање смртне казне у скупштини, 1887,177; Уставотворни одбор, і888, 178) - Питање смртне казне у публици- стици, 1870-1888, і8і - Кривичноправна наука у Србији, 185 - Поређење с другим државама, і88 - „Нова криминологија, 190 6. „Поклони ми млађани живот, премилостиви господару : ι889-ΐ9°3· · · !95 Смртна казна по уставу и законима, 198 - Статистика смртних казни у Србији, і889-і9°3> 2О° - Облици криминалитета, 203 (Политички криминалитет, 203; Хајдучија, 2о6; Убиства, 2о8; Крађе, 2ii) - Одмеравање казне, 213 - Жалбени поступак, 215 - Помиловања, 215 (Молбе за помилование, 2і8; Мишљење локалних власти, 22і; После помиловања, 223) - Погубљења, 224 - Криминолошка наука и смртна казна у Србији и у Европи, 225 (Европска криминологија, 227; Криминологија у Србији, 228; Аболиционизам на левици, 231) 7- „Хоће Карабурму да прогласе за Пантеон великих Срба! : 1903-1914· · · 2.33 Уставне одредбе и кривично законодавство, 235 - (Пројекат казненог законика, 236) - Криминалитет, 239 - Примена смртне казне, 241 - Извршење смртне казне, 244 - Ко су били на смрт осуђени?, 247 - Политика и пракса помиловаиьа, 249 - Миленко Веснић и скупштинска расправа 1906, 258 - Расправе у јавности, 1906, 265 - Анексиона криза и скупштинска расправа 1910, 268 - Смртна казна у ослобођеним краје- вима, 271 - Први светски рат, 274 - Европски контекст и кривично¬ правна наука, 276 8. „Проштено je свима, свима, само није издајици : 1918-1921........... 28ο Хетерогеност права и правосуђа, 28о (Србија, 28i; Црна Гора, 281; Хрватска и Славонија, 282; Далмација и Словенија, 285; Босна и Херцеговина, 286; Војводина, 286) - Нова организација власти, 288 - Кривично право, 289 - Криминалитет, 293 (Колаборационисти и ратни злочинци - § 85, 296; Политички криминалитет, 299; Класични крими¬ налитет, зоо) - Статистика смртних казни, 301 - Амнестије и општа помиловања, 303 - Појединачна помиловања, 305 (Критеријуми за помилование, ЗО7; Молбе за помилованье, 315) - Крвничко питање, 317 Садржај 9- „Траже се на смрт осуђени! : 1921-1929............................... 3i9 Смртна казна у Уставном одбору, Видовданском уставу и зако- нима, 3!9 - Репресија комунизма и смртна казна, yiĄ (Обзнана, 324, Закон о заштити државе, 326) - Политички обзири и примена смртне казне, 33° - Краљева „виза , 334 - Традиција defacto аболи- ције у аустроугарским покрајинама, з.37 - Провизорност краљевске одлуке о помиловању, 339 - Статистика смртних казни, 34] ~ Гласови против смртне казне, ,Н4 {Парламент, 344; Университет, 345; Правна струка, 345; Државни чиновници, 348; Филантроиска друштва, з 4¿; Публицисти, 35і; Теолози, 353) ~ Трансплантација органа на смрт осуђених, 354 io. „За време усмрћивања владао je иотпуни ред : 1930-1941...........· 3:>8 Смртна казна у уставу и законима, 359 - Статистика смртних казни, Збз - Погубљења, 367 - Штампа, 369 - Џелати, 372 (Алојз Сајфрид, 373 Флоријан Маузнер, 375í Карло Драгутин Харт, 376) - Помиловања, 378 (Злочини из страсти, 380; Политичке кривице, 381; Хајдуци, 382) - Смртна казна и европски тоталитаризам. 383 - Оправдање смртне казне у тоталитаризму, 391 (СССР, 39і; Немачка, 392) - Сриска крими- нологија, 394 (Рођени злочинац у Криминалистичком институту Правног факултета, 397) її. „Доста више с тим стрељањима! : і944~194б .........................399 Етос одмазде у Европи, 400 - Одмазда у Србији, 4О4 - Организација судске власти, 409 - Кривично законодавство, 412 - Положај правне професије и независност судства, 416 (Афера „Гранап , 419) ~ Примена смртне казне, 422 12. „Ми смо у принципу против смртне казне ... али смо реалисти : 1946-1951.......................................429 Кривично законодавство, 43° (Закон о кривичним делима против општенародне имовине и имовине задружних и других друштвених организација, 430; Закон о кривичним делима против службене дужности, 431; Закон о извршењу казни, 433) - Кривичне статистике, 433 - Облици криминалитета и њихово кажњавање, 436 (Политички криминалитет, 436; Класични криминалитет, 446) - Извршења и извр- шиоци, 449 - Политика и пракса помиловања, 454 - Однос према смртној казни у земљи и свету, 45^ - Кривичноправна наука, 461 13- Зовек je наше највеће богатство : 195!-1977· ........................ Кривично законодавство, 464 - Примена смртне казне, 469 - Помиловања, 472 (Крвна освета, 474; Тероризам, 475) - Погубљења, io Иван Јанковић На белом хлебу 477 - Однос према смртној казни, 480 (Стручна јавност, 480; Лаичка јавност, 483; Један аболиционист: Вељко Комленовић, 487) - Промене у свету, 489 14· „Смртна казна je уставна категорија : і977-99О .....................493 Нови кривични закони, 494 - Примена смртне казне, 498 - Смртна казна и међунационални односи, 501 - Успон аболиционизма, 505 (Петиције, зоб; Друштво за борбу против смртне казне, 507) - Истраживања јавног мњења, 516 - Међународне организације, распад Јутославије и смртна казна у њој, 1989-1990, 57 ~ Крај реалног социа¬ лизма и крај смртне казне у Европи, 521 15. И опет: „Духу времена клањати се : 1991-2002.......................523 Смртна казна у уставима, 524 - Смртна казна у законима, 527 (Измене КЗ СРЈ од 1993· године, 527; Измене КЗ СРЈ од 2ооі, 529; Измене КЗ Србије од 2О02, 53о) - Правне тешкоће створене аболицијама од 2ооі. и 2ОО2. године, 534 - Примена смртне казне, 536 - Неизвесност и чекање на помиловање, 539 - Последње погубљење, 54о - Вансудска погу- бљења, 542 - Бомбардованеє 1999· године и смртна казна, 542 - Србија (Југославија) и Савет Европе, 1998. и 2003, 544 - Постмилошевићевска власт и смртна казна, 546 - Јавно мњење, 549 (Анкете, 55і) - Аболиција као глобални чин, 554 (Европа - „зона без смртне казне , 555; „Сива зона у Европи, 559) - Закључак, 562 Сажешак .............................................................565 Summary .............................................................57° Библиографща .........................................................575 Решсшар личности ..................................................... боо Решстар појмова ...,.............................,.................... віч
any_adam_object	1
author	Janković, Ivan 1946-
author_GND	(DE-588)170109399
author_facet	Janković, Ivan 1946-
author_role	aut
author_sort	Janković, Ivan 1946-
author_variant	i j ij
building	Verbundindex
bvnumber	BV041227987
ctrlnum	(OCoLC)891087575 (DE-599)BVBBV041227987
era	Geschichte 1804-2002 gnd
era_facet	Geschichte 1804-2002
format	Book
fullrecord	<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>02025nam a2200457 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV041227987</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20140923 </controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">130820s2012 ad\|\| \|\|\|\| 00\|\|\| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788651912323</subfield><subfield code="9">978-86-519-1232-3</subfield></datafield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788671024150</subfield><subfield code="9">978-86-7102-415-0</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)891087575</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV041227987</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rakwb</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">7,41</subfield><subfield code="2">ssgn</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Janković, Ivan</subfield><subfield code="d">1946-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)170109399</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Na belom hlebu</subfield><subfield code="b">smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002.</subfield><subfield code="c">Ivan Janković</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Službeni Glasnik [u.a.]</subfield><subfield code="c">2012</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">622 S.</subfield><subfield code="b">Ill., graph. Darst.</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">Biblioteka Društvo i nauka: Edicija Sinteze</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 1804-2002</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Todesstrafe</subfield><subfield code="0">(DE-588)4060306-4</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Todesstrafe</subfield><subfield code="0">(DE-588)4060306-4</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Geschichte 1804-2002</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-026202419</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">340.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0904</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">340.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09034</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">340.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090511</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection>
geographic	Serbien (DE-588)4054598-2 gnd
geographic_facet	Serbien
id	DE-604.BV041227987
illustrated	Illustrated
indexdate	2024-07-10T00:42:35Z
institution	BVB
isbn	9788651912323 9788671024150
oai_aleph_id	oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-026202419
oclc_num	891087575
open_access_boolean
owner	DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR
owner_facet	DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR
physical	622 S. Ill., graph. Darst.
publishDate	2012
publishDateSearch	2012
publishDateSort	2012
publisher	Službeni Glasnik [u.a.]
record_format	marc
series2	Biblioteka Društvo i nauka: Edicija Sinteze
spelling	Janković, Ivan 1946- Verfasser (DE-588)170109399 aut Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002. Ivan Janković Beograd Službeni Glasnik [u.a.] 2012 622 S. Ill., graph. Darst. txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Biblioteka Društvo i nauka: Edicija Sinteze In kyrill. Schr., serb. - Zsfassung in engl. Sprache Geschichte 1804-2002 gnd rswk-swf Todesstrafe (DE-588)4060306-4 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 g Todesstrafe (DE-588)4060306-4 s Geschichte 1804-2002 z DE-604 Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis
spellingShingle	Janković, Ivan 1946- Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002. Todesstrafe (DE-588)4060306-4 gnd
subject_GND	(DE-588)4060306-4 (DE-588)4054598-2
title	Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002.
title_auth	Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002.
title_exact_search	Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002.
title_full	Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002. Ivan Janković
title_fullStr	Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002. Ivan Janković
title_full_unstemmed	Na belom hlebu smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002. Ivan Janković
title_short	Na belom hlebu
title_sort	na belom hlebu smrtna kazna u srbiji 1804 2002
title_sub	smrtna kazna u Srbiji ; 1804 - 2002.
topic	Todesstrafe (DE-588)4060306-4 gnd
topic_facet	Todesstrafe Serbien
url	http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=026202419&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA
work_keys_str_mv	AT jankovicivan nabelomhlebusmrtnakaznausrbiji18042002

Verfügbarkeit

Es ist kein Print-Exemplar vorhanden.

Fernleihe Bestellen Achtung: Nicht im THWS-Bestand! Inhaltsverzeichnis

MARC

Datensatz im Suchindex

Es ist kein Print-Exemplar vorhanden.

Ähnliche Einträge