Principi istorije:
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Beograd
Radio Televizija Srbije
2007
|
| Schriftenreihe: | Biblioteka RTS : Edicija RARA
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis |
| Beschreibung: | In kyrill. Schr., serb. |
| Beschreibung: | 670 S. |
| ISBN: | 9788681733462 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV035206697 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20090305 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 081210s2007 |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788681733462 |9 978-86-81733-46-2 | ||
| 035 | |a (OCoLC)645140548 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV035206697 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rakwb | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a 7,41 |2 ssgn | ||
| 100 | 1 | |a Knežević, Božidar |d 1862-1905 |e Verfasser |0 (DE-588)124968740 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |a Principi istorije |c Božo Knežević |
| 264 | 1 | |a Beograd |b Radio Televizija Srbije |c 2007 | |
| 300 | |a 670 S. | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 490 | 0 | |a Biblioteka RTS : Edicija RARA | |
| 500 | |a In kyrill. Schr., serb. | ||
| 650 | 0 | 7 | |a Geschichtsphilosophie |0 (DE-588)4020529-0 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 689 | 0 | 0 | |a Geschichtsphilosophie |0 (DE-588)4020529-0 |D s |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSBMuenchen |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=017013027&sequence=000002&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-017013027 | ||
| 942 | 1 | 1 | |c 901 |e 22/bsb |f 09034 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804138462747557888 |
|---|---|
| adam_text | САДРЖАЈ
Драгољуб
Мићуновић:
Филозофија историје
Божидара
Кнежевића...........
11
КЊИГА ПРВА
РЕД
У
ИСТОРИЈИ
I.
Природа
иде пре човека и све природно
и код
човека
иде
пре хуманога,
људскога
........................... 47
И.
Материјално,
чулно
иде
пре
нематеријалнога,
апстрактнога
........................................ 56
III.
Материјална садржина ствари
йде пре апстрактне
форме..............................................
65
IV.
Лично иде пре безличнога
............................ 72
V.
Пошто
материјална
садржина
иде пре
апстрактне
форме,
то
унутрашње
иде
пре
спољњега
............... 79
VI.
Пошто
je
непосредност један
од атрибута
чулности,
материјалности,
то непосредно иде пре посреднога
.... 81
VII.
Пошто
чулно, стварно иде пре апстрактног, то и лепо
иде пре доброг и истинитог
.......................... 96
VIII.
Несвесно иде пре свеснога
........................... 99
IX.
Простор иде пре времена
............................ 106
X.
Једнако,
просто иде пре различнога, сложенога
........ 109
XI.
Опште иде пре
појединога
...........................
Ill
XII.
Цело
иде пре делова,
једно
иде пре многога
........... 115
-.
Божо
Кнежевић
о
XIII.
Процес
одвајања појединог
од
опште првобитне
целине
..............................................
12°
XIV.
Последице процеса
одвајања
......................... 143
XV.
Пошто се
из првобитне опште
велике
целине
одвајају
доцније мање
и све мавье ствари, то велико
йде пре
малога
..............................................
XVI.
Пошто
доцнијим одвајањем
човека
од природе
настаје
одвајање унутрашњег
света од
спољњега,
то човек
природно прво посматра
спољни
свет, после себе.
Објективно
иде пре
субјективнога
.................... 149
XVII.
Одвајањем појединог
од општега
настају борбе,
болови и
деструкције
................................ 156
XVIII.
Те борбе воде
процесу
редуцирања...................
161
XIX.
Процес
редуцирања
води процесу концентраціє,
локализације, стабилизације, згушњавања
............. 168
XX.
Процес концентраціє води процесу
генерализације,
процесу
ширења,
од ускости
појединог
до
ширине
општега
............................................. 177
XXI.
То
ширење
бива
озго доле,
са висина
у
низине
......... 193
XXII.
Тек
доцније
све
поједине
ствари,
које
су се
одвојиле
из првобитне опште целине,
везују
се у
једну
велику
целину, те место самосталних целина оне све више
постају
само зависни
делови и органи
једне једине
велике
целине.
Процес
везивања
ствари
јесте увођење
све
већег
континуитета у ствари, и у том
процесу
je
ход од дисконтинуитета ка континуитету
............. 200
XXIII.
Везивањем
свих
појединих
ствари у
једну једину
велику
целину, свака
поједина
ствар долази на
своје
право место и у
своје
право
време,
свака ствар
добија
одређене
границе простора и времена, величине и
количине, снаге и
трајања,
и по томе
смиела
и
вредности према другим стварима у
тој
целини. Тако
процес
везивања
свих ствари у
једну једину
велику
органску целину води
процесу
пропорционизације
ствари, у
коме
je
ход
од
диспропорције
ка све
већој
и
тачнијој пропорцији
............................... 221
Садржај
XXIV.
xxv.
XXVI.
И само у
тој једној великој
целини,
која настаје
процесима везивања
и
пропорционизације,
види
ce
да
све
ствари
имају један исти
корен, иду
једним
истим
путем и
једном
истом
емеру
и
имају једне исте
односе,
пошто су све ствари
делови и органи
једне
једине
велике
целине, да
je
та
једна
целина само
једанпут
постала
и по томе само
једанпут
живи
..... 264
Пошто
једним
истим путем иду и природа и
човек,
то
човек открива
и
испитује
ствари оним истим
редом
којим
ствари
постају........................
275
Пошто су непоередна корист
и
потреба
биле први
подстрек човековом
откривању
и испитиваньу
ствари, то
je
човек испитивао ствари оним истим
редом
којим
су
му те ствари
постајале
потребне
..... 282
XXVII.
Пошто
човек
испитује
ствари редом
којим
оне
постају
и редом
којим
му оне
постају
потребне, то
ствари
постају
оним редом
којим постају
потребне, и
ствари
постају
потребне оним редом
којим постају.
. 283
XXVIII.
Пошто ствари
постају
редом
којим постају
потребне
и
трају
док су потребне, то ствари
нестају онда
кад
постану непотребне. По томе
je
ред
нестајања
обрнут
ред
постајања
.............................. 302
КЊИГА
ДРУГА
ПРОПОРЦИЈА
У
ИСТОРИЈИ
I.
II.
Што
нека
ствар раније постаје,
она
je
ранија
и
преча потреба; све
доцније
све
je
мање
потребно
...
331
Пошто
je
све
раније
потреба
свега доцнијег,
то
je
све
раније
услов свега
доцнијег,
по томе све
раније
има
све
мање услова, доцније
све више
.................. 342
III.
Пошто
je
раније
услов
доцнијег,
то
раније
мора бити
готово
и зрело да
би
се
доцније
могло
развијати;
по томе
раније
пре
престаје
да расте, да се
мења,
пре
достиже границе свог развитка
и
напретка,
......... 362
Божо
Кнежевић:
Принципи
историје
IV.
По томе све
раније
све
je
мање промењиво,
више стално;
све
доцније
све
je
промењивије
и прогресивните
....... 369
V.
По томе све
раније
пре долази до
правилности
законитости,
хармоније,
него све
доцније
............. 375
VI.
Пошто
од
ранијег
зависи
све
доцније,
то
je
све
раније
све
моћније
и врши све
моћнији
уплив на
доцније;
по томе све
доцније
све
je
слабије.....................
382
VII.
Пошто
je
све
раније
све
моћније
и да
би било
моћније,
оно све више
добија
од опште снаге,
која
je
одређена,
ограничена; по томе све
доцнијем остаје
све
мање
од те опште,
одређене
снаге
.......................... 448
VIII.
Пошто
све
раније
има
све
мање услова
и потреба,
то све лакше
постаје
и одржава се; по томе све
доцније
све теже
постаје
и одржава се, све му више треба
борбе и напора
...................................... 451
IX.
Пошто
све
доцније
све теже
постаје
и одржава се те
лакше
пропада,
то и све
мање траје;
по томе све
раније
све
je
трајније.......................................
469
X.
Пошто
раније
више
траје,
то сво
раније
заузима све
више од општег,
одређеног
времена, по томе
све
доцније
заузима све
мање
од тог општег
времена
...... 479
XI.
Пошто
раније
дуже
траје,
то
раније делује
и
траје непрекидније;
по томе све
доцније
све
се лакше кида
....................................... 483
XII.
Пошто
све
доцније
зависи
од свега
ранијег,
то све
доцније, добијајући
снагу
и храну од
ранијег,
живи
и одржава се на рачун
ранијег
........................ 486
XIII.
Пошто
раније
ствара и одржава
доцније,
то
je
раније
све више творачко и по томе све
доцније
све
je
мање
творачко
................................. 490
XIV.
Пошто
je
раније
потреба
доцнијег,
то
je
оно
и
састојак доцнијег.
По томе све
доцније
сложено
je
из
свега
ранијег,
по томе све
доцније
све
je
сложеније,
по
томе све
раније
све
je
мање
сложено, све
простије
..... 493
Садржај
XV.
По томе све
раније
све
je
више
једнако
и
једнолико
и по томе све
доцније
све
je
вишо
разнолико, све
различније
........................... 499
XVI.
Пошто
je
све
доцније
сложено из свега
ранијег,
то
je
све
раније
све више
заједничко
све
већем броју
ствари; по томе све
доцније
све
je
мање заједничко
... 509
XVII.
Пошто
je
све
доцније
сложено из свега
ранијег,
то све
доцније, спајајући
у себи све
раније,
мири
супротности свега
ранијег
.......................... 519
XVIII.
Пошто
je
све
раније
потребно свему
доцнијем,
све
већем броју
ствари, то
je
све
раније
све
генералнија
потреба и по томе све
ранијега
све
више
има, све
je
генералније,
и по томе све
доцнијега
све
мање
има.............................
521
XIX.
Пошто
ранијега
све више
има,
то све
раније заузима
све више простора
и по
томе све
доцније
заузима
све маиье простора
.................................. 609
XX.
Пошто
je
све
раније
све више
заједничко,
то
je
и све
ранија
фаза општег
процеса
све више
заједничка
све
већем броју
ствари и
људи;
по томе све
доцнија
фаза
све
je
мање заједничка,
све
je
ужа и ограниченна
..... 616
XXI.
Пошто су
раније
фазе
процеса све
више
заједничке
и
пошто све
ствари полазе од
једне исте заједничке
тачке,
то све
доцније
пролази
пут и фазе свега
ранијег
...... 618
XXII.
Пошто све
доцније
пролази
пут и фазе свега
ранијег,
то све
доцније
има
да
пређе
све дужи пут
и по томе све
раније
пролази све
краћи
пут,
кроз све
мање
фаза
................................. 622
XXIII.
Пошто
доцније
зависи
од свега
ранијег,
то
je
везано
за све
раније
то све
доцније
има
све
дуже везе
и
по томе све
раније
има
све
краће
везе
................ 625
XXIV.
Пошто су везе
ранијега
све
краће,
то
je
све
раније
све
непосредније,
све
ближе везано,
по томе
je
нераздвојније
те
ближе
једно
другом; по томе све
доцније
све
je
даље једно
од друтог
.................. 627
J0
Божо
Кнежевић:
Принципи
историје
XXV.
Пошто
je
све
раније
везано све
краћим
и
јачим везама,
то све
раније
има
еве мање
слободе у
кретању
те
у све
ранијем
има
све више мора; по томе у све
доцнијем
има
све више слободе у
кретању,
све више треба, све
мање
мора
.....................
XXVI.
Пошто
je
раније
све више везано, све ближе
једно
другом, то
je
све
раније
све више само
једно,
само
једна нераздвојна
целина
...................... 649
XXVII.
Пошто
je
све
раније
све више просто и
једнолико,
то све
раније
има
све
мање
форама, све више
садржине; по томе све
доцније
има све више
форми,
све манье садржине
................................ 660
XXVIII.
Пошто
се све
доцније одваја
и
постаје
од
ранијег,
то
je
све
доцнијем
корен у све
ранијем;
по томе све
раније
све
je
коренитије,
све
доцније
све
je
више изведено
............................... 662
XXIX.
Пошто
je
све
раније
све
коренитије,
то
je
све
раније
све
дубље,
и по томе све
доцнијесве
je
плиће
........ 663
XXX.
Заврщетак
___.___................. 668
|
| any_adam_object | 1 |
| author | Knežević, Božidar 1862-1905 |
| author_GND | (DE-588)124968740 |
| author_facet | Knežević, Božidar 1862-1905 |
| author_role | aut |
| author_sort | Knežević, Božidar 1862-1905 |
| author_variant | b k bk |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV035206697 |
| ctrlnum | (OCoLC)645140548 (DE-599)BVBBV035206697 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>01302nam a2200361 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV035206697</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20090305 </controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">081210s2007 |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788681733462</subfield><subfield code="9">978-86-81733-46-2</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)645140548</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV035206697</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rakwb</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">7,41</subfield><subfield code="2">ssgn</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Knežević, Božidar</subfield><subfield code="d">1862-1905</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)124968740</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Principi istorije</subfield><subfield code="c">Božo Knežević</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Beograd</subfield><subfield code="b">Radio Televizija Srbije</subfield><subfield code="c">2007</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">670 S.</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">Biblioteka RTS : Edicija RARA</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">In kyrill. Schr., serb.</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Geschichtsphilosophie</subfield><subfield code="0">(DE-588)4020529-0</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Geschichtsphilosophie</subfield><subfield code="0">(DE-588)4020529-0</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSBMuenchen</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=017013027&sequence=000002&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-017013027</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">901</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09034</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
| id | DE-604.BV035206697 |
| illustrated | Not Illustrated |
| indexdate | 2024-07-09T21:28:35Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788681733462 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-017013027 |
| oclc_num | 645140548 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 670 S. |
| publishDate | 2007 |
| publishDateSearch | 2007 |
| publishDateSort | 2007 |
| publisher | Radio Televizija Srbije |
| record_format | marc |
| series2 | Biblioteka RTS : Edicija RARA |
| spelling | Knežević, Božidar 1862-1905 Verfasser (DE-588)124968740 aut Principi istorije Božo Knežević Beograd Radio Televizija Srbije 2007 670 S. txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Biblioteka RTS : Edicija RARA In kyrill. Schr., serb. Geschichtsphilosophie (DE-588)4020529-0 gnd rswk-swf Geschichtsphilosophie (DE-588)4020529-0 s DE-604 Digitalisierung BSBMuenchen application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=017013027&sequence=000002&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis |
| spellingShingle | Knežević, Božidar 1862-1905 Principi istorije Geschichtsphilosophie (DE-588)4020529-0 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4020529-0 |
| title | Principi istorije |
| title_auth | Principi istorije |
| title_exact_search | Principi istorije |
| title_full | Principi istorije Božo Knežević |
| title_fullStr | Principi istorije Božo Knežević |
| title_full_unstemmed | Principi istorije Božo Knežević |
| title_short | Principi istorije |
| title_sort | principi istorije |
| topic | Geschichtsphilosophie (DE-588)4020529-0 gnd |
| topic_facet | Geschichtsphilosophie |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=017013027&sequence=000002&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT knezevicbozidar principiistorije |