Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije:
Gespeichert in:
1. Verfasser: | |
---|---|
Format: | Elektronisch E-Book |
Sprache: | Bosnian |
Veröffentlicht: |
Sarajevo [Bosnia and Herzegovina]
Analitika - Centar za društvena istraživanja, sva prava pridržana
2015
|
Schlagworte: | |
Online-Zugang: | BSB01 |
Beschreibung: | Međunarodno pravo o ljudskim pravima, kao i pravo Evropske unije, prepoznaju teškoće povezane sa razotkrivanjem diskriminacije kao negativne društvene pojave i njezinim dokazivanjem u sudskom postupku. Stoga međunarodna sudska i kvazisudska tijela u postupcima koji se tiču diskriminacije teret dokazivanja da diskriminacije nije bilo prebacuju na tuženu stranu, pod uslovom da tužilac uspije da učini vjerovatnim da je do diskriminacije došlo i u konkretnom slučaju. Zakon o zabrani diskriminacije u BiH (u daljem tekstu ZZD) takođe predviđa da tužilac koji je podnio tužbu za zaštitu od diskriminacije nije u obavezi da u potpunosti dokaže postojanje diskriminacije, već je dovoljno da navode o tome da je zabrana diskriminacije prekršena samo potkrijepi, dok je tuženi dužan da dokaže da nije prekršio princip jednakog postupanja ili zabrane diskriminacije u predmetu rasprave. Ovaj bh. standard potkrijepljenosti navoda treba tumačiti u svjetlu prakse međunarodnih sudova i relevantnih direktiva Evropske unije6 kao dokaz na prvi pogled, odnosno prima facie dokaz, na osnovu kojeg se može sa odgovarajućim stepenom vjerovatnosti pretpostaviti da je do diskriminacije došlo. Da bi se teret dokazivanja prebacio na drugu stranu, nije dovoljno da tužilac samo tvrdi da je diskriminisan, već mora da ponudi određene dokaze za tu tvrdnju koja će kod suda stvoriti uvjerenje da je izglednije da se diskriminacija dogodila nego da do nje nije došlo. Drugim riječima, tužilac u postupku za zaštitu od diskriminacije nije dužan u potpunosti dokazati diskriminaciju, već je dovoljno da dokaže postojanje pretpostavke diskriminacije, nakon čega tuženi mora dokazivati da nije diskriminisao tužioca u konkretnom slučaju. Dostupni izvještaji o antidiskriminacionim sudskim postupcima u Bosni i Hercegovini, međutim, pokazuju da domaći sudovi uvode vrlo visok prag koji tužilac mora dostići da bi teret dokazivanja prebacio na tuženu stranu, ili čak potpuno zanemaruju ovaj važni princip, primjenjujući opšta pravila parničnog postupka i na predmete koji se odnose na diskriminaciju. Uzrok tome velikim dijelom svakako leži i u nedovoljnom razumijevanju instituta prebacivanja tereta dokazivanja i njegovog značaja za osiguranje efektivne sudske zaštite od diskriminacije. Stoga je osnovna namjera ovog teksta da ukaže na ključne aspekte i specifičnosti dokazivanja u antidiskriminacionim sudskim postupcima, sa fokusom na direktnu i indirektnu diskriminaciju kao najpoznatije oblike diskriminacije |
Beschreibung: | 1 Online-Ressource (8 Seiten) |
Internformat
MARC
LEADER | 00000nmm a2200000zc 4500 | ||
---|---|---|---|
001 | BV049449741 | ||
003 | DE-604 | ||
005 | 00000000000000.0 | ||
007 | cr|uuu---uuuuu | ||
008 | 231204s2015 |||| o||u| ||||||bos d | ||
035 | |a (ZDB-45-CGR)ceeol1074885 | ||
035 | |a (OCoLC)1414546848 | ||
035 | |a (DE-599)BVBBV049449741 | ||
040 | |a DE-604 |b ger |e aacr | ||
041 | 0 | |a bos | |
049 | |a DE-12 | ||
084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
100 | 1 | |a Topić, Boris |e Verfasser |4 aut | |
245 | 1 | 0 | |a Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |c Boris Topić |
264 | 1 | |a Sarajevo [Bosnia and Herzegovina] |b Analitika - Centar za društvena istraživanja, sva prava pridržana |c 2015 | |
264 | 2 | |a Frankfurt M. |b CEEOL |c 2015 | |
300 | |a 1 Online-Ressource (8 Seiten) | ||
336 | |b txt |2 rdacontent | ||
337 | |b c |2 rdamedia | ||
338 | |b cr |2 rdacarrier | ||
500 | |a Međunarodno pravo o ljudskim pravima, kao i pravo Evropske unije, prepoznaju teškoće povezane sa razotkrivanjem diskriminacije kao negativne društvene pojave i njezinim dokazivanjem u sudskom postupku. Stoga međunarodna sudska i kvazisudska tijela u postupcima koji se tiču diskriminacije teret dokazivanja da diskriminacije nije bilo prebacuju na tuženu stranu, pod uslovom da tužilac uspije da učini vjerovatnim da je do diskriminacije došlo i u konkretnom slučaju. Zakon o zabrani diskriminacije u BiH (u daljem tekstu ZZD) takođe predviđa da tužilac koji je podnio tužbu za zaštitu od diskriminacije nije u obavezi da u potpunosti dokaže postojanje diskriminacije, već je dovoljno da navode o tome da je zabrana diskriminacije prekršena samo potkrijepi, dok je tuženi dužan da dokaže da nije prekršio princip jednakog postupanja ili zabrane diskriminacije u predmetu rasprave. Ovaj bh. | ||
500 | |a standard potkrijepljenosti navoda treba tumačiti u svjetlu prakse međunarodnih sudova i relevantnih direktiva Evropske unije6 kao dokaz na prvi pogled, odnosno prima facie dokaz, na osnovu kojeg se može sa odgovarajućim stepenom vjerovatnosti pretpostaviti da je do diskriminacije došlo. Da bi se teret dokazivanja prebacio na drugu stranu, nije dovoljno da tužilac samo tvrdi da je diskriminisan, već mora da ponudi određene dokaze za tu tvrdnju koja će kod suda stvoriti uvjerenje da je izglednije da se diskriminacija dogodila nego da do nje nije došlo. Drugim riječima, tužilac u postupku za zaštitu od diskriminacije nije dužan u potpunosti dokazati diskriminaciju, već je dovoljno da dokaže postojanje pretpostavke diskriminacije, nakon čega tuženi mora dokazivati da nije diskriminisao tužioca u konkretnom slučaju. | ||
500 | |a Dostupni izvještaji o antidiskriminacionim sudskim postupcima u Bosni i Hercegovini, međutim, pokazuju da domaći sudovi uvode vrlo visok prag koji tužilac mora dostići da bi teret dokazivanja prebacio na tuženu stranu, ili čak potpuno zanemaruju ovaj važni princip, primjenjujući opšta pravila parničnog postupka i na predmete koji se odnose na diskriminaciju. Uzrok tome velikim dijelom svakako leži i u nedovoljnom razumijevanju instituta prebacivanja tereta dokazivanja i njegovog značaja za osiguranje efektivne sudske zaštite od diskriminacije. Stoga je osnovna namjera ovog teksta da ukaže na ključne aspekte i specifičnosti dokazivanja u antidiskriminacionim sudskim postupcima, sa fokusom na direktnu i indirektnu diskriminaciju kao najpoznatije oblike diskriminacije | ||
650 | 4 | |a Criminal Law | |
650 | 4 | |a International Law | |
650 | 4 | |a Human Rights and Humanitarian Law | |
650 | 4 | |a Court case | |
710 | 2 | |a Central and Eastern European Online Library |e Sonstige |4 oth | |
912 | |a ZDB-45-CGR | ||
940 | 1 | |n oe | |
940 | 1 | |q BSB_OE_CEEOL | |
999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034795637 | ||
966 | e | |u https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=1074885 |l BSB01 |p ZDB-45-CGR |x Verlag |3 Volltext |
Datensatz im Suchindex
_version_ | 1804186212520427520 |
---|---|
adam_txt | |
any_adam_object | |
any_adam_object_boolean | |
author | Topić, Boris |
author_facet | Topić, Boris |
author_role | aut |
author_sort | Topić, Boris |
author_variant | b t bt |
building | Verbundindex |
bvnumber | BV049449741 |
collection | ZDB-45-CGR |
ctrlnum | (ZDB-45-CGR)ceeol1074885 (OCoLC)1414546848 (DE-599)BVBBV049449741 |
format | Electronic eBook |
fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03894nmm a2200421zc 4500</leader><controlfield tag="001">BV049449741</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">cr|uuu---uuuuu</controlfield><controlfield tag="008">231204s2015 |||| o||u| ||||||bos d</controlfield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(ZDB-45-CGR)ceeol1074885</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1414546848</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV049449741</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">aacr</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">bos</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Topić, Boris</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije</subfield><subfield code="c">Boris Topić</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Sarajevo [Bosnia and Herzegovina]</subfield><subfield code="b">Analitika - Centar za društvena istraživanja, sva prava pridržana</subfield><subfield code="c">2015</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="2"><subfield code="a">Frankfurt M.</subfield><subfield code="b">CEEOL</subfield><subfield code="c">2015</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">1 Online-Ressource (8 Seiten)</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">c</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">cr</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Međunarodno pravo o ljudskim pravima, kao i pravo Evropske unije, prepoznaju teškoće povezane sa razotkrivanjem diskriminacije kao negativne društvene pojave i njezinim dokazivanjem u sudskom postupku. Stoga međunarodna sudska i kvazisudska tijela u postupcima koji se tiču diskriminacije teret dokazivanja da diskriminacije nije bilo prebacuju na tuženu stranu, pod uslovom da tužilac uspije da učini vjerovatnim da je do diskriminacije došlo i u konkretnom slučaju. Zakon o zabrani diskriminacije u BiH (u daljem tekstu ZZD) takođe predviđa da tužilac koji je podnio tužbu za zaštitu od diskriminacije nije u obavezi da u potpunosti dokaže postojanje diskriminacije, već je dovoljno da navode o tome da je zabrana diskriminacije prekršena samo potkrijepi, dok je tuženi dužan da dokaže da nije prekršio princip jednakog postupanja ili zabrane diskriminacije u predmetu rasprave. Ovaj bh. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">standard potkrijepljenosti navoda treba tumačiti u svjetlu prakse međunarodnih sudova i relevantnih direktiva Evropske unije6 kao dokaz na prvi pogled, odnosno prima facie dokaz, na osnovu kojeg se može sa odgovarajućim stepenom vjerovatnosti pretpostaviti da je do diskriminacije došlo. Da bi se teret dokazivanja prebacio na drugu stranu, nije dovoljno da tužilac samo tvrdi da je diskriminisan, već mora da ponudi određene dokaze za tu tvrdnju koja će kod suda stvoriti uvjerenje da je izglednije da se diskriminacija dogodila nego da do nje nije došlo. Drugim riječima, tužilac u postupku za zaštitu od diskriminacije nije dužan u potpunosti dokazati diskriminaciju, već je dovoljno da dokaže postojanje pretpostavke diskriminacije, nakon čega tuženi mora dokazivati da nije diskriminisao tužioca u konkretnom slučaju. </subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Dostupni izvještaji o antidiskriminacionim sudskim postupcima u Bosni i Hercegovini, međutim, pokazuju da domaći sudovi uvode vrlo visok prag koji tužilac mora dostići da bi teret dokazivanja prebacio na tuženu stranu, ili čak potpuno zanemaruju ovaj važni princip, primjenjujući opšta pravila parničnog postupka i na predmete koji se odnose na diskriminaciju. Uzrok tome velikim dijelom svakako leži i u nedovoljnom razumijevanju instituta prebacivanja tereta dokazivanja i njegovog značaja za osiguranje efektivne sudske zaštite od diskriminacije. Stoga je osnovna namjera ovog teksta da ukaže na ključne aspekte i specifičnosti dokazivanja u antidiskriminacionim sudskim postupcima, sa fokusom na direktnu i indirektnu diskriminaciju kao najpoznatije oblike diskriminacije</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Criminal Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">International Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Human Rights and Humanitarian Law</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Court case</subfield></datafield><datafield tag="710" ind1="2" ind2=" "><subfield code="a">Central and Eastern European Online Library</subfield><subfield code="e">Sonstige</subfield><subfield code="4">oth</subfield></datafield><datafield tag="912" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ZDB-45-CGR</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_OE_CEEOL</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034795637</subfield></datafield><datafield tag="966" ind1="e" ind2=" "><subfield code="u">https://www.ceeol.com/search/gray-literature-detail?id=1074885</subfield><subfield code="l">BSB01</subfield><subfield code="p">ZDB-45-CGR</subfield><subfield code="x">Verlag</subfield><subfield code="3">Volltext</subfield></datafield></record></collection> |
id | DE-604.BV049449741 |
illustrated | Not Illustrated |
index_date | 2024-07-03T23:12:56Z |
indexdate | 2024-07-10T10:07:32Z |
institution | BVB |
language | Bosnian |
oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034795637 |
oclc_num | 1414546848 |
open_access_boolean | |
owner | DE-12 |
owner_facet | DE-12 |
physical | 1 Online-Ressource (8 Seiten) |
psigel | ZDB-45-CGR BSB_OE_CEEOL |
publishDate | 2015 |
publishDateSearch | 2015 |
publishDateSort | 2015 |
publisher | Analitika - Centar za društvena istraživanja, sva prava pridržana |
record_format | marc |
spelling | Topić, Boris Verfasser aut Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije Boris Topić Sarajevo [Bosnia and Herzegovina] Analitika - Centar za društvena istraživanja, sva prava pridržana 2015 Frankfurt M. CEEOL 2015 1 Online-Ressource (8 Seiten) txt rdacontent c rdamedia cr rdacarrier Međunarodno pravo o ljudskim pravima, kao i pravo Evropske unije, prepoznaju teškoće povezane sa razotkrivanjem diskriminacije kao negativne društvene pojave i njezinim dokazivanjem u sudskom postupku. Stoga međunarodna sudska i kvazisudska tijela u postupcima koji se tiču diskriminacije teret dokazivanja da diskriminacije nije bilo prebacuju na tuženu stranu, pod uslovom da tužilac uspije da učini vjerovatnim da je do diskriminacije došlo i u konkretnom slučaju. Zakon o zabrani diskriminacije u BiH (u daljem tekstu ZZD) takođe predviđa da tužilac koji je podnio tužbu za zaštitu od diskriminacije nije u obavezi da u potpunosti dokaže postojanje diskriminacije, već je dovoljno da navode o tome da je zabrana diskriminacije prekršena samo potkrijepi, dok je tuženi dužan da dokaže da nije prekršio princip jednakog postupanja ili zabrane diskriminacije u predmetu rasprave. Ovaj bh. standard potkrijepljenosti navoda treba tumačiti u svjetlu prakse međunarodnih sudova i relevantnih direktiva Evropske unije6 kao dokaz na prvi pogled, odnosno prima facie dokaz, na osnovu kojeg se može sa odgovarajućim stepenom vjerovatnosti pretpostaviti da je do diskriminacije došlo. Da bi se teret dokazivanja prebacio na drugu stranu, nije dovoljno da tužilac samo tvrdi da je diskriminisan, već mora da ponudi određene dokaze za tu tvrdnju koja će kod suda stvoriti uvjerenje da je izglednije da se diskriminacija dogodila nego da do nje nije došlo. Drugim riječima, tužilac u postupku za zaštitu od diskriminacije nije dužan u potpunosti dokazati diskriminaciju, već je dovoljno da dokaže postojanje pretpostavke diskriminacije, nakon čega tuženi mora dokazivati da nije diskriminisao tužioca u konkretnom slučaju. Dostupni izvještaji o antidiskriminacionim sudskim postupcima u Bosni i Hercegovini, međutim, pokazuju da domaći sudovi uvode vrlo visok prag koji tužilac mora dostići da bi teret dokazivanja prebacio na tuženu stranu, ili čak potpuno zanemaruju ovaj važni princip, primjenjujući opšta pravila parničnog postupka i na predmete koji se odnose na diskriminaciju. Uzrok tome velikim dijelom svakako leži i u nedovoljnom razumijevanju instituta prebacivanja tereta dokazivanja i njegovog značaja za osiguranje efektivne sudske zaštite od diskriminacije. Stoga je osnovna namjera ovog teksta da ukaže na ključne aspekte i specifičnosti dokazivanja u antidiskriminacionim sudskim postupcima, sa fokusom na direktnu i indirektnu diskriminaciju kao najpoznatije oblike diskriminacije Criminal Law International Law Human Rights and Humanitarian Law Court case Central and Eastern European Online Library Sonstige oth |
spellingShingle | Topić, Boris Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije Criminal Law International Law Human Rights and Humanitarian Law Court case |
title | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |
title_auth | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |
title_exact_search | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |
title_exact_search_txtP | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |
title_full | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije Boris Topić |
title_fullStr | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije Boris Topić |
title_full_unstemmed | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije Boris Topić |
title_short | Teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |
title_sort | teret dokazivanja direktne i indirektne diskriminacije |
topic | Criminal Law International Law Human Rights and Humanitarian Law Court case |
topic_facet | Criminal Law International Law Human Rights and Humanitarian Law Court case |
work_keys_str_mv | AT topicboris teretdokazivanjadirektneiindirektnediskriminacije AT centralandeasterneuropeanonlinelibrary teretdokazivanjadirektneiindirektnediskriminacije |