Vizantija i Srbi: Knjiga druga Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu
Колонизација Словена на Балканском полуострву
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Niš
Talija izdavaštvo
2021
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Literaturverzeichnis |
| Beschreibung: | Literaturverzeichnis Seite 281-285 |
| Beschreibung: | 284 Seiten Porträt |
| ISBN: | 9788681800607 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 cc4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV049101882 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 00000000000000.0 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 230816s2021 rb c||| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788681800607 |9 978-86-81800-60-7 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1401212800 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV049101882 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 044 | |a rb |c RS | ||
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a ALT |q DE-12 |2 fid | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |a Stanojević, Stanoje |d 1874-1937 |e Verfasser |0 (DE-588)117212342 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-01 |a Vizantija i Srbi |n Knjiga druga |p Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu |c Stanoje Stanojević |
| 264 | 1 | |a Niš |b Talija izdavaštvo |c 2021 | |
| 300 | |a 284 Seiten |b Porträt | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Literaturverzeichnis Seite 281-285 | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte 600-800 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Byzantinisches Reich |0 (DE-588)4009256-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Byzantinisches Reich |0 (DE-588)4009256-2 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |D g |
| 689 | 0 | 2 | |a Geschichte 600-800 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 773 | 0 | 8 | |w (DE-604)BV049101855 |g 2 |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-01/(N |p Колонизација Словена на Балканском полуострву |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20230816 | |
| 940 | 1 | |q gbd_1 | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034363392 | ||
| 942 | 1 | 1 | |c 900 |e 22/bsb |f 09021 |g 398 |
| 942 | 1 | 1 | |c 900 |e 22/bsb |f 09021 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1804185446988644352 |
|---|---|
| adam_text | Садржај Важнија дела и расправе употребљене у I и II књизи Византије и Срба 7 I Насељавање полуострву Словена на Балканском 17 Буна против Маврићија и долазак Фокин на престо. — Значај те промене на престолу. — Мало извора за VII и VIII век. — Промене у цело] Европи а особито на Балкану. — Фокина влада и опозиција његовом режиму. — Пренос државног центра у Малу Азију и знача]՜ тога факта за историју Балканскогполуострва. — РатсаПерсијом подноси према Аварима. — Рђаво стане у Византији. — Завера против Фоке. — Ираклије осваја престо. — Характеристика Ираклијева. — Положа] Византије. — Нов програм рада. — Перспјска освајаља. — Авари и Словени освајају Далмацију. — Критичан положа]՜ Империје. 17 I
Солун y VII веку. — Напада]՜ Аварских Словена на Солун 586. год — Нападаји на Солун 609. и 614 — 5 год. — Нападај слободних Словена 617. год. — Словени траже помоћ од Авара. — Нападај словенско-аварски 619. год. — Нападаји Авара на Тракију. — Устанци у Италији. — Ираклије се спрема на рат против
Персије. — Преговори c Аварима. — Састанак Ираклијев са хаганом. — Продирагье Персијанаца. — Преговори и мир c Аварима. — Словенски нападај на Крит. — Аварскоперсијски савез за нападај на Цариград. — Напада] Авара, Словена и Персијанаца на Цариград 626. год. — Учешће Словена у том нападају. 36 П
Последице аварског неуспеха под Цариградом 626. год. — Слабљење аварске државе; узроци. — Устанак Словена. — Самова држава. — Сукоб Самов са Францима. — Грађански рат у аварској држави; побеђени Бугари селе у франачку, па у Италију. — Нападај Словена на Тирингију. — Бугари у Добручи устају на Аваре
и оснивају под Кувратом самосталну државу. — 55 т ȚT ТПобеда Ираклијева над Персијанцима. 1 V — Последице те победе.— Опасност по Балканске Словене. — Покрет међу Сараценима. — Борба Хришћанства и Ислама. — Положа] и стагье у Византији. — Сарацени освајају Персију. — Први сукоби Сарацена са
Византијом — Сарацени освајају византијске провинције у Азији и Африци. — Положај Византије при крају владе Ираклијеве. — Кретагье Словена према западу. — Положа] Словена на Балканском полуострву. — Словенска
ратовања y Франачкој и у Италији. — Константин III — Сараценска освајања. — Поход Константинов на Словене у Славинији 649. год. — Први помен Срба на Балканском полуострву. — Аварска и словенска ратовања у Фријаулу. — Смрт Самова. 64 Нападарі Сарацена — Сарацени употреблавају Словене против
Византије. — Борба за папску превласт и за еманципацију Италије од Истока. — Авари населавају зароблене Византинце у Срему. — Генерација мелеза. — Мелези под Кувером оставлају аварску државу и продиру према Солуну. — Кувер у договору са Византијом остаје на Керамезиском полу; једно словенско племе
даје му храну. — Кувера оставлају његови. — Куверов план да освоји Солун. — Мавар и његов раду Солуну. — Долазак адмирала Сисинија. — Мавров план откривен — Промена на престолу у Византији. — Нападаји Сарацена на Цариград. — Мир између Сарацена и Византије утврђен на ЗО година. — Утицај тога мира,
особпто на Аваре. — Погрешна политика Константина III према Аварима и друпім варварима у тај мах — Мотућност правдања такве политике. — Долазак Бугара. 77 Ѵ Т ТТДолазак Бугара. — Значај доласка Бутара. V JL— Организација бутарске државе. — Карактеристика српске и бутарске историје. — Историја Бугара
у V и VI веку. — Куврат и његови синови.—Долазак Бугара под Аспарухом на Балканско полуострво. — Први сукоб Бугара са Византијом. — Однос Бугара према Словенима које су на Балкану затекли. — Мир између Бугара и Византпје. — Византија признаке бугарску државу. 88
T ТТТЈустинијан Π. — Мир са Сараценима. — V ЈкАЖртвовање Мардаита. — Рат са Бугарима и Маћедонским Словенима. — Јустинијан пресаљава Словене у Малу Азију. — Словени прелазе Сараценима — Сарацени пресељавају Словене на Кипар, а Јустинијан у Никомедију. — Незадовољство у Византији са Јустинијаном и
његовом владом. — Јустинијан збачен и прогнан. — Леонтије. — Тиберије III. — Јустинијан ради да ce врати — Помоћу Бутара се враћа и осваја Цариград. — Уговор између Јустинијана и Бугара. — Борба Словена у Фријаулу. — Јустинијан удара на Бугаре. — Сарацени нападају. — Јустинијан се свети својим
непријатељима на Херзону. — Јустинијан збачен и погубљен. — Филипик. — Анастасије II. — Рад Анастасија II на одбрани Империје. — Теодосије III. — Уговор са Бугарима. 95 II Стварање услова за образование Словенских држава на Балкану првих 107 Положај Византије. — Византијски ђенералштабни официри у
Малој Азији. — Лав III. — Долазак на престо. — Сарацени се спремају на Цариград. — Стањеу Византији. — Карактериетика Лава III. — Његов програм. — Завршетак стварагьа Византпјске империје. — Опсада Цариграда 716—717 год. — Устанак у Сицилији. — Стагье у Византији после опсаде Цариграда. — Словени се
шире. — Буна Анастасија lì. — Нападаји Словена на Фријаул и Баварску. — Поновни нападаји Сарацена на Византију. 107 I
ТТБорба око икона. — Почетак и мотиви те борбе. — _1_Ј_Први Лавов едикт против обожавања икона 726. год. — Опозиција и устанци. — Лав одузима западну половину Бадканског подуострва папској власти и подлажеје Цариградско]՜ Патријаршији. — Константин V Копроним. — Устанак Артаваздов. — Константин V
према иконама. — Византијска историографија према Константину V — Карактеристика Константина V — Рад на јачању јелинизма. —Програм Константинова рада. — Словенска четовања у Фријауду и у Баварско]. — Нападај Авара на Панонске Сдовене. — Словени траже помоћ од Бавараца. — Први хришћански владаоци код
Словена. 116 Престанак византијске власти у Италији. — Византија не ради ништа за Италију. — Положа] Италије. — Франачка ¿ржава. — Франачко-папски савез. — Опасност по Византију од тога савеза. — Византија без успеха покушава да ослаби или осујети тај савез. 125 Ш TT 7Сабор против икона 754. год. —
Куга у J. V Византији. — Знача] те куге и ширегье Словена. — Словени код Сарацена. — Први сукоб Константинов са Бугарима. — Константинов поход на Маћедонске Словене. — Други рат Константинов са Бугарима. — Грађански рат у Бугарско]. — Битка код Анхиада. — Преврат у Бугарској. — Мир са Византијом. —
Нови походи Константинови на Бугарску. — Грађански ратови међу Панонским Словенима. — Словени іусаре по мору. — Последњи Константинови ратови са Бугарима. 129 291
Пропаст лангобардеке државе. — Значај тога догађаја за Византију. — Положај Византије — Лав IV. — Бугарски владалац Телериг крштен у Цариграду. — Јакобите насељене у Тракији. — Лавова црквена политика. — Карло Велики према Византији. — Први сукоб између Карла Беликов и Византије — Карактеристика и
рад Иринин. — Њен однос према Карлу Великом. — Словени се прилагођавају новим приликама. — Првуд. — Нападаји словенских племена на Солун. — Један Словении конструисао машину за бацаіье. — Поход на Струмичке Словене. — Походна СловенеуЈелади. — Иринина црквена политика. - Сукоб између Франака и
Византије. — Византинци потучени. — Бугари упадају у Тракију. — Сукоб између Константина и Ирине. — Константин несретно ратује. — Ирина збацила Константина. 139 V Т ТТПропаст аварске државе. — Знача] тога V Хдогађаја за Балканске Словене. — Односи Балканских Словена према Аварима. — Франачка држава.
— Слабљење аварске државе. — Сукоб између Франака и Авара. — Авари помажу Тасила војводу баварског. — Ратови Карла Великог са Аварима. — Први рат 790. год. — Анархијау аварско] држави. — Грађански ратови међу Аварима. — Један аварски великаш хоће да се подложи Карлу и да прими хришћанство. —
Франачка војска под вођством једнога Словена упада из Фријаула у Панонију. — Франачка војска осваја први путХринг. — Одсудан рат између Франака и Авара 796. год. — Прилике у аварско] држави. — Пипинов поход на Аваре. — Рад на ширењу хришћанства код Авара.
— Устанак Словена y Панонији против Франака 797. год. — Аварски устанци. — Карло Велики уређује војничке крајине на северу Балканског полуострва.— Положа] Српскога Народа после пропасти аварске државе. 151 III Прилике у Византији и на Балканском полуострву за време продирања и насељавања Словена 165
Византија за време словенског продираша и насељаваша. — Римска империја и Исток. — Формирање Истока у засебну државу.— Положај Неточне и Западне империје и њихов међусобни однос. — Положа] и задаци Византије после пропасти Источне римске империје. — Византијска политика и римске традиције.—Доба и
режим Јустинијанов. — Пропуштање момента да се Балкан осигура. — Погрешна политика Јустинијанова. — Византија и формираше варварских држава и снажеше Варварских племена.—Политика наследника Јустинијанових. — Формираше Бугарске државе. — Римске традиције — Губљеше везе са прошло шћу.— Постанак
Византије. 165 1 Положа] Византије у VI, VII и VIII веку. — Борба и ратови у то доба. — Како су ce y то доба трошили и малаксавали луди. — Рад појединих владалаца да побољшају прилике и да помогну поданицима. — Разан рад за даље и ближе провинције. — Покушаји да се Наредбама и Указима поправи сташе
у држави. 178 П
Византијско чиновништво. — Државне финанспје. — Положа] и стање народа у Византији. — Стање у појединим провинцијама. — Трговина. — Привреда. — Жилавост Византнје; занављање, подмдађивање. — Положај сељака. — Друштво у Византији. — Недостатак морадног осећаја. — Византијски двор. — Дивљаштво отпма
маха. — Суровост и казне. — Страначке и религиозне борбе. — Елементарне непогоде, несреһе и разни појави. — Утицај свега тога на луде. — Лаковерност и сујеверје. 186 Ш TT ТСастав византијске војске.— Разни варвари JL V y византијској војси — Варвари у засебним одредима. — Изглед варварских војника.
— Њихова храброст. — Објективност византијских историка. — Непоузданост варвара. — Византијски официри. — Рђав ред и недисциплина. — Неслога и неспособност у врховној команди. 200 ЕІеуредно издаваіье плате и закидање војника. — Религиозне борбе у војсци. — Антагонизам између војске и грађана. —
Византијска војска у VI, VII и VIII веку, у доба словенеког продирагьа и насељавања на Балкану. — Борба грађана и градске милиције. — Успомена на римску државу и храброст предака. — Борба Византије у VI, VII и VIII веку. 210 Ѵ
IV Словени и други варвари за време продирања и насељавања словенског на Балкану 221 Варвари и Римска империја. — Двојни однос варвара према Империји. — Варвари у Византији. — Акција против домаћих варвара у Византији иу Западном римском царству. — Борба између варвара и национадно-патриотске
странке. — Победа национадно-патриотске странке у Византији. — Сузбијање варвара из војске после VI века. — У византијској војсци превлађују домаћи елементи, особито повизантињени варвари. — Тежња варвара за еманципацијом од Византије и оснивање варварских држава. 221 I Начин борбе са разним
варварима. — Разне тактике и ратна лукавства. — Расправе о ратовању са разним народима и студиран е тих расправа. — Тешкоћа ратовагьа са варварима. — Култура и живот варвара. — Традиције код варвара. — Дивљаштво, вероломство, грамзивост и богатство варвара. — Прекомерно пиће алкохола. — Рђав утицај
на варваре при прелазу у културу; дегенерација варвара. — Култура и врдине варвара. — Добро поступање са сељацима. — Верност и награђивање верности код варвара. — Понос својим племенем и државом. — Утицај промењивости судбине на варваре. 227 П
Поглед варвара на Византију. — Византија импонујеварварима;узроци. — Власт и право на земл у може дати само византијски император. — Тежња за еманципацијом од Византије и независношћу. — Варвари ce сматрају као целина, која има заједничких интереса. — Везе и односп разних варварских племена међу
собом. — Једни другима чине услуге. — Продирање културних елемената код варвара 237 Ш и Аварски Словени. — Долазак Авара 1 V у Европу. — Живот Авара. — Број Авара и простор њихове државе. — Организација аварске државе. — Узроци слабости аварске државе. — Како су се Авари y Европи обогатили. —
Дивљаштво Авара. — Њихова непријемчивост за културу. — Хришћанство код Авара. — Милосрђе Авара. — Напредак Авара у ратној вештини, особито у тех- ници. — Неспособност њихова за борбу са уређеном војском. 242 ȚT 7՜Авари Питагье о Бремену словенског насељвања на Балканском полуострву и разна мишљења о
томе. — Питање о автохтонству Словена. — Разлози и докази за ту теорију. — У изворима за историју Балканскога полуострва нема пре VI века несумњивог помена о Словенима. — У то доба помињу се први пут Словени на Дунаву. — Византија у VI веку држи join цело Балканско полуострво у својој власти. —
Византијска утврђења на Балканском полуострву под Јустинијаном. — Рад наследника Јустинијанових на утврђивању и одбрани Балканског полуострва. — Стање Ѵ
почетком VII века. — Посаде. — Византијска војска на Балканском полуострву. — Словенска и аварска освајања после 602. год. — Рад Јустина II, Тиберија и Маврићија. — Стање после смрти Маврићијеве. — Пљачкање Авара са Словенима и слободних Словена. — Словени се у VII веку насељавају у освојеним
градовима и провинцпјама. — Начин словенског освајања и насељавања. — Распоред насеља словенских племена. — Начин освајања и насе- љавања словенског у западним крајевима Балканског полуострва 248 Т ТТОрганизација Балканских V ІПодела Балканских Словена Словена. — на племена. — Племенски главари. —
Начин и време словенског продирања и насељавања на Балканском полуострву после 602. год. — Словени заузимају на Балкану покрајине и градове. — Значај Балканског полуострва за Византију. — Прилике и стање на Балканском полуострву. — Пустош. — Остатак старог становништва се повлачи у планине. —
Византија за време словенског продирагьа и насељавања на Балканском, полуострву. — Словенско знање и мишљење о Византији. — Како су слободии а како Аварски Словени сматрали Византију и впзантијског императора. — Словени у византијској војсци. — Везе Византије са Словенима. — Утицај Византије на
Словене и Словена на Византију. — Словении цариградски патријарх. 258
Oahoc Словена према Аварима. — Долазак Словена y Јужну Угарску и подпадање под Аваре. — Устанак Аварских Словена 626. год. — Однос слободних Словена на доњем Дунаву према Аварима. — Поход Авара на слободне Словене на позив Византије 578. год. — Авари сматрају слободне Словене за своје поданике. —
Везе Словена са другим варварима. — Разни варвари знају и говоре словенски. — Словени говоре разне језике. 266 W Т ТТТТПодаци о животу Словена у доба њихова V .Шипродирања и насељавања на Балканском полуострву. — Главна занимања и станишта Словена у то доба. — Живот Словена. — Борбе и ратови. —
Византийски писци о Словенима. — Добре особине Словена. — Теорија о благости и питомости старих Словена. — Словени дивљи и крволочни. — Личне особине Балканских Словена. — Начин борбе. — Словени према савременој ратној техници. — Оружје.—Словени се брзо крећу и нападају изненада. — Начин словенског
ратовања. — Словенска ратна лукавства. — Кара од кола.— Батре у табору. — Ношење погинулих. — Међусобни односи словенских племена. 273 Примедбе 281
ПРИМЕДБЕ Најважнији извори за историју Балканских Словена у VII и VIII веку. Kao што je напред поменуто великих савремених историјских дела за историју Балканског полуострва у VII и VIII веку нема, или бар она нису очувана. Има само један познији извор, који износи догађаје из целог овог пери ода.
Toje Теофанова Хронографија. Теофпн (Θεοφάνης δμοΛογητής) je рођен за владе Константина Копронима (740— 775 год.) од угледних и имућних родителе. Он je врло млад ступио у калуђере, а провео je скоро цео век у једном манастиру што га je сам основао. Био je ватрен присталица икона и због тога je за
владе Лава V Јерменина био гоњен и послан у изгнанство, где je 817. год. и умро. Теофан није имао намеру да пише историју и није ce спремао за тај позив. Али када je његов пријатељ Тјорђе Синкел био на самрти (810—811 год.) молио je Теофана да настави историјско дело, које je он био почео. Теофан je
испунио молбу и жељу свога пријатеља и наставио je Хронографију Синкелову од 284. год., докле je он написао, па je довео до 813. год. Своје историјско дело назвао je Тео фан Χρονογραφία, а догађаје je испричао строго хроноло шки, бележећи хронологију од створења света, од рођења Христова, по
годинама владе византијских, перзиских и сараценских владалаца и вселенских патријараха. 281
Теофан je главни извор за све позније хронографе византиске. Његово дело превео je на латински познати Анастасије Библиотекар 873 —875 год. Ja сам употребио издање Carolus De Boor, Theophanis chronographia I (1883), II (1885). О Теофану в. К. Krumbacher, Gesch. der Byzantinischen Literatur 1 (1897)
342—347. Cp. још о биографијама Теофановим Byzant. Zeitschr. 7,1898,235—6; 9,1900,611; Визант. Врем. 7, 1900, 263—4, — О гробу іьегову Byzant. Zeitschr. 4, 1895, 393, — за критику текста Byzant. Zeitschr. 1 1892, 591—3; Визант. Врем. 1, 1894, 307—18; Byzant. Zeitschr. 6, 1897, 508; 14, 1905, 612—3,
— о једном дитирамбу на Теофана cp. Byzant. Zeitschr. 6, 1897, 459 — 60, — О упо треби Теофана код Ајнхарда cp. Byzant. Zeitschr. 5, 1896, 615. О хронологији Теофановој в. H. Hubert, Observations sur la Chronologie de Theophane et de quelques lettres des papes (726 — 775) y Byzant. Zeitschr. 6,
1897, 491—505; E. W. Brooks, The Chronology of Theophanes 607—775 y Byzant. Zeitschr. 8, 1899,82—97; Lombard, 1. c. 1—2, 54, 58. Има joui одлична расправа J. Pargoire, Saint Theophane le Chronographe et ses rapports avec saint Theodore Studite (Визант. Врем. 9,1902, 31 — 102.) Патрнјпрх Нићифор
описао je догађаје из византијске историје од 602—769 год. Он je био патријарх цари градски од 806—815 год. Стога што je био присталица икона збачен je са свога положаја 815. год. и прогнан. У прогонству je и умро 829. год. Дело у коме je испричао историјске догађаје од 602—769 год. назвао je
Ιστορία σύντομος (обично се цитира као Breviarium Nicephori). Нићифорова историја писана je за ширу публику;
стога су у њој особито истакнути и детаљно изнети догађаји, који ширу публику могу интересовати. 282
Осим тога саставио je Нићифор и Χρονογραφικόν σύντομον. То су кратке суве хронолошке белешке од Адама до 829 год. Ово дело утицало je јако на српску аналистику. Ср. и Извѣстіяа Русск. Ареолог. Инет, въ Константинополѣ 8,1902, 43. Ja сам употребио Нићифора по издагьу Carolus De Boor (1880; Ed.
Teubneriana). O Нићифору в. К. Krumbacher, 1. c. 349—352; Μ. Гεοεών, Πατριαρχικοί πίνακες (1884) 267—272. Cp. join Виз. Врем. 5,1898, 585—6. Пасхална хроника (Chonicon Paschale) je дело у коме су, у неједнаком обиму, изнети поједини историјски догађаји забележени уз ускршгье таблице. Пасхална
хроника бележи догађаје од Адама до 629. год., али су у рукопису сачуване белешке само до 627. год. Ja сам употребио Бонско Издање (1832). О овој хроници в. К. Krumbacher, I. с. 337—339; Seeck, Gesch. des Untergangs der antiken Welt, I (1897) 409, 423; Niese, Grundriss der römischen Geschichte2
(1897) 213. Осим тога има о појединим догађајима y obom пери оду бележака и код других разних писаца византијских. на пр. код Јована Антиохиског (в. К. Krumbacher, 1. с. 334—335; издање С. De Boor, Excerpta historica III, 1905); код Јована из Никију в. К. Krumbacher, 1. c. 404; код лесни ка Пизида
(в. К. Krumbacher, 1. с. 709—712) итд. Осим тога има података за историју Балканских Словена и у неким западним изворима. За историју словенску почетком VII в. има података код тзв. Фредегара. Хроника, позната под именом Фредегаровим, састављена je из дела тројице писаца; она прича догађаје до
средине VII в., а дело последњега писца састављено je мало доцније. У њему су и подаци за историју 283
словенску. О Фредегару в. W. Wattenbach, Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter? 1904,114—118. Доста података за историју Словена до пред полови ну VIII века има Paulus Diaconus. Павле Ђакон je рођен око 720. год., однегован je на двору у Павији, а затим je провео дуже време као калуђер у
манастиру Монтекасину. Год. 783. ишао je Карлу Великом да моли слободу за свога брата. Писао je доста, а података за историју Словена има у његовом најзнатнијем делу о историји Лангобардског народа, које хвата време до 744. год. а писано je око 787. и, како изгледа, остало je недовршено. О Павлу
Т)акону в. W. Wattenbach, 1. с. 177—186. За историју словенску крајем VIII и почетком IX века има доста података у биографији Карла Великог и у анадима од познатога Ajuxapda (в. W. Wattenbach, 1. с. 198—226). Осим тога има за исто време много подата ка и у разним детописима и детописачким бедешкама
Франачким. О Франачким анадима тога доба в. W. Wattenbach, 1. с. 154—167. Ja сам све детописачке бедешке употребио по издању Kos-a. Остали магье важни извори иди извори у којима има тек по гдекоји податак за историју Сдовена, поменути су на своме месту у примедбама. Преглед и о цену свих изво ра за
владу цара Ираклија в. код А. Pernice, Ľ imperatore Eraelio (1906) VII—XXVI; за владу цара Константина Копринима в. A. Lombard, Constantin V, empereur des Romains (1902) 1—9. Збирке историјских извора и извода за овај пери од имају Dr. Fr. Rački, Documenta históriáé Chroaticae 284
periodum antiquam illustrantia (1877) 262—303; Dr. Fr. Kos, Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku I (1902) 178-369. Цео период византијске историје, о коме се говори y овом делу разрадилп су међу осталима: E. Gibbon, The history of the decline et fall of the roman empire V (1904) 73-582, VI (1906) 1-39. Dr. G. Hertzberg, Gesch, der Byzantiner und des Osmanischen Reiches bis gegen Ende des sechzehnten Jahrhunderts (1883) 40—122. H. Geizer, Abriss der byzantinischen Kaisergeschichte ( код K. Krumbacher-a, 1. c. 945—965). Bayerische Staatsbibliothek München
|
| adam_txt |
Садржај Важнија дела и расправе употребљене у I и II књизи Византије и Срба 7 I Насељавање полуострву Словена на Балканском 17 Буна против Маврићија и долазак Фокин на престо. — Значај те промене на престолу. — Мало извора за VII и VIII век. — Промене у цело] Европи а особито на Балкану. — Фокина влада и опозиција његовом режиму. — Пренос државног центра у Малу Азију и знача]՜ тога факта за историју Балканскогполуострва. — РатсаПерсијом подноси према Аварима. — Рђаво стане у Византији. — Завера против Фоке. — Ираклије осваја престо. — Характеристика Ираклијева. — Положа] Византије. — Нов програм рада. — Перспјска освајаља. — Авари и Словени освајају Далмацију. — Критичан положа]՜ Империје. 17 I
Солун y VII веку. — Напада]՜ Аварских Словена на Солун 586. год — Нападаји на Солун 609. и 614 — 5 год. — Нападај слободних Словена 617. год. — Словени траже помоћ од Авара. — Нападај словенско-аварски 619. год. — Нападаји Авара на Тракију. — Устанци у Италији. — Ираклије се спрема на рат против
Персије. — Преговори c Аварима. — Састанак Ираклијев са хаганом. — Продирагье Персијанаца. — Преговори и мир c Аварима. — Словенски нападај на Крит. — Аварскоперсијски савез за нападај на Цариград. — Напада] Авара, Словена и Персијанаца на Цариград 626. год. — Учешће Словена у том нападају. 36 П
Последице аварског неуспеха под Цариградом 626. год. — Слабљење аварске државе; узроци. — Устанак Словена. — Самова држава. — Сукоб Самов са Францима. — Грађански рат у аварској држави; побеђени Бугари селе у франачку, па у Италију. — Нападај Словена на Тирингију. — Бугари у Добручи устају на Аваре
и оснивају под Кувратом самосталну државу. — 55 т ȚT ТПобеда Ираклијева над Персијанцима. 1 V — Последице те победе.— Опасност по Балканске Словене. — Покрет међу Сараценима. — Борба Хришћанства и Ислама. — Положа] и стагье у Византији. — Сарацени освајају Персију. — Први сукоби Сарацена са
Византијом — Сарацени освајају византијске провинције у Азији и Африци. — Положај Византије при крају владе Ираклијеве. — Кретагье Словена према западу. — Положа] Словена на Балканском полуострву. — Словенска
ратовања y Франачкој и у Италији. — Константин III — Сараценска освајања. — Поход Константинов на Словене у Славинији 649. год. — Први помен Срба на Балканском полуострву. — Аварска и словенска ратовања у Фријаулу. — Смрт Самова. 64 Нападарі Сарацена — Сарацени употреблавају Словене против
Византије. — Борба за папску превласт и за еманципацију Италије од Истока. — Авари населавају зароблене Византинце у Срему. — Генерација мелеза. — Мелези под Кувером оставлају аварску државу и продиру према Солуну. — Кувер у договору са Византијом остаје на Керамезиском полу; једно словенско племе
даје му храну. — Кувера оставлају његови. — Куверов план да освоји Солун. — Мавар и његов раду Солуну. — Долазак адмирала Сисинија. — Мавров план откривен — Промена на престолу у Византији. — Нападаји Сарацена на Цариград. — Мир између Сарацена и Византије утврђен на ЗО година. — Утицај тога мира,
особпто на Аваре. — Погрешна политика Константина III према Аварима и друпім варварима у тај мах — Мотућност правдања такве политике. — Долазак Бугара. 77 Ѵ Т ТТДолазак Бугара. — Значај доласка Бутара. V JL— Организација бутарске државе. — Карактеристика српске и бутарске историје. — Историја Бугара
у V и VI веку. — Куврат и његови синови.—Долазак Бугара под Аспарухом на Балканско полуострво. — Први сукоб Бугара са Византијом. — Однос Бугара према Словенима које су на Балкану затекли. — Мир између Бугара и Византпје. — Византија признаке бугарску државу. 88
T ТТТЈустинијан Π. — Мир са Сараценима. — V ЈкАЖртвовање Мардаита. — Рат са Бугарима и Маћедонским Словенима. — Јустинијан пресаљава Словене у Малу Азију. — Словени прелазе Сараценима — Сарацени пресељавају Словене на Кипар, а Јустинијан у Никомедију. — Незадовољство у Византији са Јустинијаном и
његовом владом. — Јустинијан збачен и прогнан. — Леонтије. — Тиберије III. — Јустинијан ради да ce врати — Помоћу Бутара се враћа и осваја Цариград. — Уговор између Јустинијана и Бугара. — Борба Словена у Фријаулу. — Јустинијан удара на Бугаре. — Сарацени нападају. — Јустинијан се свети својим
непријатељима на Херзону. — Јустинијан збачен и погубљен. — Филипик. — Анастасије II. — Рад Анастасија II на одбрани Империје. — Теодосије III. — Уговор са Бугарима. 95 II Стварање услова за образование Словенских држава на Балкану првих 107 Положај Византије. — Византијски ђенералштабни официри у
Малој Азији. — Лав III. — Долазак на престо. — Сарацени се спремају на Цариград. — Стањеу Византији. — Карактериетика Лава III. — Његов програм. — Завршетак стварагьа Византпјске империје. — Опсада Цариграда 716—717 год. — Устанак у Сицилији. — Стагье у Византији после опсаде Цариграда. — Словени се
шире. — Буна Анастасија lì. — Нападаји Словена на Фријаул и Баварску. — Поновни нападаји Сарацена на Византију. 107 I
ТТБорба око икона. — Почетак и мотиви те борбе. — _1_Ј_Први Лавов едикт против обожавања икона 726. год. — Опозиција и устанци. — Лав одузима западну половину Бадканског подуострва папској власти и подлажеје Цариградско]՜ Патријаршији. — Константин V Копроним. — Устанак Артаваздов. — Константин V
према иконама. — Византијска историографија према Константину V — Карактеристика Константина V — Рад на јачању јелинизма. —Програм Константинова рада. — Словенска четовања у Фријауду и у Баварско]. — Нападај Авара на Панонске Сдовене. — Словени траже помоћ од Бавараца. — Први хришћански владаоци код
Словена. 116 Престанак византијске власти у Италији. — Византија не ради ништа за Италију. — Положа] Италије. — Франачка ¿ржава. — Франачко-папски савез. — Опасност по Византију од тога савеза. — Византија без успеха покушава да ослаби или осујети тај савез. 125 Ш TT 7Сабор против икона 754. год. —
Куга у J. V Византији. — Знача] те куге и ширегье Словена. — Словени код Сарацена. — Први сукоб Константинов са Бугарима. — Константинов поход на Маћедонске Словене. — Други рат Константинов са Бугарима. — Грађански рат у Бугарско]. — Битка код Анхиада. — Преврат у Бугарској. — Мир са Византијом. —
Нови походи Константинови на Бугарску. — Грађански ратови међу Панонским Словенима. — Словени іусаре по мору. — Последњи Константинови ратови са Бугарима. 129 291
Пропаст лангобардеке државе. — Значај тога догађаја за Византију. — Положај Византије — Лав IV. — Бугарски владалац Телериг крштен у Цариграду. — Јакобите насељене у Тракији. — Лавова црквена политика. — Карло Велики према Византији. — Први сукоб између Карла Беликов и Византије — Карактеристика и
рад Иринин. — Њен однос према Карлу Великом. — Словени се прилагођавају новим приликама. — Првуд. — Нападаји словенских племена на Солун. — Један Словении конструисао машину за бацаіье. — Поход на Струмичке Словене. — Походна СловенеуЈелади. — Иринина црквена политика. - Сукоб између Франака и
Византије. — Византинци потучени. — Бугари упадају у Тракију. — Сукоб између Константина и Ирине. — Константин несретно ратује. — Ирина збацила Константина. 139 V Т ТТПропаст аварске државе. — Знача] тога V Хдогађаја за Балканске Словене. — Односи Балканских Словена према Аварима. — Франачка држава.
— Слабљење аварске државе. — Сукоб између Франака и Авара. — Авари помажу Тасила војводу баварског. — Ратови Карла Великог са Аварима. — Први рат 790. год. — Анархијау аварско] држави. — Грађански ратови међу Аварима. — Један аварски великаш хоће да се подложи Карлу и да прими хришћанство. —
Франачка војска под вођством једнога Словена упада из Фријаула у Панонију. — Франачка војска осваја први путХринг. — Одсудан рат између Франака и Авара 796. год. — Прилике у аварско] држави. — Пипинов поход на Аваре. — Рад на ширењу хришћанства код Авара.
— Устанак Словена y Панонији против Франака 797. год. — Аварски устанци. — Карло Велики уређује војничке крајине на северу Балканског полуострва.— Положа] Српскога Народа после пропасти аварске државе. 151 III Прилике у Византији и на Балканском полуострву за време продирања и насељавања Словена 165
Византија за време словенског продираша и насељаваша. — Римска империја и Исток. — Формирање Истока у засебну државу.— Положај Неточне и Западне империје и њихов међусобни однос. — Положа] и задаци Византије после пропасти Источне римске империје. — Византијска политика и римске традиције.—Доба и
режим Јустинијанов. — Пропуштање момента да се Балкан осигура. — Погрешна политика Јустинијанова. — Византија и формираше варварских држава и снажеше Варварских племена.—Политика наследника Јустинијанових. — Формираше Бугарске државе. — Римске традиције — Губљеше везе са прошло шћу.— Постанак
Византије. 165 1 Положа] Византије у VI, VII и VIII веку. — Борба и ратови у то доба. — Како су ce y то доба трошили и малаксавали луди. — Рад појединих владалаца да побољшају прилике и да помогну поданицима. — Разан рад за даље и ближе провинције. — Покушаји да се Наредбама и Указима поправи сташе
у држави. 178 П
Византијско чиновништво. — Државне финанспје. — Положа] и стање народа у Византији. — Стање у појединим провинцијама. — Трговина. — Привреда. — Жилавост Византнје; занављање, подмдађивање. — Положај сељака. — Друштво у Византији. — Недостатак морадног осећаја. — Византијски двор. — Дивљаштво отпма
маха. — Суровост и казне. — Страначке и религиозне борбе. — Елементарне непогоде, несреһе и разни појави. — Утицај свега тога на луде. — Лаковерност и сујеверје. 186 Ш TT ТСастав византијске војске.— Разни варвари JL V y византијској војси — Варвари у засебним одредима. — Изглед варварских војника.
— Њихова храброст. — Објективност византијских историка. — Непоузданост варвара. — Византијски официри. — Рђав ред и недисциплина. — Неслога и неспособност у врховној команди. 200 ЕІеуредно издаваіье плате и закидање војника. — Религиозне борбе у војсци. — Антагонизам између војске и грађана. —
Византијска војска у VI, VII и VIII веку, у доба словенеког продирагьа и насељавања на Балкану. — Борба грађана и градске милиције. — Успомена на римску државу и храброст предака. — Борба Византије у VI, VII и VIII веку. 210 Ѵ
IV Словени и други варвари за време продирања и насељавања словенског на Балкану 221 Варвари и Римска империја. — Двојни однос варвара према Империји. — Варвари у Византији. — Акција против домаћих варвара у Византији иу Западном римском царству. — Борба између варвара и национадно-патриотске
странке. — Победа национадно-патриотске странке у Византији. — Сузбијање варвара из војске после VI века. — У византијској војсци превлађују домаћи елементи, особито повизантињени варвари. — Тежња варвара за еманципацијом од Византије и оснивање варварских држава. 221 I Начин борбе са разним
варварима. — Разне тактике и ратна лукавства. — Расправе о ратовању са разним народима и студиран е тих расправа. — Тешкоћа ратовагьа са варварима. — Култура и живот варвара. — Традиције код варвара. — Дивљаштво, вероломство, грамзивост и богатство варвара. — Прекомерно пиће алкохола. — Рђав утицај
на варваре при прелазу у културу; дегенерација варвара. — Култура и врдине варвара. — Добро поступање са сељацима. — Верност и награђивање верности код варвара. — Понос својим племенем и државом. — Утицај промењивости судбине на варваре. 227 П
Поглед варвара на Византију. — Византија импонујеварварима;узроци. — Власт и право на земл у може дати само византијски император. — Тежња за еманципацијом од Византије и независношћу. — Варвари ce сматрају као целина, која има заједничких интереса. — Везе и односп разних варварских племена међу
собом. — Једни другима чине услуге. — Продирање културних елемената код варвара 237 Ш и Аварски Словени. — Долазак Авара 1 V у Европу. — Живот Авара. — Број Авара и простор њихове државе. — Организација аварске државе. — Узроци слабости аварске државе. — Како су се Авари y Европи обогатили. —
Дивљаштво Авара. — Њихова непријемчивост за културу. — Хришћанство код Авара. — Милосрђе Авара. — Напредак Авара у ратној вештини, особито у тех- ници. — Неспособност њихова за борбу са уређеном војском. 242 ȚT 7՜Авари Питагье о Бремену словенског насељвања на Балканском полуострву и разна мишљења о
томе. — Питање о автохтонству Словена. — Разлози и докази за ту теорију. — У изворима за историју Балканскога полуострва нема пре VI века несумњивог помена о Словенима. — У то доба помињу се први пут Словени на Дунаву. — Византија у VI веку држи join цело Балканско полуострво у својој власти. —
Византијска утврђења на Балканском полуострву под Јустинијаном. — Рад наследника Јустинијанових на утврђивању и одбрани Балканског полуострва. — Стање Ѵ
почетком VII века. — Посаде. — Византијска војска на Балканском полуострву. — Словенска и аварска освајања после 602. год. — Рад Јустина II, Тиберија и Маврићија. — Стање после смрти Маврићијеве. — Пљачкање Авара са Словенима и слободних Словена. — Словени се у VII веку насељавају у освојеним
градовима и провинцпјама. — Начин словенског освајања и насељавања. — Распоред насеља словенских племена. — Начин освајања и насе- љавања словенског у западним крајевима Балканског полуострва 248 Т ТТОрганизација Балканских V ІПодела Балканских Словена Словена. — на племена. — Племенски главари. —
Начин и време словенског продирања и насељавања на Балканском полуострву после 602. год. — Словени заузимају на Балкану покрајине и градове. — Значај Балканског полуострва за Византију. — Прилике и стање на Балканском полуострву. — Пустош. — Остатак старог становништва се повлачи у планине. —
Византија за време словенског продирагьа и насељавања на Балканском, полуострву. — Словенско знање и мишљење о Византији. — Како су слободии а како Аварски Словени сматрали Византију и впзантијског императора. — Словени у византијској војсци. — Везе Византије са Словенима. — Утицај Византије на
Словене и Словена на Византију. — Словении цариградски патријарх. 258
Oahoc Словена према Аварима. — Долазак Словена y Јужну Угарску и подпадање под Аваре. — Устанак Аварских Словена 626. год. — Однос слободних Словена на доњем Дунаву према Аварима. — Поход Авара на слободне Словене на позив Византије 578. год. — Авари сматрају слободне Словене за своје поданике. —
Везе Словена са другим варварима. — Разни варвари знају и говоре словенски. — Словени говоре разне језике. 266 W Т ТТТТПодаци о животу Словена у доба њихова V .Шипродирања и насељавања на Балканском полуострву. — Главна занимања и станишта Словена у то доба. — Живот Словена. — Борбе и ратови. —
Византийски писци о Словенима. — Добре особине Словена. — Теорија о благости и питомости старих Словена. — Словени дивљи и крволочни. — Личне особине Балканских Словена. — Начин борбе. — Словени према савременој ратној техници. — Оружје.—Словени се брзо крећу и нападају изненада. — Начин словенског
ратовања. — Словенска ратна лукавства. — Кара од кола.— Батре у табору. — Ношење погинулих. — Међусобни односи словенских племена. 273 Примедбе 281
ПРИМЕДБЕ Најважнији извори за историју Балканских Словена у VII и VIII веку. Kao што je напред поменуто великих савремених историјских дела за историју Балканског полуострва у VII и VIII веку нема, или бар она нису очувана. Има само један познији извор, који износи догађаје из целог овог пери ода.
Toje Теофанова Хронографија. Теофпн (Θεοφάνης δμοΛογητής) je рођен за владе Константина Копронима (740— 775 год.) од угледних и имућних родителе. Он je врло млад ступио у калуђере, а провео je скоро цео век у једном манастиру што га je сам основао. Био je ватрен присталица икона и због тога je за
владе Лава V Јерменина био гоњен и послан у изгнанство, где je 817. год. и умро. Теофан није имао намеру да пише историју и није ce спремао за тај позив. Али када je његов пријатељ Тјорђе Синкел био на самрти (810—811 год.) молио je Теофана да настави историјско дело, које je он био почео. Теофан je
испунио молбу и жељу свога пријатеља и наставио je Хронографију Синкелову од 284. год., докле je он написао, па je довео до 813. год. Своје историјско дело назвао je Тео фан Χρονογραφία, а догађаје je испричао строго хроноло шки, бележећи хронологију од створења света, од рођења Христова, по
годинама владе византијских, перзиских и сараценских владалаца и вселенских патријараха. 281
Теофан je главни извор за све позније хронографе византиске. Његово дело превео je на латински познати Анастасије Библиотекар 873 —875 год. Ja сам употребио издање Carolus De Boor, Theophanis chronographia I (1883), II (1885). О Теофану в. К. Krumbacher, Gesch. der Byzantinischen Literatur 1 (1897)
342—347. Cp. још о биографијама Теофановим Byzant. Zeitschr. 7,1898,235—6; 9,1900,611; Визант. Врем. 7, 1900, 263—4, — О гробу іьегову Byzant. Zeitschr. 4, 1895, 393, — за критику текста Byzant. Zeitschr. 1 1892, 591—3; Визант. Врем. 1, 1894, 307—18; Byzant. Zeitschr. 6, 1897, 508; 14, 1905, 612—3,
— о једном дитирамбу на Теофана cp. Byzant. Zeitschr. 6, 1897, 459 — 60, — О упо треби Теофана код Ајнхарда cp. Byzant. Zeitschr. 5, 1896, 615. О хронологији Теофановој в. H. Hubert, Observations sur la Chronologie de Theophane et de quelques lettres des papes (726 — 775) y Byzant. Zeitschr. 6,
1897, 491—505; E. W. Brooks, The Chronology of Theophanes 607—775 y Byzant. Zeitschr. 8, 1899,82—97; Lombard, 1. c. 1—2, 54, 58. Има joui одлична расправа J. Pargoire, Saint Theophane le Chronographe et ses rapports avec saint Theodore Studite (Визант. Врем. 9,1902, 31 — 102.) Патрнјпрх Нићифор
описао je догађаје из византијске историје од 602—769 год. Он je био патријарх цари градски од 806—815 год. Стога што je био присталица икона збачен je са свога положаја 815. год. и прогнан. У прогонству je и умро 829. год. Дело у коме je испричао историјске догађаје од 602—769 год. назвао je
Ιστορία σύντομος (обично се цитира као Breviarium Nicephori). Нићифорова историја писана je за ширу публику;
стога су у њој особито истакнути и детаљно изнети догађаји, који ширу публику могу интересовати. 282
Осим тога саставио je Нићифор и Χρονογραφικόν σύντομον. То су кратке суве хронолошке белешке од Адама до 829 год. Ово дело утицало je јако на српску аналистику. Ср. и Извѣстіяа Русск. Ареолог. Инет, въ Константинополѣ 8,1902, 43. Ja сам употребио Нићифора по издагьу Carolus De Boor (1880; Ed.
Teubneriana). O Нићифору в. К. Krumbacher, 1. c. 349—352; Μ. Гεοεών, Πατριαρχικοί πίνακες (1884) 267—272. Cp. join Виз. Врем. 5,1898, 585—6. Пасхална хроника (Chonicon Paschale) je дело у коме су, у неједнаком обиму, изнети поједини историјски догађаји забележени уз ускршгье таблице. Пасхална
хроника бележи догађаје од Адама до 629. год., али су у рукопису сачуване белешке само до 627. год. Ja сам употребио Бонско Издање (1832). О овој хроници в. К. Krumbacher, I. с. 337—339; Seeck, Gesch. des Untergangs der antiken Welt, I (1897) 409, 423; Niese, Grundriss der römischen Geschichte2
(1897) 213. Осим тога има о појединим догађајима y obom пери оду бележака и код других разних писаца византијских. на пр. код Јована Антиохиског (в. К. Krumbacher, 1. с. 334—335; издање С. De Boor, Excerpta historica III, 1905); код Јована из Никију в. К. Krumbacher, 1. c. 404; код лесни ка Пизида
(в. К. Krumbacher, 1. с. 709—712) итд. Осим тога има података за историју Балканских Словена и у неким западним изворима. За историју словенску почетком VII в. има података код тзв. Фредегара. Хроника, позната под именом Фредегаровим, састављена je из дела тројице писаца; она прича догађаје до
средине VII в., а дело последњега писца састављено je мало доцније. У њему су и подаци за историју 283
словенску. О Фредегару в. W. Wattenbach, Deutschlands Geschichtsquellen im Mittelalter? 1904,114—118. Доста података за историју Словена до пред полови ну VIII века има Paulus Diaconus. Павле Ђакон je рођен око 720. год., однегован je на двору у Павији, а затим je провео дуже време као калуђер у
манастиру Монтекасину. Год. 783. ишао je Карлу Великом да моли слободу за свога брата. Писао je доста, а података за историју Словена има у његовом најзнатнијем делу о историји Лангобардског народа, које хвата време до 744. год. а писано je око 787. и, како изгледа, остало je недовршено. О Павлу
Т)акону в. W. Wattenbach, 1. с. 177—186. За историју словенску крајем VIII и почетком IX века има доста података у биографији Карла Великог и у анадима од познатога Ajuxapda (в. W. Wattenbach, 1. с. 198—226). Осим тога има за исто време много подата ка и у разним детописима и детописачким бедешкама
Франачким. О Франачким анадима тога доба в. W. Wattenbach, 1. с. 154—167. Ja сам све детописачке бедешке употребио по издању Kos-a. Остали магье важни извори иди извори у којима има тек по гдекоји податак за историју Сдовена, поменути су на своме месту у примедбама. Преглед и о цену свих изво ра за
владу цара Ираклија в. код А. Pernice, Ľ imperatore Eraelio (1906) VII—XXVI; за владу цара Константина Копринима в. A. Lombard, Constantin V, empereur des Romains (1902) 1—9. Збирке историјских извора и извода за овај пери од имају Dr. Fr. Rački, Documenta históriáé Chroaticae 284
periodum antiquam illustrantia (1877) 262—303; Dr. Fr. Kos, Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku I (1902) 178-369. Цео период византијске историје, о коме се говори y овом делу разрадилп су међу осталима: E. Gibbon, The history of the decline et fall of the roman empire V (1904) 73-582, VI (1906) 1-39. Dr. G. Hertzberg, Gesch, der Byzantiner und des Osmanischen Reiches bis gegen Ende des sechzehnten Jahrhunderts (1883) 40—122. H. Geizer, Abriss der byzantinischen Kaisergeschichte ( код K. Krumbacher-a, 1. c. 945—965). Bayerische Staatsbibliothek München |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Stanojević, Stanoje 1874-1937 |
| author_GND | (DE-588)117212342 |
| author_facet | Stanojević, Stanoje 1874-1937 |
| author_role | aut |
| author_sort | Stanojević, Stanoje 1874-1937 |
| author_variant | s s ss |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV049101882 |
| ctrlnum | (OCoLC)1401212800 (DE-599)BVBBV049101882 |
| era | Geschichte 600-800 gnd |
| era_facet | Geschichte 600-800 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>02181nam a2200505 cc4500</leader><controlfield tag="001">BV049101882</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">00000000000000.0</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">230816s2021 rb c||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788681800607</subfield><subfield code="9">978-86-81800-60-7</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1401212800</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV049101882</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="044" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">rb</subfield><subfield code="c">RS</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ALT</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Stanojević, Stanoje</subfield><subfield code="d">1874-1937</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)117212342</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Vizantija i Srbi</subfield><subfield code="n">Knjiga druga</subfield><subfield code="p">Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu</subfield><subfield code="c">Stanoje Stanojević</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Niš</subfield><subfield code="b">Talija izdavaštvo</subfield><subfield code="c">2021</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">284 Seiten</subfield><subfield code="b">Porträt</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverzeichnis Seite 281-285</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 600-800</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Byzantinisches Reich</subfield><subfield code="0">(DE-588)4009256-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Byzantinisches Reich</subfield><subfield code="0">(DE-588)4009256-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Geschichte 600-800</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="773" ind1="0" ind2="8"><subfield code="w">(DE-604)BV049101855</subfield><subfield code="g">2</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-01/(N</subfield><subfield code="p">Колонизација Словена на Балканском полуострву</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20230816</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">gbd_1</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034363392</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">900</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09021</subfield><subfield code="g">398</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">900</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09021</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Serbien (DE-588)4054598-2 gnd Byzantinisches Reich (DE-588)4009256-2 gnd |
| geographic_facet | Serbien Byzantinisches Reich |
| id | DE-604.BV049101882 |
| illustrated | Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T22:32:51Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:55:22Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788681800607 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-034363392 |
| oclc_num | 1401212800 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 284 Seiten Porträt |
| psigel | BSB_NED_20230816 gbd_1 |
| publishDate | 2021 |
| publishDateSearch | 2021 |
| publishDateSort | 2021 |
| publisher | Talija izdavaštvo |
| record_format | marc |
| spelling | Stanojević, Stanoje 1874-1937 Verfasser (DE-588)117212342 aut 880-01 Vizantija i Srbi Knjiga druga Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu Stanoje Stanojević Niš Talija izdavaštvo 2021 284 Seiten Porträt txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Literaturverzeichnis Seite 281-285 Geschichte 600-800 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Byzantinisches Reich (DE-588)4009256-2 gnd rswk-swf Byzantinisches Reich (DE-588)4009256-2 g Serbien (DE-588)4054598-2 g Geschichte 600-800 z DE-604 (DE-604)BV049101855 2 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 245-01/(N Колонизација Словена на Балканском полуострву |
| spellingShingle | Stanojević, Stanoje 1874-1937 Vizantija i Srbi |
| subject_GND | (DE-588)4054598-2 (DE-588)4009256-2 |
| title | Vizantija i Srbi |
| title_auth | Vizantija i Srbi |
| title_exact_search | Vizantija i Srbi |
| title_exact_search_txtP | Vizantija i Srbi |
| title_full | Vizantija i Srbi Knjiga druga Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu Stanoje Stanojević |
| title_fullStr | Vizantija i Srbi Knjiga druga Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu Stanoje Stanojević |
| title_full_unstemmed | Vizantija i Srbi Knjiga druga Kolonizacija Slovena na Balkanskom poluostrvu Stanoje Stanojević |
| title_short | Vizantija i Srbi |
| title_sort | vizantija i srbi kolonizacija slovena na balkanskom poluostrvu |
| topic_facet | Serbien Byzantinisches Reich |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=034363392&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| volume_link | (DE-604)BV049101855 |
| work_keys_str_mv | AT stanojevicstanoje vizantijaisrbiknjigadruga |