Arhijereji temišvarske eparhije: = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara
Архијереји темишварске епархије
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Book |
| Published: |
Temišvar
Savez Srba u Rumuniji
2020.
|
| Series: | Posebna izdanja / Savez Srba u Rumuniji Monografije
knjiga 93 |
| Subjects: | |
| Online Access: | Inhaltsverzeichnis Literaturverzeichnis Abstract Abstract Abstract |
| Item Description: | Literaturverzeichnis Seite 294-299 |
| Physical Description: | 310 Seiten Illustrationen, Porträts |
| ISBN: | 9786060040347 |
Staff View
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 cb4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV047862077 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20220705 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 220303s2020 rm ac|| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9786060040347 |9 978-606-004-034-7 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1335398896 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV047862077 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 044 | |a rm |c XA-RO | ||
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Jašin, Jaša |e Verfasser |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Arhijereji temišvarske eparhije |b = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |c Jaša Jašin |
| 246 | 1 | 1 | |a Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| 264 | 1 | |6 880-03 |a Temišvar |b Savez Srba u Rumuniji |c 2020. | |
| 300 | |a 310 Seiten |b Illustrationen, Porträts | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 490 | 1 | |6 880-04 |a Posebna izdanja / Savez Srba u Rumuniji |v knjiga 93 |a Monografije | |
| 500 | |a Literaturverzeichnis Seite 294-299 | ||
| 546 | |a Text serbisch. - Deutsche, englische und rumänische Zusammenfassung | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 610 | 2 | 7 | |a Serbisch-orthodoxe Kirche |0 (DE-588)80861-1 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 648 | 7 | |a Geschichte |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 0 | 7 | |a Erzpriester |0 (DE-588)4142952-7 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Eparchie Temesvár |g Ostkirche |0 (DE-588)4449584-5 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 655 | 7 | |0 (DE-588)4006804-3 |a Biografie |2 gnd-content | |
| 689 | 0 | 0 | |a Eparchie Temesvár |g Ostkirche |0 (DE-588)4449584-5 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Serbisch-orthodoxe Kirche |0 (DE-588)80861-1 |D b |
| 689 | 0 | 2 | |a Erzpriester |0 (DE-588)4142952-7 |D s |
| 689 | 0 | 3 | |a Geschichte |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 810 | 2 | |a Savez Srba u Rumuniji |t Posebna izdanja |v knjiga 93 : Monografije |w (DE-604)BV019393324 |9 93 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Јашин, Јаша |a ut | |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |a Архијереји темишварске епархије |c Јаша Јашин |
| 880 | 1 | |6 264-03/(N |a Темишвар |b Савез Срба у Румунији |c 2020. | |
| 880 | 0 | |6 490-04/(N |a Посебна издања / Савез Срба у Румунији | |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20220705 | |
| 999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033244665 | ||
| 942 | 1 | 1 | |c 200.9 |e 22/bsb |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 200.9 |e 22/bsb |g 498 |
Record in the Search Index
| _version_ | 1804183434513350656 |
|---|---|
| adam_text | Саша ]ашнн ílpxHjepqH теаіншварске єпархн]е САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР Митрополит Неофит Митрополит Исаија Митрополит Валаам. Митрополит Свети Јосиф Фуско Митрополит Теодор Митрополит Севастијан Митрополит Михајло Митрополит Василиче Митрополит Јосиф Будаи Митрополит Исаија Ђаковић Митрополит Константин Грк
Епископ Јоаникије Владисављевић Епископ Никола Димитријевић Епископ Георгије Поповић. Епископ Викентије Јовановић плем. Видак Епископ Мојсије плем. Путник Епископ Софроније Кириловиһ Епископ Петар плем. Петровиһ Епископ Стефан плем. АвакумовиҺ Епископ Јосиф плем. Путник Епископ Максим Мануиловиһ
Епископ Пантелејмон Живковиһ Епископ Самуило Маширевиһ Епископ Антоније Нако Епископ Арсеније Стојковић Епископ Георгије Војновић Епископ Герман Анђелић Епископ Георгије Бранковиһ Епископ Нектарије ДимитриДвиһ Епископ Никанор Поповиһ Епископ Лукијан Богдановић Епископ др Георгије Летиһ Епископ др
Иринеј Ћирић 309 5 23 25 29 31 35 37 39 41 43 47 53 55 61 73 83 97 105 111 131 145 151 159 183 193 203 207 213 217 229 233 241 249 261
Саша Јашнн Архн]ере]н теаіншварске епархн]€ 267 271 275 285 293 ЗОЇ 304 306 309 Епископ Висарион КостиҺ Епископ Хризостом Војновић Епископ др Сава Вуковић Епископ Пукијан Пантелиһ Библиографка Резиме Rezumat Sumary Садржај 31Θ
Саша Јашнн Архн]ере]н тсаіншварскс спархн]е ΒΗΒίΙΗΟΓΡύΦΗΙίΙ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. *** Автобиография Саве Текелије, Летопис Матице Српске, књига 119. ***Архив за историју срп. прав. Карловачке митрополије 1914, стр.
1-52. ***Архив Србије, Главное архивное управление города Москви, Москва - Србија, Београд - Русија, Том 1, Београд, Москва, 2009. ***Gazzetta universale, num.89, martedì, 5 novembre 1782. ***Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Нови Сад 1939. ***Дневник др. Георгија Летића 1872 - 1935,
Манастир Гргетег, Света Фрушка Гора, 2019 ***Cararile credinței Biserici de lemn monument-istoric din județul Timis, edit.Graphite 2006. ***Летопис Матице Српске, књига 106, Нови Сад, 1862; ***Magyar katolikus lexikon XV. (Veszp-Zs), Főszerk, Diós István; szerk. Viczián János, Budapest, Szent István
Társulat, 2010. ***Монографија у рукопису Secusigiu ,pagini monografice, аутора Зоје Испасоју. ***Глас Истине за 1885, бр. 7 стр. 55-56. ***Рад Епархијске Управе темишварске од 1872-1905. године, Велика Кикинда, 1906. ***Рад Епархијске Управе темишварске од 1906-1908. године, Велика Кикинда, 1909.
***Рад Епархијске Управе темишварске од 1909-1912. године, Велика Кикинда, 1912. ***Српски сион, Сремски Карловци 22. април 1891. ***Српски сион, Сремски Карловци 9. децембар 1891. ***Српски сион, Сремски Карловци 2. мај 1893. ***Српски сион, Сремски Карловци 15. јануар 1895. ***Српски сион, Сремски
Карловци 16. јул 1895. ***Српски Сион, год. V, бр 45,12. новембар 1895. ***Српски сион, Сремски Карловци
12. август 1901. ***Српски сион, Сремски Карловци 15. март 1903. ***Српски сион, Сремски Карловци, 15. април 1903 ***Српски Сион, Сремски Карловци, 15 фебруара 1904 ***Српски сион, Сремски Карловци 15. април 1904. ***Српски сион, Сремски Карловци, 1. април 1907 ***Темишварски календар, за просту годину 1857, стр. 52-54. Alexandru Chituță, Sfântul Ierarh Iosif cel Nou de la Partos, ocrotito rul Mitropoliei Banatului, Ziarul Lumina, 15 septembrie 2009. Auderskz Eduard, Der Hohe clerus der österreichischen Monarchi, Wien, 1844. 29Я
Саша Јашнн űpxH]€p€]H тсаіншварске епархн]є ЗО. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. Борислав Михајловић Михиз, Аутобиографија-о другима, Београд, 1991. Baca Лупуловић, Живот и рад єпископа Софронија Кириловића, у Темишварски зборник, 3, Нови Сад, 2001, рр. 135 - 142.
Baca Стајић, Великокикиндски дистрикт (1776 - 1876), у Историјски часопис, Књига 3, Београд, 1952, рр. 319 - 332. Викентије Јовановић Видак, О постанку српских манастира у Темишварској епархији, Српски Сион бр. 7, Сремски Карловци, 1903. Владан Гавриловић, Темишварски сабор, Нови Сад, 2005. Владимир
Вукашиновић, Катихизис Кирила Живковића Крка, Pc 47, Црквене студије. Годишњак Центра за црквене студије, година 7, број 7. рр. 153 -176. Владимир Симић, Утицај пијетизма на српске интелектуалце средином 18 века: оквири за интерпретацију раног просветитељства код Срба, у Хрвати и Срби у хабзбуршкој
монархији у 18 столећу, Загреб, 2014, 159-174. Gabriel Ștrempei, Catalogul manuscriselor românești, I-Ш, București, 1978. Гаврило Витковић, Извештај, написао 1733 Максим Ратковић, егзарх београдског митрополита, Гласник СУД, 56, Београд, 1884. Георгије Магарашевић, Педесет година свештенства Његове
Светости Георгија Бранковића, архиепископа карловачког, митрополита и патријарха српског 1855-1905, Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци 1905. Георгије Марјановић, Први шематизам православне српске епархије будимске, Сремски Карловци, 1896. Горан Васин, Национално-политичка борба Срба у
Угарској 1848—1884, Нови Сад, 2010. Damaschin Mioc, Studiu introductiv la Stoica de Hațeg, Nicolae,
Cronica Banatului, Editura Facla, Timișoara, 1981. Daniel Dumitran, Un timp al reformelor. Biserica Greco-Catolică din Transilvania sub conducerea episcopului Ioan Bob, Cluj, 2007. Дејан Попов, Циркуларни протокол православне српске парохије у Наћфали (1816 - 1834), у Исходишта, 3, Темишвар, Ниш, 2017, рр. 309-328. Dorina Sabina Parvulescu, Pictura bisericilor de lemn din Banat, edit. Mirton Timisoara 2003. Доситеј Обрадовић, Совјети здраваго разума, Београд, 1911. Ђорђе Сп. Радојичић, Митрополит темишварски Неофит и митрополит београдски Висарион, у Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Нови Сад, 1937. Георгије Магарашевић, Српски Летописи за годину 1825, Будим, 1824. Gheorghe Cotoșman, Antimisele Mitropoliei Banatului. Con tributii la istoria Mitropoliei Bnatului din secolele XVIII si XIX, în Mitropolia Banatului, Anul XV, 1965,nr. 10-12. 295
ūma Јашнн (Ірхн]ере]н теаіншварске спархн]с 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. Горан Васин, О српским црквено-народним саборима у Хабзбуршкој монархији 1861-1890, у Годишњак Историјског архива града Новог Сада, бр. 7, Нови Сад, 2013. Горан Васин, Етнофилетизам
као парадигма либералног и антиклерикалног код Срба у Хабзбуршкој монархији 1869-1875, у Антика и савремени свет данас: Зборник радова, Београд, Друштво за античке студије Србије, 2016, стр. 41—49. Dan Berindei, Revoluția română de la 1848 ֊ 1849,București, 1998. Daniel Alic, Protopopiatele si
parohiile Episcopiei caransebeșului, mi cromonografii, Presa Universitară Clujeană, 2017. Димитрије Мидић, Георгије Поповић митрополит нишки и белоцрквански и епископ темишварски, Ниш, 2012. Димитрије Руварац, Опис фрушкогорских манастира 1753. година, Сремски Карловци, 1903. Димитрије Руварац,
Одношаји митрополита Вићентија Јовановића спрам коадјутора Николе Димитријевића, Српски Сион, Сремски Карловци, 1904. Димитрије Руварац, Грамате митрополитске и патријарашке, Српски Сион, Сремски Карловци 1905. Димитрије Руварац, Митрополија београдска око 1735. године, у Споменик СКА 42, Сремски
Карловци, 1905. Димитрије Руварац, Коадјутор митрополита Вићентија Јовановића, Српски Сион XVII, Сремски Карловци 1907 Димитрије Руварац, Опис темишварске епархије 1727 године, Сремски Карловци, Српска Манастирска штампарија, 1923. Добривоје Николић, Срби у Банату, Београд, 1941. Тјоко Слијепчевић,
Историја Српске Православне Цркве, II део, Београд, 2002. Жарко Војновић, Кућа на камену: Војловица и њене књиге,
Београд, Народна Библиотека Србије, 2015. ID Suciu, Radu Constantinescu, Documente privitoare la istoria Mi tropoliei Banatului, voi 1, Timișoara, 1980. Исидора Точанац, Општенародни тутори, у Мешовита грађа. Miscellanea, Нова серија, књ. XXVIII, Историјски институт, Београд, 2007, 7-21. Исидора Точанац, Терезијанска црквена реформа и Срби, у Држава и политике управљања, Историјски институту Београд, Зборник радова, књига 33, Београд, 2017, 9-36. Јелена Тодоровић, Investiture into History: The ideals of the Orthodox Church as Represented in the Ephemeral Spectacle for the Bishop Moisei Putnik, Београд, 2001, стр. 93-116. 296
Саша Јашнн (Ірхн]€peJH ТбѓПНШВфСКе €ПДрХН]€ 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. Игуман Јустин Стојановић, Епископ шумадијски др Сава Вуковић као администратор Српске православне епархије темишварске (1980-1996), рад представљен на Међународном научном
скупу Духовна и материјална култура Срба у мултиетнички срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019. године. Costin Feneşan, Die zweite Reise Kaiser Josephs II. Ins Temeswarer Banat (1770), у Mitteilungen des Österreichischen sttatsar chivs., Vien, 1997, pp. 233-247. Cosmin Panțuru, Parohia
ortodoxa română Timisoara Fabric, Timisoara, 2013. Cristache-Panait Ioana, Bisericile de lemn din centrul si nordul județului Arad. Revista Monumentelor Istorice, LXIV (1-2), Arad, 1995. Љиљана Пузовић, Синђелија Владике Георгија Поповића, издата темишварском свештенику Томи Павлову“, у Археографски
прилози, бр.35. Београд, 2013, рр. 169-181. Љиљана Стошић, Српска уметност 1690-1740, САНУ, Посебна издања, 91, Београд, 2006. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 1, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 2, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски
записи и натписи, 3, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 4, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 5, Београд, 1987. Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997. Прото Љубо Влачић, Пантелејмон Живковић као далматински епископ,
Сарајево, 1937. Манојло Грбић, Карловачко владичанство, III. Милутин Јакшић, О Вићентију Јовановићу, Прилози за
историју митрополитства му 1731 ֊ 1737, у Летопис Матице Српске, књига 199, Нови Сад, 1899, рр. 1-57. Миодраг Стојановић, Катонове изреке у преводу Лукијана Мушицког, у Манастир Шишатовац, Београд, 1989, 131 - 134. Mircea Păcurariu, Tiparul în Biserica Ortodoxă Română, Editura Andreiana, Sibiu, 2016. Мита Костић, Културно историјска раскрсница Срба, Нови Сад, 1935. Ненад Нинковић, Стефан Стратимировић као будимски епископ (1786-1790), у Српске Студије књ. 7/2016, Боград, 2016, 145-161. Никола Стаматовић, Србском роду, 1789. 297
Саша Іашнн úpxH]cp€]H теаіншварске єпархн]с 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. Nicolae Sacara, Biserici de lemn dispărute din Banat, Timișoara, 1995. Олга Микић, Портрети Срба XVIII века, Нови Сад, 2003. Paul Brusanowski, Rumanisch/orthodoxe kirchnordnungen
(1786 -2008), Wien, 2011. Pavel Vesa, Protopopiatele arădene. Istoric si evolutie (1701 -1918), Teologia, anul VII, nr.l, Arad, 2003, 136 - 162. Pavel Vesa, Episcopii Aradului, 1706 - 2006, Arad, 2007. Prodan, David - Răscoala lui Horea, volumul I, Editura Științifică și Enciclopedică, București,
1979Радослав Грујић, Из писама Николе Димитријевића, епископа темишварског, 1737, 1738. и 1739. године, Гласник Историјског друштва у Новом Саду III, Сремски Карловци 1930. Радослав Грујић, Пећки патријарси и Карловачки митрополита у XVIII веку, Гласник Историјског друштва у Новом Саду IV, Сремски
Карловци 1931. Радослав Грујић, Историја Српске Православне Цркве, Београд, 1939. Рајко Веселиновић, Народноцрквена и привилегијска питања Срба у Хабсбуршкој Монархији 1699-1716. године, у Историја српског народа. кн . 4, св. 1. Београд, 1986. Remus Câmpeanu, Intelectualitatea română din
Transilvania în veacul al XVIII-lea, Cluj 1999. Rodica Vartaciu, Centre de pictura romaneasca din Banat, sec al XIX-lea, edit. Eurobit Timisoara, 1997. Rudolf Gräf, Timișoara sub asediu: jurnalul Feldmareșalului Georg V. Rukavina (aprilie-august 1849): contribuție documentară, Presa Universitară
Clujeană, 2008. Епископ шумадијски Сава, Писма патријарха Георгија Бранковића, Крагујевац, 1994. Сава, епископ
шумадијски, Епископ темишварски Антоније вратио ce својој пастви, Каленић, 1-3, Крагујевац 1995, стр. 28 Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Крагујевац, 1996. Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Епископ Николај (Димитријевић), епископ темишварски (1728 - 1744), у Темишварски зборник, Матица Српска, Нови Сад, 2001, рр. 113 - 124 Сава, епископ шумадијски, Архијереје карловачке митрополије, Манастир Гргетег, Нови Сад, 2016 Саша Јашин, Епископ Пантелејмон Живковић, Темишвар, 2017. Светозар Миленковић, Поздрав његовом високопреосвештенству православном грчко-источном епископу темишварском и прочаја Г. Антонију Наки, Библиотека Матице Српке, сигнатура Р19СрІѴ39.1 298
Саша Јашнн Архи jcpqH теліншвдрске епирхн]е 104. 105. 106. 107. 108. 109. ПО. 111. 112. 113. 114. 115. 116. Славко Гавриловић, Сведочанства о улози православног свештенства у народним бунама у Славонији средином XVIII века, у Историјски часопис (34), Београд, 1987, рр. 179-185. Szinnyei József,
Magyar írók élete és munkái XIII, Budapest, Hornyánszky, 1909. Славко Гавриловић, Исаија Т)аковић: Архимандрит гргетешки, епископ јенопољски и митрополит крушедолски, у Зборник Матице српске за историју, Бр.74, Нови Сад, 2006, стр. 7-35. Прота Слободан Костић, Гробови епископа и грађана темишварских
у православном српском саборном храму темишварском 1757-1838, Темишвар, 1938. Стеван Бугарски, Српско Православље у Румунији, Темишвар, Београд, Нови Сад, 1995. Стеван Бугарски, Георгије (Гаврил) Војновић, у Српски Биографски речник, 2, В-Г, Нови Сад, 2006, стр. 295 - 296 Стеван Бугарски, Владика
Антоније (Нако), епископ темишварски, Темишвар, 2010. Стеван Поповић, Георгије Бранковић, архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски, лик, животописни подаци и говори, Нови Сад, 1890. Стефан Вујановски, Немачка грматика, Беч, 1772. Стефан Чакић, Истина и о моме животу и раду, Нови Сад,
1995. Tiberiu Ciobanu, Mari personalități ale Banatului. Nicolae Stoica de Hateg, у Morisena, anul III, որ. 1 (9)/2018, pp.12 - 16. Hajnóczy Ivan, A Kecskeméti Görögség története, Budapest, 1939. Чедомир Денић, Српске библиотеке у Хабзбуршкој монархији током 18. века, Књ. 1. Историја Београд, 2010.
Stefan Metes, Mănăstirile românești din Banat, Sibiu, 1936. 299
Саша Ьшнн Архн]ере]н тсгпншварске епархн]е РЕЗИМЕ равославље у Банату заузима веома важно место у историји мултиетничког, мултикултуралног, мултиконфесионалног и вишејезичког простора Баната. Ова провинција доказала je да има способност да се прилагођава друштвеним, културним, политичким и црквеним
тенденцијама времена и омогућила појаву елита у најразноврснијим областима деловања. Важну улогу у друштвеном и црквеном животу Баната имало je банатско свештенство, које je преданошћу, грађанским осећањима, духовношћу и залагањем дало одлучујући допринос формирању и очувању конфесионалног
идентитета хришћанских верника источне вероисповести. Историографија je имала у виду допринос црквених великодостојника развоју и утврђивању православне вере у Банату, пружајући драгоцене податке о животу и активности православне хијерархије. Постоји релативно мали број историчара који, описујући
историјске догађаје, чак и површно да нису поменули рад неког од епископа. Kao последица истраживачког рада јесте богатсво библиографског материјала који представља полазну тачку за истраживање живота и рада великих црквенодостојника из Банату. С обзиром на то да су неки од банатских јерарха након
одласка се катедре темишварских єпископа обављали највише црквене функције карловачког митрополита или српског патријарха, историчари су били склони да концентришу своју пажњу на њихову активност током овог периода. Стога je период проведен на челу темишварске епархије остао махом непознат. Имајући
у виду архивску грађу која се налаза у архивима САНУ у Сремским Карловцима, Историјском Архиву Кикинде, Управи
Државних Архива Румуније, као и Архиви Српске православне епархије у Темишвару и у подручним парохијама, живот и рад темишварских дијецезана може бити представшей у светлу новијих истраживања и открића. Бажан тренутак у животу православне цркве у Банату била je јерархијска подела започета 1864. године, приликом које je румунски православни народ организовао самосталну румунску митрополију, што je значило изузимање испод ингеренције српских епископа. Ако су, за истраживање живота и активности банатских јерарха до овог периода, румунски истраживачи дали значајан допринос својим радовима, одвојени црквени живот, одразио се и на размимоилажење интересовања српских и румунских историчара. Научно истраживање овог рада односи се на живот и рад 37 епископа Српске Православне Епархије темишварске ночев од 1608. године до данас. 30Ї
Сашй Јашнн đpXH]ере]Н тбАіншварске епархнJ€ REZUMAT я հ՜հ/ rtodoxia bănățeană ocupă un loc foarte important în istoria spațiului multietnic, multicultural, multiconfesional și plurilingvistic al Banatului. Această provincie, prin excelență, a dovedit că are ca pacitatea de a se plia după tendințele sociale, culturale, politice și eclesiastice ale vremii, făcând posibilă apariția elitelor în cele mai diversificate domenii de activitate. Un rol important în viața socială și eclesiástica bănățeană au avut clericii bănățeni, care prin devotamentul, spiritul civic, spiritualitatea și dărni cia arătată, au contribuit decisiv la formarea și păstrarea identității confesiona le ale credincioșilor creștini de confesiune răsăriteană. Istoriografia a avut în vedere contribuția înaltului cler la dezvoltarea și menținerea credinței ortodoxe din Banat, oferind informații prețioase privind viața și activitatea ierarhiei ortodoxe. Există un număr relativ mic de istorici, care cercetând întâmplările istorice, chiar și superficial să nu fi amintit de spre activitatea vreunui episcop. Urmare a acestui demers o reprezintă exi stența a unui bogat material bibliografic care constituie punctul de pornire în cercetarea vieții și activității înaltului cler ortodox din Banat. Având în vedere că o parte dintre ierarhii bănățeni au ocupat ulterior cele mai înalte funcții bisericești de mitropoliti de Karlovitz sau patriarhi ai sârbilor, istoricii au fost tentați să-și îndrepte atenția asupra activității lor din această perioadă. Astfel perioada petrecută la cârma Episcopiei de Timișoara a rămas
necerce tată. Având în vedere izvoarele arhivistice existente în arhivele SANU din Sremski Karlovci, Arhivele istorice din Kikinda, Direcția Județeană a arhive lor Naționale, precum și Arhiva Episcopiei Ortodoxe Sârbe de Timișoara și a parohiilor sufragane, viața și activitatea lor poate fi prezentată în exclusivitate. Un moment important din viața bisericii ortodoxe din Banat a consti tuit dezbinarea ierarhică începută în anul 1864, prin care ortodocșii români s-au organizat într֊o mitropolie românească, ieșind de sub tutela ierarhiei sârbe de Karlovitz. Dacă pentru cercetarea vieții și activității ierarhilor bănățeni până la această perioadă, și-au dat un aport considerabil și cercetătorii români, viața bisericească separată s-a reflectat și asupra demersurilor istorice separate ale istoricilor sârbi și români. Demersul științific al acestei lucrări vizează viața și activitatea a 37 de întâistătători ai Episcopiei Ortodoxe Sârbe de Timișoara, care și-au desfășurat activitatea începând cu anul 1608 și până în zilele noastre. Episcopii, vrednici de pomenire ai Timișoarei au fost un luminător al ortodoxismului bănățean și au reprezentat punctele de reper în viața socială, spirituală și eclesiástica a populației ortodoxe. Cercetând activitatea lor obser văm că au fost conștienți de chemarea lor, precum și de toate provocările so cietății din care făceau parte. Activitatea lor se poate urmării de la începutul secolului al XVII-lea și până în zilele noastre, cu anumite întreruperi cauzate 304
баша Јашнн йрхн]ере]н теоіншварске спархн]е de lipsa dovezilor istorice din perioada otomană. Perioada otomană, chiar dacă stigmatizată și insuficient cercetată, a dat ortodoxismului bănățean unul dintre cei mai mari luminători în negura timpurilor care vor urma. Sfântul ierarh Iosif, ocrotitorul Banatului, împreună cu ceilalți ierahi au făcut posibilă supraviețuirea credinței, în cele mai grele momente reprezentate de prezența unei administrații necreștine în teritoriu. Pentru ortodoxismul bănățean, eliberarea de sub administrația otomană nu a însemnat o libertate necondiționată a credinței, chiar într-o tară a cărei administrație era într-u totul fidelă credinței creștine de rit apusean. Chiar și în aceste condiții, contribuția noii administratii a avut efecte imediate si durabile. în primul rând s-a cristalizat învățătura ortodoxă la finalul unei lupte pentru emanciparea confesională a sârbilor, românilor, grecilor, și a altor popoare ortodoxe din Imperiul Habsburgic. Pe de altă parte ortodoxia a fost angrenată în toate reformele sociale, eclesiastice și intelectuale ale imperiu lui promovate de împărăteasa Maria Theresia și Iosif al П-lea. Pentru ierarhia ortodoxă bănățeană, această perioadă coincide cu apariția celor mai luminate minti ale intelectualității sârbe si române, ceea ce va coincide cu dorințele si aspirațiile ierarhilor pentru emanciparea intelectuală a credincioșilor, având la bază credința ortodoxă și cultura europeană. Chiar dacă ierarhii bănățeni au fost sub influența diferitelor curente culturale provenite din spațiul roma no catolic și protestant,
și-au păstrat nealterată credința, călită în demersurile întreprinse pentru coabitarea celor mai diverse idei și principii ale secolului luminilor. Perioada secolului al XIX-lea coincide cu dorința de emancipare națională a tuturor popoarelor. Chiar dacă diferențele de opinie sau dorințele naționale au reprezentat piatra de poticnire în sânul bisericii ortodoxe din Banat, acestea nu au dus la prăbușirea ei, pentru că la bază avea ceva mult mai valoros decât etnicitatea, și anume credința comună. Dezbinarea ierarhică reprezintă și în demersul acestei lucrări, punctul de la care se va trata doar viața bisericească a sârbilor din Banat. După acest demers, s-a procedat și la o nouă organizare teritorial bisericească, adaptată noilor cerințe și situații, iar o parte din parohiile de odinioară ale episcopiei au fost cedate nou înfințatei mi tropolii sub mitropolitul Andrei Șaguna. Chiar și în aceste condiții episcopia sârbă va fi condusă de ierarhi, care ulterior vor ajunge întâistătătorii Bisericii sârbe (Georgije Brankovič, Lukijan Bogdanovič), iar în vremurile tulburi ale războaielor mondiale de cei mai de seamă ierarhi ai bisericii sârbe. După cobo rârea la rang de vicariat și până în zilele noastre, Episcopia ortodoxă sârbă de Timișoara a fost încredințată spre administrare episcopilor din alte episcopii. Chiar și în cele mai vitrege momente pentru biserica ortodoxă, în condițiile în care iarahia sârbă era în imposibilitate de a-și exercita prerogativele episcopale a fost găsit acel modus vivendi care, coroborat cu activitățile misionar pasto rale ale clerului inferior,
au contribuit la supraviețuirea credinței în rândul populației sârbe care astăzi trăiește în deplină armonie cu populația majori tară și celelalte populații conlocuitoare din România. 305
Саша Јдшин Орки ]ере]Н тсгпншварске cndpxHje SUMMARY anat Orthodoxy occupies a very important place in the history of the multi-ethnic, multicultural, multi-denominational and plurilingual space of the Banat. This province, by his excellence, has proven that it has the capacity to bend according to the social, cultural, political and ecclesiastical tendencies of the time, making it possible for the elites to appear in the most diversified fields of activity. An important role in Banat s social and ecclesiastical life was played by the Banat clergy, who through their devotion, civic spirit, spirituality and dedication showed, decisively contributed to the for mation and preservation of the confessional identity of Christian believers of Eastern confession. Historiography considered the contribution of the high clergy to the de velopment and maintenance of the Orthodox faith in Banat, providing valuable information on the life and activity of the Orthodox hierarchy. There are a relative ly small number of historians who, looking at historical events, even superficially, may not have remembered about the activity of any bishop. Following this ap proach is the existence of a rich bibliographic material that constitutes the starting point in the research of the life and activity of the high Orthodox clergy in Banat. Given that some of the Banat hierarchs subsequently held the highest ecclesiastical functions of the metropolitan of Karlovitz or Patriarch of the Serbians, historians were tempted to focus their attention on their activity during this period. Thus, the period
spent at the helm of the Bishopric of Timișoara remained unexercised. Given the archival sources existing in the SANU archives of Sremski Karlovci, the historical archives of Kikinda, the County Directorate of the National archives, as well as the archives of the Serbian Orthodox Bishopric of Timișoara and of the suffragan parishes, their life and activity may be excluded. An important moment in the life of the Orthodox church in Banat was the hierarchical division begun in 1864, by which the Romanian Orthodox organized themselves into a Romanian metropolis, coming out of the tutelage of the Serbian hierarchy of Karlovitz. If, for the research of the life and activity of the Banat hier archs up to this period, the romanian researchers have also made a considerable contribution, the separate church life was also reflected on the separate historical steps of the Serbian and romanian historians. The scientific endeavor of this work concerns the life and activity of 37 elders of the Serbian Orthodox Episcopate of Timișoara, who have been active since 1608 and to this day. The bishops worthy of commemoration of Timișoara were a illuminator of Banat Orthodoxy and represented the landmarks in the social, spiritual and ecclesiastical life of the Orthodox population. Researching their activity we see that they were aware of their call, as well as of all the challenges of the society they were part of. Their activity can be traced from the beginning of the 17th century to the present day, with certain interruptions caused by the lack of historical evidence from the Ottoman period.
3Θ6
Саша Јашнн (Ірхн]ере ]н теоіншвпрске enapxaje The Ottoman period, even if stigmatized and insufficiently researched, gave Banat orthodoxy one of the greatest illuminators in the dark of the times to come. Saint Joseph, the protector of Banat, together with the other hierarchs, made it possible to survive the faith, in the most difficult moments represented by the presence of a non-Christian administrations in the territory. For the Banat Orthodoxy, the release from the Ottoman administration did not mean an un conditional freedom of faith, even in a country whose administration was com pletely faithful to the Christian faith of the West. Even under these conditions, the contribution of the new administration had immediate and lasting effects. First, the Orthodox teaching crystallized at the end of a struggle for the confessional emancipation of Serbians, romanians, greeks, and other orthodox people in the Habsburg Empire. On the other hand, Orthodoxy was involved in all the social, ecclesiastical and intellectual reforms of the empire promoted by Empress Maria Theresia and Joseph II. For the Banat Orthodox hierarchy, this period coincides with the emergence of the most enlightened minds of Serbian and romanian in tellectualities, which will coincide with the desires and aspirations of the hierarchs for the intellectual emancipation of believers, based on Orthodox faith and Eu ropean culture. Even though the Banat hierarchs were under the influence of the different cultural currents coming from the Roman Catholic and Protestant space, they kept their faith unaltered,
tempered in the steps taken to cohabit the most diverse ideas and principles of the century of lights. The period of the 19th century coincides with the desire for national emancipation of all people. Even if differences of opinion or national desires rep resented the stumbling block within the Orthodox church in Banat, they did not lead to its collapse, because at the base it had something much more valuable than ethnicity, namely the common faith. The hierarchical division also represents the starting point of this work, the point from which the church life of the Serbians in Banat will be treated. After this step, a new church territorial organization was adapted, adapted to the new requirements and situations, and part of the former parishes of the episcopate were transferred to the newly founded metropolitan under the metropolitan Andrei Şaguna. Even under these conditions, the Serbian bishops will be led by the hierarchs, who will later become the elders of the Serbi an Church (Georgije Brankovič, Lukijan Bogdanovič), and in the turbulent times of world wars by the most prominent hierarchs of the Serbian church. After de scending to the rank of vicarage and to this day, the Serbian Orthodox Episcopate of Timișoara was entrusted to the bishops of other bishops for administration. Even in the most vitriolic moments for the Orthodox church, in the condition that the Serbian hierarchy was unable to exercise its episcopal prerogatives, that modus vivendi was found which, in conjunction with the pastoral missionary activities of the lower clergy, contributed to the
survival of the faith in the turn of the Serbian population living today in full harmony with the majority population and the other cohabiting populations in Romania. Translate Prof Daiana Nicoară 307
|
| adam_txt |
Саша ]ашнн ílpxHjepqH теаіншварске єпархн]е САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР Митрополит Неофит Митрополит Исаија Митрополит Валаам. Митрополит Свети Јосиф Фуско Митрополит Теодор Митрополит Севастијан Митрополит Михајло Митрополит Василиче Митрополит Јосиф Будаи Митрополит Исаија Ђаковић Митрополит Константин Грк
Епископ Јоаникије Владисављевић Епископ Никола Димитријевић Епископ Георгије Поповић. Епископ Викентије Јовановић плем. Видак Епископ Мојсије плем. Путник Епископ Софроније Кириловиһ Епископ Петар плем. Петровиһ Епископ Стефан плем. АвакумовиҺ Епископ Јосиф плем. Путник Епископ Максим Мануиловиһ
Епископ Пантелејмон Живковиһ Епископ Самуило Маширевиһ Епископ Антоније Нако Епископ Арсеније Стојковић Епископ Георгије Војновић Епископ Герман Анђелић Епископ Георгије Бранковиһ Епископ Нектарије ДимитриДвиһ Епископ Никанор Поповиһ Епископ Лукијан Богдановић Епископ др Георгије Летиһ Епископ др
Иринеј Ћирић 309 5 23 25 29 31 35 37 39 41 43 47 53 55 61 73 83 97 105 111 131 145 151 159 183 193 203 207 213 217 229 233 241 249 261
Саша Јашнн Архн]ере]н теаіншварске епархн]€ 267 271 275 285 293 ЗОЇ 304 306 309 Епископ Висарион КостиҺ Епископ Хризостом Војновић Епископ др Сава Вуковић Епископ Пукијан Пантелиһ Библиографка Резиме Rezumat Sumary Садржај 31Θ
Саша Јашнн Архн]ере]н тсаіншварскс спархн]е ΒΗΒίΙΗΟΓΡύΦΗΙίΙ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. *** Автобиография Саве Текелије, Летопис Матице Српске, књига 119. ***Архив за историју срп. прав. Карловачке митрополије 1914, стр.
1-52. ***Архив Србије, Главное архивное управление города Москви, Москва - Србија, Београд - Русија, Том 1, Београд, Москва, 2009. ***Gazzetta universale, num.89, martedì, 5 novembre 1782. ***Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Нови Сад 1939. ***Дневник др. Георгија Летића 1872 - 1935,
Манастир Гргетег, Света Фрушка Гора, 2019 ***Cararile credinței Biserici de lemn monument-istoric din județul Timis, edit.Graphite 2006. ***Летопис Матице Српске, књига 106, Нови Сад, 1862; ***Magyar katolikus lexikon XV. (Veszp-Zs), Főszerk, Diós István; szerk. Viczián János, Budapest, Szent István
Társulat, 2010. ***Монографија у рукопису Secusigiu ,pagini monografice, аутора Зоје Испасоју. ***Глас Истине за 1885, бр. 7 стр. 55-56. ***Рад Епархијске Управе темишварске од 1872-1905. године, Велика Кикинда, 1906. ***Рад Епархијске Управе темишварске од 1906-1908. године, Велика Кикинда, 1909.
***Рад Епархијске Управе темишварске од 1909-1912. године, Велика Кикинда, 1912. ***Српски сион, Сремски Карловци 22. април 1891. ***Српски сион, Сремски Карловци 9. децембар 1891. ***Српски сион, Сремски Карловци 2. мај 1893. ***Српски сион, Сремски Карловци 15. јануар 1895. ***Српски сион, Сремски
Карловци 16. јул 1895. ***Српски Сион, год. V, бр 45,12. новембар 1895. ***Српски сион, Сремски Карловци
12. август 1901. ***Српски сион, Сремски Карловци 15. март 1903. ***Српски сион, Сремски Карловци, 15. април 1903 ***Српски Сион, Сремски Карловци, 15 фебруара 1904 ***Српски сион, Сремски Карловци 15. април 1904. ***Српски сион, Сремски Карловци, 1. април 1907 ***Темишварски календар, за просту годину 1857, стр. 52-54. Alexandru Chituță, Sfântul Ierarh Iosif cel Nou de la Partos, ocrotito rul Mitropoliei Banatului, Ziarul Lumina, 15 septembrie 2009. Auderskz Eduard, Der Hohe clerus der österreichischen Monarchi, Wien, 1844. 29Я
Саша Јашнн űpxH]€p€]H тсаіншварске епархн]є ЗО. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. Борислав Михајловић Михиз, Аутобиографија-о другима, Београд, 1991. Baca Лупуловић, Живот и рад єпископа Софронија Кириловића, у Темишварски зборник, 3, Нови Сад, 2001, рр. 135 - 142.
Baca Стајић, Великокикиндски дистрикт (1776 - 1876), у Историјски часопис, Књига 3, Београд, 1952, рр. 319 - 332. Викентије Јовановић Видак, О постанку српских манастира у Темишварској епархији, Српски Сион бр. 7, Сремски Карловци, 1903. Владан Гавриловић, Темишварски сабор, Нови Сад, 2005. Владимир
Вукашиновић, Катихизис Кирила Живковића Крка, Pc 47, Црквене студије. Годишњак Центра за црквене студије, година 7, број 7. рр. 153 -176. Владимир Симић, Утицај пијетизма на српске интелектуалце средином 18 века: оквири за интерпретацију раног просветитељства код Срба, у Хрвати и Срби у хабзбуршкој
монархији у 18 столећу, Загреб, 2014, 159-174. Gabriel Ștrempei, Catalogul manuscriselor românești, I-Ш, București, 1978. Гаврило Витковић, Извештај, написао 1733 Максим Ратковић, егзарх београдског митрополита, Гласник СУД, 56, Београд, 1884. Георгије Магарашевић, Педесет година свештенства Његове
Светости Георгија Бранковића, архиепископа карловачког, митрополита и патријарха српског 1855-1905, Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци 1905. Георгије Марјановић, Први шематизам православне српске епархије будимске, Сремски Карловци, 1896. Горан Васин, Национално-политичка борба Срба у
Угарској 1848—1884, Нови Сад, 2010. Damaschin Mioc, Studiu introductiv la Stoica de Hațeg, Nicolae,
Cronica Banatului, Editura Facla, Timișoara, 1981. Daniel Dumitran, Un timp al reformelor. Biserica Greco-Catolică din Transilvania sub conducerea episcopului Ioan Bob, Cluj, 2007. Дејан Попов, Циркуларни протокол православне српске парохије у Наћфали (1816 - 1834), у Исходишта, 3, Темишвар, Ниш, 2017, рр. 309-328. Dorina Sabina Parvulescu, Pictura bisericilor de lemn din Banat, edit. Mirton Timisoara 2003. Доситеј Обрадовић, Совјети здраваго разума, Београд, 1911. Ђорђе Сп. Радојичић, Митрополит темишварски Неофит и митрополит београдски Висарион, у Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Нови Сад, 1937. Георгије Магарашевић, Српски Летописи за годину 1825, Будим, 1824. Gheorghe Cotoșman, Antimisele Mitropoliei Banatului. Con tributii la istoria Mitropoliei Bnatului din secolele XVIII si XIX, în Mitropolia Banatului, Anul XV, 1965,nr. 10-12. 295
ūma Јашнн (Ірхн]ере]н теаіншварске спархн]с 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. Горан Васин, О српским црквено-народним саборима у Хабзбуршкој монархији 1861-1890, у Годишњак Историјског архива града Новог Сада, бр. 7, Нови Сад, 2013. Горан Васин, Етнофилетизам
као парадигма либералног и антиклерикалног код Срба у Хабзбуршкој монархији 1869-1875, у Антика и савремени свет данас: Зборник радова, Београд, Друштво за античке студије Србије, 2016, стр. 41—49. Dan Berindei, Revoluția română de la 1848 ֊ 1849,București, 1998. Daniel Alic, Protopopiatele si
parohiile Episcopiei caransebeșului, mi cromonografii, Presa Universitară Clujeană, 2017. Димитрије Мидић, Георгије Поповић митрополит нишки и белоцрквански и епископ темишварски, Ниш, 2012. Димитрије Руварац, Опис фрушкогорских манастира 1753. година, Сремски Карловци, 1903. Димитрије Руварац,
Одношаји митрополита Вићентија Јовановића спрам коадјутора Николе Димитријевића, Српски Сион, Сремски Карловци, 1904. Димитрије Руварац, Грамате митрополитске и патријарашке, Српски Сион, Сремски Карловци 1905. Димитрије Руварац, Митрополија београдска око 1735. године, у Споменик СКА 42, Сремски
Карловци, 1905. Димитрије Руварац, Коадјутор митрополита Вићентија Јовановића, Српски Сион XVII, Сремски Карловци 1907 Димитрије Руварац, Опис темишварске епархије 1727 године, Сремски Карловци, Српска Манастирска штампарија, 1923. Добривоје Николић, Срби у Банату, Београд, 1941. Тјоко Слијепчевић,
Историја Српске Православне Цркве, II део, Београд, 2002. Жарко Војновић, Кућа на камену: Војловица и њене књиге,
Београд, Народна Библиотека Србије, 2015. ID Suciu, Radu Constantinescu, Documente privitoare la istoria Mi tropoliei Banatului, voi 1, Timișoara, 1980. Исидора Точанац, Општенародни тутори, у Мешовита грађа. Miscellanea, Нова серија, књ. XXVIII, Историјски институт, Београд, 2007, 7-21. Исидора Точанац, Терезијанска црквена реформа и Срби, у Држава и политике управљања, Историјски институту Београд, Зборник радова, књига 33, Београд, 2017, 9-36. Јелена Тодоровић, Investiture into History: The ideals of the Orthodox Church as Represented in the Ephemeral Spectacle for the Bishop Moisei Putnik, Београд, 2001, стр. 93-116. 296
Саша Јашнн (Ірхн]€peJH ТбѓПНШВфСКе €ПДрХН]€ 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. Игуман Јустин Стојановић, Епископ шумадијски др Сава Вуковић као администратор Српске православне епархије темишварске (1980-1996), рад представљен на Међународном научном
скупу Духовна и материјална култура Срба у мултиетнички срединама и/или периферним областима, Ниш, 2019. године. Costin Feneşan, Die zweite Reise Kaiser Josephs II. Ins Temeswarer Banat (1770), у Mitteilungen des Österreichischen sttatsar chivs., Vien, 1997, pp. 233-247. Cosmin Panțuru, Parohia
ortodoxa română Timisoara Fabric, Timisoara, 2013. Cristache-Panait Ioana, Bisericile de lemn din centrul si nordul județului Arad. Revista Monumentelor Istorice, LXIV (1-2), Arad, 1995. Љиљана Пузовић, Синђелија Владике Георгија Поповића, издата темишварском свештенику Томи Павлову“, у Археографски
прилози, бр.35. Београд, 2013, рр. 169-181. Љиљана Стошић, Српска уметност 1690-1740, САНУ, Посебна издања, 91, Београд, 2006. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 1, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 2, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски
записи и натписи, 3, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 4, Београд, 1982. Љубивоје Стојановић, Стари српски записи и натписи, 5, Београд, 1987. Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997. Прото Љубо Влачић, Пантелејмон Живковић као далматински епископ,
Сарајево, 1937. Манојло Грбић, Карловачко владичанство, III. Милутин Јакшић, О Вићентију Јовановићу, Прилози за
историју митрополитства му 1731 ֊ 1737, у Летопис Матице Српске, књига 199, Нови Сад, 1899, рр. 1-57. Миодраг Стојановић, Катонове изреке у преводу Лукијана Мушицког, у Манастир Шишатовац, Београд, 1989, 131 - 134. Mircea Păcurariu, Tiparul în Biserica Ortodoxă Română, Editura Andreiana, Sibiu, 2016. Мита Костић, Културно историјска раскрсница Срба, Нови Сад, 1935. Ненад Нинковић, Стефан Стратимировић као будимски епископ (1786-1790), у Српске Студије књ. 7/2016, Боград, 2016, 145-161. Никола Стаматовић, Србском роду, 1789. 297
Саша Іашнн úpxH]cp€]H теаіншварске єпархн]с 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. Nicolae Sacara, Biserici de lemn dispărute din Banat, Timișoara, 1995. Олга Микић, Портрети Срба XVIII века, Нови Сад, 2003. Paul Brusanowski, Rumanisch/orthodoxe kirchnordnungen
(1786 -2008), Wien, 2011. Pavel Vesa, Protopopiatele arădene. Istoric si evolutie (1701 -1918), Teologia, anul VII, nr.l, Arad, 2003, 136 - 162. Pavel Vesa, Episcopii Aradului, 1706 - 2006, Arad, 2007. Prodan, David - Răscoala lui Horea, volumul I, Editura Științifică și Enciclopedică, București,
1979Радослав Грујић, Из писама Николе Димитријевића, епископа темишварског, 1737, 1738. и 1739. године, Гласник Историјског друштва у Новом Саду III, Сремски Карловци 1930. Радослав Грујић, Пећки патријарси и Карловачки митрополита у XVIII веку, Гласник Историјског друштва у Новом Саду IV, Сремски
Карловци 1931. Радослав Грујић, Историја Српске Православне Цркве, Београд, 1939. Рајко Веселиновић, Народноцрквена и привилегијска питања Срба у Хабсбуршкој Монархији 1699-1716. године, у Историја српског народа. кн . 4, св. 1. Београд, 1986. Remus Câmpeanu, Intelectualitatea română din
Transilvania în veacul al XVIII-lea, Cluj 1999. Rodica Vartaciu, Centre de pictura romaneasca din Banat, sec al XIX-lea, edit. Eurobit Timisoara, 1997. Rudolf Gräf, Timișoara sub asediu: jurnalul Feldmareșalului Georg V. Rukavina (aprilie-august 1849): contribuție documentară, Presa Universitară
Clujeană, 2008. Епископ шумадијски Сава, Писма патријарха Георгија Бранковића, Крагујевац, 1994. Сава, епископ
шумадијски, Епископ темишварски Антоније вратио ce својој пастви, Каленић, 1-3, Крагујевац 1995, стр. 28 Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Крагујевац, 1996. Сава (Вуковић), епископ шумадијски, Епископ Николај (Димитријевић), епископ темишварски (1728 - 1744), у Темишварски зборник, Матица Српска, Нови Сад, 2001, рр. 113 - 124 Сава, епископ шумадијски, Архијереје карловачке митрополије, Манастир Гргетег, Нови Сад, 2016 Саша Јашин, Епископ Пантелејмон Живковић, Темишвар, 2017. Светозар Миленковић, Поздрав његовом високопреосвештенству православном грчко-источном епископу темишварском и прочаја Г. Антонију Наки, Библиотека Матице Српке, сигнатура Р19СрІѴ39.1 298
Саша Јашнн Архи jcpqH теліншвдрске епирхн]е 104. 105. 106. 107. 108. 109. ПО. 111. 112. 113. 114. 115. 116. Славко Гавриловић, Сведочанства о улози православног свештенства у народним бунама у Славонији средином XVIII века, у Историјски часопис (34), Београд, 1987, рр. 179-185. Szinnyei József,
Magyar írók élete és munkái XIII, Budapest, Hornyánszky, 1909. Славко Гавриловић, Исаија Т)аковић: Архимандрит гргетешки, епископ јенопољски и митрополит крушедолски, у Зборник Матице српске за историју, Бр.74, Нови Сад, 2006, стр. 7-35. Прота Слободан Костић, Гробови епископа и грађана темишварских
у православном српском саборном храму темишварском 1757-1838, Темишвар, 1938. Стеван Бугарски, Српско Православље у Румунији, Темишвар, Београд, Нови Сад, 1995. Стеван Бугарски, Георгије (Гаврил) Војновић, у Српски Биографски речник, 2, В-Г, Нови Сад, 2006, стр. 295 - 296 Стеван Бугарски, Владика
Антоније (Нако), епископ темишварски, Темишвар, 2010. Стеван Поповић, Георгије Бранковић, архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски, лик, животописни подаци и говори, Нови Сад, 1890. Стефан Вујановски, Немачка грматика, Беч, 1772. Стефан Чакић, Истина и о моме животу и раду, Нови Сад,
1995. Tiberiu Ciobanu, Mari personalități ale Banatului. Nicolae Stoica de Hateg, у Morisena, anul III, որ. 1 (9)/2018, pp.12 - 16. Hajnóczy Ivan, A Kecskeméti Görögség története, Budapest, 1939. Чедомир Денић, Српске библиотеке у Хабзбуршкој монархији током 18. века, Књ. 1. Историја Београд, 2010.
Stefan Metes, Mănăstirile românești din Banat, Sibiu, 1936. 299
Саша Ьшнн Архн]ере]н тсгпншварске епархн]е РЕЗИМЕ равославље у Банату заузима веома важно место у историји мултиетничког, мултикултуралног, мултиконфесионалног и вишејезичког простора Баната. Ова провинција доказала je да има способност да се прилагођава друштвеним, културним, политичким и црквеним
тенденцијама времена и омогућила појаву елита у најразноврснијим областима деловања. Важну улогу у друштвеном и црквеном животу Баната имало je банатско свештенство, које je преданошћу, грађанским осећањима, духовношћу и залагањем дало одлучујући допринос формирању и очувању конфесионалног
идентитета хришћанских верника источне вероисповести. Историографија je имала у виду допринос црквених великодостојника развоју и утврђивању православне вере у Банату, пружајући драгоцене податке о животу и активности православне хијерархије. Постоји релативно мали број историчара који, описујући
историјске догађаје, чак и површно да нису поменули рад неког од епископа. Kao последица истраживачког рада јесте богатсво библиографског материјала који представља полазну тачку за истраживање живота и рада великих црквенодостојника из Банату. С обзиром на то да су неки од банатских јерарха након
одласка се катедре темишварских єпископа обављали највише црквене функције карловачког митрополита или српског патријарха, историчари су били склони да концентришу своју пажњу на њихову активност током овог периода. Стога je период проведен на челу темишварске епархије остао махом непознат. Имајући
у виду архивску грађу која се налаза у архивима САНУ у Сремским Карловцима, Историјском Архиву Кикинде, Управи
Државних Архива Румуније, као и Архиви Српске православне епархије у Темишвару и у подручним парохијама, живот и рад темишварских дијецезана може бити представшей у светлу новијих истраживања и открића. Бажан тренутак у животу православне цркве у Банату била je јерархијска подела започета 1864. године, приликом које je румунски православни народ организовао самосталну румунску митрополију, што je значило изузимање испод ингеренције српских епископа. Ако су, за истраживање живота и активности банатских јерарха до овог периода, румунски истраживачи дали значајан допринос својим радовима, одвојени црквени живот, одразио се и на размимоилажење интересовања српских и румунских историчара. Научно истраживање овог рада односи се на живот и рад 37 епископа Српске Православне Епархије темишварске ночев од 1608. године до данас. 30Ї
Сашй Јашнн đpXH]ере]Н тбАіншварске епархнJ€ REZUMAT я հ՜հ/ rtodoxia bănățeană ocupă un loc foarte important în istoria spațiului multietnic, multicultural, multiconfesional și plurilingvistic al Banatului. Această provincie, prin excelență, a dovedit că are ca pacitatea de a se plia după tendințele sociale, culturale, politice și eclesiastice ale vremii, făcând posibilă apariția elitelor în cele mai diversificate domenii de activitate. Un rol important în viața socială și eclesiástica bănățeană au avut clericii bănățeni, care prin devotamentul, spiritul civic, spiritualitatea și dărni cia arătată, au contribuit decisiv la formarea și păstrarea identității confesiona le ale credincioșilor creștini de confesiune răsăriteană. Istoriografia a avut în vedere contribuția înaltului cler la dezvoltarea și menținerea credinței ortodoxe din Banat, oferind informații prețioase privind viața și activitatea ierarhiei ortodoxe. Există un număr relativ mic de istorici, care cercetând întâmplările istorice, chiar și superficial să nu fi amintit de spre activitatea vreunui episcop. Urmare a acestui demers o reprezintă exi stența a unui bogat material bibliografic care constituie punctul de pornire în cercetarea vieții și activității înaltului cler ortodox din Banat. Având în vedere că o parte dintre ierarhii bănățeni au ocupat ulterior cele mai înalte funcții bisericești de mitropoliti de Karlovitz sau patriarhi ai sârbilor, istoricii au fost tentați să-și îndrepte atenția asupra activității lor din această perioadă. Astfel perioada petrecută la cârma Episcopiei de Timișoara a rămas
necerce tată. Având în vedere izvoarele arhivistice existente în arhivele SANU din Sremski Karlovci, Arhivele istorice din Kikinda, Direcția Județeană a arhive lor Naționale, precum și Arhiva Episcopiei Ortodoxe Sârbe de Timișoara și a parohiilor sufragane, viața și activitatea lor poate fi prezentată în exclusivitate. Un moment important din viața bisericii ortodoxe din Banat a consti tuit dezbinarea ierarhică începută în anul 1864, prin care ortodocșii români s-au organizat într֊o mitropolie românească, ieșind de sub tutela ierarhiei sârbe de Karlovitz. Dacă pentru cercetarea vieții și activității ierarhilor bănățeni până la această perioadă, și-au dat un aport considerabil și cercetătorii români, viața bisericească separată s-a reflectat și asupra demersurilor istorice separate ale istoricilor sârbi și români. Demersul științific al acestei lucrări vizează viața și activitatea a 37 de întâistătători ai Episcopiei Ortodoxe Sârbe de Timișoara, care și-au desfășurat activitatea începând cu anul 1608 și până în zilele noastre. Episcopii, vrednici de pomenire ai Timișoarei au fost un luminător al ortodoxismului bănățean și au reprezentat punctele de reper în viața socială, spirituală și eclesiástica a populației ortodoxe. Cercetând activitatea lor obser văm că au fost conștienți de chemarea lor, precum și de toate provocările so cietății din care făceau parte. Activitatea lor se poate urmării de la începutul secolului al XVII-lea și până în zilele noastre, cu anumite întreruperi cauzate 304
баша Јашнн йрхн]ере]н теоіншварске спархн]е de lipsa dovezilor istorice din perioada otomană. Perioada otomană, chiar dacă stigmatizată și insuficient cercetată, a dat ortodoxismului bănățean unul dintre cei mai mari luminători în negura timpurilor care vor urma. Sfântul ierarh Iosif, ocrotitorul Banatului, împreună cu ceilalți ierahi au făcut posibilă supraviețuirea credinței, în cele mai grele momente reprezentate de prezența unei administrații necreștine în teritoriu. Pentru ortodoxismul bănățean, eliberarea de sub administrația otomană nu a însemnat o libertate necondiționată a credinței, chiar într-o tară a cărei administrație era într-u totul fidelă credinței creștine de rit apusean. Chiar și în aceste condiții, contribuția noii administratii a avut efecte imediate si durabile. în primul rând s-a cristalizat învățătura ortodoxă la finalul unei lupte pentru emanciparea confesională a sârbilor, românilor, grecilor, și a altor popoare ortodoxe din Imperiul Habsburgic. Pe de altă parte ortodoxia a fost angrenată în toate reformele sociale, eclesiastice și intelectuale ale imperiu lui promovate de împărăteasa Maria Theresia și Iosif al П-lea. Pentru ierarhia ortodoxă bănățeană, această perioadă coincide cu apariția celor mai luminate minti ale intelectualității sârbe si române, ceea ce va coincide cu dorințele si aspirațiile ierarhilor pentru emanciparea intelectuală a credincioșilor, având la bază credința ortodoxă și cultura europeană. Chiar dacă ierarhii bănățeni au fost sub influența diferitelor curente culturale provenite din spațiul roma no catolic și protestant,
și-au păstrat nealterată credința, călită în demersurile întreprinse pentru coabitarea celor mai diverse idei și principii ale secolului luminilor. Perioada secolului al XIX-lea coincide cu dorința de emancipare națională a tuturor popoarelor. Chiar dacă diferențele de opinie sau dorințele naționale au reprezentat piatra de poticnire în sânul bisericii ortodoxe din Banat, acestea nu au dus la prăbușirea ei, pentru că la bază avea ceva mult mai valoros decât etnicitatea, și anume credința comună. Dezbinarea ierarhică reprezintă și în demersul acestei lucrări, punctul de la care se va trata doar viața bisericească a sârbilor din Banat. După acest demers, s-a procedat și la o nouă organizare teritorial bisericească, adaptată noilor cerințe și situații, iar o parte din parohiile de odinioară ale episcopiei au fost cedate nou înfințatei mi tropolii sub mitropolitul Andrei Șaguna. Chiar și în aceste condiții episcopia sârbă va fi condusă de ierarhi, care ulterior vor ajunge întâistătătorii Bisericii sârbe (Georgije Brankovič, Lukijan Bogdanovič), iar în vremurile tulburi ale războaielor mondiale de cei mai de seamă ierarhi ai bisericii sârbe. După cobo rârea la rang de vicariat și până în zilele noastre, Episcopia ortodoxă sârbă de Timișoara a fost încredințată spre administrare episcopilor din alte episcopii. Chiar și în cele mai vitrege momente pentru biserica ortodoxă, în condițiile în care iarahia sârbă era în imposibilitate de a-și exercita prerogativele episcopale a fost găsit acel modus vivendi care, coroborat cu activitățile misionar pasto rale ale clerului inferior,
au contribuit la supraviețuirea credinței în rândul populației sârbe care astăzi trăiește în deplină armonie cu populația majori tară și celelalte populații conlocuitoare din România. 305
Саша Јдшин Орки ]ере]Н тсгпншварске cndpxHje SUMMARY anat Orthodoxy occupies a very important place in the history of the multi-ethnic, multicultural, multi-denominational and plurilingual space of the Banat. This province, by his excellence, has proven that it has the capacity to bend according to the social, cultural, political and ecclesiastical tendencies of the time, making it possible for the elites to appear in the most diversified fields of activity. An important role in Banat's social and ecclesiastical life was played by the Banat clergy, who through their devotion, civic spirit, spirituality and dedication showed, decisively contributed to the for mation and preservation of the confessional identity of Christian believers of Eastern confession. Historiography considered the contribution of the high clergy to the de velopment and maintenance of the Orthodox faith in Banat, providing valuable information on the life and activity of the Orthodox hierarchy. There are a relative ly small number of historians who, looking at historical events, even superficially, may not have remembered about the activity of any bishop. Following this ap proach is the existence of a rich bibliographic material that constitutes the starting point in the research of the life and activity of the high Orthodox clergy in Banat. Given that some of the Banat hierarchs subsequently held the highest ecclesiastical functions of the metropolitan of Karlovitz or Patriarch of the Serbians, historians were tempted to focus their attention on their activity during this period. Thus, the period
spent at the helm of the Bishopric of Timișoara remained unexercised. Given the archival sources existing in the SANU archives of Sremski Karlovci, the historical archives of Kikinda, the County Directorate of the National archives, as well as the archives of the Serbian Orthodox Bishopric of Timișoara and of the suffragan parishes, their life and activity may be excluded. An important moment in the life of the Orthodox church in Banat was the hierarchical division begun in 1864, by which the Romanian Orthodox organized themselves into a Romanian metropolis, coming out of the tutelage of the Serbian hierarchy of Karlovitz. If, for the research of the life and activity of the Banat hier archs up to this period, the romanian researchers have also made a considerable contribution, the separate church life was also reflected on the separate historical steps of the Serbian and romanian historians. The scientific endeavor of this work concerns the life and activity of 37 elders of the Serbian Orthodox Episcopate of Timișoara, who have been active since 1608 and to this day. The bishops worthy of commemoration of Timișoara were a illuminator of Banat Orthodoxy and represented the landmarks in the social, spiritual and ecclesiastical life of the Orthodox population. Researching their activity we see that they were aware of their call, as well as of all the challenges of the society they were part of. Their activity can be traced from the beginning of the 17th century to the present day, with certain interruptions caused by the lack of historical evidence from the Ottoman period.
3Θ6
Саша Јашнн (Ірхн]ере ]н теоіншвпрске enapxaje The Ottoman period, even if stigmatized and insufficiently researched, gave Banat orthodoxy one of the greatest illuminators in the dark of the times to come. Saint Joseph, the protector of Banat, together with the other hierarchs, made it possible to survive the faith, in the most difficult moments represented by the presence of a non-Christian administrations in the territory. For the Banat Orthodoxy, the release from the Ottoman administration did not mean an un conditional freedom of faith, even in a country whose administration was com pletely faithful to the Christian faith of the West. Even under these conditions, the contribution of the new administration had immediate and lasting effects. First, the Orthodox teaching crystallized at the end of a struggle for the confessional emancipation of Serbians, romanians, greeks, and other orthodox people in the Habsburg Empire. On the other hand, Orthodoxy was involved in all the social, ecclesiastical and intellectual reforms of the empire promoted by Empress Maria Theresia and Joseph II. For the Banat Orthodox hierarchy, this period coincides with the emergence of the most enlightened minds of Serbian and romanian in tellectualities, which will coincide with the desires and aspirations of the hierarchs for the intellectual emancipation of believers, based on Orthodox faith and Eu ropean culture. Even though the Banat hierarchs were under the influence of the different cultural currents coming from the Roman Catholic and Protestant space, they kept their faith unaltered,
tempered in the steps taken to cohabit the most diverse ideas and principles of the century of lights. The period of the 19th century coincides with the desire for national emancipation of all people. Even if differences of opinion or national desires rep resented the stumbling block within the Orthodox church in Banat, they did not lead to its collapse, because at the base it had something much more valuable than ethnicity, namely the common faith. The hierarchical division also represents the starting point of this work, the point from which the church life of the Serbians in Banat will be treated. After this step, a new church territorial organization was adapted, adapted to the new requirements and situations, and part of the former parishes of the episcopate were transferred to the newly founded metropolitan under the metropolitan Andrei Şaguna. Even under these conditions, the Serbian bishops will be led by the hierarchs, who will later become the elders of the Serbi an Church (Georgije Brankovič, Lukijan Bogdanovič), and in the turbulent times of world wars by the most prominent hierarchs of the Serbian church. After de scending to the rank of vicarage and to this day, the Serbian Orthodox Episcopate of Timișoara was entrusted to the bishops of other bishops for administration. Even in the most vitriolic moments for the Orthodox church, in the condition that the Serbian hierarchy was unable to exercise its episcopal prerogatives, that modus vivendi was found which, in conjunction with the pastoral missionary activities of the lower clergy, contributed to the
survival of the faith in the turn of the Serbian population living today in full harmony with the majority population and the other cohabiting populations in Romania. Translate Prof Daiana Nicoară 307 |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Jašin, Jaša |
| author_facet | Jašin, Jaša |
| author_role | aut |
| author_sort | Jašin, Jaša |
| author_variant | j j jj |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV047862077 |
| ctrlnum | (OCoLC)1335398896 (DE-599)BVBBV047862077 |
| era | Geschichte gnd |
| era_facet | Geschichte |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03728nam a2200637 cb4500</leader><controlfield tag="001">BV047862077</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20220705 </controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">220303s2020 rm ac|| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9786060040347</subfield><subfield code="9">978-606-004-034-7</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1335398896</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047862077</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="044" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">rm</subfield><subfield code="c">XA-RO</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Jašin, Jaša</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Arhijereji temišvarske eparhije</subfield><subfield code="b">= Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara</subfield><subfield code="c">Jaša Jašin</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="1"><subfield code="a">Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Temišvar</subfield><subfield code="b">Savez Srba u Rumuniji</subfield><subfield code="c">2020.</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">310 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen, Porträts</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-04</subfield><subfield code="a">Posebna izdanja / Savez Srba u Rumuniji</subfield><subfield code="v">knjiga 93</subfield><subfield code="a">Monografije</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverzeichnis Seite 294-299</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch. - Deutsche, englische und rumänische Zusammenfassung</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="610" ind1="2" ind2="7"><subfield code="a">Serbisch-orthodoxe Kirche</subfield><subfield code="0">(DE-588)80861-1</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Erzpriester</subfield><subfield code="0">(DE-588)4142952-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Eparchie Temesvár</subfield><subfield code="g">Ostkirche</subfield><subfield code="0">(DE-588)4449584-5</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="655" ind1=" " ind2="7"><subfield code="0">(DE-588)4006804-3</subfield><subfield code="a">Biografie</subfield><subfield code="2">gnd-content</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Eparchie Temesvár</subfield><subfield code="g">Ostkirche</subfield><subfield code="0">(DE-588)4449584-5</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Serbisch-orthodoxe Kirche</subfield><subfield code="0">(DE-588)80861-1</subfield><subfield code="D">b</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Erzpriester</subfield><subfield code="0">(DE-588)4142952-7</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="3"><subfield code="a">Geschichte</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="810" ind1="2" ind2=" "><subfield code="a">Savez Srba u Rumuniji</subfield><subfield code="t">Posebna izdanja</subfield><subfield code="v">knjiga 93 : Monografije</subfield><subfield code="w">(DE-604)BV019393324</subfield><subfield code="9">93</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Јашин, Јаша</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="a">Архијереји темишварске епархије</subfield><subfield code="c">Јаша Јашин</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-03/(N</subfield><subfield code="a">Темишвар</subfield><subfield code="b">Савез Срба у Румунији</subfield><subfield code="c">2020.</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="0" ind2=" "><subfield code="6">490-04/(N</subfield><subfield code="a">Посебна издања / Савез Срба у Румунији</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20220705</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033244665</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">200.9</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">200.9</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="g">498</subfield></datafield></record></collection> |
| genre | (DE-588)4006804-3 Biografie gnd-content |
| genre_facet | Biografie |
| geographic | Eparchie Temesvár Ostkirche (DE-588)4449584-5 gnd |
| geographic_facet | Eparchie Temesvár Ostkirche |
| id | DE-604.BV047862077 |
| illustrated | Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T19:18:09Z |
| indexdate | 2024-07-10T09:23:23Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9786060040347 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-033244665 |
| oclc_num | 1335398896 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 310 Seiten Illustrationen, Porträts |
| psigel | BSB_NED_20220705 |
| publishDate | 2020 |
| publishDateSearch | 2020 |
| publishDateSort | 2020 |
| publisher | Savez Srba u Rumuniji |
| record_format | marc |
| series2 | Posebna izdanja / Savez Srba u Rumuniji Monografije |
| spelling | 880-01 Jašin, Jaša Verfasser aut 880-02 Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara Jaša Jašin Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara 880-03 Temišvar Savez Srba u Rumuniji 2020. 310 Seiten Illustrationen, Porträts txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier 880-04 Posebna izdanja / Savez Srba u Rumuniji knjiga 93 Monografije Literaturverzeichnis Seite 294-299 Text serbisch. - Deutsche, englische und rumänische Zusammenfassung Kyrillisch Serbisch-orthodoxe Kirche (DE-588)80861-1 gnd rswk-swf Geschichte gnd rswk-swf Erzpriester (DE-588)4142952-7 gnd rswk-swf Eparchie Temesvár Ostkirche (DE-588)4449584-5 gnd rswk-swf (DE-588)4006804-3 Biografie gnd-content Eparchie Temesvár Ostkirche (DE-588)4449584-5 g Serbisch-orthodoxe Kirche (DE-588)80861-1 b Erzpriester (DE-588)4142952-7 s Geschichte z DE-604 Savez Srba u Rumuniji Posebna izdanja knjiga 93 : Monografije (DE-604)BV019393324 93 Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract 100-01/(N Јашин, Јаша ut 245-02/(N Архијереји темишварске епархије Јаша Јашин 264-03/(N Темишвар Савез Срба у Румунији 2020. 490-04/(N Посебна издања / Савез Срба у Румунији |
| spellingShingle | Jašin, Jaša Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara Serbisch-orthodoxe Kirche (DE-588)80861-1 gnd Erzpriester (DE-588)4142952-7 gnd |
| subject_GND | (DE-588)80861-1 (DE-588)4142952-7 (DE-588)4449584-5 (DE-588)4006804-3 |
| title | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| title_alt | Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| title_auth | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| title_exact_search | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| title_exact_search_txtP | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| title_full | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara Jaša Jašin |
| title_fullStr | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara Jaša Jašin |
| title_full_unstemmed | Arhijereji temišvarske eparhije = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara Jaša Jašin |
| title_short | Arhijereji temišvarske eparhije |
| title_sort | arhijereji temisvarske eparhije arhiereii episcopiei ortodoxe sarbe de timisoara |
| title_sub | = Arhiereii episcopiei ortodoxe sârbe de Timişoara |
| topic | Serbisch-orthodoxe Kirche (DE-588)80861-1 gnd Erzpriester (DE-588)4142952-7 gnd |
| topic_facet | Serbisch-orthodoxe Kirche Erzpriester Eparchie Temesvár Ostkirche Biografie |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=033244665&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| volume_link | (DE-604)BV019393324 |
| work_keys_str_mv | AT jasinjasa arhijerejitemisvarskeeparhijearhiereiiepiscopieiortodoxesarbedetimisoara AT jasinjasa arhiereiiepiscopieiortodoxesarbedetimisoara |