Tribali antičkog sveta:
Трибали античког света
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Book |
| Published: |
Rača
Centar za mitološke studije Srbije
2020
|
| Subjects: | |
| Online Access: | Inhaltsverzeichnis Abstract Literaturverzeichnis |
| Item Description: | Tiraž 300. - Literaturverzeichnis Seite 335-348 |
| Physical Description: | 351 Seiten Illustrationen, Karten |
| ISBN: | 9788680684185 |
Staff View
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV047208361 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20210623 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 210322s2020 a||| |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788680684185 |9 978-86-80684-18-5 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1245330736 | ||
| 035 | |a (DE-599)BVBBV047208361 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a ALT |q DE-12 |2 fid | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Andrejić, Živojin |d 1950- |e Verfasser |0 (DE-588)1027003885 |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Tribali antičkog sveta |c Živojin Andrejić |
| 246 | 1 | 3 | |a The Tribals of the Antique world |
| 264 | 1 | |6 880-03 |a Rača |b Centar za mitološke studije Srbije |c 2020 | |
| 300 | |a 351 Seiten |b Illustrationen, Karten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 500 | |a Tiraž 300. - Literaturverzeichnis Seite 335-348 | ||
| 546 | |a Text serbisch. - Englische Zusammenfassung: The Tribals of the Antique world | ||
| 546 | |b Kyrillisch | ||
| 650 | 0 | 7 | |a Funde |0 (DE-588)4071507-3 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 650 | 0 | 7 | |a Triballer |0 (DE-588)4119706-9 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Römisches Reich |0 (DE-588)4076778-4 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 651 | 7 | |a Südosteuropa |0 (DE-588)4058449-5 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 688 | 7 | |a Thraker, Randkulturen |0 (DE-2581)TH000003491 |2 gbd | |
| 689 | 0 | 0 | |a Römisches Reich |0 (DE-588)4076778-4 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Südosteuropa |0 (DE-588)4058449-5 |D g |
| 689 | 0 | 2 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |D g |
| 689 | 0 | 3 | |a Triballer |0 (DE-588)4119706-9 |D s |
| 689 | 0 | 4 | |a Funde |0 (DE-588)4071507-3 |D s |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Андрејић, Живојин |a ut | |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |a Трибали античког света |c Живојин Андрејић |
| 880 | 1 | |6 264-03/(N |a Рача |b Центар за митолошке студије Србије |c 2020 | |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |n gbd | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20210322 | |
| 940 | 1 | |q gbd_4_2105 | |
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 09014 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 09015 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 09014 |g 37 |
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 09014 |g 496 |
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 09015 |g 37 |
| 942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |f 09015 |g 496 |
Record in the Search Index
| _version_ | 1805070819411361792 |
|---|---|
| adam_text |
САДРЖАЈ АНТИЧКИ СВЕТ ТРИВАЛА Трибали - народ најстарији. 9 Прототрибали.53 Трибали и Дарданци. . . 65 Злато и сребро Трибала . 75 Сечење злата Трибала. 85 Дероникон хеленских, трачких и трибалских владара. 101 Хелено-трибалска златна пчела. 115 АРХЕОЛОГИЈА Гробови владара и аристократије.135 Оставе трибалских владара. 149 Трибалске гривне типа Jyxop. 161 5
ЕТНОЛОГИЈА ТРИВАЛА Језик Трибала и Трачана. 191 Трибалско друштво, поредак и војска. 201 Привреда и трговина Трибала.213 Стан и насеља Трибала.225 Сахрањивање и обичаји.343 Уметност и духовност.259 Знања о свету и календару. .275 Митологија Трибала, Трачана и Дако-Мизијаца.287 Трибало-трачке реминисценције.319 РЕЗИМЕ.329 SUMMARY.332 ЛИТЕРАТУРА. . 335 О АУТОРУ.349 6
SUMMARY THE TRIBALS OF THE ANTIQUE WORLD Tribals populated the area of nowadays Balkans: Serbia and northwestern Bulgaria in the Bronze and especially Iron ages and Antique periods. They make one of the largest tribal communities in the Central Balkans, but they were never a compact but insufficiently stable alliance of three tribes. Starting from Thucydides' data, it was concluded that their basic territory is the area between the rivers Morava and Iskar. The Tribal community became one of the bearers of the Basarabi ceramic style on the western side of its distribution. A significant number of authors consider Tribals (Sigine, Meze and Dardania) to be members of the group of Daco-Moesian tribes, a branch of the great Thracian prehistoric tree of the people to which the Da cians also belong. Apart from that, the language of the Tribals was one of the dia lects of Thracian, but they did not have their own alphabet, and apparently, like the Thracian leaders they used Greek. As members of the tribal alliance, the Dardanians also belong to the tribal dialect of the Thracian linguistic space, so that the theory of their belonging to the Illyrians falls away. These peoples originated from a larger ethno-cultural complex whose forma tion began in the Bronze Age. Archaeological research results show that the Tribals inhabited an even wider area: Northeastern Bosnia, the entire present-day Serbian Danube region, complete Pomoravlje (Great, Western and Southern Morava), lower Posavina. Mačva, Kolubara, Eastern and Southern Serbia to Skopje, southwest to the Lim River and Kosovo
and Metohija, the whole of Northwestern and Northern Bul garia and Trans-Danubian Oltenia in Romania. It becomes clear that the territory of Tribalia was larger than Thrace. The continuity of this triune people in the mentio ned area lasts for 1,500 years, that is, from the 13th century BC. e. Based on the ar chaeological material, four periods in the development of the Tribals have been de termined: Prototribal (Iron Age I, XIII-IX century BC), Early Tribal (Iron Age II, VIII-VII century BC), Tribal (Iron Age II, VIII-VII century BC). Iron Age III, VI IV century BC) and Postribalski (Iron Age ГѴ, III-I century BC). The Byzantine po ly-historian noted for the Tribals that they are the greatest and oldest people of all. The tribal ruler was the supreme master and owner of the entire country and all goods, the center of the people and the state, the universal support and mover. Power was comprehensive and centralized, at the same time military and civilian, theocratic. In that sense, the ruler imitated the eponymous hero and god of the Tri bal. Thus, territory, language, tradition and religion are unique. Once a year, the ru ler, as a traveling deity, performed a ritual tour - deronikon - of his territory, where he organized rich feasts in certain places where he received gifts from his subjects. There are many historical sources and data on Tribals of Greek origin from the 5th to the 1st century BC and Roman ones from the time of the first centuries of 332
AD. They are talking about an extremely old, large and militarily strong nation. Jud ging by the items made of silver and gold of exceptional artistic value and quality of workmanship from royal and the tombs of princes and storage rooms, as well as exceptionally decorated, frill and hollow cast bracelets of the Juhor type, we testify to solid technological knowledge and high cultural level of the Tribal. They had de veloped agriculture and animal husbandry as well as economy, mining, metal proce ssing and trade. Through war and trade routes, they also established cultural commu nications with the Hellenic and Thracian worlds. The Tribals sovereignly ruled their large area and without danger until they were attacked by the Thracian-Odrysian king Sitalk, in 429 BC. n. era. Although he could gather an army of 150,000 fighters, the Thracian king was defeated by the Tri bals, in 424 BC. King Sitalk was also Wiled in this battle. The defeat of the power ful Thracians speaks of the great strength and number of the tribal army. The tri bes, under the leadership of King Hales, undertook a campaign against the distant Hellenic city of Abder, in 376 BC, because of the gold they entrusted to them for forging their own money. The Tribals also successfully fought against the Scythians on the lower Danube. The Scythians escaped final defeat only thanks to the cunning of their king Atheus. The tribes interrupted the campaign because their unnamed tri bal ruler who will be buried outside the country, in Ajigol, died. The Scythians tur ned to Macedonia and their king Philip for
help. When Philip was returning from a campaign against the Scythians, the new tribal king intercepted him with his army and demanded part of the loot of war. There was a fight in which Philip was wou nded and the Tribals took the loot. Filip Makedonski went to war directly against Tribal, 344-343 BC during the quest against Illyrians. In the attack, the Illyrians took a part of western area of the Tribals, (north-eastern, Bosnia and western Serbia). During the period of the greatest power of the Tribals, rich tombs are asso ciated with objects made of precious metals and materials such as marble Mramorac from today's Serbia (Atenica, Pilatovići, Mramorac, Novi Pazar, Kruševica, Velika Krsna, Curug and Pecka Banja) and tombs and storage rooms from Bulgaria (Vratsa, Rogozen and Ajidjol). At that time, they developed a very strong military defense system, which consisted of numerous fortifications of palisades and land. At the be ginning of their rise, Lower Pomoravlje with Posavina and Podunavlje stands out, and at the time of the greatest rise and fall of power, the space between the river Timok and in the basin of the river Iskar stands out. The Tribals were subordinated to the Greek monetary system, forging imitations of their money, and for a time they forged their own money in the city of Damascus in the Dardanian territory. After the defeat of Alexander the Great, they were subordinated to his monetary system and their mints were closed, 335BC. It was against the populous and militarily powerful Tribals in the spring of 335 BC that Alexander the Great initiated the
campaign. In present-day north western Bulgaria, near the Ligin River, the army of the tribal king Sirma clashed with Alexander. The tribes withdrew and then accepted the vassalship but remained independent. The invasion of the Celts of Scordiscus followed, who on their return from Greece, in 279 BC, conquered the Tribals and this allowed the Dardanians to become independent. The wars between the Tribals and Scordiscus led to their com plete weakening. After the defeat of Macedonia, in 197, by the Romans, aided by the 333
Dardanians, it was the turn of the Scordisci and the Tribals. Finally, the Scordisci suffered a catastrophic defeat by the Roman army, in 84 BC. It is believed that the Scordisci destroyed the Tribals after they conquered them and settled in a part of their country. Part of the Tribals was suppressed and withdrew from the Danube re gion and Posavina to the mountains. However, the presence of the Tribals and the mention of the land of the Tribals in the sources lasted for a very long time, while there is no mention of the Scordisci and their name after the first century AD. In the ІІІ-ГѴ century, numerous Roman emperors of low military origin appeared from the Tribal Danube and Pomoravlje: Claudius II (Timakum), the pre fect of Tribalia Maximinus Hercules (Serdica - Sirmium), Constantius Chlorus (Naisus), Galleries (Gamzigrad), Maximinus Daia (around Gamzigrad), Licinius (Sarka mén) and Constantine the Great (Naisus). The Byzantine emperors Justin and Justi nian were Tribal-Thracians from the vicinity of today's Lebane in Serbia. The Tri bals were baptized by the apostle Titus in the first century and finally by St. Nikita of Remissiana, late 4th or early 5th century. Byzantine sources claim that the miers before Nemanjić linneage were the miers of the Serbs and the Tribals, and the Serbs were even later called the Tribals. There are opinions of prominent linguists that the part of the Tribals in Serbian biological origin is very significant, and even greater than Slavic. From the early tribal period, burials under burial mounds and cremation were practiced, and from
the beginning of the 9th century BC inhumation also occurs. In the case of royal tombs, there is a typological unity of grave constmctions under mounds with a stone ring and a cremation rite. They believed that the de ceased were going to a new life and that is why they put personal belongings and contributions in their graves. Nurturing the belief in the afterlife is in line with the old tradition of farmers in the great fertile valleys. There is a strengthening of anth ropomorphism, which is related to the increase in the power of miers. In that sense, tribal art also acquired a distinctly courtly and aristocratic character. Based on the interpretation of art representations on Juhor-type bracelets and ceramic objects, we are convinced that the Tribals nurtured an understanding of the spherical concept of the world, and in accordance with that, they also had developed knowledge of the calendar. There are almost no traces of the temples of Tribal, and the only toloid tomb of the tribal mler could be reconstmcted in Novi Pazar, over which the church of St. Peter and Paul in the first half of the 10th century was built. Sources say nothing about Tribal's religion. Only Aristophanes' comedy me ntions the god Tribal and Basileus - the Empress. God Tribal mies the bird city of the kingdom of heaven. The Empress is the patron saint of Tribal, and she is in all respects the goddess Bendida, the goddess of animals and hunting. Based on that, a triad of the tribal pantheon of gods was established: Empress-Great Goddess ֊ Emperor-Zalmoxis - Tribal. Most religious figurai
representations from the area of Tri bal are related to the cult of the Thracian-Hellenic god Dionysus, the goddess Ben dida, the Thracian hero and the Danubian horsemen. 334
ЛИТЕРАТУРА - *** Античко сребро у Србији, Београд 1994. - *** Assyrian costumes, Baghdad 1971. - *** Змија и змај, Београд 1955. - *** Илири и Дачани, Београд 1971. - *** Историја на Балгарија I, Софија 1979. - *** Munzauktion Tkalec AG, Katalog, Zurich 1992. - *** Munzauktion Tkalec AG, Katalog,
Zurich 1998. - *** Праисторијске културе Поморавља и Источне Србије, Ниш 1971. - *** Пчеларство у Србији, Београд 2002. - *** Ријечник ЈАЗУ, 27, Загреб 1908. - Андреев А. (1956). Приноси кам музикалната историја на нашите земи, Сведенија на музикални инструменти средновековна Балгарија. У: Известија
на Института за нузика, II, III, Софија. - Andrejić Z. (1976). Đurđevačka glavica - ostava. У: Arheološki pregled 18, Beo grad. - Андрејић Ж. (1989). Средње Поморавље (археолошкорекоїносцирагье), Рача. - Андрејић Ж. (1993). Шакасте гривне, Београд-Рача. - Андрејић Ж. (1997). Гривне живота, Београд-
Рача. - Андрејић Ж. (1998). Историјско и митолошко Косово. У: Митолошки зборник 1, Београд - Рача. - Андрејић Ж. (2000). Сербали ֊ Савеанци. У: Митолошки зборник 2, Рача. - Андpej ић Ж. (2000 ). Владари Тривала, Рача-Београд. - Андрејић Ж. (2001). Престоно место Рас, Рача-Београд. - Андрејић Ж.
(2001/2002). Дрво смрти. У: Етнокултуролошки зборник, VII, Сврљиг. - Андрејић Ж. (2002). Митологија Коса, бога рата и смрти. У: Митолошки зборник 5, Рача. - Андрејић Ж. (10. 10. 2002, 7. 11. 2002). Значења имена Параћин. У: Па֊ pähuHCKux 14 дана, бр. 48 и 50, Параѣин. - Андрејић Ж. (2004). О времену
и идеологији римских тетрарха, настанку и значењима Ромулиане. У: Развитак 217-218, Зајечар. - Андрејић
Ж. (2005). Крушевац - трибалодарданска и рановизантијска Дардапара. У: Расински анали 3, Крушевац. - Андрејић Ж. (2007). Црква Свете Богородице у Доњој Каменици, Рача. - Андрејић Ж. (2012). Дерон, или ковање новца поводом сакралног дероникона македонског краља Александра I. У: Динар 32, Београд. - Андрејић Ж. (2019). Условљеност оријентације римских царских палата у Тимоку, храмова и консекративних објеката према сунцу. У: Развој астрономије код Срба, X, Београд.
- Andronicos M. (1990). Thessalonike миѕеит, Athens. ֊ Атанасова-Георгиева И, Митова-Джонова, (1985). Антична пластика от ви дински]а музеи, Софија. - Бабовић Л . (2001). Прилог проучавању елемената календарографије и хроно метрите Бронзаног доба јужног Баната. У: Зборник Народної музеја XVII-1,
Београд. - Бакић Л . (1997). Имитације македонских тетрадрахми из збирке Народног музеја у Вршцу. У: Нумизматичар 20, Београд. - Баџ B. A. Е. (1987). Еїипатска машја, Београд. - Benac А. (1983), Praistorijajugoslavenskih zemalja IV, Sarajevo. - Benac A. (1984). О etničkim zajednicama starijeg
željeznog doba u Jugoslaviji. У: Praistoija jugoslovenskih zemalja V, Sarajevo. - Berciu D. (1939). Arheologia preistorica a Olteniei, Craiova. - Билитов И. (1991). Трибалите и антична писмена традиција. У: Известија на музеите в северозапдна Блгарија, Том 16, Софија. - Богдановић M. (1971). Прилог
проучавању бронзаног и старијег гвозденог доба, У: Старинар XXII, Београд. - Богдановић М. (1981). Старе културе на тлу Централне Србије, Крагујевац. - Божков А. (1993). Великолепието ва Баліарща, Софија. - Bona I. (1975). Die mittlere bronzezeit Ungārus und ihre südöstlichen beziehungen, Budapest.
- Борић-Брешковић Б. (1995). Тасос: Предложак, масовни тип или копије и имитације. У: Радионще и ковнице сребра, Београд. - Бошнаков К. (2000). Тракийска древност, Софија. - Будимир М. (1929). Антички становници Војводине. У: Гласник исторщскої друштва у Новом Саду 2, Нови Сад. -Будимир М. (1948).
Alaksandus. У: Историјски часопис I, 1-2, Београд. - Будимир М. (1952). Протословенски и староанадолски
Индоеврошьани. У: Зборник Филозофскої факултета II, Београд. - Будимир М. (1959). О старијим поменима српског имена. У: Глас САНУ CCXXXVI, 4, Београд. - Будимир М. (1960). О подунавским Сигинима. У: Историјски часопис ІХ-Х, Београд. - Будимир М. (1969). Са балканских источника, Београд. - Булатовић А. (2014). Праисторијски налази са Градине на Јелици. У: Градина на Јелици, Чачак. - Валтровић M. (1890). Бакарне и бронзане старине. У: Старинар VII 3, Бео град. - Валтровић М. (1890 б). Земљани преисторијски кип из Кличевца. У: Стари нар VII, Београд. - Васшьев Љ. (1985). Аршьски преписивачки центар и култ светог Ахилија код Срба. У: Научни састанак слависта у Букове дане 14/1, Бео- град. - Васић М. (1907). Неколики праисторијски наласци из Винче. У: Старинар I, Београд. - Васић М. (1908). Жуто брдо. У: Старинар П, Београд. 336
- Васић M. (1908). Преисторијска вотивна гривна и утицај Микенске културе. У: Старинар II, Београд. - Васић М. (1909). Вотивна гривна. У: Старинар III, Београд. - Васић M. (1910). Жуто брдо. У: Старинар V, Београд. - Васић M. (1955). Кличевачка некропола. У: Старинар III-IV, Београд. - Васић M. M.
(1957). Грчка цивилизација и колонизација у нашој земљи. У: Глас САН, CCXIX, Београд. - Васић M. M., Поповић П., Гај-Поповић Д. (1975). Ковање u ковнице античкої u средњовековног новца, Београд. - Васић Р. (1975). Пробијени појас из Музеја Бенаки. У: Зборник Народної музеја VIII, Београд. - Васић Р.
(1987). Моравско-тимочка област. У: Праисторија југословенских земаља V, Сарајево. - Vasić R. (1991). Cultural groups of the early iron age in the west abd Central Balkans and the possibilities of their ethnical identification. У: Iliro - irački sim pozijam, Paleobalkanska plemena između Jadranskog
i Crnog mora od Eneolita do helenističkog doba, Sarajevo - Beograd. - Васић P. (1991). Културне групе раног жељезног доба на западном и централном Балкану и могућности њихове теничке идентификације. У: Илиро-трачки симпозијум, Сарајево-Београд. - Vasié R. (1992). Srebrni pojasevi tipa Mramorac. У:
Praistorijski metal Pomora vija, Beograd. - Васић P. (1992). Метал ївозденої доба, Београд. - Васић P. (1992). Белешке са ушћа Мораве. У: Зборник Народної музеја XIV-1, Београд. - Васић P. (1999). O етничкој припадности кнежевских гробова из Пећке Бање. У: Новопазарски зборник 23, Нови Пазар. -
Васић Р. (2004). Идентификација птичјих представа у Праисторији. У: Ста ринар LIII-LIV, Београд. -
Васић P. (2009). Белешке о Гласинцу - хронологија кнежевских гробова. У: Старинар LIX, Београд. - Васић Р. (2006 б). О „илирским“ шлемовима још једном. У: Крушевачки зборник 14, Крушевац. - Васић Р. М. (2015). Оставе римског новца из века и земљишни посед на те ритории провинције Горње Мезије. У: Зборник Народної музеја ХХІІ-1, Бео град. - Венедиков И. (1981). Тракииски легенди, Софија. - Веселиновић P. (1952). Праисторијска заветна гривна. У: Рад војвођанских музеја I, Нови Сад. - Веселиновић P. (1957). Келтске и старосрпске лончарске пећи на Гомолави код Хртковаца у Срему. У: Рад војвођанских музеја 6, Нови Сад. - Веснић М. (1894). Празноверице и злочини. У: Гласник Задужбине Николе Чупића 14, Београд. - Dimitrov В. (1999). Bulgaria crossroads of cibilizations, Sofija. - Williams D. (2009). Masterpieces of classical art, London. 337
- Владић-Крстић Б. (1995). Преслица у шрадиционалној кулшури Србије, Београд. - Владић-Крстић Б. (1995). Сеоски накитуБосни u Херцеїовини, 2, Београд. - Војводић Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светої Ахилија у Ариљу, Бео град. - Wolska W. (1962). La topographie chrétienne de Cosmos
Indicopleustes Theologie et science au Vl-e siede, Paris. - Вранић C. (1994). Објекти за становање на локалитету раног Гвозденог доба Асфалтна база код Земуна. У: Културе Гвозденог доба југословенског Подунавља, Београд. - Вукановић П. (1975). Змија као апликација на неолитској пластици Централног
Балкана. У : Врањски іласник XI, Врање. - Вукомановић M. (1979). Шакаста гривна из Остре код Чачка. У: Зборник На родної музеја ІХ-Х, Београд. - Vukomanović М. (1992). Šakaste grivne. У: Praistorijski metal u Pomoravlju, Beograd. - Вукчевић Г. (1992). О поријеклу Илира, Подгорица. - Vulpe R.
(1976). Studia tracologica, Bucuresti. - Vučković-Savić V. (1995). Enciklopedijski rečník indijske mitologije i religije, Beograd. - Gavaci M. (1930). Drveni kalendar - rovaš sa Jadrana. У: Narodne starine IX, Zagreb - Gavela B. (1978). Istorija umetnosti antičke Grčke, Beograd. - Гарашанин Д. и M.
( 1951 ). Археолошка налазишта у Србији, Београд. - Гарашанин Д. (1951). Прилог проучавању дупљајских колица. У: Старинар II, Београд. - Гарашанин Д. (1954). Каталог метала, Београд. - Гарашанин М. (1963). Ка имену Сингидунум. У: Зборник Филозофског фа култета ѴІІ-1, Београд. - Гарашанин Д.,
Дајкочеану X. (1971). Илири иДачани, Београд. - Гарашанин Д. (1972). Бронзано доба Србије, Београд. - Гарашанин М. (1973).
Праисторија на тлу Србије, Београд. - Гарашанин М. (1975). Праисторија Србије, Београд. - Garašanin M. (1982). Praistorija, Beograd-Zagreb-Mostar. - Garašanin M. (1983). Bronzano doba na Kosovu. У: Preistorija jugoslovenskih zemalja — Bronzano doba, Sarajevo. - Garašanin M. (1983 б). Dubovačko-žutobrdska grupa. У: Praistorija jugosloven skih zemalja — Bronzano doba, Sarajevo. - Garašanin M. (1991). Problemes de ľethnogenese des peuples paleobalkaniques. У: Iliro - trački simpozijum, Paleobalkanska plemena između Jadranskog i Crnog mora od Eneolita do helenističkog doba, Sarajevo - Beograd. - Гарашанин M. (1991). Проблеми етногенезе палеобалканских народа. У: Илиро-трачки симпозијум, Сарајево-Београд. - Гарашанин Д. (1991). Остава из Трућевца; Остава из Дрмна. У: Праисторијске оставеу Србији u Војводини II, Београд 1994. 338
- Гарашанин M. (1996). Дако-Мизијци (северни Трачани) у писаним изворима? У: Уздарје Драїославу Срејовићу, Београд. - Garašanin M. (1997). Dako-Mysier (Nordthraker) in der Schriftlichen Überlie ferung der Antike? У: Уздарје Драїославу Срејовићу, Београд. - Garašanin M. (1996). Razgovori o
arheologiji, /S. Babič, M. Tomovič/, Beograd. - Генон В. (1989). Велика Тријада, Београд. - Герасимов Т. (1937). Находка од декадрахми на трако-македонското племе Дерони. У: ИБАИ11, Софија. - Georgiev V. (1965). Le probleme de l'union linguistique balkanique. У: 1-er Con gres international des
etudes balkaniques, Sofía. - Георгиева P., Спиридонов Т., Рехо M. (1999). Етнолошја на Траките, Софија. - Грбић Д. (2014). О изворима за проучавање племенских заједница у Горњој Мезији. У: Наша прошлост 115, Краљево. - Гржетић И., Јеленковић Р. (1995). Особине сребра и његова налазишта у Србији. У:
Радионице и ковнице сребра, Београд. - Grevs R. (1990). Grčki mitovi, Beograd. - Grejvz R. (2004). Bela boginja, Beograd. - Група аутора (1990). Археолошки музеј Атина, Љубљана. - Грујић Б. (1983). Латинско-српскохрватски речник, Цетиње. - Guštin M., Popovič I. (2017). Early Roman hoard from
Mačvanska Mitrovica (?). У: Старинар LXVI, Београд. - Давидовић-Живановић C. (1992). Присуство Словена у нашим крајевима кроз археолошки материјал. У: Катенамунди II, Београд. - Детелић М. (1992). Митски простор и епика, Београд. - Dimitrijevič S. (1979). Badenska kultura. У: Praistorija
jugoslovenskih zemalja Eneolit, Sarajevo. - Dimitrijevič S. (1979 б). Vučedolska kultura i vučedolski kulturni kompleks. У:
Praistorija jugoslovenskih zemalja - Eneolit, Sarajevo. - Dimitrov В. (1999). Bulgaria crossroads of civilizations, Sofia. - Динчев В. (2000). Селата в днешната Балгарска територија през римската епоха (I - крај на III век). У: Известија на националнија исторически музеи XI, Софија. - Диодор са Сицилије. (1998). Хеленска историја, Нови Сад. - Дмитровић К. (2016). Некрополе бронзаноі доба у peīuju Чачка, Чачак. - Durando F. (1997). Anden Greece, New York. - Ђакон Лав. (1988). Историја /Копеленко М. М./, Москва. - Ђаповић JI. (1995). Земља, веровања u ритуали, Београд. - Ђукнић М., Јовановић Б. (1966). Илирска кнежевска некропола у Атеници, Чачак. - Ђурић Н. М. (2004). Хомер. У: Илијада, Београд. - Ђуровић И. (2016). Порекло музичких инструмената код Срба, Крагујевац. - Ердељановић (1922). Нидерлово дело о старим Словенима. У: Гласник гео графско։ друштва 7-8, Београд. - Jeanmaire H. (1970). Dionysos, Paris.
- Живковић Г., Костић C. (1989). Хамајлије у народном лечењу у Тимочкој крајини. У: Етнолошке сееске X, Београд. - Županić N. (1923). Tragom za Pelazgima. У: Narodna starina, I, 1-4, Zagreb. - Zamarovski V. (1989). Junaci antičkih mitova, Zagreb. - Зотовић M. (1985). Археолошки и етнички проблеми
бронзаноі и івозденоі доба западне Србије, Београд. - Иванова К. (1999). Неизвестна србска служба за св. Ахил лариски (Преспански). У: Старобліарска литература, кн . 31, Софија. - Ивић Π. (1986). Српски народ и ѣеговјезик, Београд. - Иорданов К. (1994). Гетите, Трибалите, Атеи и Филип II. У:
Известија на националнија исторически музеи, X, Габрово. - Јанковић H. (1951). Астрономија у предањима Срба, Београд. - Јацановић Д. (1995). Наруквица са спирално намотаним крајевима из Текије и барске оставе. У: Радионице и ковнице сребра, Београд. - Jevtič M. (1983). Keramika starijeg gvozdenog
doba na centralnobalkanskom pod ručju, Beograd. - Јевтић M. (1998). Свети Нићета из Ремисиане. У: Никета из Ремизијане, Ниш. - Јевтић M. (2006). Sacred groves of the Tribali on Mime mountain. У: Старинар LVI, Београд. - Јевтић М., Пековић M. (2007). Mihajlov ponor on Miroč - Tribal cult places. У:
Старинар LVII, Београд. - Јиречек К. (1978). Историја Срба I, Београд. - Јиречек К., Радоњић J. (1952). Историја Срба П, Београд. - Јовановић А. (1980). Прилог проучавању скулптура са Медијане. У: Нишки зборник 9, Ниш. - Јовановић А. (1989). Значај једне „фалсификоване“ пеонске монете за убикацију
античког Сарнунта. У: Гласник САД, 5, Београд. - Јовановић А. (1990). Прилог проучавању историје Трибала. У:
Годишгьак їрада Беоірада XXXVII, Београд. - Јовановић А. (1996). Прилог проучавању култа Theos Hypsistos на Балкану. У: Гласник српскоі археолошкоі друштва 11, Београд. - Јовановић А. (1997). О култној традицији Дракон - Драцена - Александар у Северној Македонији. У: Гласник ерпекої археолошкоі друштва 13, Београд. - Јовановић Б. (1985). Некропола на Пећинама и старије гвоздено доба Подунавља. У: Старинар XXXVI, Београд. - Јовановић Т. (2000). Стара српска књижевност, Београд-Крагујевац. - Јовановић А. (2006). Тло Србије завичај римских царева, Београд. - Иорданов К. (1994). Гетите, Трибалите, Атеи и Филип II. У: Известија на националнија исторически музеи, X, Софија. - József H. (1892). А brozkoremlekei Magyarhonban, Budapest. - Јурукова И. (1992). Монетни сакробиша от балгарските земи. У: Монетите на тракийските племена и владетели I, Софија. - Youroukova Y. (1967). Coins of the ancient Thracians. У: BAR Supplementary Series 4. 340
- Јуришић A. (1969). Праисторијски слој Петрове цркве код Новог Пазара. У: Саопштења VIII, Београд. - Cabanes P. (2002). Iliri od Bardileja do Gencija, Zagreb. - Cavendish R., Ling O. T. (1988). Mitologija, Zagreb. - Kapuran A. (2013). Late Hallstatt pottery from north-eastern Serbia (6th to 4th
century ВС). У: Старинар LXIII, Београд. - Kapuran A., Blagojević M., Bizjak D. (2015). Settlements and necropolises of the Early Iron Age along the middle course of the Nišava river. У: Старинар LXV, Београд. - Катић В. (2013). Трибалски кнежевски гроб из Велике Крене код Младе новци, Младеновац.
- Кацаров И. Г. (1928). Софија ва древностата. У: Јубилеиина книга на Град Софија, Софија. - Китов Г. (2005). Долината на тракийските владатели, Варна. - Kovács Т. (1984). Vatya-kultur. У: Kulturen der fruehbronzezeit das Karpaten beckens und Hordgalans, Београд. - Ковачевић J. (1977). Аварски
каганат, Београд. - Којић С. (1966). Култ речних божанстава у нашим крајевима. У: Старинар XVII, Београд. - Кокић М. (1932). Праисторијска вотивна гривна. У: Гласник Скопског научноі друштва XII, Скошье. - Comsa Е. (1995). Figurinele antropomorfe din epoca neolitica pe teritoriul Româ niei,
Bucaresti. - Косановић C. (1871). Српске старине у Босни. У: Гласник Српскої ученої друштва XXIX, Београд. - Косорић М. (1956-1957). Праисторијске вотивне гривне из Великог Црнића. У: Старинар VII-VIII, Београд. - Кгаау М. С. (1996). Greek coins, London. - Крунић C. (1995). Необјављене иконе
подунавских коњаника из збирке Музеja града Београда. У: Старинар XLV-XLVI, Београд. - Ксенофонт. (1980). Хеленска
историја, Нови Сад. - Ксенофонт. (2002). Анабаза, Београд. - Cunliffe В. (1996). L'Univers des Celtes, Lúceme. - Kuper K. Dž. (1986). Ilustrovaná enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd. - Лазић M. (1994). Етно-културна припадност лучних фибула са правоугаоном ногом. У: Културе Гвозденої доба југословенског Подунавља, Београд. - Ланге К., Хирмер М. (1973). Египат, Београд. - Leroi-Gourhan А. (1968). Religija prethistorije, Zagreb. - Летица 3. (1973). Антропоморфне фтурине бронзаної доба у Југославији, Београд. - Лилчик В., Јосифовски П. (1994). Сребрен диобол на пајонскиот владател Teytaos. У: Македонски нумизматички гласник, Скопје. - Лома А. (1994). Осамнест векова у три слова: тпоним Ниш као живи споменик прошлости. У: У светлу царских градова, Ниш. - Лома А. (2003). Откуде Ниш? У: Ниш u Византија, І, Ниш. 34І
- Љуци К. (1998). Бронзано доба. У: Археолошко благо Косова u Метохије од Неолита до раної средгьеі века, Београд ֊ Приштина. - Мадас Д. (1990). Пауље бронзанодопска некропола, Лозница. - Мајнарић-Панџић H. (1984). Средњебрончано доба у источној Славонији. - Malek J. (2003). Egipt ֊ 4000 years
ofArt, London-New York. - Mallory J. (2006). Indoevropljani - zagonetka njihova podrijetla, /R. Matasovié/, Zagreb. - Mandié R. (2004). O novcu plemena Derani. У: Dinar 22, Beograd. -Маразов И. (1981). Богт-бик и богињата-пчела от Чатал Хјуијук - началато на един мит. У: Изкуство 9-10, Софија. -
Маразов И. (1992). Мит, ритуал и изкуство у Траките, Софија. - Маразов И. (1994). Митолошја на златото, Софија. - Маразов И. (1994). Митолошја на Траките, Софија. - Maxwell-Hyslop R. K. Western Asiatic Jewellery c. 3000-612 В. C. - Mano-Zisi Dj., Popovié Lj. (1969). Novi Pazar, Beograd. - Марић P.
(1953). Да ли грчки писци спомињу преримски Сингидунум? У: Старинар ІІІ-ГѴ, Београд. - Матић В. (1979). Психоанализа митске прошлости II, Београд. - Медовић П. (1990). Старије гвоздено доба у српском Подунављу. У: Госпо дари сребра, Београд. - Микулчић И. (1965). Илирско-архајски гробови из околине
Штипа. У: Ста ринар ХІІІ-ХІѴ, Београд. - Микуличић И., Јовановић М. (1971). Хеленистички oppidum из Кршевице код Врања. У: Враѣски іласник IV, Врање. - Мирковић M. (1994). Економски и социјални развој у II и III веку. У: Истоpuja српскоі народа I, Београд. - Мирољубов J. (1986). Славјане e
Карпатах, Келн. - Митровић Г. (2005). Остава сребрног новца Дерона. У: Врањски іласник XXXIII, Врање. - Митровић Г.
(2008). Остава сребрноі новца Дерона из Врања, Врање. - Мршевић-Радовић Д. (1996). Нема за Рајка капе (ни у Цариграду). У: Право и лажно народно песништво, Деспотовац. - Мушмов А. Н. (1928). Монетарницитја на Сердика. У: Јубилеиина книга на ірад Софија, Софија. - Марић P. (2003). Антички култови у нашој земьи, Београд. - Марий Р. (1955). Прилози античкој историји Србије. У: Старинар ІІІ-ГѴ (1952-1953), Београд. - Miclea L, Florescu R. (1984). Preistoria Daciei, Bucuresti. - Moldoveanu I. (1984). The getic-scythian inscription found at Kjolmen. У: Dritter internationaler thrakologischer kongres zu Ehren W Tomascheks 2-6. Juni 1980. Wien, BD. I, Sofía. - Нешковић J., Николић P. (1987). Петрова црквау Новом Пазару, Београд. - Николов Б. (1965). Тракијски паметници в Врачанско. У: Известија АрхеоI iiói института 28, Софија. шлов Б., Машов С., Иванов П. (1987). Тракийско сребрно скровишце от єн. У: Известија на музеите в Северозападна Блгарија 12, Софија. 342
- Николовски 3. (1999). Дрезіа - некроиола og римски период = Statio Lamud., Куманово. - Овчаров H. (2005). Десјата жемчужине короне Болгарии, Софија. - Освалт С. (1980). Грчка и римска митолошја, Београд. - Павловић-Ерцеговић C. (1966). Прилог проучавању средњовјековних некропола у источној
Србији. У: Старинар XVII, Београд. - Палавестра A. (1984). Кнежевски їрообови cīūapujeī ївозденої доба на Централном Балкану, Београд. - Папазоглу Ф. (1957). Прилози историји Сингидунума и Средњег Подунавља у античко доба. У: Историјски часопис VII, Београд. - Папазоглу Ф. (1964). Дарданска
ономастика. У: Зборник Филозофскої фа култета VIII, Београд. - Папазоглу Ф. (1968). Људске жртве и трагови канибализма. У: Зборник Фи лозофскої факултета Х-1, Београд. - Papazoglu F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo. - Папазоглу Ф. (1986). Илирска и дарданска
краљевина. У: Илири и Албанци, Београд. - Папазоглу Г. (1997). О зависнем сељаштву и колективном ропству на средњобалканском простору. У: Уздарје Драюславу Срејовићу, Београд. - Паровић-Пешикан М. (1986). Одраз грчких керамичких облика у керамици старијег гвозденог доба централног Балкана. У:
Старинар XXXVII, Београд. - Паровић-Пешикан М. (1998). Гвоздено доба. У: Археолошко благо Косова и Метохије, Београд. - Пауновић М. (1971). Београд кроз векове, Београд. - Peanteas Е. What to see in Greece, Bookseller I, Sidaris. Athens. - Perowne S. (1986). Rimska mitologija, Opatija. ՜ - Petkovič
Տ., Ilijić В. (2013). Votiv altar of Lucius Petronius Timachus. У: Стари нар LXIII, Београд. - Петрова Е. (1994). Октодрахма
на пајонското племе Дерони во збирката на Музејот на Македонија. У: Македонски нумизматички їласник, Скопје. - Петровић В., Филиповић В., Миливојевић C. (2012). Сврљишка облает у праисторији, антици и средгьем веку, Београд. - Петковић Ж. (1927). Маћедонија старої века, Београд. - Петровић Ж. (1934). Неки праисторијски цртежи и најстарија балканска писмена, Београд. · - Петровић J. (1932). Грчко благо из села Заклопаче крај Београда. У: Ста ринар VIII, Београд. ֊ Petrovič J. (1935). Ad Damastion. У: Numizmatičar, 2, Beograd. - Петровић Ж. P. (1984). Рашка - антропоїрафека проучавања 1, Београд. - Петровић Π. (1976). Нишу античко доба, Ниш. - Петровић Π. (1997). Римљани на Тимоку. У: Археолошја Неточне Србије, Београд. - Петровић П., Јовановић C. (1997). Културно благо Књажевачког краја, Бео град. - Петровић Π. (2005). Кале - Кршевица, истраживања 2001-2004. године. У: Врагьски галеник XXXIII, Врање. 343
- Петровић P. (1992). Питања континуитета у археолошкој грађи као кључа за разрешење ране словенске духовности. У: Catena mundi I, Београд. - Петровій P. (1999). Емблема из Радешина. У: 120. година од рођења Милутина Миланковића и 90. Година од доласка на Беоірадски универзитет, Бео град. -
Петровић Р. (2005). Дероникон. У: Неохеленско наслеђе код Срба, I, Београд. - Петровић Р. (2007). Etrurci і Deroni, Beograd. - Петровиђ M. M. (2002). Нови подаци Никодима химнографа о јереси у Србији и Босни средњег века. У: Историјски часопис XLVII, Београд. - Петровић C. (1997). Митолошја Срба,
Ниш. - Пешић Д. (1992). Трагом аутохтоности Словена на Балкану. У: Catena mundi II, Београд. -ПлетвьоваА. C. (1995). Хазари, Београд. - Плутар. (1984). Питијски дијалози, Нови Сад. - Плутарх. (1987). Славни ликови Антике, II, Нови Сад. - Покровскаја Ф. Е. (1955). Мелиотополаскии скифскии курган. У:
Вест. древ, ист. 2, Москва. - Полибије. (1988). Историје, II, Нови Сад. - Popesku D., Rusu M. (1975). Depots de 1’ age du bronze moyen, У: Inv. Arch. Roumanie 1, Bucureşti. - Попов Π. (1981). Тракийската ботѣа Бендида, Софија. - Попов Д. (1995). Боіт с много имена, Софија. - Попов Д. (2000). Трачка
цивилизација, Београд. - Поповій В. (1996). О пореклу грчких архајских предмета из некрополе код Требеништа са посебним освртом на проблем златних маски. У: Старинар ХѴ-ХѴІ, Београд. - Поповій Д. (1981). Керамика старијеѓ ївозденої доба у Срему, Београд. - Поповій Д. (1994). Остава из Добринаца. У:
Праисторијске оставе у Србији и Војводини II, Београд. - Поповій И. (1983). Споменици култа Подунавских
коњаника из Народног музеја у Београду. У: Зборник Народної музеја XI-1, Београд. - Поповій И. (1986). Један доњопанонски центар за израду оловних икона Подунавских коњаника. У: Зборник Народної музеја ХІІ-1, Београд; - Поповій И. (1992). Радионица оловних предмета или светилишта култа дунавских коњаника у Виминацијуму. У: Viminacium 7, Пожаревац. - Поповій И. (1994). Аутохтоне и хеленистичке традиције на римском накиту I до III века. У: Античко сребро у Србији, Београд. - ПоповиѢ И. (2007). Историја српско-хрватскої jезика, Беохрад-КрагујевацНови Сад. - ПоповиѢ Π. (1979). О „октодрахми племена Дерона“ из збирке Народног музеја. У: Зборник Народної музеја ІХ-Х, Београд. - Поповій Π. (1991). Остава републиканских денара из околине Крагујевца. У: Нумизматичар 14, Београд. - Popovič Р., Vranić I. (2006). Тѣе textile industry at Krševica (southeast Serbia) in the fourth-third centuries b.c. У: Старинар LVI, Београд. 344
- Popovič P., Vukadinović M. (2011). Water Supply System at Kruševica. У: Сшаринар LXI, Београд. - Поповић C. (1995-1996). О топониму Наупара. У: Саопштења ХѴІІ-ХѴІІІ, Београд. - Порфирогенит К. (1957/2007). Спис о народима. У: Византијски извори за историју народа Југославије, II, Београд. -
Поповић Љ. (1975). Грчко-илирско блаїо, Београд. - Премовић Алексиђ Д. (2014). Археолошка карта Нової Пазара, Тушина и Сјенице, Нови Пазар. - Раденковић P. (1994). Римско доба у народном предању југоисточне Србије. У: У светлости царских Градова, Ниш. - Ракић P. (1994). Библијски речник, Београд. -
Ратковић Д. (2015). Римски дувачки инструменти тибије (tibiae) из Народног музеја у Београду: прилог проучавању археологије музике. У: Зборник Наро дної музеја ХХП-1, Београд. - Рашковић Д., Ујес Д. (1996). Грчки новац и римски републикански денари из Народног музеја у Крушевцу. У : Гласник САД 11,
Београд. - Рибаков А. Б. (1965). Космогонија и митологија земљоделаца енеолита. У: Совјетска археолошја, Москва. - Рибаков А. Б. (1988). Јазичество древни Руси, Москва. - Santerre G. H., Treheu J. (1948). Depot ageen et géométrique de l’Artemision a Delos. У: Bull, de Copp. Hell. LXXI-LXXII. -
Сарија Б. (1927). Из нумизматичке збирке Народног музеја у Београду. У: Старинар IV, Београд. - Сладић М. (1986). Керамика Скордиска, Београд. - Sokolovska V. (1992). Die materielle kultur der Agrianer in der frühen Antike. У: Balcanica XXIII, Beograd. - Соколовска В. (2007). Још једном о убикацији
Дамастиона. У: Новопазарски зборник 30, Нови Пазар. - Срејовић Д., Цермановић А. (1971). Речник їрчке и римске
митолотје, Бео град. - Срејовић Д. (1973). Караїач и проблем етногенезе Дарданаца. У: Balcanica IV, Београд. - Срејовић Д. (1979). Покушај етничког и територијалног разграничења старобалканских племена на основу начина сахрањивања. У: Сахрањивање код Илира, Београд. - Срејовић Д. (1981). Културе гвозденог доба. У: Историја српскої народа, I, Београд. - Срејовић Д. (1987). Речник їрчке и римске митолошје, Београд. - Срејовић Д., Вукадин О. (1988). Владо из Крушевице. У: Рашка баштина 3, Краљево. - Срејовић Д., Цермановић-Кузмановић. (1987). Речник їрчке и римске митолотје, Београд. - Срејовић Д. (1991). Трибалски гробови у Љуљацима. У: Старинар XL-XLI, Београд. 345
- Срејовић Д. (1994). Културе Гвозденог доба. У: Историја српскої народа I, Београд. - Срејовић Д. (1993). Царски маузолеј и консекративни споменици на локалитету Магура (Караула). У : Римски царски градови и палате у Србији, Бео град. - Срејовић Д., Васић Ч. (1994). Царски маузолерји и
консекративни споменици у Felix Romullani, Београд. - Срејовић Д. (2002). Илири и Трачани, Београд. - Станилоје Д. (1993). Православна догматика, Београд. - Stojakovič S. (2007). Kornjače Egine. У: Dinar 29, Beograd. - Стојановић Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, Ср. Карловци. - Stojič
М. (1986). Gvozdeno doba и basenu Velike Morave, Beograd. - Стојић M. (1994). Басен Јужне Мораве у ранотрибалском периоду. У: Кул туре івозденоі доба југословенског Подунавља, Београд. - Стојић M. (1995). Неколико предмета фигуралне уметности у сребру у басену Велике Мораве. У: Радионице и ковнице
сребра, Београд. - Стојић М. (2000). Бронзани украс за главу из Софронијева, бронзана копча из параћина и Дупљајска колица и сличност религиозног значења. У: Митолошки зборник 2, Рача - Београд. - Stojič М. (2001). Der becher aus Grdelica und das problem der keramik im tre molo stil. У: Старинар
LI, Београд. - Стојић M. (2004). Нови налази са праисторијских локалитета у околини Лесковца, У: Старинар LIII-LIV, Београд. - Stojič М. (2004). New finds from Rutevac and deliberation on purpose, origin place of production and ethnic attribution of Mramorac type belts. У: Старинар LVIII, Београд. -
Stojič M. (2007). Hisar in Leskovac at the end of the early iron age. У: Старинар LVII, Београд. - Стојић M.
(2010). Нови налази из Рутевца и питање намене, порекла, места израде и етничке атрибуције „појасева“ типа Мраморац. У: Караџић 2, Алексинац. - Стојић М. (2017). Тривали у археолошји u историјским изворима, Београд. - Скок Π. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник скопскої ученої друштва XV-XVI, Скошье. - Стипчевић A. (1974). Илири, Загреб. - Stipčević А. (1989). Iliri, Zagreb. - Страбон из Амасије. (2018). VII кѣиіа ГеоГрафије /М. Обрадовић/, Београд. - Suić M. (1976). Antički grad na Istočnom Jadranu, Zagreb. - Тасић H. (1960). Ђурђевачка главица. У: Старинар XI, Београд. - Tasič N. (1992). Metal bronzanog doba. У: Praistorijski metal и Pomoravlju, Beo grad. - Tasič N. (1995). Eneolitic cultures of central and west Balkans, Belgrade. - Тасић H. (1998). Гвоздено доба. У: Археолошко блаіо Косова u Метохије, Београд - Приштина. - Тачева М. (2000). Власт и социум в римска Тракија u Мизија, Софија. 346
- Телегин Д. (1992). Иллирииские и фракииские гидроними правобережной Украини с свете археологических исследовании. У: Балканика XXIII, Београд. - Теодосијев Н. (2003). Светилиша в северозападна Тракија през хил. пр. Хр. У: Годишник на Софиискја университет Св. Климент Охридски, 2/1995, Софија. -
Тилак Г. Б. (1987). Артичка прадомовина веда, Београд. - Тодоров И. (1998). Неозвесните тракииски владатели, В. Тарнаво. - Todorovič J. (1968). Kelti na tlu Beograda, Beograd. - Тодоровић J. (1971). Каталог праисторијских предмета, Београд. - Токарев А. С. (1980). Мифи народов мира I, Москва. -
Токарев А. С. (1982). Мифи народов мира II, Москва. - Томовић М. (1997). О једној горњомезијској скулпторској представи тетрајхиског цара (?). У: Уздарје Драїославу Срејовићу, Београд. - Томовић M. (1997). Брело - Шаркамен ֊ царска палата, Београд. - ТомОвић M. (2003). Царска порфирна статуа са
Шаркамена (неточна Србија). У: Рад Драїослава Срејовића на истраживању античке археолотје, Крагујевац. - Томпсон Д. (2001). Материјли и технике средѣовековноі сликарства, Вршац. - Трбуховић В. (1957). Пластика Вршачко-жутобрдске културе. У: Старинар VII-VIII, Београд. - Трбуховић В. (1966).
Агатирзи-Трибали-Дарданци-Пеонци. У: Старинар ХѴ-ХѴІ, Београд. - Tukidi. (1991). Povijest Peloponeskog rata, /S. Telar/, Beograd. - Truhelka C. (1900). Les restes illyrienes en Bosnie, Paris. - Уедек X., Баскин В. (1988). Речник паіанскихрелитја, Београд. - Ујес Д. (1991). Запажања о материјалној
култури Трибала у време њиховог процвата. У: Зборних Филозофскоі факултета XVII, Београд. - Ујес Д., Ромић К. (1996).
Положај града Дамастиона. У: Гласник САД 11, Београд. - Ујес Д. (1997). Део оставе тетрадрахми Дамастиона и Дапарије и статера коринтског типа из Рисна (IGCH 391) у Народном музеју у Београду. У: Нумизматичар 20, Београд. - Фидановски С. (1998). Римски и рановизантијски период. У: Археолотко блаіо Косова и Метохије, Београд - Приштина. - Filipaki В., Gagjanti К. L., Leonard А. (1990). Археолошки музеј Атина, Бео град. - Филиповић M. (1958). Трагом старословенске тризне код Јужних Словена. У: Греки конгрес фолклориста Југославије, Цетиње. - Филиповић В. (2013). Нова истраживања некропола развијеног бронзаног до ба у северозападној Србији, хронолошка и терминолошка питања. У: Гласник СрпскоГ археолошкоі друштва 29, Београд. - Филшговић В. (2013). Гробна целина из старијег гвозденог доба из околине Сврљига. У: Старинар LXIII, Београд. - Фол А. (1972). Политичкеска историја на Траките, Софија. - Фол А., Маразов И. В., Попов Д. (1981). Тракииски легенди, Софија. 347
- Фол А. (1975). Тракија и Балканите през рано еленистическата епоха, Со фи]'а. - Фол А. (1994), Тракиискијат Дионис Сабазии, Софија. - Фол А. (1995). Химните на Орфеи, Софија. - Fol А. (). Der Trakische silberschatz aus Rogozen Bulganen, Sofia. - Hawkes J. (1966). Prethistorija, Zagreb. - Harding
W. D. (2007). The archaelogy of Celtic art, London-New York. - Head V. (1979). A Catalogue of the Greek coins in the British Museum, London. - Херодот. (1988). Историја I, Нови Сад. - Херодот. (1988). Историја, II, Нови Сад. - Hoddinott F. R. (1981). Les Thraces, Paris. - Huddinott F. R. (1990). Les
Thraces, Paris. - Хомер. (2004). Илијада /M. H. Ђурић/, Београд. - Holingsvort M. (2006). Umetnost u istorili sveta, Beograd. - Цамалис A. P. A. (2008). Увод, У: Г. Митровић, Остава сребрної новцаДерона из Врања, Врање. - Цветковић-Томашевић Г. (1982). Надживела представа сферног космоса на
ранохришћанским куполама и подовима и на куполама српских средњовековних цркава. У: Саопштеѣа XIV, Београд. - Цветковић-Томашевић Г. (1986). Симболичне представе космоса у паганској и хршнћанској антици. У: Саопштеѣа ХѴПІ, Београд. - Цермановић Кузмановић А. (1965). Неколико споменика трачког
коњаника. У: Старинар ХІІІ-ХІѴ, Београд. - Cermanović-Kuzmanović А., Srejović D. (1992). Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd. - Црнобрња H., Ујес Д. (2000). Збирка грчког новца у Музеју града Београда. У: Гласник САД 15-16, Београд. - Чајкановић В. (1911). У бога су вунене руке, а
гвоздене ноге. У: Старинар VI, Београд. - Чајкановић В. (1994). Прича о човеку који je преварио смрт. У: Студије из
српске релишје и фолклора, 2, Београд. - Чајкановић В. (1994). Магично седење. У: Студије из српске релишје и фолклора 1925-1942, Београд. - Чаусидис Н. (1994). Митските слики на Јужните Словени, Скопје. - Чађеновић Г. (2011). Гвоздено доба у зони става Јужне Мораве и Западне Мо раве. У: Крушевачки зборник XV, Крушевац. - Чершков Е. (1969). Римљани на Косову и Метохији, Београд. - Čovič В. (1987). Srednjobosanska grupa. У: Praistorija jugoslovenskih zemalja - Železno doba, Sarajevo. - Шафарик J. Π. (1998). О йореклу Словена по Лоретту Суровјецком, Н. Сад. - Chevalier J., Gheerbrant А, (1983). Riječnih simbola, Zagreb. - Chevalier J., Gheerbrant A. (1987). Riječnih simbola, Zagreb. - Шијаковић Б. (1991). Митос, Фисис, Психе, Београд - Никшић. - Шијаковић Б. (1994). Хермесова крила, Београд. - Шкаљић А. (1957). Турцизми, Сарајево. - Шкриванић Г. (1974). Југословенске земље на Појтингеровој табли. У: Monumenta cartographica Jugoslaviae, Београд. 348 |
| adam_txt |
САДРЖАЈ АНТИЧКИ СВЕТ ТРИВАЛА Трибали - народ најстарији. 9 Прототрибали.53 Трибали и Дарданци. . . 65 Злато и сребро Трибала . 75 Сечење злата Трибала. 85 Дероникон хеленских, трачких и трибалских владара. 101 Хелено-трибалска златна пчела. 115 АРХЕОЛОГИЈА Гробови владара и аристократије.135 Оставе трибалских владара. 149 Трибалске гривне типа Jyxop. 161 5
ЕТНОЛОГИЈА ТРИВАЛА Језик Трибала и Трачана. 191 Трибалско друштво, поредак и војска. 201 Привреда и трговина Трибала.213 Стан и насеља Трибала.225 Сахрањивање и обичаји.343 Уметност и духовност.259 Знања о свету и календару. .275 Митологија Трибала, Трачана и Дако-Мизијаца.287 Трибало-трачке реминисценције.319 РЕЗИМЕ.329 SUMMARY.332 ЛИТЕРАТУРА. . 335 О АУТОРУ.349 6
SUMMARY THE TRIBALS OF THE ANTIQUE WORLD Tribals populated the area of nowadays Balkans: Serbia and northwestern Bulgaria in the Bronze and especially Iron ages and Antique periods. They make one of the largest tribal communities in the Central Balkans, but they were never a compact but insufficiently stable alliance of three tribes. Starting from Thucydides' data, it was concluded that their basic territory is the area between the rivers Morava and Iskar. The Tribal community became one of the bearers of the Basarabi ceramic style on the western side of its distribution. A significant number of authors consider Tribals (Sigine, Meze and Dardania) to be members of the group of Daco-Moesian tribes, a branch of the great Thracian prehistoric tree of the people to which the Da cians also belong. Apart from that, the language of the Tribals was one of the dia lects of Thracian, but they did not have their own alphabet, and apparently, like the Thracian leaders they used Greek. As members of the tribal alliance, the Dardanians also belong to the tribal dialect of the Thracian linguistic space, so that the theory of their belonging to the Illyrians falls away. These peoples originated from a larger ethno-cultural complex whose forma tion began in the Bronze Age. Archaeological research results show that the Tribals inhabited an even wider area: Northeastern Bosnia, the entire present-day Serbian Danube region, complete Pomoravlje (Great, Western and Southern Morava), lower Posavina. Mačva, Kolubara, Eastern and Southern Serbia to Skopje, southwest to the Lim River and Kosovo
and Metohija, the whole of Northwestern and Northern Bul garia and Trans-Danubian Oltenia in Romania. It becomes clear that the territory of Tribalia was larger than Thrace. The continuity of this triune people in the mentio ned area lasts for 1,500 years, that is, from the 13th century BC. e. Based on the ar chaeological material, four periods in the development of the Tribals have been de termined: Prototribal (Iron Age I, XIII-IX century BC), Early Tribal (Iron Age II, VIII-VII century BC), Tribal (Iron Age II, VIII-VII century BC). Iron Age III, VI IV century BC) and Postribalski (Iron Age ГѴ, III-I century BC). The Byzantine po ly-historian noted for the Tribals that they are the greatest and oldest people of all. The tribal ruler was the supreme master and owner of the entire country and all goods, the center of the people and the state, the universal support and mover. Power was comprehensive and centralized, at the same time military and civilian, theocratic. In that sense, the ruler imitated the eponymous hero and god of the Tri bal. Thus, territory, language, tradition and religion are unique. Once a year, the ru ler, as a traveling deity, performed a ritual tour - deronikon - of his territory, where he organized rich feasts in certain places where he received gifts from his subjects. There are many historical sources and data on Tribals of Greek origin from the 5th to the 1st century BC and Roman ones from the time of the first centuries of 332
AD. They are talking about an extremely old, large and militarily strong nation. Jud ging by the items made of silver and gold of exceptional artistic value and quality of workmanship from royal and the tombs of princes and storage rooms, as well as exceptionally decorated, frill and hollow cast bracelets of the Juhor type, we testify to solid technological knowledge and high cultural level of the Tribal. They had de veloped agriculture and animal husbandry as well as economy, mining, metal proce ssing and trade. Through war and trade routes, they also established cultural commu nications with the Hellenic and Thracian worlds. The Tribals sovereignly ruled their large area and without danger until they were attacked by the Thracian-Odrysian king Sitalk, in 429 BC. n. era. Although he could gather an army of 150,000 fighters, the Thracian king was defeated by the Tri bals, in 424 BC. King Sitalk was also Wiled in this battle. The defeat of the power ful Thracians speaks of the great strength and number of the tribal army. The tri bes, under the leadership of King Hales, undertook a campaign against the distant Hellenic city of Abder, in 376 BC, because of the gold they entrusted to them for forging their own money. The Tribals also successfully fought against the Scythians on the lower Danube. The Scythians escaped final defeat only thanks to the cunning of their king Atheus. The tribes interrupted the campaign because their unnamed tri bal ruler who will be buried outside the country, in Ajigol, died. The Scythians tur ned to Macedonia and their king Philip for
help. When Philip was returning from a campaign against the Scythians, the new tribal king intercepted him with his army and demanded part of the loot of war. There was a fight in which Philip was wou nded and the Tribals took the loot. Filip Makedonski went to war directly against Tribal, 344-343 BC during the quest against Illyrians. In the attack, the Illyrians took a part of western area of the Tribals, (north-eastern, Bosnia and western Serbia). During the period of the greatest power of the Tribals, rich tombs are asso ciated with objects made of precious metals and materials such as marble Mramorac from today's Serbia (Atenica, Pilatovići, Mramorac, Novi Pazar, Kruševica, Velika Krsna, Curug and Pecka Banja) and tombs and storage rooms from Bulgaria (Vratsa, Rogozen and Ajidjol). At that time, they developed a very strong military defense system, which consisted of numerous fortifications of palisades and land. At the be ginning of their rise, Lower Pomoravlje with Posavina and Podunavlje stands out, and at the time of the greatest rise and fall of power, the space between the river Timok and in the basin of the river Iskar stands out. The Tribals were subordinated to the Greek monetary system, forging imitations of their money, and for a time they forged their own money in the city of Damascus in the Dardanian territory. After the defeat of Alexander the Great, they were subordinated to his monetary system and their mints were closed, 335BC. It was against the populous and militarily powerful Tribals in the spring of 335 BC that Alexander the Great initiated the
campaign. In present-day north western Bulgaria, near the Ligin River, the army of the tribal king Sirma clashed with Alexander. The tribes withdrew and then accepted the vassalship but remained independent. The invasion of the Celts of Scordiscus followed, who on their return from Greece, in 279 BC, conquered the Tribals and this allowed the Dardanians to become independent. The wars between the Tribals and Scordiscus led to their com plete weakening. After the defeat of Macedonia, in 197, by the Romans, aided by the 333
Dardanians, it was the turn of the Scordisci and the Tribals. Finally, the Scordisci suffered a catastrophic defeat by the Roman army, in 84 BC. It is believed that the Scordisci destroyed the Tribals after they conquered them and settled in a part of their country. Part of the Tribals was suppressed and withdrew from the Danube re gion and Posavina to the mountains. However, the presence of the Tribals and the mention of the land of the Tribals in the sources lasted for a very long time, while there is no mention of the Scordisci and their name after the first century AD. In the ІІІ-ГѴ century, numerous Roman emperors of low military origin appeared from the Tribal Danube and Pomoravlje: Claudius II (Timakum), the pre fect of Tribalia Maximinus Hercules (Serdica - Sirmium), Constantius Chlorus (Naisus), Galleries (Gamzigrad), Maximinus Daia (around Gamzigrad), Licinius (Sarka mén) and Constantine the Great (Naisus). The Byzantine emperors Justin and Justi nian were Tribal-Thracians from the vicinity of today's Lebane in Serbia. The Tri bals were baptized by the apostle Titus in the first century and finally by St. Nikita of Remissiana, late 4th or early 5th century. Byzantine sources claim that the miers before Nemanjić linneage were the miers of the Serbs and the Tribals, and the Serbs were even later called the Tribals. There are opinions of prominent linguists that the part of the Tribals in Serbian biological origin is very significant, and even greater than Slavic. From the early tribal period, burials under burial mounds and cremation were practiced, and from
the beginning of the 9th century BC inhumation also occurs. In the case of royal tombs, there is a typological unity of grave constmctions under mounds with a stone ring and a cremation rite. They believed that the de ceased were going to a new life and that is why they put personal belongings and contributions in their graves. Nurturing the belief in the afterlife is in line with the old tradition of farmers in the great fertile valleys. There is a strengthening of anth ropomorphism, which is related to the increase in the power of miers. In that sense, tribal art also acquired a distinctly courtly and aristocratic character. Based on the interpretation of art representations on Juhor-type bracelets and ceramic objects, we are convinced that the Tribals nurtured an understanding of the spherical concept of the world, and in accordance with that, they also had developed knowledge of the calendar. There are almost no traces of the temples of Tribal, and the only toloid tomb of the tribal mler could be reconstmcted in Novi Pazar, over which the church of St. Peter and Paul in the first half of the 10th century was built. Sources say nothing about Tribal's religion. Only Aristophanes' comedy me ntions the god Tribal and Basileus - the Empress. God Tribal mies the bird city of the kingdom of heaven. The Empress is the patron saint of Tribal, and she is in all respects the goddess Bendida, the goddess of animals and hunting. Based on that, a triad of the tribal pantheon of gods was established: Empress-Great Goddess ֊ Emperor-Zalmoxis - Tribal. Most religious figurai
representations from the area of Tri bal are related to the cult of the Thracian-Hellenic god Dionysus, the goddess Ben dida, the Thracian hero and the Danubian horsemen. 334
ЛИТЕРАТУРА - *** Античко сребро у Србији, Београд 1994. - *** Assyrian costumes, Baghdad 1971. - *** Змија и змај, Београд 1955. - *** Илири и Дачани, Београд 1971. - *** Историја на Балгарија I, Софија 1979. - *** Munzauktion Tkalec AG, Katalog, Zurich 1992. - *** Munzauktion Tkalec AG, Katalog,
Zurich 1998. - *** Праисторијске културе Поморавља и Источне Србије, Ниш 1971. - *** Пчеларство у Србији, Београд 2002. - *** Ријечник ЈАЗУ, 27, Загреб 1908. - Андреев А. (1956). Приноси кам музикалната историја на нашите земи, Сведенија на музикални инструменти средновековна Балгарија. У: Известија
на Института за нузика, II, III, Софија. - Andrejić Z. (1976). Đurđevačka glavica - ostava. У: Arheološki pregled 18, Beo grad. - Андрејић Ж. (1989). Средње Поморавље (археолошкорекоїносцирагье), Рача. - Андрејић Ж. (1993). Шакасте гривне, Београд-Рача. - Андрејић Ж. (1997). Гривне живота, Београд-
Рача. - Андрејић Ж. (1998). Историјско и митолошко Косово. У: Митолошки зборник 1, Београд - Рача. - Андрејић Ж. (2000). Сербали ֊ Савеанци. У: Митолошки зборник 2, Рача. - Андpej ић Ж. (2000 ). Владари Тривала, Рача-Београд. - Андрејић Ж. (2001). Престоно место Рас, Рача-Београд. - Андрејић Ж.
(2001/2002). Дрво смрти. У: Етнокултуролошки зборник, VII, Сврљиг. - Андрејић Ж. (2002). Митологија Коса, бога рата и смрти. У: Митолошки зборник 5, Рача. - Андрејић Ж. (10. 10. 2002, 7. 11. 2002). Значења имена Параћин. У: Па֊ pähuHCKux 14 дана, бр. 48 и 50, Параѣин. - Андрејић Ж. (2004). О времену
и идеологији римских тетрарха, настанку и значењима Ромулиане. У: Развитак 217-218, Зајечар. - Андрејић
Ж. (2005). Крушевац - трибалодарданска и рановизантијска Дардапара. У: Расински анали 3, Крушевац. - Андрејић Ж. (2007). Црква Свете Богородице у Доњој Каменици, Рача. - Андрејић Ж. (2012). Дерон, или ковање новца поводом сакралног дероникона македонског краља Александра I. У: Динар 32, Београд. - Андрејић Ж. (2019). Условљеност оријентације римских царских палата у Тимоку, храмова и консекративних објеката према сунцу. У: Развој астрономије код Срба, X, Београд.
- Andronicos M. (1990). Thessalonike миѕеит, Athens. ֊ Атанасова-Георгиева И, Митова-Джонова, (1985). Антична пластика от ви дински]а музеи, Софија. - Бабовић Л . (2001). Прилог проучавању елемената календарографије и хроно метрите Бронзаног доба јужног Баната. У: Зборник Народної музеја XVII-1,
Београд. - Бакић Л . (1997). Имитације македонских тетрадрахми из збирке Народног музеја у Вршцу. У: Нумизматичар 20, Београд. - Баџ B. A. Е. (1987). Еїипатска машја, Београд. - Benac А. (1983), Praistorijajugoslavenskih zemalja IV, Sarajevo. - Benac A. (1984). О etničkim zajednicama starijeg
željeznog doba u Jugoslaviji. У: Praistoija jugoslovenskih zemalja V, Sarajevo. - Berciu D. (1939). Arheologia preistorica a Olteniei, Craiova. - Билитов И. (1991). Трибалите и антична писмена традиција. У: Известија на музеите в северозапдна Блгарија, Том 16, Софија. - Богдановић M. (1971). Прилог
проучавању бронзаног и старијег гвозденог доба, У: Старинар XXII, Београд. - Богдановић М. (1981). Старе културе на тлу Централне Србије, Крагујевац. - Божков А. (1993). Великолепието ва Баліарща, Софија. - Bona I. (1975). Die mittlere bronzezeit Ungārus und ihre südöstlichen beziehungen, Budapest.
- Борић-Брешковић Б. (1995). Тасос: Предложак, масовни тип или копије и имитације. У: Радионще и ковнице сребра, Београд. - Бошнаков К. (2000). Тракийска древност, Софија. - Будимир М. (1929). Антички становници Војводине. У: Гласник исторщскої друштва у Новом Саду 2, Нови Сад. -Будимир М. (1948).
Alaksandus. У: Историјски часопис I, 1-2, Београд. - Будимир М. (1952). Протословенски и староанадолски
Индоеврошьани. У: Зборник Филозофскої факултета II, Београд. - Будимир М. (1959). О старијим поменима српског имена. У: Глас САНУ CCXXXVI, 4, Београд. - Будимир М. (1960). О подунавским Сигинима. У: Историјски часопис ІХ-Х, Београд. - Будимир М. (1969). Са балканских источника, Београд. - Булатовић А. (2014). Праисторијски налази са Градине на Јелици. У: Градина на Јелици, Чачак. - Валтровић M. (1890). Бакарне и бронзане старине. У: Старинар VII 3, Бео град. - Валтровић М. (1890 б). Земљани преисторијски кип из Кличевца. У: Стари нар VII, Београд. - Васшьев Љ. (1985). Аршьски преписивачки центар и култ светог Ахилија код Срба. У: Научни састанак слависта у Букове дане 14/1, Бео- град. - Васић М. (1907). Неколики праисторијски наласци из Винче. У: Старинар I, Београд. - Васић М. (1908). Жуто брдо. У: Старинар П, Београд. 336
- Васић M. (1908). Преисторијска вотивна гривна и утицај Микенске културе. У: Старинар II, Београд. - Васић М. (1909). Вотивна гривна. У: Старинар III, Београд. - Васић M. (1910). Жуто брдо. У: Старинар V, Београд. - Васић M. (1955). Кличевачка некропола. У: Старинар III-IV, Београд. - Васић M. M.
(1957). Грчка цивилизација и колонизација у нашој земљи. У: Глас САН, CCXIX, Београд. - Васић M. M., Поповић П., Гај-Поповић Д. (1975). Ковање u ковнице античкої u средњовековног новца, Београд. - Васић Р. (1975). Пробијени појас из Музеја Бенаки. У: Зборник Народної музеја VIII, Београд. - Васић Р.
(1987). Моравско-тимочка област. У: Праисторија југословенских земаља V, Сарајево. - Vasić R. (1991). Cultural groups of the early iron age in the west abd Central Balkans and the possibilities of their ethnical identification. У: Iliro - irački sim pozijam, Paleobalkanska plemena između Jadranskog
i Crnog mora od Eneolita do helenističkog doba, Sarajevo - Beograd. - Васић P. (1991). Културне групе раног жељезног доба на западном и централном Балкану и могућности њихове теничке идентификације. У: Илиро-трачки симпозијум, Сарајево-Београд. - Vasié R. (1992). Srebrni pojasevi tipa Mramorac. У:
Praistorijski metal Pomora vija, Beograd. - Васић P. (1992). Метал ївозденої доба, Београд. - Васић P. (1992). Белешке са ушћа Мораве. У: Зборник Народної музеја XIV-1, Београд. - Васић P. (1999). O етничкој припадности кнежевских гробова из Пећке Бање. У: Новопазарски зборник 23, Нови Пазар. -
Васић Р. (2004). Идентификација птичјих представа у Праисторији. У: Ста ринар LIII-LIV, Београд. -
Васић P. (2009). Белешке о Гласинцу - хронологија кнежевских гробова. У: Старинар LIX, Београд. - Васић Р. (2006 б). О „илирским“ шлемовима још једном. У: Крушевачки зборник 14, Крушевац. - Васић Р. М. (2015). Оставе римског новца из века и земљишни посед на те ритории провинције Горње Мезије. У: Зборник Народної музеја ХХІІ-1, Бео град. - Венедиков И. (1981). Тракииски легенди, Софија. - Веселиновић P. (1952). Праисторијска заветна гривна. У: Рад војвођанских музеја I, Нови Сад. - Веселиновић P. (1957). Келтске и старосрпске лончарске пећи на Гомолави код Хртковаца у Срему. У: Рад војвођанских музеја 6, Нови Сад. - Веснић М. (1894). Празноверице и злочини. У: Гласник Задужбине Николе Чупића 14, Београд. - Dimitrov В. (1999). Bulgaria crossroads of cibilizations, Sofija. - Williams D. (2009). Masterpieces of classical art, London. 337
- Владић-Крстић Б. (1995). Преслица у шрадиционалној кулшури Србије, Београд. - Владић-Крстић Б. (1995). Сеоски накитуБосни u Херцеїовини, 2, Београд. - Војводић Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светої Ахилија у Ариљу, Бео град. - Wolska W. (1962). La topographie chrétienne de Cosmos
Indicopleustes Theologie et science au Vl-e siede, Paris. - Вранић C. (1994). Објекти за становање на локалитету раног Гвозденог доба Асфалтна база код Земуна. У: Културе Гвозденог доба југословенског Подунавља, Београд. - Вукановић П. (1975). Змија као апликација на неолитској пластици Централног
Балкана. У : Врањски іласник XI, Врање. - Вукомановић M. (1979). Шакаста гривна из Остре код Чачка. У: Зборник На родної музеја ІХ-Х, Београд. - Vukomanović М. (1992). Šakaste grivne. У: Praistorijski metal u Pomoravlju, Beograd. - Вукчевић Г. (1992). О поријеклу Илира, Подгорица. - Vulpe R.
(1976). Studia tracologica, Bucuresti. - Vučković-Savić V. (1995). Enciklopedijski rečník indijske mitologije i religije, Beograd. - Gavaci M. (1930). Drveni kalendar - rovaš sa Jadrana. У: Narodne starine IX, Zagreb - Gavela B. (1978). Istorija umetnosti antičke Grčke, Beograd. - Гарашанин Д. и M.
( 1951 ). Археолошка налазишта у Србији, Београд. - Гарашанин Д. (1951). Прилог проучавању дупљајских колица. У: Старинар II, Београд. - Гарашанин Д. (1954). Каталог метала, Београд. - Гарашанин М. (1963). Ка имену Сингидунум. У: Зборник Филозофског фа култета ѴІІ-1, Београд. - Гарашанин Д.,
Дајкочеану X. (1971). Илири иДачани, Београд. - Гарашанин Д. (1972). Бронзано доба Србије, Београд. - Гарашанин М. (1973).
Праисторија на тлу Србије, Београд. - Гарашанин М. (1975). Праисторија Србије, Београд. - Garašanin M. (1982). Praistorija, Beograd-Zagreb-Mostar. - Garašanin M. (1983). Bronzano doba na Kosovu. У: Preistorija jugoslovenskih zemalja — Bronzano doba, Sarajevo. - Garašanin M. (1983 б). Dubovačko-žutobrdska grupa. У: Praistorija jugosloven skih zemalja — Bronzano doba, Sarajevo. - Garašanin M. (1991). Problemes de ľethnogenese des peuples paleobalkaniques. У: Iliro - trački simpozijum, Paleobalkanska plemena između Jadranskog i Crnog mora od Eneolita do helenističkog doba, Sarajevo - Beograd. - Гарашанин M. (1991). Проблеми етногенезе палеобалканских народа. У: Илиро-трачки симпозијум, Сарајево-Београд. - Гарашанин Д. (1991). Остава из Трућевца; Остава из Дрмна. У: Праисторијске оставеу Србији u Војводини II, Београд 1994. 338
- Гарашанин M. (1996). Дако-Мизијци (северни Трачани) у писаним изворима? У: Уздарје Драїославу Срејовићу, Београд. - Garašanin M. (1997). Dako-Mysier (Nordthraker) in der Schriftlichen Überlie ferung der Antike? У: Уздарје Драїославу Срејовићу, Београд. - Garašanin M. (1996). Razgovori o
arheologiji, /S. Babič, M. Tomovič/, Beograd. - Генон В. (1989). Велика Тријада, Београд. - Герасимов Т. (1937). Находка од декадрахми на трако-македонското племе Дерони. У: ИБАИ11, Софија. - Georgiev V. (1965). Le probleme de l'union linguistique balkanique. У: 1-er Con gres international des
etudes balkaniques, Sofía. - Георгиева P., Спиридонов Т., Рехо M. (1999). Етнолошја на Траките, Софија. - Грбић Д. (2014). О изворима за проучавање племенских заједница у Горњој Мезији. У: Наша прошлост 115, Краљево. - Гржетић И., Јеленковић Р. (1995). Особине сребра и његова налазишта у Србији. У:
Радионице и ковнице сребра, Београд. - Grevs R. (1990). Grčki mitovi, Beograd. - Grejvz R. (2004). Bela boginja, Beograd. - Група аутора (1990). Археолошки музеј Атина, Љубљана. - Грујић Б. (1983). Латинско-српскохрватски речник, Цетиње. - Guštin M., Popovič I. (2017). Early Roman hoard from
Mačvanska Mitrovica (?). У: Старинар LXVI, Београд. - Давидовић-Живановић C. (1992). Присуство Словена у нашим крајевима кроз археолошки материјал. У: Катенамунди II, Београд. - Детелић М. (1992). Митски простор и епика, Београд. - Dimitrijevič S. (1979). Badenska kultura. У: Praistorija
jugoslovenskih zemalja Eneolit, Sarajevo. - Dimitrijevič S. (1979 б). Vučedolska kultura i vučedolski kulturni kompleks. У:
Praistorija jugoslovenskih zemalja - Eneolit, Sarajevo. - Dimitrov В. (1999). Bulgaria crossroads of civilizations, Sofia. - Динчев В. (2000). Селата в днешната Балгарска територија през римската епоха (I - крај на III век). У: Известија на националнија исторически музеи XI, Софија. - Диодор са Сицилије. (1998). Хеленска историја, Нови Сад. - Дмитровић К. (2016). Некрополе бронзаноі доба у peīuju Чачка, Чачак. - Durando F. (1997). Anden Greece, New York. - Ђакон Лав. (1988). Историја /Копеленко М. М./, Москва. - Ђаповић JI. (1995). Земља, веровања u ритуали, Београд. - Ђукнић М., Јовановић Б. (1966). Илирска кнежевска некропола у Атеници, Чачак. - Ђурић Н. М. (2004). Хомер. У: Илијада, Београд. - Ђуровић И. (2016). Порекло музичких инструмената код Срба, Крагујевац. - Ердељановић (1922). Нидерлово дело о старим Словенима. У: Гласник гео графско։ друштва 7-8, Београд. - Jeanmaire H. (1970). Dionysos, Paris.
- Живковић Г., Костић C. (1989). Хамајлије у народном лечењу у Тимочкој крајини. У: Етнолошке сееске X, Београд. - Županić N. (1923). Tragom za Pelazgima. У: Narodna starina, I, 1-4, Zagreb. - Zamarovski V. (1989). Junaci antičkih mitova, Zagreb. - Зотовић M. (1985). Археолошки и етнички проблеми
бронзаноі и івозденоі доба западне Србије, Београд. - Иванова К. (1999). Неизвестна србска служба за св. Ахил лариски (Преспански). У: Старобліарска литература, кн . 31, Софија. - Ивић Π. (1986). Српски народ и ѣеговјезик, Београд. - Иорданов К. (1994). Гетите, Трибалите, Атеи и Филип II. У:
Известија на националнија исторически музеи, X, Габрово. - Јанковић H. (1951). Астрономија у предањима Срба, Београд. - Јацановић Д. (1995). Наруквица са спирално намотаним крајевима из Текије и барске оставе. У: Радионице и ковнице сребра, Београд. - Jevtič M. (1983). Keramika starijeg gvozdenog
doba na centralnobalkanskom pod ručju, Beograd. - Јевтић M. (1998). Свети Нићета из Ремисиане. У: Никета из Ремизијане, Ниш. - Јевтић M. (2006). Sacred groves of the Tribali on Mime mountain. У: Старинар LVI, Београд. - Јевтић М., Пековић M. (2007). Mihajlov ponor on Miroč - Tribal cult places. У:
Старинар LVII, Београд. - Јиречек К. (1978). Историја Срба I, Београд. - Јиречек К., Радоњић J. (1952). Историја Срба П, Београд. - Јовановић А. (1980). Прилог проучавању скулптура са Медијане. У: Нишки зборник 9, Ниш. - Јовановић А. (1989). Значај једне „фалсификоване“ пеонске монете за убикацију
античког Сарнунта. У: Гласник САД, 5, Београд. - Јовановић А. (1990). Прилог проучавању историје Трибала. У:
Годишгьак їрада Беоірада XXXVII, Београд. - Јовановић А. (1996). Прилог проучавању култа Theos Hypsistos на Балкану. У: Гласник српскоі археолошкоі друштва 11, Београд. - Јовановић А. (1997). О култној традицији Дракон - Драцена - Александар у Северној Македонији. У: Гласник ерпекої археолошкоі друштва 13, Београд. - Јовановић Б. (1985). Некропола на Пећинама и старије гвоздено доба Подунавља. У: Старинар XXXVI, Београд. - Јовановић Т. (2000). Стара српска књижевност, Београд-Крагујевац. - Јовановић А. (2006). Тло Србије завичај римских царева, Београд. - Иорданов К. (1994). Гетите, Трибалите, Атеи и Филип II. У: Известија на националнија исторически музеи, X, Софија. - József H. (1892). А brozkoremlekei Magyarhonban, Budapest. - Јурукова И. (1992). Монетни сакробиша от балгарските земи. У: Монетите на тракийските племена и владетели I, Софија. - Youroukova Y. (1967). Coins of the ancient Thracians. У: BAR Supplementary Series 4. 340
- Јуришић A. (1969). Праисторијски слој Петрове цркве код Новог Пазара. У: Саопштења VIII, Београд. - Cabanes P. (2002). Iliri od Bardileja do Gencija, Zagreb. - Cavendish R., Ling O. T. (1988). Mitologija, Zagreb. - Kapuran A. (2013). Late Hallstatt pottery from north-eastern Serbia (6th to 4th
century ВС). У: Старинар LXIII, Београд. - Kapuran A., Blagojević M., Bizjak D. (2015). Settlements and necropolises of the Early Iron Age along the middle course of the Nišava river. У: Старинар LXV, Београд. - Катић В. (2013). Трибалски кнежевски гроб из Велике Крене код Младе новци, Младеновац.
- Кацаров И. Г. (1928). Софија ва древностата. У: Јубилеиина книга на Град Софија, Софија. - Китов Г. (2005). Долината на тракийските владатели, Варна. - Kovács Т. (1984). Vatya-kultur. У: Kulturen der fruehbronzezeit das Karpaten beckens und Hordgalans, Београд. - Ковачевић J. (1977). Аварски
каганат, Београд. - Којић С. (1966). Култ речних божанстава у нашим крајевима. У: Старинар XVII, Београд. - Кокић М. (1932). Праисторијска вотивна гривна. У: Гласник Скопског научноі друштва XII, Скошье. - Comsa Е. (1995). Figurinele antropomorfe din epoca neolitica pe teritoriul Româ niei,
Bucaresti. - Косановић C. (1871). Српске старине у Босни. У: Гласник Српскої ученої друштва XXIX, Београд. - Косорић М. (1956-1957). Праисторијске вотивне гривне из Великог Црнића. У: Старинар VII-VIII, Београд. - Кгаау М. С. (1996). Greek coins, London. - Крунић C. (1995). Необјављене иконе
подунавских коњаника из збирке Музеja града Београда. У: Старинар XLV-XLVI, Београд. - Ксенофонт. (1980). Хеленска
историја, Нови Сад. - Ксенофонт. (2002). Анабаза, Београд. - Cunliffe В. (1996). L'Univers des Celtes, Lúceme. - Kuper K. Dž. (1986). Ilustrovaná enciklopedija tradicionalnih simbola, Beograd. - Лазић M. (1994). Етно-културна припадност лучних фибула са правоугаоном ногом. У: Културе Гвозденої доба југословенског Подунавља, Београд. - Ланге К., Хирмер М. (1973). Египат, Београд. - Leroi-Gourhan А. (1968). Religija prethistorije, Zagreb. - Летица 3. (1973). Антропоморфне фтурине бронзаної доба у Југославији, Београд. - Лилчик В., Јосифовски П. (1994). Сребрен диобол на пајонскиот владател Teytaos. У: Македонски нумизматички гласник, Скопје. - Лома А. (1994). Осамнест векова у три слова: тпоним Ниш као живи споменик прошлости. У: У светлу царских градова, Ниш. - Лома А. (2003). Откуде Ниш? У: Ниш u Византија, І, Ниш. 34І
- Љуци К. (1998). Бронзано доба. У: Археолошко благо Косова u Метохије од Неолита до раної средгьеі века, Београд ֊ Приштина. - Мадас Д. (1990). Пауље бронзанодопска некропола, Лозница. - Мајнарић-Панџић H. (1984). Средњебрончано доба у источној Славонији. - Malek J. (2003). Egipt ֊ 4000 years
ofArt, London-New York. - Mallory J. (2006). Indoevropljani - zagonetka njihova podrijetla, /R. Matasovié/, Zagreb. - Mandié R. (2004). O novcu plemena Derani. У: Dinar 22, Beograd. -Маразов И. (1981). Богт-бик и богињата-пчела от Чатал Хјуијук - началато на един мит. У: Изкуство 9-10, Софија. -
Маразов И. (1992). Мит, ритуал и изкуство у Траките, Софија. - Маразов И. (1994). Митолошја на златото, Софија. - Маразов И. (1994). Митолошја на Траките, Софија. - Maxwell-Hyslop R. K. Western Asiatic Jewellery c. 3000-612 В. C. - Mano-Zisi Dj., Popovié Lj. (1969). Novi Pazar, Beograd. - Марић P.
(1953). Да ли грчки писци спомињу преримски Сингидунум? У: Старинар ІІІ-ГѴ, Београд. - Матић В. (1979). Психоанализа митске прошлости II, Београд. - Медовић П. (1990). Старије гвоздено доба у српском Подунављу. У: Госпо дари сребра, Београд. - Микулчић И. (1965). Илирско-архајски гробови из околине
Штипа. У: Ста ринар ХІІІ-ХІѴ, Београд. - Микуличић И., Јовановић М. (1971). Хеленистички oppidum из Кршевице код Врања. У: Враѣски іласник IV, Врање. - Мирковић M. (1994). Економски и социјални развој у II и III веку. У: Истоpuja српскоі народа I, Београд. - Мирољубов J. (1986). Славјане e
Карпатах, Келн. - Митровић Г. (2005). Остава сребрног новца Дерона. У: Врањски іласник XXXIII, Врање. - Митровић Г.
(2008). Остава сребрноі новца Дерона из Врања, Врање. - Мршевић-Радовић Д. (1996). Нема за Рајка капе (ни у Цариграду). У: Право и лажно народно песништво, Деспотовац. - Мушмов А. Н. (1928). Монетарницитја на Сердика. У: Јубилеиина книга на ірад Софија, Софија. - Марић P. (2003). Антички култови у нашој земьи, Београд. - Марий Р. (1955). Прилози античкој историји Србије. У: Старинар ІІІ-ГѴ (1952-1953), Београд. - Miclea L, Florescu R. (1984). Preistoria Daciei, Bucuresti. - Moldoveanu I. (1984). The getic-scythian inscription found at Kjolmen. У: Dritter internationaler thrakologischer kongres zu Ehren W Tomascheks 2-6. Juni 1980. Wien, BD. I, Sofía. - Нешковић J., Николић P. (1987). Петрова црквау Новом Пазару, Београд. - Николов Б. (1965). Тракијски паметници в Врачанско. У: Известија АрхеоI iiói института 28, Софија. шлов Б., Машов С., Иванов П. (1987). Тракийско сребрно скровишце от єн. У: Известија на музеите в Северозападна Блгарија 12, Софија. 342
- Николовски 3. (1999). Дрезіа - некроиола og римски период = Statio Lamud., Куманово. - Овчаров H. (2005). Десјата жемчужине короне Болгарии, Софија. - Освалт С. (1980). Грчка и римска митолошја, Београд. - Павловић-Ерцеговић C. (1966). Прилог проучавању средњовјековних некропола у источној
Србији. У: Старинар XVII, Београд. - Палавестра A. (1984). Кнежевски їрообови cīūapujeī ївозденої доба на Централном Балкану, Београд. - Папазоглу Ф. (1957). Прилози историји Сингидунума и Средњег Подунавља у античко доба. У: Историјски часопис VII, Београд. - Папазоглу Ф. (1964). Дарданска
ономастика. У: Зборник Филозофскої фа култета VIII, Београд. - Папазоглу Ф. (1968). Људске жртве и трагови канибализма. У: Зборник Фи лозофскої факултета Х-1, Београд. - Papazoglu F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo. - Папазоглу Ф. (1986). Илирска и дарданска
краљевина. У: Илири и Албанци, Београд. - Папазоглу Г. (1997). О зависнем сељаштву и колективном ропству на средњобалканском простору. У: Уздарје Драюславу Срејовићу, Београд. - Паровић-Пешикан М. (1986). Одраз грчких керамичких облика у керамици старијег гвозденог доба централног Балкана. У:
Старинар XXXVII, Београд. - Паровић-Пешикан М. (1998). Гвоздено доба. У: Археолошко благо Косова и Метохије, Београд. - Пауновић М. (1971). Београд кроз векове, Београд. - Peanteas Е. What to see in Greece, Bookseller I, Sidaris. Athens. - Perowne S. (1986). Rimska mitologija, Opatija. ՜ - Petkovič
Տ., Ilijić В. (2013). Votiv altar of Lucius Petronius Timachus. У: Стари нар LXIII, Београд. - Петрова Е. (1994). Октодрахма
на пајонското племе Дерони во збирката на Музејот на Македонија. У: Македонски нумизматички їласник, Скопје. - Петровић В., Филиповић В., Миливојевић C. (2012). Сврљишка облает у праисторији, антици и средгьем веку, Београд. - Петковић Ж. (1927). Маћедонија старої века, Београд. - Петровић Ж. (1934). Неки праисторијски цртежи и најстарија балканска писмена, Београд. · - Петровић J. (1932). Грчко благо из села Заклопаче крај Београда. У: Ста ринар VIII, Београд. ֊ Petrovič J. (1935). Ad Damastion. У: Numizmatičar, 2, Beograd. - Петровић Ж. P. (1984). Рашка - антропоїрафека проучавања 1, Београд. - Петровић Π. (1976). Нишу античко доба, Ниш. - Петровић Π. (1997). Римљани на Тимоку. У: Археолошја Неточне Србије, Београд. - Петровић П., Јовановић C. (1997). Културно благо Књажевачког краја, Бео град. - Петровић Π. (2005). Кале - Кршевица, истраживања 2001-2004. године. У: Врагьски галеник XXXIII, Врање. 343
- Петровић P. (1992). Питања континуитета у археолошкој грађи као кључа за разрешење ране словенске духовности. У: Catena mundi I, Београд. - Петровій P. (1999). Емблема из Радешина. У: 120. година од рођења Милутина Миланковића и 90. Година од доласка на Беоірадски универзитет, Бео град. -
Петровић Р. (2005). Дероникон. У: Неохеленско наслеђе код Срба, I, Београд. - Петровић Р. (2007). Etrurci і Deroni, Beograd. - Петровиђ M. M. (2002). Нови подаци Никодима химнографа о јереси у Србији и Босни средњег века. У: Историјски часопис XLVII, Београд. - Петровић C. (1997). Митолошја Срба,
Ниш. - Пешић Д. (1992). Трагом аутохтоности Словена на Балкану. У: Catena mundi II, Београд. -ПлетвьоваА. C. (1995). Хазари, Београд. - Плутар. (1984). Питијски дијалози, Нови Сад. - Плутарх. (1987). Славни ликови Антике, II, Нови Сад. - Покровскаја Ф. Е. (1955). Мелиотополаскии скифскии курган. У:
Вест. древ, ист. 2, Москва. - Полибије. (1988). Историје, II, Нови Сад. - Popesku D., Rusu M. (1975). Depots de 1’ age du bronze moyen, У: Inv. Arch. Roumanie 1, Bucureşti. - Попов Π. (1981). Тракийската ботѣа Бендида, Софија. - Попов Д. (1995). Боіт с много имена, Софија. - Попов Д. (2000). Трачка
цивилизација, Београд. - Поповій В. (1996). О пореклу грчких архајских предмета из некрополе код Требеништа са посебним освртом на проблем златних маски. У: Старинар ХѴ-ХѴІ, Београд. - Поповій Д. (1981). Керамика старијеѓ ївозденої доба у Срему, Београд. - Поповій Д. (1994). Остава из Добринаца. У:
Праисторијске оставе у Србији и Војводини II, Београд. - Поповій И. (1983). Споменици култа Подунавских
коњаника из Народног музеја у Београду. У: Зборник Народної музеја XI-1, Београд. - Поповій И. (1986). Један доњопанонски центар за израду оловних икона Подунавских коњаника. У: Зборник Народної музеја ХІІ-1, Београд; - Поповій И. (1992). Радионица оловних предмета или светилишта култа дунавских коњаника у Виминацијуму. У: Viminacium 7, Пожаревац. - Поповій И. (1994). Аутохтоне и хеленистичке традиције на римском накиту I до III века. У: Античко сребро у Србији, Београд. - ПоповиѢ И. (2007). Историја српско-хрватскої jезика, Беохрад-КрагујевацНови Сад. - ПоповиѢ Π. (1979). О „октодрахми племена Дерона“ из збирке Народног музеја. У: Зборник Народної музеја ІХ-Х, Београд. - Поповій Π. (1991). Остава републиканских денара из околине Крагујевца. У: Нумизматичар 14, Београд. - Popovič Р., Vranić I. (2006). Тѣе textile industry at Krševica (southeast Serbia) in the fourth-third centuries b.c. У: Старинар LVI, Београд. 344
- Popovič P., Vukadinović M. (2011). Water Supply System at Kruševica. У: Сшаринар LXI, Београд. - Поповић C. (1995-1996). О топониму Наупара. У: Саопштења ХѴІІ-ХѴІІІ, Београд. - Порфирогенит К. (1957/2007). Спис о народима. У: Византијски извори за историју народа Југославије, II, Београд. -
Поповић Љ. (1975). Грчко-илирско блаїо, Београд. - Премовић Алексиђ Д. (2014). Археолошка карта Нової Пазара, Тушина и Сјенице, Нови Пазар. - Раденковић P. (1994). Римско доба у народном предању југоисточне Србије. У: У светлости царских Градова, Ниш. - Ракић P. (1994). Библијски речник, Београд. -
Ратковић Д. (2015). Римски дувачки инструменти тибије (tibiae) из Народног музеја у Београду: прилог проучавању археологије музике. У: Зборник Наро дної музеја ХХП-1, Београд. - Рашковић Д., Ујес Д. (1996). Грчки новац и римски републикански денари из Народног музеја у Крушевцу. У : Гласник САД 11,
Београд. - Рибаков А. Б. (1965). Космогонија и митологија земљоделаца енеолита. У: Совјетска археолошја, Москва. - Рибаков А. Б. (1988). Јазичество древни Руси, Москва. - Santerre G. H., Treheu J. (1948). Depot ageen et géométrique de l’Artemision a Delos. У: Bull, de Copp. Hell. LXXI-LXXII. -
Сарија Б. (1927). Из нумизматичке збирке Народног музеја у Београду. У: Старинар IV, Београд. - Сладић М. (1986). Керамика Скордиска, Београд. - Sokolovska V. (1992). Die materielle kultur der Agrianer in der frühen Antike. У: Balcanica XXIII, Beograd. - Соколовска В. (2007). Још једном о убикацији
Дамастиона. У: Новопазарски зборник 30, Нови Пазар. - Срејовић Д., Цермановић А. (1971). Речник їрчке и римске
митолотје, Бео град. - Срејовић Д. (1973). Караїач и проблем етногенезе Дарданаца. У: Balcanica IV, Београд. - Срејовић Д. (1979). Покушај етничког и територијалног разграничења старобалканских племена на основу начина сахрањивања. У: Сахрањивање код Илира, Београд. - Срејовић Д. (1981). Културе гвозденог доба. У: Историја српскої народа, I, Београд. - Срејовић Д. (1987). Речник їрчке и римске митолошје, Београд. - Срејовић Д., Вукадин О. (1988). Владо из Крушевице. У: Рашка баштина 3, Краљево. - Срејовић Д., Цермановић-Кузмановић. (1987). Речник їрчке и римске митолотје, Београд. - Срејовић Д. (1991). Трибалски гробови у Љуљацима. У: Старинар XL-XLI, Београд. 345
- Срејовић Д. (1994). Културе Гвозденог доба. У: Историја српскої народа I, Београд. - Срејовић Д. (1993). Царски маузолеј и консекративни споменици на локалитету Магура (Караула). У : Римски царски градови и палате у Србији, Бео град. - Срејовић Д., Васић Ч. (1994). Царски маузолерји и
консекративни споменици у Felix Romullani, Београд. - Срејовић Д. (2002). Илири и Трачани, Београд. - Станилоје Д. (1993). Православна догматика, Београд. - Stojakovič S. (2007). Kornjače Egine. У: Dinar 29, Beograd. - Стојановић Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, Ср. Карловци. - Stojič
М. (1986). Gvozdeno doba и basenu Velike Morave, Beograd. - Стојић M. (1994). Басен Јужне Мораве у ранотрибалском периоду. У: Кул туре івозденоі доба југословенског Подунавља, Београд. - Стојић M. (1995). Неколико предмета фигуралне уметности у сребру у басену Велике Мораве. У: Радионице и ковнице
сребра, Београд. - Стојић М. (2000). Бронзани украс за главу из Софронијева, бронзана копча из параћина и Дупљајска колица и сличност религиозног значења. У: Митолошки зборник 2, Рача - Београд. - Stojič М. (2001). Der becher aus Grdelica und das problem der keramik im tre molo stil. У: Старинар
LI, Београд. - Стојић M. (2004). Нови налази са праисторијских локалитета у околини Лесковца, У: Старинар LIII-LIV, Београд. - Stojič М. (2004). New finds from Rutevac and deliberation on purpose, origin place of production and ethnic attribution of Mramorac type belts. У: Старинар LVIII, Београд. -
Stojič M. (2007). Hisar in Leskovac at the end of the early iron age. У: Старинар LVII, Београд. - Стојић M.
(2010). Нови налази из Рутевца и питање намене, порекла, места израде и етничке атрибуције „појасева“ типа Мраморац. У: Караџић 2, Алексинац. - Стојић М. (2017). Тривали у археолошји u историјским изворима, Београд. - Скок Π. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник скопскої ученої друштва XV-XVI, Скошье. - Стипчевић A. (1974). Илири, Загреб. - Stipčević А. (1989). Iliri, Zagreb. - Страбон из Амасије. (2018). VII кѣиіа ГеоГрафије /М. Обрадовић/, Београд. - Suić M. (1976). Antički grad na Istočnom Jadranu, Zagreb. - Тасић H. (1960). Ђурђевачка главица. У: Старинар XI, Београд. - Tasič N. (1992). Metal bronzanog doba. У: Praistorijski metal и Pomoravlju, Beo grad. - Tasič N. (1995). Eneolitic cultures of central and west Balkans, Belgrade. - Тасић H. (1998). Гвоздено доба. У: Археолошко блаіо Косова u Метохије, Београд - Приштина. - Тачева М. (2000). Власт и социум в римска Тракија u Мизија, Софија. 346
- Телегин Д. (1992). Иллирииские и фракииские гидроними правобережной Украини с свете археологических исследовании. У: Балканика XXIII, Београд. - Теодосијев Н. (2003). Светилиша в северозападна Тракија през хил. пр. Хр. У: Годишник на Софиискја университет Св. Климент Охридски, 2/1995, Софија. -
Тилак Г. Б. (1987). Артичка прадомовина веда, Београд. - Тодоров И. (1998). Неозвесните тракииски владатели, В. Тарнаво. - Todorovič J. (1968). Kelti na tlu Beograda, Beograd. - Тодоровић J. (1971). Каталог праисторијских предмета, Београд. - Токарев А. С. (1980). Мифи народов мира I, Москва. -
Токарев А. С. (1982). Мифи народов мира II, Москва. - Томовић М. (1997). О једној горњомезијској скулпторској представи тетрајхиског цара (?). У: Уздарје Драїославу Срејовићу, Београд. - Томовић M. (1997). Брело - Шаркамен ֊ царска палата, Београд. - ТомОвић M. (2003). Царска порфирна статуа са
Шаркамена (неточна Србија). У: Рад Драїослава Срејовића на истраживању античке археолотје, Крагујевац. - Томпсон Д. (2001). Материјли и технике средѣовековноі сликарства, Вршац. - Трбуховић В. (1957). Пластика Вршачко-жутобрдске културе. У: Старинар VII-VIII, Београд. - Трбуховић В. (1966).
Агатирзи-Трибали-Дарданци-Пеонци. У: Старинар ХѴ-ХѴІ, Београд. - Tukidi. (1991). Povijest Peloponeskog rata, /S. Telar/, Beograd. - Truhelka C. (1900). Les restes illyrienes en Bosnie, Paris. - Уедек X., Баскин В. (1988). Речник паіанскихрелитја, Београд. - Ујес Д. (1991). Запажања о материјалној
култури Трибала у време њиховог процвата. У: Зборних Филозофскоі факултета XVII, Београд. - Ујес Д., Ромић К. (1996).
Положај града Дамастиона. У: Гласник САД 11, Београд. - Ујес Д. (1997). Део оставе тетрадрахми Дамастиона и Дапарије и статера коринтског типа из Рисна (IGCH 391) у Народном музеју у Београду. У: Нумизматичар 20, Београд. - Фидановски С. (1998). Римски и рановизантијски период. У: Археолотко блаіо Косова и Метохије, Београд - Приштина. - Filipaki В., Gagjanti К. L., Leonard А. (1990). Археолошки музеј Атина, Бео град. - Филиповић M. (1958). Трагом старословенске тризне код Јужних Словена. У: Греки конгрес фолклориста Југославије, Цетиње. - Филиповић В. (2013). Нова истраживања некропола развијеног бронзаног до ба у северозападној Србији, хронолошка и терминолошка питања. У: Гласник СрпскоГ археолошкоі друштва 29, Београд. - Филшговић В. (2013). Гробна целина из старијег гвозденог доба из околине Сврљига. У: Старинар LXIII, Београд. - Фол А. (1972). Политичкеска историја на Траките, Софија. - Фол А., Маразов И. В., Попов Д. (1981). Тракииски легенди, Софија. 347
- Фол А. (1975). Тракија и Балканите през рано еленистическата епоха, Со фи]'а. - Фол А. (1994), Тракиискијат Дионис Сабазии, Софија. - Фол А. (1995). Химните на Орфеи, Софија. - Fol А. (). Der Trakische silberschatz aus Rogozen Bulganen, Sofia. - Hawkes J. (1966). Prethistorija, Zagreb. - Harding
W. D. (2007). The archaelogy of Celtic art, London-New York. - Head V. (1979). A Catalogue of the Greek coins in the British Museum, London. - Херодот. (1988). Историја I, Нови Сад. - Херодот. (1988). Историја, II, Нови Сад. - Hoddinott F. R. (1981). Les Thraces, Paris. - Huddinott F. R. (1990). Les
Thraces, Paris. - Хомер. (2004). Илијада /M. H. Ђурић/, Београд. - Holingsvort M. (2006). Umetnost u istorili sveta, Beograd. - Цамалис A. P. A. (2008). Увод, У: Г. Митровић, Остава сребрної новцаДерона из Врања, Врање. - Цветковић-Томашевић Г. (1982). Надживела представа сферног космоса на
ранохришћанским куполама и подовима и на куполама српских средњовековних цркава. У: Саопштеѣа XIV, Београд. - Цветковић-Томашевић Г. (1986). Симболичне представе космоса у паганској и хршнћанској антици. У: Саопштеѣа ХѴПІ, Београд. - Цермановић Кузмановић А. (1965). Неколико споменика трачког
коњаника. У: Старинар ХІІІ-ХІѴ, Београд. - Cermanović-Kuzmanović А., Srejović D. (1992). Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd. - Црнобрња H., Ујес Д. (2000). Збирка грчког новца у Музеју града Београда. У: Гласник САД 15-16, Београд. - Чајкановић В. (1911). У бога су вунене руке, а
гвоздене ноге. У: Старинар VI, Београд. - Чајкановић В. (1994). Прича о човеку који je преварио смрт. У: Студије из
српске релишје и фолклора, 2, Београд. - Чајкановић В. (1994). Магично седење. У: Студије из српске релишје и фолклора 1925-1942, Београд. - Чаусидис Н. (1994). Митските слики на Јужните Словени, Скопје. - Чађеновић Г. (2011). Гвоздено доба у зони става Јужне Мораве и Западне Мо раве. У: Крушевачки зборник XV, Крушевац. - Чершков Е. (1969). Римљани на Косову и Метохији, Београд. - Čovič В. (1987). Srednjobosanska grupa. У: Praistorija jugoslovenskih zemalja - Železno doba, Sarajevo. - Шафарик J. Π. (1998). О йореклу Словена по Лоретту Суровјецком, Н. Сад. - Chevalier J., Gheerbrant А, (1983). Riječnih simbola, Zagreb. - Chevalier J., Gheerbrant A. (1987). Riječnih simbola, Zagreb. - Шијаковић Б. (1991). Митос, Фисис, Психе, Београд - Никшић. - Шијаковић Б. (1994). Хермесова крила, Београд. - Шкаљић А. (1957). Турцизми, Сарајево. - Шкриванић Г. (1974). Југословенске земље на Појтингеровој табли. У: Monumenta cartographica Jugoslaviae, Београд. 348 |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Andrejić, Živojin 1950- |
| author_GND | (DE-588)1027003885 |
| author_facet | Andrejić, Živojin 1950- |
| author_role | aut |
| author_sort | Andrejić, Živojin 1950- |
| author_variant | ž a ža |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV047208361 |
| ctrlnum | (OCoLC)1245330736 (DE-599)BVBBV047208361 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>00000nam a2200000 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV047208361</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20210623</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">210322s2020 a||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788680684185</subfield><subfield code="9">978-86-80684-18-5</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1245330736</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV047208361</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ALT</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Andrejić, Živojin</subfield><subfield code="d">1950-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1027003885</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Tribali antičkog sveta</subfield><subfield code="c">Živojin Andrejić</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">The Tribals of the Antique world</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Rača</subfield><subfield code="b">Centar za mitološke studije Srbije</subfield><subfield code="c">2020</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">351 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen, Karten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Tiraž 300. - Literaturverzeichnis Seite 335-348</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch. - Englische Zusammenfassung: The Tribals of the Antique world</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Funde</subfield><subfield code="0">(DE-588)4071507-3</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Triballer</subfield><subfield code="0">(DE-588)4119706-9</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Römisches Reich</subfield><subfield code="0">(DE-588)4076778-4</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Südosteuropa</subfield><subfield code="0">(DE-588)4058449-5</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="688" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Thraker, Randkulturen</subfield><subfield code="0">(DE-2581)TH000003491</subfield><subfield code="2">gbd</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Römisches Reich</subfield><subfield code="0">(DE-588)4076778-4</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Südosteuropa</subfield><subfield code="0">(DE-588)4058449-5</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="3"><subfield code="a">Triballer</subfield><subfield code="0">(DE-588)4119706-9</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="4"><subfield code="a">Funde</subfield><subfield code="0">(DE-588)4071507-3</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Андрејић, Живојин</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="a">Трибали античког света</subfield><subfield code="c">Живојин Андрејић</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-03/(N</subfield><subfield code="a">Рача</subfield><subfield code="b">Центар за митолошке студије Србије</subfield><subfield code="c">2020</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">gbd</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20210322</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">gbd_4_2105</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09014</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09015</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09014</subfield><subfield code="g">37</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09014</subfield><subfield code="g">496</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09015</subfield><subfield code="g">37</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09015</subfield><subfield code="g">496</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Serbien (DE-588)4054598-2 gnd Römisches Reich (DE-588)4076778-4 gnd Südosteuropa (DE-588)4058449-5 gnd |
| geographic_facet | Serbien Römisches Reich Südosteuropa |
| id | DE-604.BV047208361 |
| illustrated | Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T16:53:19Z |
| indexdate | 2024-07-20T04:27:59Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788680684185 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032613214 |
| oclc_num | 1245330736 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 351 Seiten Illustrationen, Karten |
| psigel | BSB_NED_20210322 gbd_4_2105 |
| publishDate | 2020 |
| publishDateSearch | 2020 |
| publishDateSort | 2020 |
| publisher | Centar za mitološke studije Srbije |
| record_format | marc |
| spelling | 880-01 Andrejić, Živojin 1950- Verfasser (DE-588)1027003885 aut 880-02 Tribali antičkog sveta Živojin Andrejić The Tribals of the Antique world 880-03 Rača Centar za mitološke studije Srbije 2020 351 Seiten Illustrationen, Karten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Tiraž 300. - Literaturverzeichnis Seite 335-348 Text serbisch. - Englische Zusammenfassung: The Tribals of the Antique world Kyrillisch Funde (DE-588)4071507-3 gnd rswk-swf Triballer (DE-588)4119706-9 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Römisches Reich (DE-588)4076778-4 gnd rswk-swf Südosteuropa (DE-588)4058449-5 gnd rswk-swf Thraker, Randkulturen (DE-2581)TH000003491 gbd Römisches Reich (DE-588)4076778-4 g Südosteuropa (DE-588)4058449-5 g Serbien (DE-588)4054598-2 g Triballer (DE-588)4119706-9 s Funde (DE-588)4071507-3 s DE-604 Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Андрејић, Живојин ut 245-02/(N Трибали античког света Живојин Андрејић 264-03/(N Рача Центар за митолошке студије Србије 2020 |
| spellingShingle | Andrejić, Živojin 1950- Tribali antičkog sveta Funde (DE-588)4071507-3 gnd Triballer (DE-588)4119706-9 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4071507-3 (DE-588)4119706-9 (DE-588)4054598-2 (DE-588)4076778-4 (DE-588)4058449-5 |
| title | Tribali antičkog sveta |
| title_alt | The Tribals of the Antique world |
| title_auth | Tribali antičkog sveta |
| title_exact_search | Tribali antičkog sveta |
| title_exact_search_txtP | Tribali antičkog sveta |
| title_full | Tribali antičkog sveta Živojin Andrejić |
| title_fullStr | Tribali antičkog sveta Živojin Andrejić |
| title_full_unstemmed | Tribali antičkog sveta Živojin Andrejić |
| title_short | Tribali antičkog sveta |
| title_sort | tribali antickog sveta |
| topic | Funde (DE-588)4071507-3 gnd Triballer (DE-588)4119706-9 gnd |
| topic_facet | Funde Triballer Serbien Römisches Reich Südosteuropa |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032613214&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT andrejiczivojin tribaliantickogsveta AT andrejiczivojin thetribalsoftheantiqueworld |