Bač: arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia
Бач археологија = Παγάτζιον : αρχαιολογία
Gespeichert in:
1. Verfasser: | |
---|---|
Format: | Buch |
Veröffentlicht: |
Novi Sad
Muzej Vojvodine
2019
|
Schriftenreihe: | Posebna izdanja / Muzej Vojvodine
34 |
Schlagworte: | |
Online-Zugang: | Literaturverzeichnis Literaturverzeichnis |
Beschreibung: | Tiraž 500. - Literaturverzeichnis Seite 286-287 |
Beschreibung: | 287 Seiten Illustrationen, Karten |
ISBN: | 9788681086377 |
Internformat
MARC
LEADER | 00000nam a2200000 cb4500 | ||
---|---|---|---|
001 | BV046999834 | ||
003 | DE-604 | ||
005 | 20210623 | ||
007 | t | ||
008 | 201116s2019 a||| |||| 00||| srp d | ||
020 | |a 9788681086377 |9 978-86-81086-37-7 | ||
035 | |a (OCoLC)1224009351 | ||
035 | |a (DE-599)BVBBV046999834 | ||
040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
041 | 0 | |a srp | |
049 | |a DE-12 | ||
084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
084 | |a ALT |q DE-12 |2 fid | ||
100 | 1 | |6 880-01 |a Stanojev, Nebojša |e Verfasser |4 aut | |
245 | 1 | 0 | |6 880-02 |a Bač |b arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia |c Nebojša Stanojev |
246 | 1 | 3 | |a Bač archéologie |
246 | 1 | 3 | |a Bács archeológia |
246 | 1 | 1 | |6 880-03 |a Pagatzion |
246 | 1 | 1 | |a Castrum Bachiense |
264 | 1 | |6 880-04 |a Novi Sad |b Muzej Vojvodine |c 2019 | |
264 | 0 | |6 880-05 |a Petrovaradin |b Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture |c 2019 | |
300 | |a 287 Seiten |b Illustrationen, Karten | ||
336 | |b txt |2 rdacontent | ||
337 | |b n |2 rdamedia | ||
338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
490 | 1 | |6 880-06 |a Posebna izdanja / Muzej Vojvodine |v 34 | |
500 | |a Tiraž 500. - Literaturverzeichnis Seite 286-287 | ||
546 | |a Text serbisch. - Französische und ungarische Zusammenfassung: Bač archéologie. Bács archeológia | ||
546 | |b Kyrillisch | ||
650 | 0 | 7 | |a Siedlungsarchäologie |0 (DE-588)4181216-5 |2 gnd |9 rswk-swf |
650 | 0 | 7 | |a Funde |0 (DE-588)4071507-3 |2 gnd |9 rswk-swf |
651 | 7 | |a Bač |0 (DE-588)4080288-7 |2 gnd |9 rswk-swf | |
688 | 7 | |a Serbien |0 (DE-2581)TH000011926 |2 gbd | |
688 | 7 | |a Ausgrabungen |0 (DE-2581)TH000008164 |2 gbd | |
689 | 0 | 0 | |a Bač |0 (DE-588)4080288-7 |D g |
689 | 0 | 1 | |a Siedlungsarchäologie |0 (DE-588)4181216-5 |D s |
689 | 0 | 2 | |a Funde |0 (DE-588)4071507-3 |D s |
689 | 0 | |5 DE-604 | |
810 | 2 | |a Muzej Vojvodine |t Posebna izdanja |v 34 |w (DE-604)BV023114115 |9 34 | |
856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
880 | 1 | |6 100-01/(N |a Станојев, Небојша |a ut | |
880 | 1 | 0 | |6 245-02/(N |a Бач |b археологија = Παγάτζιον : αρχαιολογία |c Небојша Станојев |
880 | 1 | 1 | |6 246-03/(S |a Παγάτζιον |
880 | 1 | |6 264-04/(N |a Нови Сад |b Музеј Војводине |c 2019 | |
880 | 0 | |6 264-05/(N |a Петроварадин |b Покрајински завод за заштиту споменика културе |c 2019 | |
880 | 0 | |6 490-06/(N |a Посебна издања / Музеј Војводине | |
940 | 1 | |f sla | |
940 | 1 | |n oe | |
940 | 1 | |n gbd | |
940 | 1 | |q BSB_NED_20201116 | |
940 | 1 | |q gbd_4_2012 | |
999 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032407492 | ||
942 | 1 | 1 | |c 307.09 |e 22/bsb |g 4971 |
942 | 1 | 1 | |c 930.1 |e 22/bsb |f 090512 |g 4971 |
Datensatz im Suchindex
_version_ | 1804181947779383296 |
---|---|
adam_text | 286 БИБЛИОГРАФША rotonda is, melynek patrónusa Szent György. E két hely és néhány parókiatemplom átvészelték a török hódoltságot. Valamelyik következő régészeti feltárás majd választ ad, mi is történt ezekben az időkben a Drža folyó közelében álló kolostorral, az írásos dokumentumok szerint:
Monasterium de Ders. A török fürdő maradványai a ferences rendházba és a várpalotába látogatók sétájának irányában láthatók. A bizánci fürdőkön át a törökök saját építési és használati szabályokat állítottak fel. A bácsi török fürdő egyrészes és kisebb méretű.40 Марија Бајаловић-Бирташевић,
Средновековна некропола у Миријеву, Београд 1960. Fekvése tekintetében kisebb város felé gravitai, mely fokozatosan alakul ki közvetlenül a templom/mecset mellett. Építésében városi. Miután a török elfoglalta a várpalotát, annak többé nem volt olyan legénysége, amely higiénia és főként vallási
szertartások tekintetében igényesebb lett volna, mint a növekvő városka a mecsettel. A XVI. század második fele és vége az az időszak, amikor kialakulnak más hatalmi intézmények is. Mindez a XVII. században kelt életre és erősödött meg. A rendház délnyugati szárnyának rendezése során feltártak még
egy kloákát, amely a XVIII, század derekán a most álló ferences rendi kolostort szolgálta. Függőleges fallal két szintnek szánták. A keleti falon az épített csatorna nyílása látható. Az esővizet, amely aránylag nagy mennyiségben folyt a négyzetbe, csatornával vezették a kloáka recipiensébe.
Egyidejűleg öblítette a recipienst. A nyugati falon két beépített nyílás látható. A kloáka tartalma vélhetően két épített
csatornán nyugat irányába folyt el. A várpalota kapujától nyugatra a konzervatori restaurációs munkálatok előkészítését követően a déli sáncba másodlagosan bevésett négy fali fülkét állapítottak meg. A fülkék a déli és a nyugati sáncba vannak beásva. Kialakításuk kűpszerü, külső oldalukon
bevágással. A lőréseket a sárba rakott téglasorral alakították ki. Egy a nyugati sánc északi végén található, ahol nincs török időkből származó siló. Minden arra utal, hogy ezeket a lőréseket a törökök kivonulása után alakították ki. A következő évszázadokban említett összecsapásokra, amellyel
kapcsolatban Bacsót is említik, a Rákóczi-féle felkelés idején került sor. Славица Вујовић, Небојша Станојев, Тврђава у Бачу, истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови. In: Гласник Друштва конзерватора Србије, 2005, 67-71. А. Б. Банк, Прикладное искуство византин ІХ-ХІІ вв., Москва 1978.
Весна Бикић, Градска керамика Београда (16-17. век), Археолошки институт, посебна издања 39, Београд 2003. Марија Бирташевић, Збирка средњевековног и касног народног накита из Дубовца. In: Рад војвођанских музеја 10, Нови Сад 1961, 25-48. Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама
Голубачког града. In: Саопшгења бр. XLVII, посебан отисак, Београд 2015, 181-201. Славица Вујовић, Средњовековна тврђава ca подграђем у Бачу. In: Гласник Друштва конзерватора Србије 31, Београд 2007, 79-83. Славица Вујовић, Како очувати и користити културно наслеђе допринос Векова Бача, Нови Сад
2016. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985. Душанка Динић-Кнежевић,
Словенски живаљ у урбаним насељима средњовековне јужне Угарске. In: Зборник Матице српске за историју 37, Нови Сад 1988, 7-42. С. Г. Ефимова, Антропологические материалы из Билярских некрополей. In: Исследования Великого города, Москва 1976,169-185. Марија Јовановић, Плавна-келтско утврђење. In: Рад
војвођанских музеја 31, Нови Сад 1988-1989, 59-74. Юлия Коваловски, Готически и ренессансная мебель, 1981. Гордана Марјановић-Вујовић, Гордана Томић, Накит на тлу Србије (каталог изложбе ), Београд 1982. Гордана Марјановић-Вујовић, Трњане, Београд 1984. Бранислава Микић-Антонић, Некропола из периода
аварске доминације Локалитет Пионирска улица у Бечеју, Бечеј 2012. IH. Нађ, Тврђава Бач. In: Рад војвођанских музеја 10, 1961, 89-113. Nagy Sándor, Домбо, Резултати истраживања на Градини у Раковцу (1963-1966): In: Рад војвођанских музеја 20, 1971, 161—185. М. Петровић, Средњовековна тврђава у Бачу
֊ Бранич кула. In: Рад војвођанских музеја 29 (1985) 121-131. Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба 1690, Срби сељаци и племићи, Београд 1954. Марко Поповић, Земљано-палисадне и сухозидне фортификације у српско-византијским сукобима крајем 11. века. In: Зборник радова Византолошког института XXXVI,
Београд 1997,119-135. Драган Радојевић, Бач-„Шећерана“, Раносредњовековна некропола. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 117-140. П. А. Раппопорт, Архитектура, Древняя Русь, Город, замок, село, Москва 1985, 154-167. Петер Рокаи, „Бродови“ на Дунаву и притокама на
подручју јужне Угарске у средњем веку. In: Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, Београд
1983,139-177. 40 Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама Голубачког града. In: Саопштења бр. XLVII, посебан отисак, Београд, Ma rina Bunardžić, Radovan Bunardžić, Galambóc vára fürdőinek felkutatása. In: Közlemények, XLVII, külön nyomtatvány, Belgrád, 2015, 181-201. V. Bunardžić, Amam-istraživanja i početak zaštitnih radova. In: Zbornik zaštite spomenika kulture ХХП-ХХШ, Fürdő-feltárás és a védő munkálatok kez dete. In. Műemlékvédelmi tanulmánygyűjtemény XXII-XXIII, (1973), 131. Јермина Станојев, Примена фотограметрије у истраживању и ревитализаци Тврђаве Бач, Зборник ДКС, број 34, Београд 2010. Јермина Станојев, Небојша Станојев,Тврђава Бач, Нови Сад 2013. Небојша Станојев, Некрополе X-XV века у Војводини, Нови Сад 1989.
БИБЛИОГРАФИЈА Небојша Станојев, Средњовековна насеља y Војводини, Нови Сад 1996. Небојша Станојев, Тврђава Бач. In: Археолошки преглед 4, нова серија (2006.), Београд 2008, 182-186 Небојша Станојев, Арача, Нови Сад 2004. Душанка и Чедомир Трајковић, Археолошко одељење. In: Деценије музејске
делатности, Сомбор 1996, 56, 87, 95. Е. А. Халикова, Билярские некрополи. In: Исследования Великого города, Москва 1976, 113-168. Р. Шмит,Т . Бошковиѣ, Средњовековни градови у Војводини. In: Војводина I, Нови Сад 1939 287 Vojislav S. Jovanovič, Prilozi hronologiji srednjovekovnih nekropola
Jugoslavije i Bugarske I. In: Balkanoslavica 6, Prilep 1977, 141-187. Viktor Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino 1967. Zsuzsa Lovag, Mittelalterliche Bronzegegenstände des Ungarischen Nationalmuseums. In: Catalogi Musei Nationalis Hungarici, Seria Archaeologica III, Budapest 1999. Lovász
Gabriella, Antropološka obrada srednjovekovrie nekropole iz Sombora. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 141-168. Р. Шмит, Из прошлости Бача. In: Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књига XII, свеска 3-4, (1939) 382413 Marosi Ernő, Szermonostor gótikus
kerengőjének szobrai. In: A középkori Dél-Alföld és Szer, Szeged 2000, 107-122. P. Medović, Vajska, ul. Štrosmajerova br. 1, 2, 3 і 4. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966. 196. Византијски извори за историју народа Југославије, том IV, Јован Кинам, Београд 1971, 1- 106. Branislava Mikié-Antonie,
The Pipes of Bač, Twenty-seventh Conference of pipes in Novi Sad. L’arte nel medioevo, Milano 1964. A. Mócsy, Eine spätrömische
Uferfestung in der Batschka ? Kasnorimska obalna utvrda u Bačkoj? In: Osiječki zbornik XII, Osijek 1969, 71-79. Arpád Mikó, A magyarországi reneszánsz köfaragóműhelyek és kutatásuk, Budapest 1998. Balázs Sudár, Baths in Ottoman Hungary. In: Acta Orientalia 57, offprint, Budapest 2004, 391-437. S. Nadj, Iskopavanja sredjevekovne tvrdjave u Baču. In: Arheološki pregled 1, Arheološko društvo Jugoslavije 1959, 147-151. Vesna Bikić, Vizantijski nakit u Srbiji, Beograd 2010. Daniele Negri, Chiese romaniche in Toscana, Firenze 1978. Vesna Bikic, The Haban pottery from the Belgrade Fortress: Archaeological contexts, chronology, decorative designs. In: Старинар LXII/2012, Београд 2012, 205-227. Marko Popovič, Tvrđava Ras, Beograd 1999. Tóth S., ívtöredék. In: Paradisum plantavit, Bencés monostorok a középkori Magyarországon, Pannonhalma 2001,431, 432. Zivan Bogdanovič, Opština Bač, Novi Sad, 1985. Olga Brukner, The Sixth Necropolis at Vajska. In: Sirmium IV, Beograd 1982, 29-42. Csánki Dezső, Magyarország, történelmi földrajza a Hunyadiak korában, Budapest 1890,1894. Jarmila Čiháková-Martin Müller, Malostranský kostel Sv. Václava v geometrickém světě středoevropských rotund. In: Staletá, ročník XXXI/2015/Č. 1, Praha 2015. Mirjana Ćorović-Ljubinković, Bijoux communs aux Slaves du Sud et leurs variantes locales. In: Archaeologia Jugoslavia III, Beograd MCMLIX, 111-119. Danica Dimitrijevi, DR. Jovan Kovačevič, DR. Zdenko Vinski, Seoba naroda, Zemun 1962. Attila Gaál, Turkish Palisades on the Tolna-contry Stretch of the Buda-to-Eszék Road. In: Archaeology of the Ottoman period in
Hungary, Budapest 2003, 105-108. Attila Gaál, The Sixeenth-to Seventeenth-century Cemetery at Dombóvár-Békató. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 2003, 221-230. Gerevich László, A budai vár feltárása, Budapest 1966. Gy. Györfiy, Das Güterverzeichnis des griechichen Klosters zu Szávaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. In: Studia Slavica, tomus V, fascikuli 1-2, Budapest 1959, 9-74. Györffy György, Az Árpád-kori Magyaroszág történeti földrajza, Budapest 1966. Klára Hegyi, Balkan Garrison Troops and Soldier-peasants in the Vilayet of Buda. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 23-40. Dr. Emrich Henszlmann, Grabungen, Leipzig 1873,169-209; 210-212; 215-217; 218-219. Horvát Alice, Adatok Bács ferences templomának és kolostorának épitéstörténetéhez. In: Művészettörténeti Értesítő 31,1982, 174-181. Lajos Huzsár, Münzkatalog Ungarn, Budapest 1979. Gyöngyi Kovács-László Vándor, Remarks on Archaeological Investigations into Smaller Ottoman-era Palisades in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 109-112. Diana Vukićević-Samaržija, Sakralna gotička arhitektura u Slavoniji, Zagreb 1986. Mezősiné Kozák Éva, A vértesszentkereszti apátság, Budapest 1993. Mladen Radić, Zvonko Bojčić, Srednjovjekovni grad Ružica, Osijek 2004. Jermina Stanojev, Nada Kurtović-Folić, Primena fotogrametrije u istraživanju i revitalizaciji Tvrđave Bač (diplomski master rad). In: Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad 2009,1751-1754. Ante Sekulič, Drevni Bač, Split 1978. Dumitru Ţeicu, Arta minoră
medievală din Banat Minor medieval art in Banat, Temişoara 2009. D. Trajković, Šećerana Topole Bač, praistorijsko naselje і grobovi. In: Arheološki pregled, Beograd 1977, 23,24. Zdeněk Váňa, Die Welt der alten Slawen, Praha 1983. Végh András, Budai királyi palota középkori idomtégla töredékek. In: Lapidarium Hungáriáim 4. Budapest I. Budapest 1998. P. Velenrajter, Rekognosciranja terena u okolini Plavne. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966, 203. P. Velenrajter, Bođani-sarmatsko i ranosrednjovekovno nalazište. In: Arheološki pregled 10, Beograd 1968, 213, 214. Erika Wicker, A Serb Cemetery from the Ottoman Era in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman Period in Hungary, Budapest 2003, 237-248. Wicker Erika, Rácok és vlahok a hódoltság kori ÉszakBácskában, Kecskemét 2008. František Kasička, Státní toad Klenová-stavebni vývoj a nové kulturni využití památky. In: archaeologia historica 6/81, Brno 1981, 92-84, 87. Miloš Živanović, Preliminarni rezultati arheoloških istraživanja srednjovekovnog Brskova na lokalitetu Doganjice u Mojkovcu. In: Godišnjak Centra za konzervaciju i arheologiju Cme Gore 1, Cetinje 2017,49-54. Fra Josip Špehar OFM, Franjevački samostan Bač, kronološki pregled, Bač 2012.
286 БИБЛИОГРАФША rotonda is, melynek patrónusa Szent György. E két hely és néhány parókiatemplom átvészelték a török hódoltságot. Valamelyik következő régészeti feltárás majd választ ad, mi is történt ezekben az időkben a Drža folyó közelében álló kolostorral, az írásos dokumentumok szerint:
Monasterium de Ders. A török fürdő maradványai a ferences rendházba és a várpalotába látogatók sétájának irányában láthatók. A bizánci fürdőkön át a törökök saját építési és használati szabályokat állítottak fel. A bácsi török fürdő egyrészes és kisebb méretű.40 Марија Бајаловић-Бирташевић,
Средновековна некропола у Миријеву, Београд 1960. Fekvése tekintetében kisebb város felé gravitai, mely fokozatosan alakul ki közvetlenül a templom/mecset mellett. Építésében városi. Miután a török elfoglalta a várpalotát, annak többé nem volt olyan legénysége, amely higiénia és főként vallási
szertartások tekintetében igényesebb lett volna, mint a növekvő városka a mecsettel. A XVI. század második fele és vége az az időszak, amikor kialakulnak más hatalmi intézmények is. Mindez a XVII. században kelt életre és erősödött meg. A rendház délnyugati szárnyának rendezése során feltártak még
egy kloákát, amely a XVIII, század derekán a most álló ferences rendi kolostort szolgálta. Függőleges fallal két szintnek szánták. A keleti falon az épített csatorna nyílása látható. Az esővizet, amely aránylag nagy mennyiségben folyt a négyzetbe, csatornával vezették a kloáka recipiensébe.
Egyidejűleg öblítette a recipienst. A nyugati falon két beépített nyílás látható. A kloáka tartalma vélhetően két épített
csatornán nyugat irányába folyt el. A várpalota kapujától nyugatra a konzervatori restaurációs munkálatok előkészítését követően a déli sáncba másodlagosan bevésett négy fali fülkét állapítottak meg. A fülkék a déli és a nyugati sáncba vannak beásva. Kialakításuk kűpszerü, külső oldalukon
bevágással. A lőréseket a sárba rakott téglasorral alakították ki. Egy a nyugati sánc északi végén található, ahol nincs török időkből származó siló. Minden arra utal, hogy ezeket a lőréseket a törökök kivonulása után alakították ki. A következő évszázadokban említett összecsapásokra, amellyel
kapcsolatban Bacsót is említik, a Rákóczi-féle felkelés idején került sor. Славица Вујовић, Небојша Станојев, Тврђава у Бачу, истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови. In: Гласник Друштва конзерватора Србије, 2005, 67-71. А. Б. Банк, Прикладное искуство византин ІХ-ХІІ вв., Москва 1978.
Весна Бикић, Градска керамика Београда (16-17. век), Археолошки институт, посебна издања 39, Београд 2003. Марија Бирташевић, Збирка средњевековног и касног народног накита из Дубовца. In: Рад војвођанских музеја 10, Нови Сад 1961, 25-48. Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама
Голубачког града. In: Саопшгења бр. XLVII, посебан отисак, Београд 2015, 181-201. Славица Вујовић, Средњовековна тврђава ca подграђем у Бачу. In: Гласник Друштва конзерватора Србије 31, Београд 2007, 79-83. Славица Вујовић, Како очувати и користити културно наслеђе допринос Векова Бача, Нови Сад
2016. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985. Душанка Динић-Кнежевић,
Словенски живаљ у урбаним насељима средњовековне јужне Угарске. In: Зборник Матице српске за историју 37, Нови Сад 1988, 7-42. С. Г. Ефимова, Антропологические материалы из Билярских некрополей. In: Исследования Великого города, Москва 1976,169-185. Марија Јовановић, Плавна-келтско утврђење. In: Рад
војвођанских музеја 31, Нови Сад 1988-1989, 59-74. Юлия Коваловски, Готически и ренессансная мебель, 1981. Гордана Марјановић-Вујовић, Гордана Томић, Накит на тлу Србије (каталог изложбе ), Београд 1982. Гордана Марјановић-Вујовић, Трњане, Београд 1984. Бранислава Микић-Антонић, Некропола из периода
аварске доминације Локалитет Пионирска улица у Бечеју, Бечеј 2012. IH. Нађ, Тврђава Бач. In: Рад војвођанских музеја 10, 1961, 89-113. Nagy Sándor, Домбо, Резултати истраживања на Градини у Раковцу (1963-1966): In: Рад војвођанских музеја 20, 1971, 161—185. М. Петровић, Средњовековна тврђава у Бачу
֊ Бранич кула. In: Рад војвођанских музеја 29 (1985) 121-131. Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба 1690, Срби сељаци и племићи, Београд 1954. Марко Поповић, Земљано-палисадне и сухозидне фортификације у српско-византијским сукобима крајем 11. века. In: Зборник радова Византолошког института XXXVI,
Београд 1997,119-135. Драган Радојевић, Бач-„Шећерана“, Раносредњовековна некропола. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 117-140. П. А. Раппопорт, Архитектура, Древняя Русь, Город, замок, село, Москва 1985, 154-167. Петер Рокаи, „Бродови“ на Дунаву и притокама на
подручју јужне Угарске у средњем веку. In: Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, Београд
1983,139-177. 40 Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама Голубачког града. In: Саопштења бр. XLVII, посебан отисак, Београд, Ma rina Bunardžić, Radovan Bunardžić, Galambóc vára fürdőinek felkutatása. In: Közlemények, XLVII, külön nyomtatvány, Belgrád, 2015, 181-201. V. Bunardžić, Amam-istraživanja i početak zaštitnih radova. In: Zbornik zaštite spomenika kulture ХХП-ХХШ, Fürdő-feltárás és a védő munkálatok kez dete. In. Műemlékvédelmi tanulmánygyűjtemény XXII-XXIII, (1973), 131. Јермина Станојев, Примена фотограметрије у истраживању и ревитализаци Тврђаве Бач, Зборник ДКС, број 34, Београд 2010. Јермина Станојев, Небојша Станојев,Тврђава Бач, Нови Сад 2013. Небојша Станојев, Некрополе X-XV века у Војводини, Нови Сад 1989.
БИБЛИОГРАФИЈА Небојша Станојев, Средњовековна насеља y Војводини, Нови Сад 1996. Небојша Станојев, Тврђава Бач. In: Археолошки преглед 4, нова серија (2006.), Београд 2008, 182-186 Небојша Станојев, Арача, Нови Сад 2004. Душанка и Чедомир Трајковић, Археолошко одељење. In: Деценије музејске
делатности, Сомбор 1996, 56, 87, 95. Е. А. Халикова, Билярские некрополи. In: Исследования Великого города, Москва 1976, 113-168. Р. Шмит,Т . Бошковиѣ, Средњовековни градови у Војводини. In: Војводина I, Нови Сад 1939 287 Vojislav S. Jovanovič, Prilozi hronologiji srednjovekovnih nekropola
Jugoslavije i Bugarske I. In: Balkanoslavica 6, Prilep 1977, 141-187. Viktor Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino 1967. Zsuzsa Lovag, Mittelalterliche Bronzegegenstände des Ungarischen Nationalmuseums. In: Catalogi Musei Nationalis Hungarici, Seria Archaeologica III, Budapest 1999. Lovász
Gabriella, Antropološka obrada srednjovekovrie nekropole iz Sombora. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 141-168. Р. Шмит, Из прошлости Бача. In: Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књига XII, свеска 3-4, (1939) 382413 Marosi Ernő, Szermonostor gótikus
kerengőjének szobrai. In: A középkori Dél-Alföld és Szer, Szeged 2000, 107-122. P. Medović, Vajska, ul. Štrosmajerova br. 1, 2, 3 і 4. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966. 196. Византијски извори за историју народа Југославије, том IV, Јован Кинам, Београд 1971, 1- 106. Branislava Mikié-Antonie,
The Pipes of Bač, Twenty-seventh Conference of pipes in Novi Sad. L’arte nel medioevo, Milano 1964. A. Mócsy, Eine spätrömische
Uferfestung in der Batschka ? Kasnorimska obalna utvrda u Bačkoj? In: Osiječki zbornik XII, Osijek 1969, 71-79. Arpád Mikó, A magyarországi reneszánsz köfaragóműhelyek és kutatásuk, Budapest 1998. Balázs Sudár, Baths in Ottoman Hungary. In: Acta Orientalia 57, offprint, Budapest 2004, 391-437. S. Nadj, Iskopavanja sredjevekovne tvrdjave u Baču. In: Arheološki pregled 1, Arheološko društvo Jugoslavije 1959, 147-151. Vesna Bikić, Vizantijski nakit u Srbiji, Beograd 2010. Daniele Negri, Chiese romaniche in Toscana, Firenze 1978. Vesna Bikic, The Haban pottery from the Belgrade Fortress: Archaeological contexts, chronology, decorative designs. In: Старинар LXII/2012, Београд 2012, 205-227. Marko Popovič, Tvrđava Ras, Beograd 1999. Tóth S., ívtöredék. In: Paradisum plantavit, Bencés monostorok a középkori Magyarországon, Pannonhalma 2001,431, 432. Zivan Bogdanovič, Opština Bač, Novi Sad, 1985. Olga Brukner, The Sixth Necropolis at Vajska. In: Sirmium IV, Beograd 1982, 29-42. Csánki Dezső, Magyarország, történelmi földrajza a Hunyadiak korában, Budapest 1890,1894. Jarmila Čiháková-Martin Müller, Malostranský kostel Sv. Václava v geometrickém světě středoevropských rotund. In: Staletá, ročník XXXI/2015/Č. 1, Praha 2015. Mirjana Ćorović-Ljubinković, Bijoux communs aux Slaves du Sud et leurs variantes locales. In: Archaeologia Jugoslavia III, Beograd MCMLIX, 111-119. Danica Dimitrijevi, DR. Jovan Kovačevič, DR. Zdenko Vinski, Seoba naroda, Zemun 1962. Attila Gaál, Turkish Palisades on the Tolna-contry Stretch of the Buda-to-Eszék Road. In: Archaeology of the Ottoman period in
Hungary, Budapest 2003, 105-108. Attila Gaál, The Sixeenth-to Seventeenth-century Cemetery at Dombóvár-Békató. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 2003, 221-230. Gerevich László, A budai vár feltárása, Budapest 1966. Gy. Györfiy, Das Güterverzeichnis des griechichen Klosters zu Szávaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. In: Studia Slavica, tomus V, fascikuli 1-2, Budapest 1959, 9-74. Györffy György, Az Árpád-kori Magyaroszág történeti földrajza, Budapest 1966. Klára Hegyi, Balkan Garrison Troops and Soldier-peasants in the Vilayet of Buda. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 23-40. Dr. Emrich Henszlmann, Grabungen, Leipzig 1873,169-209; 210-212; 215-217; 218-219. Horvát Alice, Adatok Bács ferences templomának és kolostorának épitéstörténetéhez. In: Művészettörténeti Értesítő 31,1982, 174-181. Lajos Huzsár, Münzkatalog Ungarn, Budapest 1979. Gyöngyi Kovács-László Vándor, Remarks on Archaeological Investigations into Smaller Ottoman-era Palisades in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 109-112. Diana Vukićević-Samaržija, Sakralna gotička arhitektura u Slavoniji, Zagreb 1986. Mezősiné Kozák Éva, A vértesszentkereszti apátság, Budapest 1993. Mladen Radić, Zvonko Bojčić, Srednjovjekovni grad Ružica, Osijek 2004. Jermina Stanojev, Nada Kurtović-Folić, Primena fotogrametrije u istraživanju i revitalizaciji Tvrđave Bač (diplomski master rad). In: Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad 2009,1751-1754. Ante Sekulič, Drevni Bač, Split 1978. Dumitru Ţeicu, Arta minoră
medievală din Banat Minor medieval art in Banat, Temişoara 2009. D. Trajković, Šećerana Topole Bač, praistorijsko naselje і grobovi. In: Arheološki pregled, Beograd 1977, 23,24. Zdeněk Váňa, Die Welt der alten Slawen, Praha 1983. Végh András, Budai királyi palota középkori idomtégla töredékek. In: Lapidarium Hungáriáim 4. Budapest I. Budapest 1998. P. Velenrajter, Rekognosciranja terena u okolini Plavne. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966, 203. P. Velenrajter, Bođani-sarmatsko i ranosrednjovekovno nalazište. In: Arheološki pregled 10, Beograd 1968, 213, 214. Erika Wicker, A Serb Cemetery from the Ottoman Era in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman Period in Hungary, Budapest 2003, 237-248. Wicker Erika, Rácok és vlahok a hódoltság kori ÉszakBácskában, Kecskemét 2008. František Kasička, Státní toad Klenová-stavebni vývoj a nové kulturni využití památky. In: archaeologia historica 6/81, Brno 1981, 92-84, 87. Miloš Živanović, Preliminarni rezultati arheoloških istraživanja srednjovekovnog Brskova na lokalitetu Doganjice u Mojkovcu. In: Godišnjak Centra za konzervaciju i arheologiju Cme Gore 1, Cetinje 2017,49-54. Fra Josip Špehar OFM, Franjevački samostan Bač, kronološki pregled, Bač 2012.
|
adam_txt |
286 БИБЛИОГРАФША rotonda is, melynek patrónusa Szent György. E két hely és néhány parókiatemplom átvészelték a török hódoltságot. Valamelyik következő régészeti feltárás majd választ ad, mi is történt ezekben az időkben a Drža folyó közelében álló kolostorral, az írásos dokumentumok szerint:
Monasterium de Ders. A török fürdő maradványai a ferences rendházba és a várpalotába látogatók sétájának irányában láthatók. A bizánci fürdőkön át a törökök saját építési és használati szabályokat állítottak fel. A bácsi török fürdő egyrészes és kisebb méretű.40 Марија Бајаловић-Бирташевић,
Средновековна некропола у Миријеву, Београд 1960. Fekvése tekintetében kisebb város felé gravitai, mely fokozatosan alakul ki közvetlenül a templom/mecset mellett. Építésében városi. Miután a török elfoglalta a várpalotát, annak többé nem volt olyan legénysége, amely higiénia és főként vallási
szertartások tekintetében igényesebb lett volna, mint a növekvő városka a mecsettel. A XVI. század második fele és vége az az időszak, amikor kialakulnak más hatalmi intézmények is. Mindez a XVII. században kelt életre és erősödött meg. A rendház délnyugati szárnyának rendezése során feltártak még
egy kloákát, amely a XVIII, század derekán a most álló ferences rendi kolostort szolgálta. Függőleges fallal két szintnek szánták. A keleti falon az épített csatorna nyílása látható. Az esővizet, amely aránylag nagy mennyiségben folyt a négyzetbe, csatornával vezették a kloáka recipiensébe.
Egyidejűleg öblítette a recipienst. A nyugati falon két beépített nyílás látható. A kloáka tartalma vélhetően két épített
csatornán nyugat irányába folyt el. A várpalota kapujától nyugatra a konzervatori restaurációs munkálatok előkészítését követően a déli sáncba másodlagosan bevésett négy fali fülkét állapítottak meg. A fülkék a déli és a nyugati sáncba vannak beásva. Kialakításuk kűpszerü, külső oldalukon
bevágással. A lőréseket a sárba rakott téglasorral alakították ki. Egy a nyugati sánc északi végén található, ahol nincs török időkből származó siló. Minden arra utal, hogy ezeket a lőréseket a törökök kivonulása után alakították ki. A következő évszázadokban említett összecsapásokra, amellyel
kapcsolatban Bacsót is említik, a Rákóczi-féle felkelés idején került sor. Славица Вујовић, Небојша Станојев, Тврђава у Бачу, истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови. In: Гласник Друштва конзерватора Србије, 2005, 67-71. А. Б. Банк, Прикладное искуство византин ІХ-ХІІ вв., Москва 1978.
Весна Бикић, Градска керамика Београда (16-17. век), Археолошки институт, посебна издања 39, Београд 2003. Марија Бирташевић, Збирка средњевековног и касног народног накита из Дубовца. In: Рад војвођанских музеја 10, Нови Сад 1961, 25-48. Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама
Голубачког града. In: Саопшгења бр. XLVII, посебан отисак, Београд 2015, 181-201. Славица Вујовић, Средњовековна тврђава ca подграђем у Бачу. In: Гласник Друштва конзерватора Србије 31, Београд 2007, 79-83. Славица Вујовић, Како очувати и користити културно наслеђе допринос Векова Бача, Нови Сад
2016. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985. Душанка Динић-Кнежевић,
Словенски живаљ у урбаним насељима средњовековне јужне Угарске. In: Зборник Матице српске за историју 37, Нови Сад 1988, 7-42. С. Г. Ефимова, Антропологические материалы из Билярских некрополей. In: Исследования Великого города, Москва 1976,169-185. Марија Јовановић, Плавна-келтско утврђење. In: Рад
војвођанских музеја 31, Нови Сад 1988-1989, 59-74. Юлия Коваловски, Готически и ренессансная мебель, 1981. Гордана Марјановић-Вујовић, Гордана Томић, Накит на тлу Србије (каталог изложбе ), Београд 1982. Гордана Марјановић-Вујовић, Трњане, Београд 1984. Бранислава Микић-Антонић, Некропола из периода
аварске доминације Локалитет Пионирска улица у Бечеју, Бечеј 2012. IH. Нађ, Тврђава Бач. In: Рад војвођанских музеја 10, 1961, 89-113. Nagy Sándor, Домбо, Резултати истраживања на Градини у Раковцу (1963-1966): In: Рад војвођанских музеја 20, 1971, 161—185. М. Петровић, Средњовековна тврђава у Бачу
֊ Бранич кула. In: Рад војвођанских музеја 29 (1985) 121-131. Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба 1690, Срби сељаци и племићи, Београд 1954. Марко Поповић, Земљано-палисадне и сухозидне фортификације у српско-византијским сукобима крајем 11. века. In: Зборник радова Византолошког института XXXVI,
Београд 1997,119-135. Драган Радојевић, Бач-„Шећерана“, Раносредњовековна некропола. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 117-140. П. А. Раппопорт, Архитектура, Древняя Русь, Город, замок, село, Москва 1985, 154-167. Петер Рокаи, „Бродови“ на Дунаву и притокама на
подручју јужне Угарске у средњем веку. In: Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, Београд
1983,139-177. 40 Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама Голубачког града. In: Саопштења бр. XLVII, посебан отисак, Београд, Ma rina Bunardžić, Radovan Bunardžić, Galambóc vára fürdőinek felkutatása. In: Közlemények, XLVII, külön nyomtatvány, Belgrád, 2015, 181-201. V. Bunardžić, Amam-istraživanja i početak zaštitnih radova. In: Zbornik zaštite spomenika kulture ХХП-ХХШ, Fürdő-feltárás és a védő munkálatok kez dete. In. Műemlékvédelmi tanulmánygyűjtemény XXII-XXIII, (1973), 131. Јермина Станојев, Примена фотограметрије у истраживању и ревитализаци Тврђаве Бач, Зборник ДКС, број 34, Београд 2010. Јермина Станојев, Небојша Станојев,Тврђава Бач, Нови Сад 2013. Небојша Станојев, Некрополе X-XV века у Војводини, Нови Сад 1989.
БИБЛИОГРАФИЈА Небојша Станојев, Средњовековна насеља y Војводини, Нови Сад 1996. Небојша Станојев, Тврђава Бач. In: Археолошки преглед 4, нова серија (2006.), Београд 2008, 182-186 Небојша Станојев, Арача, Нови Сад 2004. Душанка и Чедомир Трајковић, Археолошко одељење. In: Деценије музејске
делатности, Сомбор 1996, 56, 87, 95. Е. А. Халикова, Билярские некрополи. In: Исследования Великого города, Москва 1976, 113-168. Р. Шмит,Т . Бошковиѣ, Средњовековни градови у Војводини. In: Војводина I, Нови Сад 1939 287 Vojislav S. Jovanovič, Prilozi hronologiji srednjovekovnih nekropola
Jugoslavije i Bugarske I. In: Balkanoslavica 6, Prilep 1977, 141-187. Viktor Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino 1967. Zsuzsa Lovag, Mittelalterliche Bronzegegenstände des Ungarischen Nationalmuseums. In: Catalogi Musei Nationalis Hungarici, Seria Archaeologica III, Budapest 1999. Lovász
Gabriella, Antropološka obrada srednjovekovrie nekropole iz Sombora. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 141-168. Р. Шмит, Из прошлости Бача. In: Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књига XII, свеска 3-4, (1939) 382413 Marosi Ernő, Szermonostor gótikus
kerengőjének szobrai. In: A középkori Dél-Alföld és Szer, Szeged 2000, 107-122. P. Medović, Vajska, ul. Štrosmajerova br. 1, 2, 3 і 4. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966. 196. Византијски извори за историју народа Југославије, том IV, Јован Кинам, Београд 1971, 1- 106. Branislava Mikié-Antonie,
The Pipes of Bač, Twenty-seventh Conference of pipes in Novi Sad. L’arte nel medioevo, Milano 1964. A. Mócsy, Eine spätrömische
Uferfestung in der Batschka ? Kasnorimska obalna utvrda u Bačkoj? In: Osiječki zbornik XII, Osijek 1969, 71-79. Arpád Mikó, A magyarországi reneszánsz köfaragóműhelyek és kutatásuk, Budapest 1998. Balázs Sudár, Baths in Ottoman Hungary. In: Acta Orientalia 57, offprint, Budapest 2004, 391-437. S. Nadj, Iskopavanja sredjevekovne tvrdjave u Baču. In: Arheološki pregled 1, Arheološko društvo Jugoslavije 1959, 147-151. Vesna Bikić, Vizantijski nakit u Srbiji, Beograd 2010. Daniele Negri, Chiese romaniche in Toscana, Firenze 1978. Vesna Bikic, The Haban pottery from the Belgrade Fortress: Archaeological contexts, chronology, decorative designs. In: Старинар LXII/2012, Београд 2012, 205-227. Marko Popovič, Tvrđava Ras, Beograd 1999. Tóth S., ívtöredék. In: Paradisum plantavit, Bencés monostorok a középkori Magyarországon, Pannonhalma 2001,431, 432. Zivan Bogdanovič, Opština Bač, Novi Sad, 1985. Olga Brukner, The Sixth Necropolis at Vajska. In: Sirmium IV, Beograd 1982, 29-42. Csánki Dezső, Magyarország, történelmi földrajza a Hunyadiak korában, Budapest 1890,1894. Jarmila Čiháková-Martin Müller, Malostranský kostel Sv. Václava v geometrickém světě středoevropských rotund. In: Staletá, ročník XXXI/2015/Č. 1, Praha 2015. Mirjana Ćorović-Ljubinković, Bijoux communs aux Slaves du Sud et leurs variantes locales. In: Archaeologia Jugoslavia III, Beograd MCMLIX, 111-119. Danica Dimitrijevi, DR. Jovan Kovačevič, DR. Zdenko Vinski, Seoba naroda, Zemun 1962. Attila Gaál, Turkish Palisades on the Tolna-contry Stretch of the Buda-to-Eszék Road. In: Archaeology of the Ottoman period in
Hungary, Budapest 2003, 105-108. Attila Gaál, The Sixeenth-to Seventeenth-century Cemetery at Dombóvár-Békató. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 2003, 221-230. Gerevich László, A budai vár feltárása, Budapest 1966. Gy. Györfiy, Das Güterverzeichnis des griechichen Klosters zu Szávaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. In: Studia Slavica, tomus V, fascikuli 1-2, Budapest 1959, 9-74. Györffy György, Az Árpád-kori Magyaroszág történeti földrajza, Budapest 1966. Klára Hegyi, Balkan Garrison Troops and Soldier-peasants in the Vilayet of Buda. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 23-40. Dr. Emrich Henszlmann, Grabungen, Leipzig 1873,169-209; 210-212; 215-217; 218-219. Horvát Alice, Adatok Bács ferences templomának és kolostorának épitéstörténetéhez. In: Művészettörténeti Értesítő 31,1982, 174-181. Lajos Huzsár, Münzkatalog Ungarn, Budapest 1979. Gyöngyi Kovács-László Vándor, Remarks on Archaeological Investigations into Smaller Ottoman-era Palisades in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 109-112. Diana Vukićević-Samaržija, Sakralna gotička arhitektura u Slavoniji, Zagreb 1986. Mezősiné Kozák Éva, A vértesszentkereszti apátság, Budapest 1993. Mladen Radić, Zvonko Bojčić, Srednjovjekovni grad Ružica, Osijek 2004. Jermina Stanojev, Nada Kurtović-Folić, Primena fotogrametrije u istraživanju i revitalizaciji Tvrđave Bač (diplomski master rad). In: Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad 2009,1751-1754. Ante Sekulič, Drevni Bač, Split 1978. Dumitru Ţeicu, Arta minoră
medievală din Banat Minor medieval art in Banat, Temişoara 2009. D. Trajković, Šećerana Topole Bač, praistorijsko naselje і grobovi. In: Arheološki pregled, Beograd 1977, 23,24. Zdeněk Váňa, Die Welt der alten Slawen, Praha 1983. Végh András, Budai királyi palota középkori idomtégla töredékek. In: Lapidarium Hungáriáim 4. Budapest I. Budapest 1998. P. Velenrajter, Rekognosciranja terena u okolini Plavne. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966, 203. P. Velenrajter, Bođani-sarmatsko i ranosrednjovekovno nalazište. In: Arheološki pregled 10, Beograd 1968, 213, 214. Erika Wicker, A Serb Cemetery from the Ottoman Era in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman Period in Hungary, Budapest 2003, 237-248. Wicker Erika, Rácok és vlahok a hódoltság kori ÉszakBácskában, Kecskemét 2008. František Kasička, Státní toad Klenová-stavebni vývoj a nové kulturni využití památky. In: archaeologia historica 6/81, Brno 1981, 92-84, 87. Miloš Živanović, Preliminarni rezultati arheoloških istraživanja srednjovekovnog Brskova na lokalitetu Doganjice u Mojkovcu. In: Godišnjak Centra za konzervaciju i arheologiju Cme Gore 1, Cetinje 2017,49-54. Fra Josip Špehar OFM, Franjevački samostan Bač, kronološki pregled, Bač 2012.
286 БИБЛИОГРАФША rotonda is, melynek patrónusa Szent György. E két hely és néhány parókiatemplom átvészelték a török hódoltságot. Valamelyik következő régészeti feltárás majd választ ad, mi is történt ezekben az időkben a Drža folyó közelében álló kolostorral, az írásos dokumentumok szerint:
Monasterium de Ders. A török fürdő maradványai a ferences rendházba és a várpalotába látogatók sétájának irányában láthatók. A bizánci fürdőkön át a törökök saját építési és használati szabályokat állítottak fel. A bácsi török fürdő egyrészes és kisebb méretű.40 Марија Бајаловић-Бирташевић,
Средновековна некропола у Миријеву, Београд 1960. Fekvése tekintetében kisebb város felé gravitai, mely fokozatosan alakul ki közvetlenül a templom/mecset mellett. Építésében városi. Miután a török elfoglalta a várpalotát, annak többé nem volt olyan legénysége, amely higiénia és főként vallási
szertartások tekintetében igényesebb lett volna, mint a növekvő városka a mecsettel. A XVI. század második fele és vége az az időszak, amikor kialakulnak más hatalmi intézmények is. Mindez a XVII. században kelt életre és erősödött meg. A rendház délnyugati szárnyának rendezése során feltártak még
egy kloákát, amely a XVIII, század derekán a most álló ferences rendi kolostort szolgálta. Függőleges fallal két szintnek szánták. A keleti falon az épített csatorna nyílása látható. Az esővizet, amely aránylag nagy mennyiségben folyt a négyzetbe, csatornával vezették a kloáka recipiensébe.
Egyidejűleg öblítette a recipienst. A nyugati falon két beépített nyílás látható. A kloáka tartalma vélhetően két épített
csatornán nyugat irányába folyt el. A várpalota kapujától nyugatra a konzervatori restaurációs munkálatok előkészítését követően a déli sáncba másodlagosan bevésett négy fali fülkét állapítottak meg. A fülkék a déli és a nyugati sáncba vannak beásva. Kialakításuk kűpszerü, külső oldalukon
bevágással. A lőréseket a sárba rakott téglasorral alakították ki. Egy a nyugati sánc északi végén található, ahol nincs török időkből származó siló. Minden arra utal, hogy ezeket a lőréseket a törökök kivonulása után alakították ki. A következő évszázadokban említett összecsapásokra, amellyel
kapcsolatban Bacsót is említik, a Rákóczi-féle felkelés idején került sor. Славица Вујовић, Небојша Станојев, Тврђава у Бачу, истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови. In: Гласник Друштва конзерватора Србије, 2005, 67-71. А. Б. Банк, Прикладное искуство византин ІХ-ХІІ вв., Москва 1978.
Весна Бикић, Градска керамика Београда (16-17. век), Археолошки институт, посебна издања 39, Београд 2003. Марија Бирташевић, Збирка средњевековног и касног народног накита из Дубовца. In: Рад војвођанских музеја 10, Нови Сад 1961, 25-48. Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама
Голубачког града. In: Саопшгења бр. XLVII, посебан отисак, Београд 2015, 181-201. Славица Вујовић, Средњовековна тврђава ca подграђем у Бачу. In: Гласник Друштва конзерватора Србије 31, Београд 2007, 79-83. Славица Вујовић, Како очувати и користити културно наслеђе допринос Векова Бача, Нови Сад
2016. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Београд 1985. Душанка Динић-Кнежевић,
Словенски живаљ у урбаним насељима средњовековне јужне Угарске. In: Зборник Матице српске за историју 37, Нови Сад 1988, 7-42. С. Г. Ефимова, Антропологические материалы из Билярских некрополей. In: Исследования Великого города, Москва 1976,169-185. Марија Јовановић, Плавна-келтско утврђење. In: Рад
војвођанских музеја 31, Нови Сад 1988-1989, 59-74. Юлия Коваловски, Готически и ренессансная мебель, 1981. Гордана Марјановић-Вујовић, Гордана Томић, Накит на тлу Србије (каталог изложбе ), Београд 1982. Гордана Марјановић-Вујовић, Трњане, Београд 1984. Бранислава Микић-Антонић, Некропола из периода
аварске доминације Локалитет Пионирска улица у Бечеју, Бечеј 2012. IH. Нађ, Тврђава Бач. In: Рад војвођанских музеја 10, 1961, 89-113. Nagy Sándor, Домбо, Резултати истраживања на Градини у Раковцу (1963-1966): In: Рад војвођанских музеја 20, 1971, 161—185. М. Петровић, Средњовековна тврђава у Бачу
֊ Бранич кула. In: Рад војвођанских музеја 29 (1985) 121-131. Д. Ј. Поповић, Велика сеоба Срба 1690, Срби сељаци и племићи, Београд 1954. Марко Поповић, Земљано-палисадне и сухозидне фортификације у српско-византијским сукобима крајем 11. века. In: Зборник радова Византолошког института XXXVI,
Београд 1997,119-135. Драган Радојевић, Бач-„Шећерана“, Раносредњовековна некропола. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 117-140. П. А. Раппопорт, Архитектура, Древняя Русь, Город, замок, село, Москва 1985, 154-167. Петер Рокаи, „Бродови“ на Дунаву и притокама на
подручју јужне Угарске у средњем веку. In: Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, Београд
1983,139-177. 40 Марина Бунарџић, Радован Бунарџић, Истраживања амама Голубачког града. In: Саопштења бр. XLVII, посебан отисак, Београд, Ma rina Bunardžić, Radovan Bunardžić, Galambóc vára fürdőinek felkutatása. In: Közlemények, XLVII, külön nyomtatvány, Belgrád, 2015, 181-201. V. Bunardžić, Amam-istraživanja i početak zaštitnih radova. In: Zbornik zaštite spomenika kulture ХХП-ХХШ, Fürdő-feltárás és a védő munkálatok kez dete. In. Műemlékvédelmi tanulmánygyűjtemény XXII-XXIII, (1973), 131. Јермина Станојев, Примена фотограметрије у истраживању и ревитализаци Тврђаве Бач, Зборник ДКС, број 34, Београд 2010. Јермина Станојев, Небојша Станојев,Тврђава Бач, Нови Сад 2013. Небојша Станојев, Некрополе X-XV века у Војводини, Нови Сад 1989.
БИБЛИОГРАФИЈА Небојша Станојев, Средњовековна насеља y Војводини, Нови Сад 1996. Небојша Станојев, Тврђава Бач. In: Археолошки преглед 4, нова серија (2006.), Београд 2008, 182-186 Небојша Станојев, Арача, Нови Сад 2004. Душанка и Чедомир Трајковић, Археолошко одељење. In: Деценије музејске
делатности, Сомбор 1996, 56, 87, 95. Е. А. Халикова, Билярские некрополи. In: Исследования Великого города, Москва 1976, 113-168. Р. Шмит,Т . Бошковиѣ, Средњовековни градови у Војводини. In: Војводина I, Нови Сад 1939 287 Vojislav S. Jovanovič, Prilozi hronologiji srednjovekovnih nekropola
Jugoslavije i Bugarske I. In: Balkanoslavica 6, Prilep 1977, 141-187. Viktor Lazarev, Storia della pittura bizantina, Torino 1967. Zsuzsa Lovag, Mittelalterliche Bronzegegenstände des Ungarischen Nationalmuseums. In: Catalogi Musei Nationalis Hungarici, Seria Archaeologica III, Budapest 1999. Lovász
Gabriella, Antropološka obrada srednjovekovrie nekropole iz Sombora. In: Годишњак Градског музеја Сомбор, 2-3, 2008-2009, Сомбор 2009, 141-168. Р. Шмит, Из прошлости Бача. In: Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књига XII, свеска 3-4, (1939) 382413 Marosi Ernő, Szermonostor gótikus
kerengőjének szobrai. In: A középkori Dél-Alföld és Szer, Szeged 2000, 107-122. P. Medović, Vajska, ul. Štrosmajerova br. 1, 2, 3 і 4. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966. 196. Византијски извори за историју народа Југославије, том IV, Јован Кинам, Београд 1971, 1- 106. Branislava Mikié-Antonie,
The Pipes of Bač, Twenty-seventh Conference of pipes in Novi Sad. L’arte nel medioevo, Milano 1964. A. Mócsy, Eine spätrömische
Uferfestung in der Batschka ? Kasnorimska obalna utvrda u Bačkoj? In: Osiječki zbornik XII, Osijek 1969, 71-79. Arpád Mikó, A magyarországi reneszánsz köfaragóműhelyek és kutatásuk, Budapest 1998. Balázs Sudár, Baths in Ottoman Hungary. In: Acta Orientalia 57, offprint, Budapest 2004, 391-437. S. Nadj, Iskopavanja sredjevekovne tvrdjave u Baču. In: Arheološki pregled 1, Arheološko društvo Jugoslavije 1959, 147-151. Vesna Bikić, Vizantijski nakit u Srbiji, Beograd 2010. Daniele Negri, Chiese romaniche in Toscana, Firenze 1978. Vesna Bikic, The Haban pottery from the Belgrade Fortress: Archaeological contexts, chronology, decorative designs. In: Старинар LXII/2012, Београд 2012, 205-227. Marko Popovič, Tvrđava Ras, Beograd 1999. Tóth S., ívtöredék. In: Paradisum plantavit, Bencés monostorok a középkori Magyarországon, Pannonhalma 2001,431, 432. Zivan Bogdanovič, Opština Bač, Novi Sad, 1985. Olga Brukner, The Sixth Necropolis at Vajska. In: Sirmium IV, Beograd 1982, 29-42. Csánki Dezső, Magyarország, történelmi földrajza a Hunyadiak korában, Budapest 1890,1894. Jarmila Čiháková-Martin Müller, Malostranský kostel Sv. Václava v geometrickém světě středoevropských rotund. In: Staletá, ročník XXXI/2015/Č. 1, Praha 2015. Mirjana Ćorović-Ljubinković, Bijoux communs aux Slaves du Sud et leurs variantes locales. In: Archaeologia Jugoslavia III, Beograd MCMLIX, 111-119. Danica Dimitrijevi, DR. Jovan Kovačevič, DR. Zdenko Vinski, Seoba naroda, Zemun 1962. Attila Gaál, Turkish Palisades on the Tolna-contry Stretch of the Buda-to-Eszék Road. In: Archaeology of the Ottoman period in
Hungary, Budapest 2003, 105-108. Attila Gaál, The Sixeenth-to Seventeenth-century Cemetery at Dombóvár-Békató. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 2003, 221-230. Gerevich László, A budai vár feltárása, Budapest 1966. Gy. Györfiy, Das Güterverzeichnis des griechichen Klosters zu Szávaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. Jahrhundert. In: Studia Slavica, tomus V, fascikuli 1-2, Budapest 1959, 9-74. Györffy György, Az Árpád-kori Magyaroszág történeti földrajza, Budapest 1966. Klára Hegyi, Balkan Garrison Troops and Soldier-peasants in the Vilayet of Buda. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 23-40. Dr. Emrich Henszlmann, Grabungen, Leipzig 1873,169-209; 210-212; 215-217; 218-219. Horvát Alice, Adatok Bács ferences templomának és kolostorának épitéstörténetéhez. In: Művészettörténeti Értesítő 31,1982, 174-181. Lajos Huzsár, Münzkatalog Ungarn, Budapest 1979. Gyöngyi Kovács-László Vándor, Remarks on Archaeological Investigations into Smaller Ottoman-era Palisades in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman period in Hungary, Budapest 200, 109-112. Diana Vukićević-Samaržija, Sakralna gotička arhitektura u Slavoniji, Zagreb 1986. Mezősiné Kozák Éva, A vértesszentkereszti apátság, Budapest 1993. Mladen Radić, Zvonko Bojčić, Srednjovjekovni grad Ružica, Osijek 2004. Jermina Stanojev, Nada Kurtović-Folić, Primena fotogrametrije u istraživanju i revitalizaciji Tvrđave Bač (diplomski master rad). In: Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad 2009,1751-1754. Ante Sekulič, Drevni Bač, Split 1978. Dumitru Ţeicu, Arta minoră
medievală din Banat Minor medieval art in Banat, Temişoara 2009. D. Trajković, Šećerana Topole Bač, praistorijsko naselje і grobovi. In: Arheološki pregled, Beograd 1977, 23,24. Zdeněk Váňa, Die Welt der alten Slawen, Praha 1983. Végh András, Budai királyi palota középkori idomtégla töredékek. In: Lapidarium Hungáriáim 4. Budapest I. Budapest 1998. P. Velenrajter, Rekognosciranja terena u okolini Plavne. In: Arheološki pregled 8, Beograd 1966, 203. P. Velenrajter, Bođani-sarmatsko i ranosrednjovekovno nalazište. In: Arheološki pregled 10, Beograd 1968, 213, 214. Erika Wicker, A Serb Cemetery from the Ottoman Era in Hungary. In: Archaeology of the Ottoman Period in Hungary, Budapest 2003, 237-248. Wicker Erika, Rácok és vlahok a hódoltság kori ÉszakBácskában, Kecskemét 2008. František Kasička, Státní toad Klenová-stavebni vývoj a nové kulturni využití památky. In: archaeologia historica 6/81, Brno 1981, 92-84, 87. Miloš Živanović, Preliminarni rezultati arheoloških istraživanja srednjovekovnog Brskova na lokalitetu Doganjice u Mojkovcu. In: Godišnjak Centra za konzervaciju i arheologiju Cme Gore 1, Cetinje 2017,49-54. Fra Josip Špehar OFM, Franjevački samostan Bač, kronološki pregled, Bač 2012. |
any_adam_object | 1 |
any_adam_object_boolean | 1 |
author | Stanojev, Nebojša |
author_facet | Stanojev, Nebojša |
author_role | aut |
author_sort | Stanojev, Nebojša |
author_variant | n s ns |
building | Verbundindex |
bvnumber | BV046999834 |
ctrlnum | (OCoLC)1224009351 (DE-599)BVBBV046999834 |
format | Book |
fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>03235nam a2200685 cb4500</leader><controlfield tag="001">BV046999834</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20210623 </controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">201116s2019 a||| |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788681086377</subfield><subfield code="9">978-86-81086-37-7</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1224009351</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV046999834</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">ALT</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Stanojev, Nebojša</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Bač</subfield><subfield code="b">arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia</subfield><subfield code="c">Nebojša Stanojev</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Bač archéologie</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Bács archeológia</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="1"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Pagatzion</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="1"><subfield code="a">Castrum Bachiense</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-04</subfield><subfield code="a">Novi Sad</subfield><subfield code="b">Muzej Vojvodine</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="0"><subfield code="6">880-05</subfield><subfield code="a">Petrovaradin</subfield><subfield code="b">Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">287 Seiten</subfield><subfield code="b">Illustrationen, Karten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-06</subfield><subfield code="a">Posebna izdanja / Muzej Vojvodine</subfield><subfield code="v">34</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Tiraž 500. - Literaturverzeichnis Seite 286-287</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch. - Französische und ungarische Zusammenfassung: Bač archéologie. Bács archeológia</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">Kyrillisch</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Siedlungsarchäologie</subfield><subfield code="0">(DE-588)4181216-5</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Funde</subfield><subfield code="0">(DE-588)4071507-3</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Bač</subfield><subfield code="0">(DE-588)4080288-7</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="688" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-2581)TH000011926</subfield><subfield code="2">gbd</subfield></datafield><datafield tag="688" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Ausgrabungen</subfield><subfield code="0">(DE-2581)TH000008164</subfield><subfield code="2">gbd</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Bač</subfield><subfield code="0">(DE-588)4080288-7</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Siedlungsarchäologie</subfield><subfield code="0">(DE-588)4181216-5</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Funde</subfield><subfield code="0">(DE-588)4071507-3</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="810" ind1="2" ind2=" "><subfield code="a">Muzej Vojvodine</subfield><subfield code="t">Posebna izdanja</subfield><subfield code="v">34</subfield><subfield code="w">(DE-604)BV023114115</subfield><subfield code="9">34</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Станојев, Небојша</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-02/(N</subfield><subfield code="a">Бач</subfield><subfield code="b">археологија = Παγάτζιον : αρχαιολογία</subfield><subfield code="c">Небојша Станојев</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="1"><subfield code="6">246-03/(S</subfield><subfield code="a">Παγάτζιον</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-04/(N</subfield><subfield code="a">Нови Сад</subfield><subfield code="b">Музеј Војводине</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="0"><subfield code="6">264-05/(N</subfield><subfield code="a">Петроварадин</subfield><subfield code="b">Покрајински завод за заштиту споменика културе</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="0" ind2=" "><subfield code="6">490-06/(N</subfield><subfield code="a">Посебна издања / Музеј Војводине</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">gbd</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20201116</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">gbd_4_2012</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032407492</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">930.1</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090512</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection> |
geographic | Bač (DE-588)4080288-7 gnd |
geographic_facet | Bač |
id | DE-604.BV046999834 |
illustrated | Illustrated |
index_date | 2024-07-03T15:56:28Z |
indexdate | 2024-07-10T08:59:45Z |
institution | BVB |
isbn | 9788681086377 |
oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032407492 |
oclc_num | 1224009351 |
open_access_boolean | |
owner | DE-12 |
owner_facet | DE-12 |
physical | 287 Seiten Illustrationen, Karten |
psigel | BSB_NED_20201116 gbd_4_2012 |
publishDate | 2019 |
publishDateSearch | 2019 |
publishDateSort | 2019 |
publisher | Muzej Vojvodine |
record_format | marc |
series2 | Posebna izdanja / Muzej Vojvodine |
spelling | 880-01 Stanojev, Nebojša Verfasser aut 880-02 Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia Nebojša Stanojev Bač archéologie Bács archeológia 880-03 Pagatzion Castrum Bachiense 880-04 Novi Sad Muzej Vojvodine 2019 880-05 Petrovaradin Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture 2019 287 Seiten Illustrationen, Karten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier 880-06 Posebna izdanja / Muzej Vojvodine 34 Tiraž 500. - Literaturverzeichnis Seite 286-287 Text serbisch. - Französische und ungarische Zusammenfassung: Bač archéologie. Bács archeológia Kyrillisch Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 gnd rswk-swf Funde (DE-588)4071507-3 gnd rswk-swf Bač (DE-588)4080288-7 gnd rswk-swf Serbien (DE-2581)TH000011926 gbd Ausgrabungen (DE-2581)TH000008164 gbd Bač (DE-588)4080288-7 g Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 s Funde (DE-588)4071507-3 s DE-604 Muzej Vojvodine Posebna izdanja 34 (DE-604)BV023114115 34 Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Станојев, Небојша ut 245-02/(N Бач археологија = Παγάτζιον : αρχαιολογία Небојша Станојев 246-03/(S Παγάτζιον 264-04/(N Нови Сад Музеј Војводине 2019 264-05/(N Петроварадин Покрајински завод за заштиту споменика културе 2019 490-06/(N Посебна издања / Музеј Војводине |
spellingShingle | Stanojev, Nebojša Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 gnd Funde (DE-588)4071507-3 gnd |
subject_GND | (DE-588)4181216-5 (DE-588)4071507-3 (DE-588)4080288-7 |
title | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia |
title_alt | Bač archéologie Bács archeológia Pagatzion Castrum Bachiense |
title_auth | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia |
title_exact_search | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia |
title_exact_search_txtP | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia |
title_full | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia Nebojša Stanojev |
title_fullStr | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia Nebojša Stanojev |
title_full_unstemmed | Bač arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia Nebojša Stanojev |
title_short | Bač |
title_sort | bac arheologija pagatzion archaiologia castrum bachiense archaeologia |
title_sub | arheologija = Pagatzion : archaiología = Castrum Bachiense : archaeologia |
topic | Siedlungsarchäologie (DE-588)4181216-5 gnd Funde (DE-588)4071507-3 gnd |
topic_facet | Siedlungsarchäologie Funde Bač |
url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032407492&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
volume_link | (DE-604)BV023114115 |
work_keys_str_mv | AT stanojevnebojsa bacarheologijapagatzionarchaiologiacastrumbachiensearchaeologia AT stanojevnebojsa bacarcheologie AT stanojevnebojsa bacsarcheologia AT stanojevnebojsa pagatzion AT stanojevnebojsa castrumbachiense |