Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka:
Српске манастирске библиотеке до краја XVIII века
Gespeichert in:
| 1. Verfasser: | |
|---|---|
| Format: | Buch |
| Veröffentlicht: |
Pančevo
Gradska biblioteka Pančevo
2019
|
| Schriftenreihe: | 24.8 cm x 22 cm
|
| Schlagworte: | |
| Online-Zugang: | Inhaltsverzeichnis Register // Personenregister Register // Sachregister Abstract Abstract Literaturverzeichnis |
| Beschreibung: | Tiraž 300 |
| Beschreibung: | 306 Seiten |
| ISBN: | 9788685131394 |
Internformat
MARC
| LEADER | 00000nam a2200000 c 4500 | ||
|---|---|---|---|
| 001 | BV046964158 | ||
| 003 | DE-604 | ||
| 005 | 20240826 | ||
| 007 | t | ||
| 008 | 201027s2019 yu |||| 00||| srp d | ||
| 020 | |a 9788685131394 |9 978-86-85131-39-4 | ||
| 035 | |a (OCoLC)1232510980 | ||
| 035 | |a (DE-599)KXP1698693400 | ||
| 040 | |a DE-604 |b ger |e rda | ||
| 041 | 0 | |a srp | |
| 044 | |a yu |c XA-RS | ||
| 049 | |a DE-12 | ||
| 084 | |a OST |q DE-12 |2 fid | ||
| 084 | |a 06.43 |2 bkl | ||
| 100 | 1 | |6 880-01 |a Vojnović, Žarko |d 1971- |e Verfasser |0 (DE-588)14228050X |4 aut | |
| 245 | 1 | 0 | |6 880-03 |a Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka |c Žarko Vojnović |
| 246 | 1 | 3 | |6 880-02 |a Serbian monastic libraries until the end of the 18th century |
| 246 | 1 | 3 | |a Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka |
| 264 | 1 | |6 880-04 |a Pančevo |b Gradska biblioteka Pančevo |c 2019 | |
| 300 | |a 306 Seiten | ||
| 336 | |b txt |2 rdacontent | ||
| 337 | |b n |2 rdamedia | ||
| 338 | |b nc |2 rdacarrier | ||
| 490 | 0 | |a 24.8 cm x 22 cm | |
| 500 | |a Tiraž 300 | ||
| 546 | |a Text serbisch | ||
| 546 | |a Text überwiegend serbisch. - Zusammenfassungen in englischer und russischer Sprache: Serbian monastic libraries until the end of the 18th century. Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka | ||
| 546 | |b In kyrillischer Schrift | ||
| 648 | 7 | |a Geschichte Anfänge-1800 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 650 | 4 | |a Monastic libraries / Serbia / History | |
| 650 | 4 | |a Manuscripts, Serbian / History | |
| 650 | 0 | 7 | |a Klosterbibliothek |0 (DE-588)4164242-9 |2 gnd |9 rswk-swf |
| 651 | 7 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |2 gnd |9 rswk-swf | |
| 689 | 0 | 0 | |a Serbien |0 (DE-588)4054598-2 |D g |
| 689 | 0 | 1 | |a Klosterbibliothek |0 (DE-588)4164242-9 |D s |
| 689 | 0 | 2 | |a Geschichte Anfänge-1800 |A z |
| 689 | 0 | |5 DE-604 | |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Inhaltsverzeichnis |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Personenregister |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Register // Sachregister |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Abstract |
| 856 | 4 | 2 | |m Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment |q application/pdf |u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000011&line_number=0006&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |3 Literaturverzeichnis |
| 880 | 1 | |6 100-01/(N |a Војновић, Жарко |a ut | |
| 880 | 1 | 3 | |6 246-02/(N |a Сербские монастырские библиотеки до конца XVIII века |
| 880 | 1 | 0 | |6 245-03/(N |a Српске манастирске библиотеке до краја XVIII века |c Жарко Војновић |
| 880 | 1 | |6 264-04/(N |a Панчево |b Градска библиотека Панчево |c 2019 | |
| 940 | 1 | |f sla | |
| 940 | 1 | |n oe | |
| 940 | 1 | |q BSB_NED_20201027 | |
| 942 | 1 | 1 | |c 020 |e 22/bsb |f 09024 |g 4971 |
| 942 | 1 | 1 | |c 020 |e 22/bsb |f 0903 |g 4971 |
| 943 | 1 | |a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032372459 | |
Datensatz im Suchindex
| _version_ | 1808497313978515456 |
|---|---|
| adam_text |
САДРЖАЈ Увод Манастирске библиотеке код Срба ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА Улога манастира у српској култури Појам и значај српске манастирске библиотеке Развојни лук манастирских библиотека Светогорске библиотеке као извор и узор Од старих панагирика до Сербске историје г. Рајича Образование у манастирима КЛАСИФИКАЦИЈА КЕЬИГА У МАНАСТИРСКИМ БИБЛИОТЕКАМА Структура манастирских библиотека Рукописна књига Рана српска штампана књига Нововековна рускословенска књига Нова српска књига Страна штампана књига ФоРМИРАЊЕ, ОБНАВЉАЊЕ И ПОПУЊАВАЊЕ МАНАСТИРСКИХ БИБЛИОТЕКА Материјални фактор у опремању библиотека Начини формирања, обнављања и попуњавања манастирских библиотека Ктиторско-приложнички дарови Наменско писање/преписивање Куповина Поправка књига Наслеђивање Принудне миграције манастирских библиотека
Манастирско библиотекарство Смештај књига Административни статус књиге у оквиру манастирске библиотеке Бележење манастирских библиотека Протокаталогизација Манастирски библиотекар? Однос манастирске библиотеке са спољашњим светом Руски 155 156 161 167 179 193 196 утицај на српске манастирске библиотеке Односи манастира са Русијом Никонова реформа и српске везе Русификација и покушаји нормирања Административно установљење норматива Преображај српских манастирских библиотека ЛИЧНЕ МОНАШКЕ БИБЛИОТЕКЕ 209 222 228 235 241 247 Прилози Личне библиотеке фрушкогорских монаха 1753.године Библиотеке фрушкогорских манастира1753. године 271 278 Извори и литература 283 Регистри Именски регистар Регистар манастира 294 299 Сажетак Summary Резюме 301 303 305 Белешка о аутору 307
ИМЕНСКИ РЕГИСТАР Авакум, беочински монах 252 Авакум (Ковачевић) 92, 127 Авакум (Миланковић) 96,97 Аверкије, хиландарски монах 33 Аврамије, охридски архиепископ 204 Адријан, руски патријарх 227, 238 Акакије, хоповски монах 134 Александар „Рус“ 127 Алексеј, хоповски монах 252 Амвросије (Јанковић) 97
Антоније, бањски монах 141 Антоније, карејски монах 169 Антоније, монах 94 Антоније (Радзивиловски) 42, 226 Арсеније, бешеновски монах 258 Арсеније, великореметски монах 267 Арсеније, дечански монах 115 Арсеније, ораховички монах 126 Арсеније III Црнојевић, пећки патријарх 65, 73, 105, 143, 151, 229
Арсеније IV Јовановић, пећки патријарх 116, 139,146 Арсеније (Радивојевић), пакрачки епископ 189, 257 Арсеније Сремац, 140 Арсеније (Суханов) 197, 222-224, 237 Арсеније (Теофановић), костајнички епископ 51, 202, 203 Атанасије, монах 99, 252 Атанасије, великореметски монах 127 Атанасије, војловички
монах 149 Атанасиje, ковиљски монах 126-129 Атанасије, милешевски монах 216 Атанасије Велики 30 Атанасије (Величковић) 97,101 Атанасије (Исаијевић) 258, 261 Баранович, Лазар в. Лазар (Баранович) Баронио, Чезаре 43, 92, 200 Бенедикт Нурсијски 46 Бесаровић, Новак 150 Богдановић, Димитрије 11, 23, 29,
112, 119, 159 Божић, Пантелејмон 209, 211 Болеслав, писар 117 Бошков, Мирјана 110 Брајчетић, Вукашин 94 Валаам (Јасински) 218 Валис, гроф 172, 178 294 Варлам, градачки монах 115 Василије, бођански монах 141 Василије, винчански монах 117 Василије, грабовачки монах 51 Василије, лепавински монах
103,104 Василије, милешевски монах 99 Василије, фенечки монах 54,55 Василије (Димитријевић), будимски
епископ 258 Василије (Недељковић) 124, 206, 258 Василијевич, Козма 102 Викентије (Јовановић), београдско-карловачки митрополит 49, 106,158,170,171,185,186, 194, 221, 229 239, 242-244, 250-252, 254, 256, 259, 261 Викентије (Јовановић Видак), карловачки митрополит 106, 173, 177, 179, 257, 263
Викентије (Љуштина) 11, 53, 178, 217 Викентије (Поповић), вршачки епископ 206, 259, 261 Викентије (Поповић), карловачки митрополит 105,141, 145 Викентије (Стефановић) 232, 237 Викентије (Ракић) 11, 41, 179 Виктор, војловички монах 142 Виктор, хиландарски монах 196 Висарион, монах 97 Висарион,
косијеревски монах 126 Висарион, рашки епископ 118 Висарион, херцеговачки епископ 113 Висарион, цетињски митрополит 150 Висарион (Марковић) 258, 261 Висарион (Павловић), бачки епископ 96,166, 229, 258 Владислав, писар 100 Владиславић, Сава 43, 139 Вранеш, Т урађ 119 Вуковић, Божидар 99,118,178
Гаврил, бршљаначки монах 219 Гаврил, милешевски монах 100 Гаврил, хиландарски монах 32 Гаврил (Рајић), пећки патријарх 224, 225 Гаврил Тројичанин 81 Гедеон (Криновски) 42 Генадије (Димовић), горњокарловачки епископ 53 Георгије, бешеновски монах 103 Георгије, сегедински митрополит 96 Георгије, учитељ
54 Георгије Амартол 122
Георгије Мосхополит 135 Георгије (Петровић) 257 Георгијевић, Јован в. Јован (Георгијевић) Герасим, грабовачки монах 215 Герасим, пећки патријарх 116 Герасим, хиландарски монах 133,198 Герман, монах из Костура 204 Гизељ, Инокентије в. Инокентије (Гизељ) Гољатовски, Јоаникије в. Јоаникије (Гољатовски)
Грбић, Манојло 14 Григорије, беочински монах 218 Григорије, монах из Светог Пантелејмона 115 Григорије, митрополит 144 Григорије, рашки епископ 65, 94 Григорије, хиландарски монах 33, 34, ИЗ Григорије Богослов ЗО, 42, 248 Григорије Нисијски ЗО Грујић, Никанор в. Никанор (Грујић) Грујић, Радослав 11
Давид, писар 34 Дамаскин Хиландарац 222, 223 Дамјан, пећки монах 116 Данило, крушедолски монах 130 Данило II, архиепископ 65, 86,118 Данило (Петровић), цетињски митрополит 199, 219 Данило (Исаковић) 138 Данило (Јакшић), горњокарловачки єпископ 92, 221 Данило Крпац 33 Денић, Чедомир 11 Димитрије
Ростовски 42 Димитрије (Крестић) 13 Димитријевић, Стеван 10 Димитријевић Секереш, Атанасије 52, 212 Димовић, Генадије в. Генадије (Димовић) Дионисије, монах 126, 252 Дионисије, пећки монах 163 Дионисије, хоповски монах 101 Дионисије (Новаковић), будимски епископ 172,175, 202, 229 Дмитар, писар 89
Доментијан 30, 136, 137, 166, 250 Доротеј, монах 97 Доротеј, хиландарски монах 134 Доситеј, јерусалимски патријарх 226 Доситеј, милешевски монах 144 Драгоман, писар 117 Душан, цар 33,140 Дорђевић, Јован в. Јован (Георгијевић) Ђурађ, сланкаменски свештеник 91, 95 ђурађ Бранковић, деспот 34, 66, 133
Евстратије, дечански монах 119,159 Епистимија, јазачка монахиња 55 Живковић, Кирило в. Кирил (Живковић)
Захарија, монах из Свете Тројице пљеваљске 150 Захарија, хиландарски монах 121 Захарија (Миливојевић) 262, 263 Златоуст в. Јован Златоуст Змајевић, Андрија 211 Зонара в. Јован Зонара Иво Кнежевић 150 Игњатије, војловички монах 135 Игњатије „Москов“ 129, 252 Инок из Далше 34 Инокентије (Гизељ) 42,
218 Иринеј (Радић) 143, 217 Исаија, ариљски митрополит 152 Исаија, монах из Светог Пантелејмона 115 Исаија (Копински) 38 Исаија (Новаковић) 139 Исаија (Стефановић) 138, 139, 252 Исаковић, Исак 95 Јаворски, Стефан в. Стефан (Јаворски) Јаков, монах из Светих Архангела 115 Јаков, пећки архиепископ 117
Јаков, серски митрополит 90 Јакшић, Данило в. Данило (Јакшић) Јанковић, Димитрије 126, 130 Јанковић, Емануил 41 Јанковић, Јефрем в. Јефрем (Јанковић) Јевсевије, монах из Свете Ане 35 Јеген паша, 140 Јелена Анжујска 118 Јелисавета Петровна, руска царица 219 Јефимија, монахиња 150 Јефрем Сиријски 30,
37, 42, 248 Јефрем (Јанковић), мохачки епископ 126, 130 Јоаким, руски патријарх 226, 227, 238 Јоаким (Ђаковић) 219 Јоаникије, бешеновски монах 205 Јоаникије (Владисављевић), темишварски епископ 254, 255 Јоаникије (Гољатовски) 42, 226 Јоаникије (Милковић) 11,178 Јоасаф, монах 97 Јоасаф, манасијски
монах 255 295
Јоасаф (Кроковски) 130 Јован Бранковић, деспот 177 Јован (Георгијевић), каловачки митрополит 52, 99, 172, 176 Jo ван Дамаскин ЗО Јован Златоуст ЗО, 33, 34, 41, 42, 147, 187, 248 Јован Зонара 34 Јован (Јовановић), бачки єпископ 264-266 Јован (Кантул), пећки патријарх 139 Јован Лествичник 30 Јован
Оливер 86 Јован (Рајић) 21, 41, 51, 55, 138,159, 212, 240, 262, 264 Јовановић, Викентије в. Викентије (Јовановић) Јовановић, Илија 151 Јовановић Видак, Викентије в. Викентије (Јовановић Видак) Јовановић, Софроније в. Софроније (Јовановић) Јозеф II, хабзбуршки цар 212, 213 Јосиф, монах 132 Јосиф
флавије 33 Јулинац, Павле 41 Јустинијан, цар 46 Карацић, Вук 12 Киријак Рачанин 249 Кирил, беочински монах 102 Кирил, кувеҗдински монах 57 Кирил Александријски 42, 248 Кирил (Живковић), пакрачки епископ 41,106, 263, 267 Кирил (Јовановић) 127 Кирил (Староврецки Транквилион) 42, 226 Козачински,
Емануил 258 Козма, хиландарски монах 196 Колонић, Леополд 73 Константин Студенички 139 Копински, Исаија в. Исаија (Копински) Костић, Мита 234, 244 Крестић, Димитрије в. Димитрије (Крестић) Криновски, Гедеон в. Гедеон (Криновски) Кукушкина, Маргарита Владимировна 60 Курцбек, Јозеф 40, 212, 222, 266
Лаврентије (Јовановић) 240 Лазар (Баранович) 42, 226 Лазар Хребељановић 143 Левшин, Платон в. Платон (Левшин) Леополод I, хабзбуршки цар 137 Лихуд, браћа 226 Лонгин, карејски монах 132 Лукијан (Мушицки), горњокарловачки епископ 11 296 Љубавићи, браћа 99 Љуштина, Викентије в. Викентије (Љуштина)
Магарашевић, Георгије 12 Макарије, антиохијски патријарх 224 Макарије, монах 99 Макарије (Булгаков) 225 Макарије
(Соколовић), пећки патријарх 163 Макарије, хиландарски монах 99,121,196 Максим, пећки патријарх 94 Максим, цетињски монах 249 Максим (Бранковић), београдски архиепископ 139 Максим (Гавриловић), мохачки епископ 254, 255 Максим (Несторовић), вршачки епископ 220, 221 Максим (Ратковић) 145, 230-232,
244, 255 Малетић, Христофор 103 Марија Терезија, хабзбуршка царица 212 Марко, охридски архиепископ 89 Марковић, Јоаким 127,130, 198 Марковић, Јован 98 Марсиљи, Луиђи фердинандо 106 Матеј, заступски монах 119 Матија Властар 89 Медаковић, Дејан 11, 77 Медведев, Силвестар в. Силвестар (Медведев)
Месаровић, Андреј 135 Микашиновић, Михайло 92, 222 Милковић, Јоаникије в. Јоаникије (Милковић) Милорадовић, Гаврило 97, 101 Милутин в. Стефан Милутин Михаил, монах 122 Михаил, карејски монах 99,121 Михаил, кратовски митрополит 224 Михаил, монах из Свете Ане 33 Михаил, раванички монах 137 Михаил,
раковички монах 146 Михаил, рашки епископ 117 Михаил, темишварски епископ 218 Могила, Петар в. Петар (Могила) Мојсије, раковачки монах 132 Мојсије, хоповски монах 263 Мојсије (Ковачпевић) 262 Мојсије (Петровић), београдско-карловачки митрополит 49, 74, 147, 170, 171, 175, 229-234, 240 Мојсије
(Путник), карловачки митрополит 55, 96, 222, 257, 263, 264 Мојсије (Рајовић), пећки патријарх 14 Мојсије (Стефановић) 217, 220 Мошин, Владимир 23 Мушицки, Лукијан в. Лукијан (Мушицки)
Нектарије, монах 97 Нектарије, милешевски монах 122 Ненадовић, Арсеније 102 Ненадовић, Павле в. Павле (Ненадовић) Неофит, митрополит 141, 220 Неофит, сланачки монах 145 Нестор, хиландарски монах 97 Никанор, хиландарски монах 87,169,179,186 Никанор (Грујић), пакрачки епископ 13 Никанор (Јовановић)
257 Никанор (Париводић) 139, 266 Никифор, монах 119 Никифор (Радосављевић) 202, 259 Никодим, бешеновски монах 204 Никодим, пећки архиепископ 115,116 Никодим, пећки патријарх 33 Никола Стањевић 98 Николај, студенички монах 132 Николај (Михајловић) 257 Никољски, Николај Константинович 61, 62, 63,192
Никон, руски патријарх 35,197, 222-226, 234, 238 Никон Црногорац 65, 87 Новаковић, Стефан 40, 74 Обрадовић, Доситеј 13, 124, 206, 262 Орбин, Мавро 43 Орест, монах 97 Орфелин, Захарија 21, 41, 50, 81, 212 Остојић, Тихомир 101, 250 Павле, монах из Светих Архангела 115 Павле (Ненадовић), карловачки
митрополит 38,41, 4951, 54, 55, 117, 123, 171, 195, 202, 203, 206, 212, 232, 236, 240, 242, 250, 251, 255-257 Павловић, Висарион в. Висарион (Павловић) Пајсије, винчански монах 99, 254 Пајсије, врднички монах 138 Пајсије Јањевац, пећки патријарх 133,151,162,163 Панарет, хиландарски монах 32
Пантелејмон (Хранисављевић) 56 Партеније, војловички монах 126 Партеније (Оклобџија) 101 Партеније, епископ 139 Пахомије, беочински монах 102 Пахомије, крушедолски монах 50 Пахомије Велики 45 Пахомије (Кнежевић), арадски епископ 177 Пахомије Србин 35 Пахомије (Станојевић) 259, 262 Пејо, свештеник
201 Петар Велики, руски цар 43, 49,142, 227, 229, 234, 238 Петар (Могила) 38, 42, 218, 226 Петар (Петровић) 21
Петковић, Сава 61 Петров, Стојан 139 Петровић, Мојсије в. Мојсије (Петровић) Петровић, Петар в. Петар (Петровић) Платон (Левшин) 53 Поликарпов, фјодор 43 Полоцки, Симеон в. Симеон (Полоцки) Поповић, Викентије в. Викентије (Поповић) Поповић, Григорије 207 Поповић, Јован 95 Поповић, Крета 202 Поповић,
Петар 139 Прокопович, Теофан в. Теофан (Прокопович) Пролимлековић, Нешко 134 Прохор, хиландарски монах 169,179 Прохор, рачански монах 121 Путник, Мојсије в. Мојсије (Путник) Пуфендорф, Самуел 43 Равула, писар 89 Радека, Милан 78 Радзивиловски, Антоније в. Антоније (Радзивиловски) Радојевић, Стефан
96 Радојичић, Т)орђе Сп. 20 Радосав, свештеник 151 Радослав, велики војвода 86 Радослав, писар 121 Рајић, Јован в. Јован (Рајић) Рајковић, Петар 55 Рајовић, Мојсије в. Мојсије (Рајовић) Ракић, Викентије в. Викентије (Ракић) Ракоци, ференц II 142, 145, 148 Ратковић, Максим в. Максим (Ратковић)
Руварац, Димитрије 10,143 Рувим, цетињски митрополит 168 Сава, свети 25, ЗО, 45, 46, 47, 65, 85, 123,140, 194, 195, 249 Сава (Даниловић) 266 Сава Инок 48 Саватије, митрополит 34 Саватије, пећки монах 99 Сапунов, Борис Викторович 22, 23, 24 Силвестар, рашки епископ 201 Силвестар, скопски митрополит
96 Силвестар (Медведев) 226 Силвестар (Петровић), раковачки монах 252 Силвестар (Поповић) 257 Симеон, лишьански епископ 116 Симеон, хиландарски монах 87 297
Симеон (Матејевић) 266 Симеон (Полоцки) 42, 51, 226, 227, 248 Слуховски, Михаил Иванович 24 Смедеревац, Петар 135 Соларић, Павле 211 Софроније, врднички монах 54, 55 Софроније, грабовачки монах 54 Софроније, месићки монах 220 Софроније, пожениш митрополит 220 Софроније (Вујић) 127, 258 Софроније
(Димитријевић) 206, 207 Софроније (Јовановић), пакрачки епископ 106, 238, 251 Софроније (Раваничанин), арадски епископ 138 Софроније (Симоновић) 106 Софроније (Томашевић), бачки епископ 37, 255 Спиридон, милешевски монах 114 Стефан, дечански монах 48 Стефан, монах 252 Стефан, раванички монах 146
Стефан, хоповски монах 134 Стефан Дечански, српски крал 85,140 Стефан Лазаревић, деспот 33, 34, 66, 86 Стефан Метохијац, митрополит 229 Стефан Милутин, српски крал 86, 121 Стефан Немања 65, 107 Стефан Првовенчани, српски крал. 45 Стефан (Јаворски) 42 Стефан (Љубибратић), костајнички епископ 138
Стефан (Стратимировић), карловачки митрополит 11, 41, 138, 146, 147 Стефан Штиљановић 106, 207 Стефановић, Петар 222 Стојановић, Љубомир 10 Стојковић, Илија 207 Стокић Симончић, Гордана 12 Стратеман, Вилхелм 43 Стратимировић, Стефан в. Стефан (Стратимировић) Суворов, Максим 43,106, 229, 254, 256,
258 Судар, Андрија 92 Суханов, Арсеније в. Арсеније (Суханов) 298 Текелија, Сава 21 Теодор, пакрански монах 220 Теодор Граматик 136 Теодор (Милутиновић)261 Теодор Студит 193 Теодосије, монах 99 Теодосије (Сафонович) 226 Теодосије Хиландарац 30 Теодосиу, Димитриос 266 Теофан, београдски митрополит
215 Теофан, раковачки монах 219 Теофан (Марић) 263 Теофан (Петровић) 266 Теофан (Прокопович) 42, 49, 234, 262
Теофановић, Арсеније в. Арсеније (Теофановић) Теофил (Алексић) 205, 221, 240, 264 Теофилакт Охридски 92 Тимотеј, хиландарски монах 34 Томашевић, Софроније в. Софроније (Томашевић) Томић, Никола 103,104 Филимон (Дамјановић) 258 Филип, раковачки монах 132 флоровски, Георгије 236 Хајдаревић, Живко 139 Харалампије (Мамула) 101 Христофор Рачанин 121 Црногорац, Живан 132 Црнојевић, Арсеније III в. Арсеније III Црнојевић Црнојевић, Тђурђе 99, 113 Чарнојевић, Арсеније III в. Арсеније III Црнојевић Џефаровић, Христифор 50 Штиљановић, Стефан в. Стефан Штиљановић
РЕГИСТАР МАНАСТИРА Бања 242 Бањска 94, 140,141 Бездин 44,144, 160, 190,191 Беочин 12, 57, 93, 95, 102, 143, 144, 145, 166, 177, 201, 217, 242, 243, 256, 264 Бешеново 57, 98, 103,141, 146, 177, 191, 205, 240, 242, 243, 256, 258 Благовештење 148 Бођани 12, 142, 147, 148, 200, 201, 205 Брадача 151
Бршљанац 152, 219 Вранштица 151 Брањина 65 Велика Лавра 33 Велика Ремета 52, 56,106,123, 127, 129,130, 132, 146, 176, 206, 242, 244, 256 Винча 54, 99, 117, 144, 145, 169, 181, 232, 239, 244, 254 Витовница 146, 244, 255 Војловица 11, 29, 93, 116, 117, 126, 135, 142, 144, 149, 150, 158, 177, 178, 182,
188, 251, 266 Вољавча 147,151 Вранова Глава 148 Врдник (Раваница) 44, 54, 56,127,144, 145, 146, 148, 177, 191, 200, 202, 204, 205, 219, 240, 242, 243, 252, 256, 258 Гомирје 101, 144, 191,199, 201, 205 Горњак 244 Грабовац 44, 51, 54, 124, 144, 145,148, 152, 189, 190, 192, 202, 203, 215 Градац
115,118,119 Грачаница 15,116,141,159, 162 Гргетег 36-41, 56, 105, 106, 160, 240, 244, 256, 263 Григоријат 148 Дечани 28, 47, 48, 85, 106, 115, 140, 159, 201 Дивша 116, 117, 244, 256 Драговић 144, 148, 215 Дреновац 219 Дуљево 199 Житомислић 94, 139 ЖичаЗӀ, 140, 151 Завала 97, 198 Заступ 119,152
Златица 11, 178 Јазак 56,147,177, 191, 244, 256 Јовање 152 Каленић 99, 146 Ковиљ 12, 93, 126, 128, 159, 169, 178, 205, 251 Комоговина 94, 95, 134, 138, 152, 219 Конча 98 Косијерево 126 Крка 48,142 Крушедол 44, 56, 90, 95, 97, 98, 99, 123, 127, 130, 139, 143, 148, 159, 160, 166, 173, 176, 191, 199,
200, 202, 204, 207, 216, 218, 242, 244, 256, 257, 259, 262 Кувеждин 13, 44, 57, 116, 117, 123, 127, 144, 145, 146,
169, 177, 240, 242, 243, 256 Куманица151 Лепавина 92, 98, 101, 103, 147, 152, 201, 205, 218, 219 Лесново 86 Лешак 152 Лешје 33 Липље 144,147 Мала Ремета 57, 144, 201 Манасија 140, 145, 147, 244, 255 Марча 92, 93, 127, 130, 152, 201 Месић 11,153, 178, 217 Милешева 15, 31, 97, 99, 106,112, 114, 122, 142, 144, 147, 216 Мили 151 Морача 96 Мркшина црква 15 Никољац 151, 169 Никоље 152 Обеда 103, 244, 256 Ораховица 97, 102, 104, 126, 130, 137, 142, 144, 147, 188, 192, 199, 200 Орешковица 148 Пакра 144, 147, 201, 219 Папраћа 97 Партош 44, 152, 177, 199 Петковица 96, 205, 244, 256 Пећка Патријаршија 14, 31, 47, 86, 115,140,150, 151, 163 Пива 34, 99, 201 Прасквица 242 299
Привина Глава 44, 56, 133,137,158, 169, 177,199, 200, 244, 256 Раваница 137, 138, 142, 143, 145, 244, 255 Равна Река 151,169 Радешино 86 Раковац 56, 96, 97, 132,139, 142, 177, 210, 219, 242, 244, 252, 256, 257 Раковица 146 Рача 97, 111, 142, 143,144 Рмањ 147, 152 Рујан 15 Рукумија 232, 244, 254
Савина 145, 242 Света Ана (светогорски скит) 33, 35 Света Ана (Славонија) 144 Света Богородица 148 Света Катарина 90 Света Тројица 148, 150, 205 Свети Апостоли 117 Свети Архангели 33, 115, 140, 152 Свети Георгије 152 Свети Никола 152 Свети Павле 33, 34, 35, 197, 224 Свети Пантелејмон 115 Сенђурађ
152,177 Сланци 144, 145, 146 Смедеревски манастир 148 Средиште 44, 153 Српски Ковин 139, 152, 192, 242 Стари Јазак 55, 256 Студеница 28, 31, 34, 85, 117, 132, 165, 205, 216, 249 Студион 46 Стушье 144, 147 300 Тврдош 113, 139, 145, 148 Тројице 152 Туман 244, 255 Убожац 163 Увац 95 Фенек И, 44, 54,
56, 147, 152, 179, 205, 232, 244, 256 Хиландар 27, 28, 29, 31-35, 43,47, 77, 85, 91, 94, 95, 97100, 102, 106, ПО, 111, 121, 122, 123,128, 132, 133, 134, 139, 159, 164, 167, 168, 179, 196, 197, 198, 199, 204, 215, 224 Карејска испосница 86, 99,121,169, 201 Пирг вазнесења 86 Света Три Jepapxa 169
Спасова вода 87, 136, 169, 179, 180 Ходош 65,177,181 Хопово 35, 44, 56, 97, 106, 124, 132, 134, 141, 142, 143, 146, 151, 177, 183, 189, 191, 199, 202, 204, 206, 216, 217, 220, 242, 244, 256 Цетиње 168 Шемљуг 159 Шишатовац 56,143, 145,148,177, 200, 206, 207, 242, 244, 256 Шудикова 99,151
Serbian Monastic Libraries until the End of the 18th Century Summary The history of Serbian books is most closely related to the monasteries. Their libraries are a natural habitat of old Serbian books, whose life cannot be properly understood outside of this context. Since the monasteries are also the central points of medieval national culture, monastic book collections represent a very important segment of the cultural history of the nation. Following its course, and in accordance with the general history, the history of Serbian monastic libraries can be divided into different periods: the period before the Nemanjić dynasty, the period during the Nemanjić dynasty, the time of the Ottoman occupation and the 18th century period. The existence of a library is essential for the existence of a monastery, because it is a condition for carrying out regular worship. Therefore, a significant part of monastic activities is related to books, whereby their collections are necessarily going through the stages of formation, filling and renewal, from several sources, such as the gifts of founders and contributors, purchasing, copying for a specific purpose, book repair, and inheritance. As a special manifestation of the fate of libraries, in this context it is possible to highlight the forced migration of books and libraries. Due to the enormous cost, libraries were formed mostly by the activities of the founders themselves, who were the only ones able to set aside enough money for that purpose. Later, libraries were regularly being filled with the gifts of pious Christians, and the
monasteries were sometimes able to acquire books with their own means. Numerous notes written in the books themselves testify about all these activities and events, as historical sources of the first order. This natural development of libraries implies their quantitative advancement from the liturgical minimum (slightly more than twenty obligatory books) to probably a few hundred, perhaps more, codices in large and rich monasteries. This process, as shown in Serbian history, is inevitably followed by decay in the time of wars, when entire libraries disappeared without a trace, to be restored afterwards with great difficulty though. As organisms with centuries of continuity, monasteries have undergone many changes. These changes are also reflected in their libraries, which clearly outline the history of the book. It certainly begins with the handwritten book as the basis, and, to this day, one of the main supports of the national cultural identity. The handwritten book is chronologically followed by the early printed book. In the 17th century, Russian books slowly began to arrive in Serbian monasteries, to become prevalent in the 18th century. In this period, the territory of the Metropolitanate of Karlovci is distinguished by the penetration of new Serbian books which begin to be issued again in 1726, as well as of foreign, non-Orthodox books, mainly German and Latin. The Hilandar Monastery was the most respected of all Serbian monasteries therefore its library was probably the greatest, and certainly the best and most exemplary, among other things, due to the primary role
of Mount Athos, the Holy Mountain, in the Orthodox world. In addition to the fact that Serbian medieval literature evolved under the influence of the Holy Mountain, the Serbian book as a whole was also largely dependent on it. Mount Athos was not only a source of original creativity, but also a treasury of quality templates for copying, as well as a habitat of educated and trusted copyists, the fact especially used by despot Stefan. The Serbian Holy Mountain influence thus spread not only all over the Serbian regions, but also into Russia. This is due to the fact that the Holy Mountain, by being at the forefront of education, had a certain university role. The tradition of acquiring knowledge, related to the monasteries from the beginning of the establishment of the commune system (κοχνόβχον), was preserved among the Serbs, which turned out to be very important especially during the loss of an independent state, when monasteries were the only places where the education could be acquired. Since books were extremely important in this process, monastic libraries were the ones responsible for its development. It is also clear that their content and size were directly dependent on the educational level of the monks. A special phenomenon within monastic libraries is a personal monastic library, as the result of this tradition of education. There is not much evidence of personal monastic libraries in the Middle Ages, due to the lack of historical documents, but in the considerable part of the 18th century their development can be monitored: from rudimentary and poor collections
with several liturgical books, to respectable personal libraries, which are important primarily because the books were still extremely expensive. It is quite understandable that the size and quality of a personal 303
collection is directly related to the education and intellectual and spiritual needs of its owner. This phenomenon is extremely important due to the fact that personal libraries were most often being left to monasteries as inheritance which directly influenced the growth of the general monastic collections. The existence of monastic libraries was of great importance for the development of library practice. Considering the fact that they were true libraries, as can be seen from the criteria which are applicable to them, and similar to the contemporary ones (they are founded in accordance with certain program, they fulfil a specific purpose, they are formed in the light of clearly defined needs, they have their own funding, adequate storage and protection, administrative care, their users and the person in charge of them), it is quite clear that Serbian librarianship owes its roots to them. This is especially evident in some procedures such as the way of recording libraries and proto-cataloguing, which are especially developed in the 18th century within the administrative measures of the metropolitans of Karlovci, whereby monastic inventories are created as first-class historical documents, whose analysis can determine the development of libraries until the end of the 18th century. It is also possible to notice and describe the other types of library activities, as well as to establish their relationship with the professional practices of today. Particularly important were the traditional connections between Serbian monasteries and Russia, primarily Russian help in books,
which led to a true transformation of the contents of monastic libraries. The history of book disputes in Russia in the second half of the 17th century is especially significant due to the consequences it left on Serbian cultural circumstances. Initially, this process was spontaneous among the Serbs, but from the fourth decade of the 18th century, on the territory of the Metropolitanate of Karlovci there was a planned work on the normalization of monastic collections, ending with their Russification and excluding Serbian books from the liturgical use. This led to quantitative and qualitative changes, which were completed by the genre metamorphosis of the traditional composition of the collections. The appearance of monastic libraries has been greatly influenced by political and social circumstances, so their fate can be closely linked to the fate of the nation, which makes them a mirror of their time. Maintaining their traditional cultural role as the guardians of the most important achievements of the past times, they became the media of intellectual and cultural flows of the new age. In this way, Serbian national and religious identity has been actively preserved and developed, which makes monastic libraries particularly important. (превод Биљана Живановиһ) 304
Сербские монастырские библиотеки до конца XVIII века Резюме Начало истории сербской книги, а также ее важнейшая часть, самым тесным способом связаны с монастырями. Монастырские библиотеки, ֊ это естественное обиталище старой сербской книги, жизнь которой невозможно в полном объеме и правильно понять
за пределами этого контекста. Поскольку монастыри одновременно являются центрами национальной культуры средневековья, и сами монастырские книжные собрания представляют собою очень важную часть культурной истории народа. Согласно ей, а также в соответствии с общей историей, историю сербских
монастырских библиотек мы можем разделить на разные периоды: до Неманичей, при Неманичах, период Османской оккупации, и период 18 века. Существование библиотеки неразделимо связано с существованием монастырей, так как это и было условием для постоянного проведения богослужения. Именно поэтому
значительная часть деятельности монахов касается книг, причем их собрания обязательно проходят этапы формирования, пополнения и возобновления из нескольких источников, а именно дарения ктиторов, дарственные пожертвования, покупка, переписка по назначению, починка книг, получение в наследство, и как
отдельный перст судьбы библиотек, в этом смысле возможно подчеркнуть принудительное переселение книг и библиотек. Ввиду большой дороговизны, формирование библиотек чаще всего является результатом деятельности самих ктиторов. Только у них была возможность выделить достаточную сумму денег на такие
нужды, фонды библиотек впоследствии регулярно пополнялись пожертвованиями богобоязненных христиан, но и сами
монастыри временами смогли на свои средства приобретать книги. О таких действиях свидетельствуют многочисленные отметки на книгах, что является историческими источниками первого разряда. Такое естественное развитие библиотеки подразумевает ее рост, начиная с наличия богослужебного минимума
(обязательное наличие двадцати с небольшим книжных единиц) до, по всей вероятности, нескольких сотен книжных единиц, может и более, рукописных кодексов в более крупных и в более богатых монастырях. Как свидетельствует сербская история, этот процесс сменяла неизбежная гибель в период войн, причем
нередко имело место бесследное исчезновение целых библиотек, которые потом огромным трудом и усилиями восстанавливают. Как организмы с вековым существованием, и монастыри постоянно меняются, что отражается и на их библиотеки, которые этим точно описывают историю книги. Она во всяком случае
начинается с рукописной книги, как ее фундамента, и по сей день это одна из главных опор национального культурного отождествления. В хронологическом аспекте ее преемником является ранняя печатная книга, а начав уже с 17 века, в сербских монастырях стала появляться русская книга, которая уже в 18
веке преобладает. Характерным на территории Карловацской митрополии в этот период является прорыв новой сербской книги, которая снова начинает выходить с 1726 года. Наряду с этим появляются и иностранные, не православные, преимущественно немецкие и латинские книги. Из всех сербских монастырей, самым
большим уважением пользуется Хиландар, поэтому его библиотека вероятно была если не самой большой, но во всяком случае,
лучшей, образцовой, благодаря в том числе и роли Святой горы Афон в православном мире. Сербская книга целиком, в большой степени зависит от нее, несмотря на то, что средневековая литература у сербов развивалась в знаке Афона. Афон является не только источником оригинального творчества, но и
сокровищницей качественного основания для копирования в процессе переписки, и в то же время местом пребывания образованных и надежных переписчиков, что в особенности знал использовать деспот Стефан. Сербское афонское влияние таким путем распространялось не только по всем сербским краям, но и в
России. Этому способствует и тот факт, что Святая гора, имея первенство в образовании, играла и определенную роль университета. Речь идет о традиции получения знаний в монастырях с самого начала внедрения киновийской системы, сохранившейся и у сербов, что показалось очень важным, в особенности во
время утраты самостоятельного государства, когда монастыри были единственными местами для получения хоть небольшого образования. Поскольку при этом роль книги 305
очень важна, именно монастырские библиотеки имеют заслуги для его осуществления. Вполне понятно, что содержание и их величина непосредственно взаимосвязаны с образовательным уровнем монахов. Особое явление в рамках монастырских библиотек представляют собою личные монашеские библиотеки, являющиеся
именно плодом этой образовательной традиции. О их существовании в средневековье сохранилось немного свидетельств, но потом, в значительной части 18 века можно следить за их развитием, начиная с рудиментарной и бедной коллекции, с наличием всего нескольких богослужебных книг, и вплоть до
респектабельных личных библиотек, которые имеют важное значение, тем более, что книги все еще очень дороги. Само собою понятно, что в данном случае объем и качество личной коллекции напрямую связано с уровнем образования и интеллектуально-духовными потребностями монахов. Это явление имеет
исключительное значение и потому, что личные библиотеки чаще всего были унаследованы монастырями, что непосредственно оказывало положительное воздействие на увеличение общей монастырской коллекции. Существование монастырских библиотек имело огромное значение для развития библиотечного дела. Учитывая
тот факт, что речь идет о настоящих библиотеках, в чем можно убедиться на основании критериев, которые можно к ним применить, и которые очень близки с сегодняшними (они возникают согласно программе, выполняют определенное задание, формируются в свете точно определенных потребностей, имеют свое
финансирование, располагаются и хранятся в соответствующих условиях, организована соответствующая административная забота о них,
у них имеются пользователи и лицо, отвечающее за них), понятно, что сербское библиотечное дело свое начало ведет именно от них. Это видно в особенности в способах обозначения библиотек и в первичной каталогизации, что развивается в особенности в 18 веке в рамках административных мероприятий
карловацских митрополитов, в результате чего мы получаем монастырские инвентари, являющиеся историческими документами первого разряда. Анализом этих документов можно установить путь развития библиотек до конца 18 века. Возможно также увидеть и описать и другие виды библиотечной деятельности, и
возможно найти их взаимосвязь с сегодняшними профессиональными обычаями. Особую важность имели традиционные связи сербских монастырей с Россией, которая оказывала помощь в приобретении книг, что приводит к настоящему преобразованию содержания монастырских библиотек. Особое значение при этом имеет
история книжных споров в России во второй половине 17 века, потому что это соответствующими последствиями сказалось в сербской культурной жизни. Этот процесс у сербов имел в своем начале спонтанный ход, а потом на территории Карловацской митрополии, начиная с четвертого десятилетия 18 века,
начинается плановая работа по нормативному оформлению монастырских собраний, что заканчивается их русификацией и исключением сербской книги из пользования в литургическом назначении. Это привело к качественно-количественным изменениям, которые завершены жанровой метаморфозой традиционного состава
собраний. На внешний вид монастырских библиотек большое воздействие имели политические и общественные обстоятельства, и их
судьба тесно связана с судьбой народа, так что они являются зеркалом своего времени. Сохраняя свою традиционную культурную роль хранителя самых важных достижений предыдущих времен, они одновременно стали и средством интеллектуальных и культурных потоков нового времени. Таки путем активно сохранено и развито сербское национальное и религиозное отождествление, что монастырским библиотекам придает особое значение. (превод Бранко Палибрк)
ИЗВОРИ и ЛИТЕРАТУРА ИЗВОРИ Необјављени АСАНУК (Архив Српске академије наука и уметности, Сремски Карловци) фонд МП А фонд МП Б фонд Конзисторија Varia МСПЦ (Музеј Српске православне цркве) МСПЦ Гр. (Музеј Српске православне цркве, Збирка Радослава Грујића) АСПЕБ (Архив Српске православне епархије
будимске) АСПЕТ (Архив Српске православне епархије темишварске) АМХ (Архив манастира Хиландара) Објављени А. Г. „Извод из синодске расправе, односеће се на регулисање православних манастира - 23. септ. 1774“. Српски Сион бр.2 (1905): 49-50. А. Г. „Радња Архијерејског синода 1776“. Српски Сион бр.9
(1904): 250-253; Српски Сион бр.13 (1904): 357-360. Anottated Justinian code. Novel 133: http://www.uwyo.edu/lawlib/bIume-justinian/ajc-edition-2/noveIs/121-140/ novel%20133_replacement.pdf (приступ 16. 4. 2017). Архивъ юїо-западной Россіи, 1,5, Акты, относящиеся къ делу о подчинении Кіевской
митрополіи Московскому патріархату (1620-16941). Кијев: въ Губернской типографіи, 1872. Библиотека Саве Текелије. Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1997. Byzantine monastic foundation documents, 1. Washington: Dumbarton Oaks Research library and collections, 2000. Богдановић, Лазар. „Монашка
правила владике пакрачко-славонског и осечкопољског Софронија Јовановића“. Духовна стража бр. 3 (1931): 196-206. Валрабенштајн, Јован. Илирска дворска канцеларија - Беч (IUyrische Hofkanzlei - Wien) : аналитички инвентар, XII. Нови Сад: Архив Војводине, 1996. Витковић, Гаврило. Споменици из
будимскоі и пештанскої архива од log. 1728-1748, 2. Београд: Државна штампарија, 1873. Војновић, Жарко. „Библиотека
манастира Бездина према инвентару из 1783. године“. Темишварски зборник бр. 10(2018): 95-115. Гавриловић, Славко. „Пет докумената о манастиру Ковину из XVIII века“. Сентандрејски зборник бр. 4 (2015): 73-81. Грујић, Радослав. Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австрщскоі. Нови Сад: Матица српска, 1906. Грујић, Радослав. „Писма пећских патријараха из другог и трећег деценија ХѴІІІ-тог века“. Споменик СКА бр. 51 (1913): 105-134. Грујић, Радослав. „Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације : (1718-1739)“. Споменик СКА бр. 52 (1914): 84-208. 283
Денић, Чедомир. „Лицитација библиотеке Викентија Видака 1780. године“. Библиотекарски Юдишшак Војводине бр. 11-12 (1973): 48-52. Деяние Московскою собора, бывшею в царских палатах в лето от создания мира 7162, от воплощения же Боїа Слова 1654. Москва: Синодальная типография, 1887. Димитријевић,
Стеван. „Грађа за српску историју из руских архива и библиотека“. Споменик СКА бр. 53 (1922). Димитријевић, Стеван. .Документи који се тичу односа између српске цркве и Pycuje у XVI веку”. Споменик Српске краљевске академије, 39 (1903). Духовный реыаментъ. Санктпетербург: б. и., 1721. Животи краљева
и архиепископа српских. Загреб: С. Галац, 1866. „Извидјеније манастира Шемљуга комисионално в соборје 1775.” Духовна стража бр. 4 (1931): 280-281. Издавани, штампари, преписивачи. Цетшье: Обод, 1996. Каптерев, Николай Фёдорович. „Ахридские архиепископы и подчиненые им иерархи разних кафедр,
являвшиеся в Москву за милостынею в XVI, XVII и в начале XVIII столетия“. Прибавления к изданию творений святых отцов в русском переводе бр. 41 (1888): 105-152. Каптерев, Николай Фёдорович. „Пріѣздъ въ Москву за милостинею сербскихъ іерарховъ разныхъ ка-ѳ-едръ и настоятелей разныхъ сербскихъ
монастырей въ XVI, XVII и въ началѣ XVIII столѣтій.“ Прибавления к изданию творений святых отцов в русском переводе бр. 48 (1891): 461-576. Красић, Владимир. „Манастир Грабовац у будимској епархији“. Летопис Матице српске бр. 127 (1881): 58-79. Магарашевић, Георгије. „Монастырь Беочинъ у фрушкой
гори“. Летопис Матице српске бр. 4 (1828): 1-18. Матија Властар. Синтаіма. Београд: САНУ, 2013. Miklošič, Franc, prir.,
Monumenta serbica. Viennae: G. Braumüller, 1858. Miklošič, Franc. „Izvještaj od god. 1772 o manastirih na Fruškoj gori u Sriemu, podastrt kr. dalm.-hrv.-slav. namjestničkomu vieču“. Starine JAZU br. 8 (1876): 2-19. Милојевић, Милош, прир. Дечанске хрисовуље. Београд: Државна штампарија, 1880.
Мирковић, Лазар. „Записи из манастира Мале Ремете“. Гласник Историскої друштва у Новом Саду књ. З (1930): 460-463. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 1. Нови Сад: Матица српска, 1993. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 2. Нови Сад: Матица српска,
1995. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 3. Нови Сад: Матица српска, 1996. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 4. Нови Сад: Матица српска, 2000. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 5. Нови Сад: Матица српска, 2001.
Москва-Србија, Беоїрад-Русща, 1. Београд : Архив Србије ; Москва : Главное архивное управление города Москвы, 2013. Мошин, Владимир. „Рукописи Пећке патријаршије“. Старине Косова и Метохије кн . 4-5 (1971). Mošin, Vladimir i Radeka, Milan. „Ćirilski rukopisi u Sjevernoj Dalmaciji“. Starine JAZU br.
48 (1958): 189-215. „Наставление митрополита Павла Ненадовића фрушкогорским настојатељима о владању при долазу цара Јосифа II. у манастир“. Српски Сион бр. 23 (1905): 680-682. Новаковић, Стојан. „Прилози к историји српске књижевности“. Гласник Друштва српске словесности бр. 25 (1869): 233-302.
Новаковић, Стојан, прир. Законски споменици српских држава средѣеіа века. Београд : СКА, 1912. Обрадовић, Доситеј.
Животъ и приключенія. Београд: Гпигорије Возаревић, 1833. Остенъ : памятникъ русской духовной письменности XVII вѣка. Казань: Университетская типография, 1865. Patrologiae cursus completus, Series graeca, 99. Accurante J. P. Migne. Paris: Garnier fratres, 1903. Patrologiae cursus completus, Series latina, 23. Accurante J. P Migne. Paris: Garnier fratres, 1883. 284
Петковић, Сава. „Манастир Крушедол од 1754.-1774. год“. Сриски Сион бр. 6 (1906): 166-169; Сриски Сион бр. 7 (1906): 203-205. Петковић, Сава. Опис рукописа манастира Крушедола, Сремски Карловци: Монашко удружење православне српске Митрополије карловачке, 1914. Петров, Милан. „Прилог историји српских
библиотека у XVIII веку“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор бр. 1-2 (1969): 95-106. Петровић, Миодраг и Љубица Штављанин Тјорђевић, прир. и прев., Законоправило Светоіа Саве. Београд: Историјски институт, 2005. „Писмо митрополита Стратимировића о народној библијотеци“. Архив за
историју српске православне карловачке митрополије бр. 3-4 (1911): 53-54. „Повеља краља Стефана Уроша II (Милутина) о адрфатима за Карејску ћелију 6826 (1317-1318 септ, год.), индикт I.“ Годишњак Скопскої филозофскої факултета, бр. 4 (1940.) Полное собраніе постановленій й распоряженій по Ведомству
Православною Исповедания Россійской Имперіи, 7. Санкт-Петербург: Синодальная типография, 1890. Правила монашескаг. Беч: Јозеф Курцбек, 1777. Путник, Мојсије. „Наставленије“. Српски Сион бр. 1 (1905): 11-12. Радонић, Јован. „Прилошци историји Срба у Угарској крајем XVII. и поч. XVIII века“. Летопис
Матице српске бр. 223-224 (1904): 189-220. Ратковић, Максим. „Извештај“. Гласник Српскої ученої друштва бр. 56 (1884): 199-285. Регуламентъ. Беч: Јозеф Курцбек, 1777. Руварац, Димитрије. „Дужности и права дворјана и дворских служителе за време митрополисања Мојсеја Петровића“. Сриски Сион бр. 27
(1907): 417-421. Руварац, Димитрије. „Калуђери манастира Каленића и других манастира у Хопову“. Сриски Сион
бр. 9 (1906): 238-243. Руварац, Димитрије. „Ктитори и приложници манастира Раковца“. Српски Сион бр. 29 (1907): 459-460. Руварац, Димитрије. Опис српских фрушкоїорских манастира : 1753. log. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1903. Руварац, Димитрије. Опис темишварске епархије 1727.
Юдине. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1923. Руварац, Димитрије. „Опис фрушкоїорских манастира од 1771. Юдине“. Архив за историју српске православне карловачке митрополије бр. 3 (1913): 97-125. Руварац, Димитрије. „Писма манастирских настојатеља Арх.-Митрополиту Вићентију Поповићу”.
Архив за историју српске православне карловачке митрополије бр.15-16 (1912). Руварац, Димитрије. „Правила за калуђере“. Српски Сион бр. 1 (1905): 7-12. Руварац, Димитрије. Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1902. The Rule of
Saint Benedict. Mineóla: Dover publications, 2012. Сава, Свети. Сабрана дела, прир. и прев. Томислав Јовановић. Београд: СКЗ, 1998. Синдик, Душан. „Завештање духовника Никанора из 1685. године”. Историјски часопис, књ. 29-30 (1982-1983): 207-222. Синдик, Душан. „Из хиландарског архива“. Хиландарски
зборник бр. 5 (1983): 69-79. Синдик, Надежда Р. Гроздановић-Пајић, Мирослава. Мано-Зиси, Катарина. Опис рукописа и старих штампаних књта Библиотеке Српске православне епархије будимске у Сентандреји, Београд: Народна библиотека Србије ; Нови Сад: Матица српска, 1991. Скрижаль. Москва: Печатний двор,
1655-1656. Служебникъ. Москва: Печатний двор, 1655. 285
Сриске народне ијесме из Боене и Херцеювине. 1, Ейске ијесме cuiapujei времена. Београд: Српско учено друштво, 1867. Стајић, Baca. Грађа за културну историју Нової Сада. Нови Сад: Матица српска, 1947. Стајић, Baca. Грађа за културну историју Нової Сада, 2, Нови Сад: Матица српска, 1951. „Статистични
преглед Велико-Варадске епархије 1759. године“. Архив за историју сриске православне карловачке митрополије бр. 1 (1911): 3-16. Стоыавъ. Санктпетербург: Д. Е. Кожанчиков, 1863. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 1, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1982. Стојановић, Љубомир.
Стари српски записи и натписи, 2, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1983. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 3, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1984. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 4, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1986. Стојановић,
Љубомир. Стари српски записи и натписи, 5, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1987. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 6, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1988. Студенички типик : цароставник манастира Студенице. Београд: Народна библиотека Србије: Завод за уцбенике
и наставна средства, 1994. „Тестамент Софронија Раваничанина, владике арадског“. Српски Сион бр. 16 (1906): 449-452. „Тестаменат Стефана Љубибратића, владике костајничког“. Српски Сион бр. 10 (1905): 274-279. Чалић, Боривоі. „Опис и инвентар манастира Гомиріа из 18. века“. Љетопис Српскої кцлтирної
арцштва Просвјета бр. 16 (2011): 284-309. Чалић, Боривој. „Пакрачки епископ Кирил Живковић и
његова библиотека“. Љетопис Српскої културної друштва Просвјета, бр. 13 (2008): 179-223. „Шпецификација књига Арсенија Бешеновца“. Архив за историју српске православне карловачке митрополије бр. 23-24 (1912): 382. ЛИТЕРАТУРА [Јеромонах] Арсений, Описаніе славянскихъ рукописей Библіотеки Свято-
Троицкой Серїіевой лавры, 1. Москва: Императорское общество исторіи и древностей россійскихъ, 1878. Бањац, Јелена. Манастир Ковиљ. Нови Сад: Платонеум, 2013. Белокуров, Сергей Алексеевич. Арсений Суханов, 1. Москва: Университетская типография, 1891. Богдановић, Димитрије. Каталої ћирилскихрукописа
манастира Хиландара. Београд : САНУ : Народна библиотека CP Србије, 1978. Богдановић, Димитрије. „Милешева као књижевно средиште”. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића, 9 (1981). Богдановић, Димитрије. Студије из сриске средњовековне књижевности. Београд: СКЗ, 1997. Богићевић, Алексеј.
Хиландарски монаси у управи Српске цркве. Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара, 2009. Бошков, Мирјана. „Како je инок Гаврил Тројичанин стварао „Летопис““. Средњи век у српској науци, историји, кѣижевности и уметности, 7 (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2016). Бошков,
Мирјана. „О раду Данила Крпца“ Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 65-66, св. 1-4 (1999-2000): 107-129. Бошков, Мирјана. „Руска штампана књига у нашем XVIII веку“. Годишѣак филозофекої факултета у Новом Саду бр. 16/2 (1973): 528-567. 286
Бошков, Мирјана. „Хронографи и писарска традиција Рачана“. Зборник Машице сриске за књижевносш и језик, кн . 36, св. 3 (1988). Булгаков, Макарий. История Русской церкви, XII. Санктпетербург: P. Голике, 1883. Веселинов, Иванка. „Библиотека Јована Рајића“. Зборник Матице српске за књижевност и језик
бр. 31 (1983): 113-131. Веселиновић, Рајко. Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности. Београд: САНУ, 1949. Веселиновић, Рајко Л. „Српско-руске везе крајем XVII и првих година XVIII столећа“, у Ју1ословенске зем/ье и Русија у XVIII веку, 15-38. Београд: САНУ, 1986. Вздорнов, Герольд Иванович.
„Роль славянских монастырских мастерских письма Константинополя и Афона в развитии книгописания и художественного оформления русских рукописей на рубеже ХІѴ-ХѴ вв.“. Труды Отдела древнерусской литературы т. 23 (1968). Војновић, Жарко. „Додатни текстови старих штампаних књига у контексту почетака
српског издаваштва”. Читалиште бр. 26 (2015): 63-70. Војновић, Жарко. „Ко je аутор књиге „Стихи о недељи“ (Беч, 1792)?”. Братство бр. 19 (2015): 151-166. Војновић, Жарко. Кућа на камену : Војловица и њене књте. Београд: Народна библиотека Србије, 2015. Војновић, Жарко. „Први пројекат централног
каталога манастирских библиотека на подручју Карловачке митрополије”. Читалиште бр. 25 (2014): 34-44. Вуковић, Сава. Српски јерарси од деветоі до двадесетої века. Београд: Евро ; Подгорица: Унирекс, 1996. Гавриловић, Владан. Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790-1792). Нови Сад:
Платонеум, 2005. Гавриловић, Никола. Историја ћирилских штампарија у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку. Нови
Сад: Институт за изучавање историје Војводине, 1974. Голубинский, Евгений Евсигнеевич. Исторія Русской церкви, 1. Москва: Университетская типография, 1904. Грковић-Мејџор, Јасмина. „Скрипторије и штампарије код Срба у средњем веку”. Летопис Матице српске, књ. 488, св. 5 (2011): 925-940. Филарет
Гранић, „Црквеноправне одредбе Хилендарског типика св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционарима“. Боіословѣе бр. 2/3 (1935): 171-188. Грбић, Манојло. Карловачко владичанство, 1. Карловац: Штампарија Карла Хауптфелда, 1891. Грбић, Манојло. Карловачко владичанство, 2. Карловац:
Штампарија Карла Хауптфелда, 1891. Грбић, Манојло. Карловачко владичанство, 3. Карловац: Штампарија Карла Хауптфелда, 1893. Гроздановић Пајић, Мирослава. „Хиландар и рукописне књиге XIV века манастира Високи Дечани“. Осам векова Хиландара (Београд: САНУ, 2000). Грујић, Никанор. „Беседе“. Српски Сион
бр. 20 (1905): 582. Грујић, Радослав. Азбучник Српске православне цркве. Београд: Београдски издавачко-графички завод: Музеј Српске православне цркве, 1993. Грујић, Радослав. Духовни живот Срба у Војводини. Београд: Српско библиофилско друштво : Музеј српске православне цркве, 2012. Грујић,
Радослав. „Први кораци увађања црквених матица код Срба“. Гласник историскоїдруштва у Новом Саду бр. 1-3 (1934): 327. Грујић, Радослав. Прилошци историји сри. банатских манастира y gpyïoj половини XVIII-тої века. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1906. Грујић, Радослав. Српске школе
(од 1718-17391.). Београд: Нова штампарија „Давидовић”, 1908. Грујић, Радослав. Старине манастира Ораховице у Славонији.
Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, 1939. Давидов, Динко. Горња земља. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 287
Давидовић, Милена. „Српски скрипторији од XII до XVII века”. Сееш сриске рукоиисне књше (XIIдо XVII век). Београд: Народна библиотека Србије, 2016: 49-68. Денић, Чедомир. Српске библиотеке у Хабзбуршкој монархији током 18. века. Београд: САНУ, 2010. Diehl, Charles. Études byzantines. Paris: A.
Picard et fils, 1905. Дмитриевский, Алексей Афанасьевич. Исправление книї при патриархе Никоне и последующих патриархах. Москва: Языки славянской культуры, 2004. Дурковић Јакшић, Љубомир. „Књижница манастира Свете Тројице код Пљеваља“. Библиотекар бр. 3-4 (1957). Ђорђевић, Мирон. Историја
светосавскої манастира Ковила. Нови Сад: Манастир Ковшъ, 1891. Đurđev, Branislav. „Prodaja crkava i manastira za vreme vlade Selima ІГ. Godišnjak Istoriskog društva Bosne i Hercegovine god. 9 (1957). Тјурић, Војислав J. и Гордана Бабић-Т)орђевић. Српска уметност у средњем веку. 2, ХІѴ-ХѴІ век.
Београд: СКЗ, 1997. Зеремски, Иларион. Српски манастири у Банату, њихов постанак, прошлост и одношај према Румунима. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1907. Зиројевић, Олга. Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије. Београд: Историјски институт : Народна књига, 1984. „Игуман
сланачки Теодор и кувеждински Нектарије“. Архив за историју српске православне карловачке митрополще бр. 9-10 (1911): 133-135. Ивић, Алекса. Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска, 1929. Ивошевић, Baco. „Библиотеке православних манастира у Боки Которској и Паштровићима“. Скрипторији и
манастирске библиотеке у Црној lopu (Цетиње: Централна народна библиотека CP Црне Горе ,Ј)урђе Црнојевић“, 1989). Јакшић,
Милутин. О Вићентију Јовановићу. Нови Сад: Браћа М. Поповић, 1900 Јовановић Видак, Викентије. „О постанку српских манастира у Темишварској епархији“. Српски Сион бр. 7 (1903): 206-209. Јовановић, Миодраг. Српски манастири у Банату. Београд: Драганић, 2007. Караџић, Вук Стефановић. Даница : забавник
за 1826. Іодину. Беч: Штампарија Јерменског манастира, [1825]. Карташев, Антон Павлович. Очерки по истории Русской Церкви, 2. Москва: Эксмо-Пресс, 2000. Кашић, Душан. Отпор марчанској унији. Београд: Православље, 1986. Кашић, Душан. Српски манастири у Хрватској и Славонији. Београд : Српска
Патријаршија, 1971. Кашић, Душан. „Школе и учитељи“, у Историја школа и образовала код Срба, 57-69 Београд: Историјски музеј CP Србије, 1974. Книжные центры Древней Руси ХІ-ХѴІ вв. Санкт-Петербург: Наука, 1991. Костић, Мита. Гроф Колер као културнопросветни реформатор код Срба у Ушрској у XVIII
веку. Београд: СКА, 1932. Костић, Мита. Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIXвека. Београд: Научна књига, 1952. Костић, Мита. „Доситејев пријатељ и саветник Секереш“, уИзабрана дела Мите Костића, 1, 275-297. Загреб: Просвјета, 2010. Костић, Мита. „Духовни регуламент Петра Великог
(1721) и Срби“, Зборник радова Института за проучавање књижевности САН бр. 17/2 (1952): 61-91. Костић, Мита. „Kečapa Јосифа молитвена књша“ из їодине 1794. Изабрана дела Мите Костића, 1,314-326. Загреб: Просвјета, 2010. Костић, Мита. „Књиге, књижарство и књижнице Срба у XVIII веку“, у Српска
штампана кн та 18. века, 13-26. Београд: Народна библиотека Србије ; Нови Сад: Матица српска, 1963. Костић, Мита.
„Проповеди Јована Рајића : студија о политичкој цензури српских књига у XVIII веку“, у Изабрана дела Мите Костића, 1, 262-274. Загреб: Просвјета, 2010. 288
Костић, Мита. „Царски духовници пропагатори уније међу Србима“, у Изабрана дела Мише Косшића, 1, 298309. Загреб: Просвјета, 2010. Костомаров, Николај Иванович. Русская история в жизнеописаниях ее ыавнейших деятелей, 2, XVII столетие. Санкт-Петербург: Эксмо, 2007. Красић, Владимир. „Манастир
Лепавина“. Летопис Матице српске бр. 158 (1889): 1-29. Крестић, Димитрије. Споменъ древности фрушкоюрскихъ монастырей. Нови Сад: Штампарија Павла Јанковића, 1840. Крстић, Александар. „Време турске власти у Срему“, у Срем кроз векове, 75-100. Београд: Вукова задужбина : Институт за књижевност и
уметност, 2007. Кучековић, Александра. Манастир Ораховица. Загреб: Просвјета, 2007. Кукушкина, Маргарита Владимировна. Монастырские библиотеки Русскою Севера. Ленинград: Наука, 1977. Луппов, Сергей Павлович. Кнта в России в послепетровское время 1725-1740. Ленинград: Наука, 1976. Луппов, Сергей
Павлович. Кнта в России в XVII веке. Ленинград: Наука, 1970. Љуштина, Викентије. Краткаг повэстъ о общежителномъ монастырэ Месичэ. Будим: Универзитетска штампарија, 1798. Мано-Зиси, Катарина. „Рукописне књиге цркве св. Николе у Заступу”. Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори (Цетиње:
Централна народна библиотека СР Црне Горе „Тјурђе Црнојевић“, 1989). Маринковић, Боривоје. „Скица за три портрета“. Годишњак филозофскої факултета у Новом Саду бр. 11 (1968): 221-250. Марковий, Василије. Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији. Београд: Ars Libri ; Ниш: Центар за
црквене студије ; Бања Лука: Бесједа, 2002. Медаковић, Дејан. Истраживачи српских старина. Београд: Просвета, 1985.
Миладиновић, Жарко. Туман повластица, закона, уредаба u gpylux наређења српске народне црквене аутономије у Уїарско), Хрватској u Славонији. Нови Сад: Штампарија Т)орђа Ивковића, 1897. Милаш, Никодим. Правила Православне цркве с тумачењима, 1. Нови Сад: Наклада књижаре А. Пајевића, 1895. Милаш,
Никодим. Правила Православне цркве с тумачеѣима, 2. Нови Сад: Књижара А. Пајевића, 1896. Милаш, Никодим. Православна Далмација. Нови Сад: Издавачка књижарница А. Пајевића, 1901. Милеуснић, Слободан. „Судбина ризнице манастира Гргетега“, у Манастир Грїетеї, 307-330. Нови Сад: Матица српска, 1990.
Милеуснић, Слободан. „Црквеноуметничке драгоцености ризнице манастира Раче“. Рачански зборник бр. 1 (1996), 77-104. Милковић, Јоаникије. Повэсть. о общежителномъ монастырэ Войловицэ. Будим: Универзитетска штампарија, 1801. Милковић, Јоаникије. Кратка повеет о општежитељном манастиру Војловици,
Панчево: Градска библиотека: Архив, 2001. Петар Момировић, Манастир Бођани. Бођани: Манастир Бођани, 1980. Петар Момировић, „Прилог историји манастира Ковшьа“. Саопштења бр. 25 (1993): 209-218. Никольский, Николай Константинович. Ближайшія задачи изученія древне-русской книжности. Санктпетербург:
Общество любителей древней письменности, 1902. Нинковић, Ненад. „Политична и културна делатност митрополита Павла Ненадовића“ . Докторска дисертација, Нови Сад, филозофски факултет, 2015. Орфелин, Захарија. Вэчный календарь, Будим: Јозеф Курцбек, 1783. От Вятки до Тобольска. Екатеринбург: Уральский
государственный университет, 1994. Остојић, Тихомир. Доситеј Обрадовић у Хопову : студија из културне u књижевне
историје. Нови Сад: Матица српска, 1907. 289
Остојић, Тихомир. „Становништво y Србији после велике сеобе 1690. године“. Годишњица Николе Чупића бр. 36 (1927): 1-19. Панковић, Душан. Српске библиоїрафи/е 1766-1850. Београд: Народна библиотека Србије, 1982. Пет векова српскої штампарства : 1494-1994. Београд: : Српска академија наука и уметности
: Народна библиотека Србије, 1994. Петковић, Владимир. Манастир Раваница. Београд: Напредак, 1922. Петковић, Сава. Манастир Кувеждин иДивша у XVIII веку. Нови Сад: Натошевић, 1936. Пешикан, Митар. „Колико je писара писало Вуканово јеванђеље“. Јужнословенски филолої 35 (1979): 147-158. Политические и
культурные отношения России с юіославянскими землями в XVIII в. Москва: Наука, 1984. Попић, Сергије. Опис манастира Врдника-Раванице у Срему. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1898. Поповић, Душан. „Слика Војводине у 18. веку”. Војводина, 2. Нови Сад: Историско друштво, 1941. Поповић,
Душан. Срби у Војводини, 2. Нови Сад: Матица српска, 1959. Поповић, Светлана. Крст у круїу. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе, 1994. Преи српски буквар Инока Саве : Венеција 1597. Београд: Политика, 1991. Пузовић, Владислав. „Суђење Дамаскину Хиландарцу на Светој гори
и међуправославни односи средином XVII века“. Анали Правноī факултета у Беоїраду бр. 2 (2015): 135-153. Пузовић, Владислав. „Утицај Духовног регуламента (1721) на Свештеничка и Монашка правила митрополита београдско-карловачког Вићентија (Јовановића)“. Зборник Матице српске за историју бр. 90
(2014): 37-54. Радић, Иринеј. Повэсть кратка w фрушкогорскомъ общежителномъ манастыру Хопову. Будим:
Универзитетска штампарија, 1847. Радојичић, Т)орђе Сп. „Српске библиотеке у средњем веку и у турско доба“. Библиотекар бр. 3 (1954): 137-144. Радонић, Јован. Римска курија и јужнословенске земле од XVI до XIX века. Београд: научна књига, 1950. Рајић, Јован. Историја катихизма. Панчево: Браћа
Јовановић, [1884]. Ракић, Викентије. Исторіа монастырг фенека. Будим: Универзитетска штампарија, 1799. Руварац, Димитрије. Манастир Беочин. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1924. Руварац, Димитрије. „Манастир Велика Ремета 1772“. Српски Сион бр. 10 (1906): 277-279. Димитрије Руварац:
Манастир Крушедо. Сремски Карловци: : Српска манастирска штампарија, 1918. Руварац, Димитрије. „Манастир Кувеждин и Дивша“. Српски Сион бр. 12 (1905): 345-348. Руварац, Димитрије. „Манастир Рача и Беочин“. Споменик СКА бр. 30 (1898): 51-63. Руварац, Димитрије. „Мојсије Петровић, митрополит
београдски”. Споменик СКА бр. 34 (1898): 81-200. Руварац, Димитрије. „О банатским манастирима“. Српски Сион бр. 11 (1907): 165-167. Руварац, Димитрије. „Плате калуђерске“. Српски Сион бр. 12 (1907): 190. Руварац, Димитрије. Споменица о манастиру фенеку. Сремски Карловци: Српска манастирска
штампарија, 1914. Сапунов, Борис Викторович. Книіа в России в ХІ-ХІІІ вв. Ленинград: Наука, 1978. Синдик, Надежда. „Библиотека“. Блаіо манастира Студенице (Београд : Галерија Српске академије наука и уметности, 1988). Синдик, Надежда. „Обнова библиотеке манастира Високи Дечани крајем XIV и у првој
деценији XV века“. Српска књижевност у доба Деспотовине (Деспотовац: Ресавска библиотека, 1998). Синдик, Надежда.
„Скрипторијум и библиотека испоснице Св. Саве у Kapej и с посебним освртом на период од XVII до XIX века”. Осам векова Хиландара (Београд: САНУ, 2000): 351-363. Слијепчевић, Tjo ко. Историја Српске православне цркве, 1. Дизелдорф: [б. и.], 1978. Слуховский, Михаил Иванович. Библиотечное дело в России до XVIII века. Москва: Книга, 1968. 290
Слуховский, Михаил Иванович. Русская библиотека XVI-XVII вѳ. Москва: Книга, 1973. Сморгунова, Елена Михайловна, „Арсений (Суханов)“. Православная энциклопедия, 3 (Москва: Церковно научный центр „Православная энциклопедия“, 2001): 416-418. Соларић, Павле. Поминакъ книжескій. Венеција: Пано Теодосиу,
1810. Стефан Лазаревић. Књижевни радови, прир. Дорђе Трифуновић. Београд: СКЗ, 1979. Стокић Симончић, Гордана. Књта и библиотеке код Срба у средњем веку. Панчево: Градска библиотека, 2008. Стошић, Љиљана. Манастир Бођани. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе : Платонеум, 2011.
Тимотијевић, Мирослав. Манастир Крушедол, 1. Београд: Драганић ; Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, 1908. Тодић, Бранислав. „Залагања манастирских драгоцености Студенице и Свете Тројице Пљеваљске у првој половини XVIII века у Сарајеву”. Саопштења бр 41 (2009):
167-190. Точанац Радовић, Исидора. „Реформа Српске православне Цркве у Хабзбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије и Јосифа II (1740-1790)“. Докторска дисертација, Београд, филозофски факултет, 2014. Точанац Радовић, Исидора. Српски народно-црквени сабори (1718-1735): Београд:
Историјски институт, 2008. Тричковић, Радмила. Беоїрадски пашалук 1687-1739. Београд: Службени гласник, 2013. Турилов, Анатолий Аркадьевич. Исследования по славянскому и сербскому средневековью. Београд: Чигоја штампа, 2014. Ћоровић-Љубинковић, Мирјана. „Престава школе у нашем живопису“. Гласник
Ју1ословенско1 професорскої друштва, књ. 21, св. 4 (1940): 252-256. Убипариповић, Србољуб. „Богослужбени изазови у
Митрополији београдско-карловачкој : доба митрополита Мојсеја Петровича (1718/1726-1730)“. Боюсловѣе и духовни живот Карловачке митрополије, 82-99. Београд: Моне Хемус ; Институт за литургику и црквену уметност, 2018. Успенски, Николај Дмитријевич. Колизија двеју теолошја при ревизији руских боїослужбених књиш у XVII веку. Краљево: Епархијски управии одбор Епархије жичке, 2007. Чурчић, Лаза. Исходи и стазе српских кн иІа 18. века. Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. Чурчић, Лаза. „Повеет о постанку манастира Раковца у кратком манастирском летопису игумана Теофана из 1704“. фрушкоюрски манастири, 129-135. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе, 1990. Чурчић, Лаза. Српске књте и српски писци 18. века. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1988. Швикер, Јохан Хајнрих. Политичка историја Срба у Уїарско). Нови Сад: Матица српска ; Београд: Гутенбергова галаксија, 1998. Шулетић, Небојша. „Сремски санцак у 16. веку“. Докторска дисертација, Београд, филозофски факултет, 2013. 291 |
| adam_txt |
САДРЖАЈ Увод Манастирске библиотеке код Срба ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА Улога манастира у српској култури Појам и значај српске манастирске библиотеке Развојни лук манастирских библиотека Светогорске библиотеке као извор и узор Од старих панагирика до Сербске историје г. Рајича Образование у манастирима КЛАСИФИКАЦИЈА КЕЬИГА У МАНАСТИРСКИМ БИБЛИОТЕКАМА Структура манастирских библиотека Рукописна књига Рана српска штампана књига Нововековна рускословенска књига Нова српска књига Страна штампана књига ФоРМИРАЊЕ, ОБНАВЉАЊЕ И ПОПУЊАВАЊЕ МАНАСТИРСКИХ БИБЛИОТЕКА Материјални фактор у опремању библиотека Начини формирања, обнављања и попуњавања манастирских библиотека Ктиторско-приложнички дарови Наменско писање/преписивање Куповина Поправка књига Наслеђивање Принудне миграције манастирских библиотека
Манастирско библиотекарство Смештај књига Административни статус књиге у оквиру манастирске библиотеке Бележење манастирских библиотека Протокаталогизација Манастирски библиотекар? Однос манастирске библиотеке са спољашњим светом Руски 155 156 161 167 179 193 196 утицај на српске манастирске библиотеке Односи манастира са Русијом Никонова реформа и српске везе Русификација и покушаји нормирања Административно установљење норматива Преображај српских манастирских библиотека ЛИЧНЕ МОНАШКЕ БИБЛИОТЕКЕ 209 222 228 235 241 247 Прилози Личне библиотеке фрушкогорских монаха 1753.године Библиотеке фрушкогорских манастира1753. године 271 278 Извори и литература 283 Регистри Именски регистар Регистар манастира 294 299 Сажетак Summary Резюме 301 303 305 Белешка о аутору 307
ИМЕНСКИ РЕГИСТАР Авакум, беочински монах 252 Авакум (Ковачевић) 92, 127 Авакум (Миланковић) 96,97 Аверкије, хиландарски монах 33 Аврамије, охридски архиепископ 204 Адријан, руски патријарх 227, 238 Акакије, хоповски монах 134 Александар „Рус“ 127 Алексеј, хоповски монах 252 Амвросије (Јанковић) 97
Антоније, бањски монах 141 Антоније, карејски монах 169 Антоније, монах 94 Антоније (Радзивиловски) 42, 226 Арсеније, бешеновски монах 258 Арсеније, великореметски монах 267 Арсеније, дечански монах 115 Арсеније, ораховички монах 126 Арсеније III Црнојевић, пећки патријарх 65, 73, 105, 143, 151, 229
Арсеније IV Јовановић, пећки патријарх 116, 139,146 Арсеније (Радивојевић), пакрачки епископ 189, 257 Арсеније Сремац, 140 Арсеније (Суханов) 197, 222-224, 237 Арсеније (Теофановић), костајнички епископ 51, 202, 203 Атанасије, монах 99, 252 Атанасије, великореметски монах 127 Атанасије, војловички
монах 149 Атанасиje, ковиљски монах 126-129 Атанасије, милешевски монах 216 Атанасије Велики 30 Атанасије (Величковић) 97,101 Атанасије (Исаијевић) 258, 261 Баранович, Лазар в. Лазар (Баранович) Баронио, Чезаре 43, 92, 200 Бенедикт Нурсијски 46 Бесаровић, Новак 150 Богдановић, Димитрије 11, 23, 29,
112, 119, 159 Божић, Пантелејмон 209, 211 Болеслав, писар 117 Бошков, Мирјана 110 Брајчетић, Вукашин 94 Валаам (Јасински) 218 Валис, гроф 172, 178 294 Варлам, градачки монах 115 Василије, бођански монах 141 Василије, винчански монах 117 Василије, грабовачки монах 51 Василије, лепавински монах
103,104 Василије, милешевски монах 99 Василије, фенечки монах 54,55 Василије (Димитријевић), будимски
епископ 258 Василије (Недељковић) 124, 206, 258 Василијевич, Козма 102 Викентије (Јовановић), београдско-карловачки митрополит 49, 106,158,170,171,185,186, 194, 221, 229 239, 242-244, 250-252, 254, 256, 259, 261 Викентије (Јовановић Видак), карловачки митрополит 106, 173, 177, 179, 257, 263
Викентије (Љуштина) 11, 53, 178, 217 Викентије (Поповић), вршачки епископ 206, 259, 261 Викентије (Поповић), карловачки митрополит 105,141, 145 Викентије (Стефановић) 232, 237 Викентије (Ракић) 11, 41, 179 Виктор, војловички монах 142 Виктор, хиландарски монах 196 Висарион, монах 97 Висарион,
косијеревски монах 126 Висарион, рашки епископ 118 Висарион, херцеговачки епископ 113 Висарион, цетињски митрополит 150 Висарион (Марковић) 258, 261 Висарион (Павловић), бачки епископ 96,166, 229, 258 Владислав, писар 100 Владиславић, Сава 43, 139 Вранеш, Т урађ 119 Вуковић, Божидар 99,118,178
Гаврил, бршљаначки монах 219 Гаврил, милешевски монах 100 Гаврил, хиландарски монах 32 Гаврил (Рајић), пећки патријарх 224, 225 Гаврил Тројичанин 81 Гедеон (Криновски) 42 Генадије (Димовић), горњокарловачки епископ 53 Георгије, бешеновски монах 103 Георгије, сегедински митрополит 96 Георгије, учитељ
54 Георгије Амартол 122
Георгије Мосхополит 135 Георгије (Петровић) 257 Георгијевић, Јован в. Јован (Георгијевић) Герасим, грабовачки монах 215 Герасим, пећки патријарх 116 Герасим, хиландарски монах 133,198 Герман, монах из Костура 204 Гизељ, Инокентије в. Инокентије (Гизељ) Гољатовски, Јоаникије в. Јоаникије (Гољатовски)
Грбић, Манојло 14 Григорије, беочински монах 218 Григорије, монах из Светог Пантелејмона 115 Григорије, митрополит 144 Григорије, рашки епископ 65, 94 Григорије, хиландарски монах 33, 34, ИЗ Григорије Богослов ЗО, 42, 248 Григорије Нисијски ЗО Грујић, Никанор в. Никанор (Грујић) Грујић, Радослав 11
Давид, писар 34 Дамаскин Хиландарац 222, 223 Дамјан, пећки монах 116 Данило, крушедолски монах 130 Данило II, архиепископ 65, 86,118 Данило (Петровић), цетињски митрополит 199, 219 Данило (Исаковић) 138 Данило (Јакшић), горњокарловачки єпископ 92, 221 Данило Крпац 33 Денић, Чедомир 11 Димитрије
Ростовски 42 Димитрије (Крестић) 13 Димитријевић, Стеван 10 Димитријевић Секереш, Атанасије 52, 212 Димовић, Генадије в. Генадије (Димовић) Дионисије, монах 126, 252 Дионисије, пећки монах 163 Дионисије, хоповски монах 101 Дионисије (Новаковић), будимски епископ 172,175, 202, 229 Дмитар, писар 89
Доментијан 30, 136, 137, 166, 250 Доротеј, монах 97 Доротеј, хиландарски монах 134 Доситеј, јерусалимски патријарх 226 Доситеј, милешевски монах 144 Драгоман, писар 117 Душан, цар 33,140 Дорђевић, Јован в. Јован (Георгијевић) Ђурађ, сланкаменски свештеник 91, 95 ђурађ Бранковић, деспот 34, 66, 133
Евстратије, дечански монах 119,159 Епистимија, јазачка монахиња 55 Живковић, Кирило в. Кирил (Живковић)
Захарија, монах из Свете Тројице пљеваљске 150 Захарија, хиландарски монах 121 Захарија (Миливојевић) 262, 263 Златоуст в. Јован Златоуст Змајевић, Андрија 211 Зонара в. Јован Зонара Иво Кнежевић 150 Игњатије, војловички монах 135 Игњатије „Москов“ 129, 252 Инок из Далше 34 Инокентије (Гизељ) 42,
218 Иринеј (Радић) 143, 217 Исаија, ариљски митрополит 152 Исаија, монах из Светог Пантелејмона 115 Исаија (Копински) 38 Исаија (Новаковић) 139 Исаија (Стефановић) 138, 139, 252 Исаковић, Исак 95 Јаворски, Стефан в. Стефан (Јаворски) Јаков, монах из Светих Архангела 115 Јаков, пећки архиепископ 117
Јаков, серски митрополит 90 Јакшић, Данило в. Данило (Јакшић) Јанковић, Димитрије 126, 130 Јанковић, Емануил 41 Јанковић, Јефрем в. Јефрем (Јанковић) Јевсевије, монах из Свете Ане 35 Јеген паша, 140 Јелена Анжујска 118 Јелисавета Петровна, руска царица 219 Јефимија, монахиња 150 Јефрем Сиријски 30,
37, 42, 248 Јефрем (Јанковић), мохачки епископ 126, 130 Јоаким, руски патријарх 226, 227, 238 Јоаким (Ђаковић) 219 Јоаникије, бешеновски монах 205 Јоаникије (Владисављевић), темишварски епископ 254, 255 Јоаникије (Гољатовски) 42, 226 Јоаникије (Милковић) 11,178 Јоасаф, монах 97 Јоасаф, манасијски
монах 255 295
Јоасаф (Кроковски) 130 Јован Бранковић, деспот 177 Јован (Георгијевић), каловачки митрополит 52, 99, 172, 176 Jo ван Дамаскин ЗО Јован Златоуст ЗО, 33, 34, 41, 42, 147, 187, 248 Јован Зонара 34 Јован (Јовановић), бачки єпископ 264-266 Јован (Кантул), пећки патријарх 139 Јован Лествичник 30 Јован
Оливер 86 Јован (Рајић) 21, 41, 51, 55, 138,159, 212, 240, 262, 264 Јовановић, Викентије в. Викентије (Јовановић) Јовановић, Илија 151 Јовановић Видак, Викентије в. Викентије (Јовановић Видак) Јовановић, Софроније в. Софроније (Јовановић) Јозеф II, хабзбуршки цар 212, 213 Јосиф, монах 132 Јосиф
флавије 33 Јулинац, Павле 41 Јустинијан, цар 46 Карацић, Вук 12 Киријак Рачанин 249 Кирил, беочински монах 102 Кирил, кувеҗдински монах 57 Кирил Александријски 42, 248 Кирил (Живковић), пакрачки епископ 41,106, 263, 267 Кирил (Јовановић) 127 Кирил (Староврецки Транквилион) 42, 226 Козачински,
Емануил 258 Козма, хиландарски монах 196 Колонић, Леополд 73 Константин Студенички 139 Копински, Исаија в. Исаија (Копински) Костић, Мита 234, 244 Крестић, Димитрије в. Димитрије (Крестић) Криновски, Гедеон в. Гедеон (Криновски) Кукушкина, Маргарита Владимировна 60 Курцбек, Јозеф 40, 212, 222, 266
Лаврентије (Јовановић) 240 Лазар (Баранович) 42, 226 Лазар Хребељановић 143 Левшин, Платон в. Платон (Левшин) Леополод I, хабзбуршки цар 137 Лихуд, браћа 226 Лонгин, карејски монах 132 Лукијан (Мушицки), горњокарловачки епископ 11 296 Љубавићи, браћа 99 Љуштина, Викентије в. Викентије (Љуштина)
Магарашевић, Георгије 12 Макарије, антиохијски патријарх 224 Макарије, монах 99 Макарије (Булгаков) 225 Макарије
(Соколовић), пећки патријарх 163 Макарије, хиландарски монах 99,121,196 Максим, пећки патријарх 94 Максим, цетињски монах 249 Максим (Бранковић), београдски архиепископ 139 Максим (Гавриловић), мохачки епископ 254, 255 Максим (Несторовић), вршачки епископ 220, 221 Максим (Ратковић) 145, 230-232,
244, 255 Малетић, Христофор 103 Марија Терезија, хабзбуршка царица 212 Марко, охридски архиепископ 89 Марковић, Јоаким 127,130, 198 Марковић, Јован 98 Марсиљи, Луиђи фердинандо 106 Матеј, заступски монах 119 Матија Властар 89 Медаковић, Дејан 11, 77 Медведев, Силвестар в. Силвестар (Медведев)
Месаровић, Андреј 135 Микашиновић, Михайло 92, 222 Милковић, Јоаникије в. Јоаникије (Милковић) Милорадовић, Гаврило 97, 101 Милутин в. Стефан Милутин Михаил, монах 122 Михаил, карејски монах 99,121 Михаил, кратовски митрополит 224 Михаил, монах из Свете Ане 33 Михаил, раванички монах 137 Михаил,
раковички монах 146 Михаил, рашки епископ 117 Михаил, темишварски епископ 218 Могила, Петар в. Петар (Могила) Мојсије, раковачки монах 132 Мојсије, хоповски монах 263 Мојсије (Ковачпевић) 262 Мојсије (Петровић), београдско-карловачки митрополит 49, 74, 147, 170, 171, 175, 229-234, 240 Мојсије
(Путник), карловачки митрополит 55, 96, 222, 257, 263, 264 Мојсије (Рајовић), пећки патријарх 14 Мојсије (Стефановић) 217, 220 Мошин, Владимир 23 Мушицки, Лукијан в. Лукијан (Мушицки)
Нектарије, монах 97 Нектарије, милешевски монах 122 Ненадовић, Арсеније 102 Ненадовић, Павле в. Павле (Ненадовић) Неофит, митрополит 141, 220 Неофит, сланачки монах 145 Нестор, хиландарски монах 97 Никанор, хиландарски монах 87,169,179,186 Никанор (Грујић), пакрачки епископ 13 Никанор (Јовановић)
257 Никанор (Париводић) 139, 266 Никифор, монах 119 Никифор (Радосављевић) 202, 259 Никодим, бешеновски монах 204 Никодим, пећки архиепископ 115,116 Никодим, пећки патријарх 33 Никола Стањевић 98 Николај, студенички монах 132 Николај (Михајловић) 257 Никољски, Николај Константинович 61, 62, 63,192
Никон, руски патријарх 35,197, 222-226, 234, 238 Никон Црногорац 65, 87 Новаковић, Стефан 40, 74 Обрадовић, Доситеј 13, 124, 206, 262 Орбин, Мавро 43 Орест, монах 97 Орфелин, Захарија 21, 41, 50, 81, 212 Остојић, Тихомир 101, 250 Павле, монах из Светих Архангела 115 Павле (Ненадовић), карловачки
митрополит 38,41, 4951, 54, 55, 117, 123, 171, 195, 202, 203, 206, 212, 232, 236, 240, 242, 250, 251, 255-257 Павловић, Висарион в. Висарион (Павловић) Пајсије, винчански монах 99, 254 Пајсије, врднички монах 138 Пајсије Јањевац, пећки патријарх 133,151,162,163 Панарет, хиландарски монах 32
Пантелејмон (Хранисављевић) 56 Партеније, војловички монах 126 Партеније (Оклобџија) 101 Партеније, епископ 139 Пахомије, беочински монах 102 Пахомије, крушедолски монах 50 Пахомије Велики 45 Пахомије (Кнежевић), арадски епископ 177 Пахомије Србин 35 Пахомије (Станојевић) 259, 262 Пејо, свештеник
201 Петар Велики, руски цар 43, 49,142, 227, 229, 234, 238 Петар (Могила) 38, 42, 218, 226 Петар (Петровић) 21
Петковић, Сава 61 Петров, Стојан 139 Петровић, Мојсије в. Мојсије (Петровић) Петровић, Петар в. Петар (Петровић) Платон (Левшин) 53 Поликарпов, фјодор 43 Полоцки, Симеон в. Симеон (Полоцки) Поповић, Викентије в. Викентије (Поповић) Поповић, Григорије 207 Поповић, Јован 95 Поповић, Крета 202 Поповић,
Петар 139 Прокопович, Теофан в. Теофан (Прокопович) Пролимлековић, Нешко 134 Прохор, хиландарски монах 169,179 Прохор, рачански монах 121 Путник, Мојсије в. Мојсије (Путник) Пуфендорф, Самуел 43 Равула, писар 89 Радека, Милан 78 Радзивиловски, Антоније в. Антоније (Радзивиловски) Радојевић, Стефан
96 Радојичић, Т)орђе Сп. 20 Радосав, свештеник 151 Радослав, велики војвода 86 Радослав, писар 121 Рајић, Јован в. Јован (Рајић) Рајковић, Петар 55 Рајовић, Мојсије в. Мојсије (Рајовић) Ракић, Викентије в. Викентије (Ракић) Ракоци, ференц II 142, 145, 148 Ратковић, Максим в. Максим (Ратковић)
Руварац, Димитрије 10,143 Рувим, цетињски митрополит 168 Сава, свети 25, ЗО, 45, 46, 47, 65, 85, 123,140, 194, 195, 249 Сава (Даниловић) 266 Сава Инок 48 Саватије, митрополит 34 Саватије, пећки монах 99 Сапунов, Борис Викторович 22, 23, 24 Силвестар, рашки епископ 201 Силвестар, скопски митрополит
96 Силвестар (Медведев) 226 Силвестар (Петровић), раковачки монах 252 Силвестар (Поповић) 257 Симеон, лишьански епископ 116 Симеон, хиландарски монах 87 297
Симеон (Матејевић) 266 Симеон (Полоцки) 42, 51, 226, 227, 248 Слуховски, Михаил Иванович 24 Смедеревац, Петар 135 Соларић, Павле 211 Софроније, врднички монах 54, 55 Софроније, грабовачки монах 54 Софроније, месићки монах 220 Софроније, пожениш митрополит 220 Софроније (Вујић) 127, 258 Софроније
(Димитријевић) 206, 207 Софроније (Јовановић), пакрачки епископ 106, 238, 251 Софроније (Раваничанин), арадски епископ 138 Софроније (Симоновић) 106 Софроније (Томашевић), бачки епископ 37, 255 Спиридон, милешевски монах 114 Стефан, дечански монах 48 Стефан, монах 252 Стефан, раванички монах 146
Стефан, хоповски монах 134 Стефан Дечански, српски крал 85,140 Стефан Лазаревић, деспот 33, 34, 66, 86 Стефан Метохијац, митрополит 229 Стефан Милутин, српски крал 86, 121 Стефан Немања 65, 107 Стефан Првовенчани, српски крал. 45 Стефан (Јаворски) 42 Стефан (Љубибратић), костајнички епископ 138
Стефан (Стратимировић), карловачки митрополит 11, 41, 138, 146, 147 Стефан Штиљановић 106, 207 Стефановић, Петар 222 Стојановић, Љубомир 10 Стојковић, Илија 207 Стокић Симончић, Гордана 12 Стратеман, Вилхелм 43 Стратимировић, Стефан в. Стефан (Стратимировић) Суворов, Максим 43,106, 229, 254, 256,
258 Судар, Андрија 92 Суханов, Арсеније в. Арсеније (Суханов) 298 Текелија, Сава 21 Теодор, пакрански монах 220 Теодор Граматик 136 Теодор (Милутиновић)261 Теодор Студит 193 Теодосије, монах 99 Теодосије (Сафонович) 226 Теодосије Хиландарац 30 Теодосиу, Димитриос 266 Теофан, београдски митрополит
215 Теофан, раковачки монах 219 Теофан (Марић) 263 Теофан (Петровић) 266 Теофан (Прокопович) 42, 49, 234, 262
Теофановић, Арсеније в. Арсеније (Теофановић) Теофил (Алексић) 205, 221, 240, 264 Теофилакт Охридски 92 Тимотеј, хиландарски монах 34 Томашевић, Софроније в. Софроније (Томашевић) Томић, Никола 103,104 Филимон (Дамјановић) 258 Филип, раковачки монах 132 флоровски, Георгије 236 Хајдаревић, Живко 139 Харалампије (Мамула) 101 Христофор Рачанин 121 Црногорац, Живан 132 Црнојевић, Арсеније III в. Арсеније III Црнојевић Црнојевић, Тђурђе 99, 113 Чарнојевић, Арсеније III в. Арсеније III Црнојевић Џефаровић, Христифор 50 Штиљановић, Стефан в. Стефан Штиљановић
РЕГИСТАР МАНАСТИРА Бања 242 Бањска 94, 140,141 Бездин 44,144, 160, 190,191 Беочин 12, 57, 93, 95, 102, 143, 144, 145, 166, 177, 201, 217, 242, 243, 256, 264 Бешеново 57, 98, 103,141, 146, 177, 191, 205, 240, 242, 243, 256, 258 Благовештење 148 Бођани 12, 142, 147, 148, 200, 201, 205 Брадача 151
Бршљанац 152, 219 Вранштица 151 Брањина 65 Велика Лавра 33 Велика Ремета 52, 56,106,123, 127, 129,130, 132, 146, 176, 206, 242, 244, 256 Винча 54, 99, 117, 144, 145, 169, 181, 232, 239, 244, 254 Витовница 146, 244, 255 Војловица 11, 29, 93, 116, 117, 126, 135, 142, 144, 149, 150, 158, 177, 178, 182,
188, 251, 266 Вољавча 147,151 Вранова Глава 148 Врдник (Раваница) 44, 54, 56,127,144, 145, 146, 148, 177, 191, 200, 202, 204, 205, 219, 240, 242, 243, 252, 256, 258 Гомирје 101, 144, 191,199, 201, 205 Горњак 244 Грабовац 44, 51, 54, 124, 144, 145,148, 152, 189, 190, 192, 202, 203, 215 Градац
115,118,119 Грачаница 15,116,141,159, 162 Гргетег 36-41, 56, 105, 106, 160, 240, 244, 256, 263 Григоријат 148 Дечани 28, 47, 48, 85, 106, 115, 140, 159, 201 Дивша 116, 117, 244, 256 Драговић 144, 148, 215 Дреновац 219 Дуљево 199 Житомислић 94, 139 ЖичаЗӀ, 140, 151 Завала 97, 198 Заступ 119,152
Златица 11, 178 Јазак 56,147,177, 191, 244, 256 Јовање 152 Каленић 99, 146 Ковиљ 12, 93, 126, 128, 159, 169, 178, 205, 251 Комоговина 94, 95, 134, 138, 152, 219 Конча 98 Косијерево 126 Крка 48,142 Крушедол 44, 56, 90, 95, 97, 98, 99, 123, 127, 130, 139, 143, 148, 159, 160, 166, 173, 176, 191, 199,
200, 202, 204, 207, 216, 218, 242, 244, 256, 257, 259, 262 Кувеждин 13, 44, 57, 116, 117, 123, 127, 144, 145, 146,
169, 177, 240, 242, 243, 256 Куманица151 Лепавина 92, 98, 101, 103, 147, 152, 201, 205, 218, 219 Лесново 86 Лешак 152 Лешје 33 Липље 144,147 Мала Ремета 57, 144, 201 Манасија 140, 145, 147, 244, 255 Марча 92, 93, 127, 130, 152, 201 Месић 11,153, 178, 217 Милешева 15, 31, 97, 99, 106,112, 114, 122, 142, 144, 147, 216 Мили 151 Морача 96 Мркшина црква 15 Никољац 151, 169 Никоље 152 Обеда 103, 244, 256 Ораховица 97, 102, 104, 126, 130, 137, 142, 144, 147, 188, 192, 199, 200 Орешковица 148 Пакра 144, 147, 201, 219 Папраћа 97 Партош 44, 152, 177, 199 Петковица 96, 205, 244, 256 Пећка Патријаршија 14, 31, 47, 86, 115,140,150, 151, 163 Пива 34, 99, 201 Прасквица 242 299
Привина Глава 44, 56, 133,137,158, 169, 177,199, 200, 244, 256 Раваница 137, 138, 142, 143, 145, 244, 255 Равна Река 151,169 Радешино 86 Раковац 56, 96, 97, 132,139, 142, 177, 210, 219, 242, 244, 252, 256, 257 Раковица 146 Рача 97, 111, 142, 143,144 Рмањ 147, 152 Рујан 15 Рукумија 232, 244, 254
Савина 145, 242 Света Ана (светогорски скит) 33, 35 Света Ана (Славонија) 144 Света Богородица 148 Света Катарина 90 Света Тројица 148, 150, 205 Свети Апостоли 117 Свети Архангели 33, 115, 140, 152 Свети Георгије 152 Свети Никола 152 Свети Павле 33, 34, 35, 197, 224 Свети Пантелејмон 115 Сенђурађ
152,177 Сланци 144, 145, 146 Смедеревски манастир 148 Средиште 44, 153 Српски Ковин 139, 152, 192, 242 Стари Јазак 55, 256 Студеница 28, 31, 34, 85, 117, 132, 165, 205, 216, 249 Студион 46 Стушье 144, 147 300 Тврдош 113, 139, 145, 148 Тројице 152 Туман 244, 255 Убожац 163 Увац 95 Фенек И, 44, 54,
56, 147, 152, 179, 205, 232, 244, 256 Хиландар 27, 28, 29, 31-35, 43,47, 77, 85, 91, 94, 95, 97100, 102, 106, ПО, 111, 121, 122, 123,128, 132, 133, 134, 139, 159, 164, 167, 168, 179, 196, 197, 198, 199, 204, 215, 224 Карејска испосница 86, 99,121,169, 201 Пирг вазнесења 86 Света Три Jepapxa 169
Спасова вода 87, 136, 169, 179, 180 Ходош 65,177,181 Хопово 35, 44, 56, 97, 106, 124, 132, 134, 141, 142, 143, 146, 151, 177, 183, 189, 191, 199, 202, 204, 206, 216, 217, 220, 242, 244, 256 Цетиње 168 Шемљуг 159 Шишатовац 56,143, 145,148,177, 200, 206, 207, 242, 244, 256 Шудикова 99,151
Serbian Monastic Libraries until the End of the 18th Century Summary The history of Serbian books is most closely related to the monasteries. Their libraries are a natural habitat of old Serbian books, whose life cannot be properly understood outside of this context. Since the monasteries are also the central points of medieval national culture, monastic book collections represent a very important segment of the cultural history of the nation. Following its course, and in accordance with the general history, the history of Serbian monastic libraries can be divided into different periods: the period before the Nemanjić dynasty, the period during the Nemanjić dynasty, the time of the Ottoman occupation and the 18th century period. The existence of a library is essential for the existence of a monastery, because it is a condition for carrying out regular worship. Therefore, a significant part of monastic activities is related to books, whereby their collections are necessarily going through the stages of formation, filling and renewal, from several sources, such as the gifts of founders and contributors, purchasing, copying for a specific purpose, book repair, and inheritance. As a special manifestation of the fate of libraries, in this context it is possible to highlight the forced migration of books and libraries. Due to the enormous cost, libraries were formed mostly by the activities of the founders themselves, who were the only ones able to set aside enough money for that purpose. Later, libraries were regularly being filled with the gifts of pious Christians, and the
monasteries were sometimes able to acquire books with their own means. Numerous notes written in the books themselves testify about all these activities and events, as historical sources of the first order. This natural development of libraries implies their quantitative advancement from the liturgical minimum (slightly more than twenty obligatory books) to probably a few hundred, perhaps more, codices in large and rich monasteries. This process, as shown in Serbian history, is inevitably followed by decay in the time of wars, when entire libraries disappeared without a trace, to be restored afterwards with great difficulty though. As organisms with centuries of continuity, monasteries have undergone many changes. These changes are also reflected in their libraries, which clearly outline the history of the book. It certainly begins with the handwritten book as the basis, and, to this day, one of the main supports of the national cultural identity. The handwritten book is chronologically followed by the early printed book. In the 17th century, Russian books slowly began to arrive in Serbian monasteries, to become prevalent in the 18th century. In this period, the territory of the Metropolitanate of Karlovci is distinguished by the penetration of new Serbian books which begin to be issued again in 1726, as well as of foreign, non-Orthodox books, mainly German and Latin. The Hilandar Monastery was the most respected of all Serbian monasteries therefore its library was probably the greatest, and certainly the best and most exemplary, among other things, due to the primary role
of Mount Athos, the Holy Mountain, in the Orthodox world. In addition to the fact that Serbian medieval literature evolved under the influence of the Holy Mountain, the Serbian book as a whole was also largely dependent on it. Mount Athos was not only a source of original creativity, but also a treasury of quality templates for copying, as well as a habitat of educated and trusted copyists, the fact especially used by despot Stefan. The Serbian Holy Mountain influence thus spread not only all over the Serbian regions, but also into Russia. This is due to the fact that the Holy Mountain, by being at the forefront of education, had a certain university role. The tradition of acquiring knowledge, related to the monasteries from the beginning of the establishment of the commune system (κοχνόβχον), was preserved among the Serbs, which turned out to be very important especially during the loss of an independent state, when monasteries were the only places where the education could be acquired. Since books were extremely important in this process, monastic libraries were the ones responsible for its development. It is also clear that their content and size were directly dependent on the educational level of the monks. A special phenomenon within monastic libraries is a personal monastic library, as the result of this tradition of education. There is not much evidence of personal monastic libraries in the Middle Ages, due to the lack of historical documents, but in the considerable part of the 18th century their development can be monitored: from rudimentary and poor collections
with several liturgical books, to respectable personal libraries, which are important primarily because the books were still extremely expensive. It is quite understandable that the size and quality of a personal 303
collection is directly related to the education and intellectual and spiritual needs of its owner. This phenomenon is extremely important due to the fact that personal libraries were most often being left to monasteries as inheritance which directly influenced the growth of the general monastic collections. The existence of monastic libraries was of great importance for the development of library practice. Considering the fact that they were true libraries, as can be seen from the criteria which are applicable to them, and similar to the contemporary ones (they are founded in accordance with certain program, they fulfil a specific purpose, they are formed in the light of clearly defined needs, they have their own funding, adequate storage and protection, administrative care, their users and the person in charge of them), it is quite clear that Serbian librarianship owes its roots to them. This is especially evident in some procedures such as the way of recording libraries and proto-cataloguing, which are especially developed in the 18th century within the administrative measures of the metropolitans of Karlovci, whereby monastic inventories are created as first-class historical documents, whose analysis can determine the development of libraries until the end of the 18th century. It is also possible to notice and describe the other types of library activities, as well as to establish their relationship with the professional practices of today. Particularly important were the traditional connections between Serbian monasteries and Russia, primarily Russian help in books,
which led to a true transformation of the contents of monastic libraries. The history of book disputes in Russia in the second half of the 17th century is especially significant due to the consequences it left on Serbian cultural circumstances. Initially, this process was spontaneous among the Serbs, but from the fourth decade of the 18th century, on the territory of the Metropolitanate of Karlovci there was a planned work on the normalization of monastic collections, ending with their Russification and excluding Serbian books from the liturgical use. This led to quantitative and qualitative changes, which were completed by the genre metamorphosis of the traditional composition of the collections. The appearance of monastic libraries has been greatly influenced by political and social circumstances, so their fate can be closely linked to the fate of the nation, which makes them a mirror of their time. Maintaining their traditional cultural role as the guardians of the most important achievements of the past times, they became the media of intellectual and cultural flows of the new age. In this way, Serbian national and religious identity has been actively preserved and developed, which makes monastic libraries particularly important. (превод Биљана Живановиһ) 304
Сербские монастырские библиотеки до конца XVIII века Резюме Начало истории сербской книги, а также ее важнейшая часть, самым тесным способом связаны с монастырями. Монастырские библиотеки, ֊ это естественное обиталище старой сербской книги, жизнь которой невозможно в полном объеме и правильно понять
за пределами этого контекста. Поскольку монастыри одновременно являются центрами национальной культуры средневековья, и сами монастырские книжные собрания представляют собою очень важную часть культурной истории народа. Согласно ей, а также в соответствии с общей историей, историю сербских
монастырских библиотек мы можем разделить на разные периоды: до Неманичей, при Неманичах, период Османской оккупации, и период 18 века. Существование библиотеки неразделимо связано с существованием монастырей, так как это и было условием для постоянного проведения богослужения. Именно поэтому
значительная часть деятельности монахов касается книг, причем их собрания обязательно проходят этапы формирования, пополнения и возобновления из нескольких источников, а именно дарения ктиторов, дарственные пожертвования, покупка, переписка по назначению, починка книг, получение в наследство, и как
отдельный перст судьбы библиотек, в этом смысле возможно подчеркнуть принудительное переселение книг и библиотек. Ввиду большой дороговизны, формирование библиотек чаще всего является результатом деятельности самих ктиторов. Только у них была возможность выделить достаточную сумму денег на такие
нужды, фонды библиотек впоследствии регулярно пополнялись пожертвованиями богобоязненных христиан, но и сами
монастыри временами смогли на свои средства приобретать книги. О таких действиях свидетельствуют многочисленные отметки на книгах, что является историческими источниками первого разряда. Такое естественное развитие библиотеки подразумевает ее рост, начиная с наличия богослужебного минимума
(обязательное наличие двадцати с небольшим книжных единиц) до, по всей вероятности, нескольких сотен книжных единиц, может и более, рукописных кодексов в более крупных и в более богатых монастырях. Как свидетельствует сербская история, этот процесс сменяла неизбежная гибель в период войн, причем
нередко имело место бесследное исчезновение целых библиотек, которые потом огромным трудом и усилиями восстанавливают. Как организмы с вековым существованием, и монастыри постоянно меняются, что отражается и на их библиотеки, которые этим точно описывают историю книги. Она во всяком случае
начинается с рукописной книги, как ее фундамента, и по сей день это одна из главных опор национального культурного отождествления. В хронологическом аспекте ее преемником является ранняя печатная книга, а начав уже с 17 века, в сербских монастырях стала появляться русская книга, которая уже в 18
веке преобладает. Характерным на территории Карловацской митрополии в этот период является прорыв новой сербской книги, которая снова начинает выходить с 1726 года. Наряду с этим появляются и иностранные, не православные, преимущественно немецкие и латинские книги. Из всех сербских монастырей, самым
большим уважением пользуется Хиландар, поэтому его библиотека вероятно была если не самой большой, но во всяком случае,
лучшей, образцовой, благодаря в том числе и роли Святой горы Афон в православном мире. Сербская книга целиком, в большой степени зависит от нее, несмотря на то, что средневековая литература у сербов развивалась в знаке Афона. Афон является не только источником оригинального творчества, но и
сокровищницей качественного основания для копирования в процессе переписки, и в то же время местом пребывания образованных и надежных переписчиков, что в особенности знал использовать деспот Стефан. Сербское афонское влияние таким путем распространялось не только по всем сербским краям, но и в
России. Этому способствует и тот факт, что Святая гора, имея первенство в образовании, играла и определенную роль университета. Речь идет о традиции получения знаний в монастырях с самого начала внедрения киновийской системы, сохранившейся и у сербов, что показалось очень важным, в особенности во
время утраты самостоятельного государства, когда монастыри были единственными местами для получения хоть небольшого образования. Поскольку при этом роль книги 305
очень важна, именно монастырские библиотеки имеют заслуги для его осуществления. Вполне понятно, что содержание и их величина непосредственно взаимосвязаны с образовательным уровнем монахов. Особое явление в рамках монастырских библиотек представляют собою личные монашеские библиотеки, являющиеся
именно плодом этой образовательной традиции. О их существовании в средневековье сохранилось немного свидетельств, но потом, в значительной части 18 века можно следить за их развитием, начиная с рудиментарной и бедной коллекции, с наличием всего нескольких богослужебных книг, и вплоть до
респектабельных личных библиотек, которые имеют важное значение, тем более, что книги все еще очень дороги. Само собою понятно, что в данном случае объем и качество личной коллекции напрямую связано с уровнем образования и интеллектуально-духовными потребностями монахов. Это явление имеет
исключительное значение и потому, что личные библиотеки чаще всего были унаследованы монастырями, что непосредственно оказывало положительное воздействие на увеличение общей монастырской коллекции. Существование монастырских библиотек имело огромное значение для развития библиотечного дела. Учитывая
тот факт, что речь идет о настоящих библиотеках, в чем можно убедиться на основании критериев, которые можно к ним применить, и которые очень близки с сегодняшними (они возникают согласно программе, выполняют определенное задание, формируются в свете точно определенных потребностей, имеют свое
финансирование, располагаются и хранятся в соответствующих условиях, организована соответствующая административная забота о них,
у них имеются пользователи и лицо, отвечающее за них), понятно, что сербское библиотечное дело свое начало ведет именно от них. Это видно в особенности в способах обозначения библиотек и в первичной каталогизации, что развивается в особенности в 18 веке в рамках административных мероприятий
карловацских митрополитов, в результате чего мы получаем монастырские инвентари, являющиеся историческими документами первого разряда. Анализом этих документов можно установить путь развития библиотек до конца 18 века. Возможно также увидеть и описать и другие виды библиотечной деятельности, и
возможно найти их взаимосвязь с сегодняшними профессиональными обычаями. Особую важность имели традиционные связи сербских монастырей с Россией, которая оказывала помощь в приобретении книг, что приводит к настоящему преобразованию содержания монастырских библиотек. Особое значение при этом имеет
история книжных споров в России во второй половине 17 века, потому что это соответствующими последствиями сказалось в сербской культурной жизни. Этот процесс у сербов имел в своем начале спонтанный ход, а потом на территории Карловацской митрополии, начиная с четвертого десятилетия 18 века,
начинается плановая работа по нормативному оформлению монастырских собраний, что заканчивается их русификацией и исключением сербской книги из пользования в литургическом назначении. Это привело к качественно-количественным изменениям, которые завершены жанровой метаморфозой традиционного состава
собраний. На внешний вид монастырских библиотек большое воздействие имели политические и общественные обстоятельства, и их
судьба тесно связана с судьбой народа, так что они являются зеркалом своего времени. Сохраняя свою традиционную культурную роль хранителя самых важных достижений предыдущих времен, они одновременно стали и средством интеллектуальных и культурных потоков нового времени. Таки путем активно сохранено и развито сербское национальное и религиозное отождествление, что монастырским библиотекам придает особое значение. (превод Бранко Палибрк)
ИЗВОРИ и ЛИТЕРАТУРА ИЗВОРИ Необјављени АСАНУК (Архив Српске академије наука и уметности, Сремски Карловци) фонд МП А фонд МП Б фонд Конзисторија Varia МСПЦ (Музеј Српске православне цркве) МСПЦ Гр. (Музеј Српске православне цркве, Збирка Радослава Грујића) АСПЕБ (Архив Српске православне епархије
будимске) АСПЕТ (Архив Српске православне епархије темишварске) АМХ (Архив манастира Хиландара) Објављени А. Г. „Извод из синодске расправе, односеће се на регулисање православних манастира - 23. септ. 1774“. Српски Сион бр.2 (1905): 49-50. А. Г. „Радња Архијерејског синода 1776“. Српски Сион бр.9
(1904): 250-253; Српски Сион бр.13 (1904): 357-360. Anottated Justinian code. Novel 133: http://www.uwyo.edu/lawlib/bIume-justinian/ajc-edition-2/noveIs/121-140/ novel%20133_replacement.pdf (приступ 16. 4. 2017). Архивъ юїо-западной Россіи, 1,5, Акты, относящиеся къ делу о подчинении Кіевской
митрополіи Московскому патріархату (1620-16941). Кијев: въ Губернской типографіи, 1872. Библиотека Саве Текелије. Нови Сад: Библиотека Матице српске, 1997. Byzantine monastic foundation documents, 1. Washington: Dumbarton Oaks Research library and collections, 2000. Богдановић, Лазар. „Монашка
правила владике пакрачко-славонског и осечкопољског Софронија Јовановића“. Духовна стража бр. 3 (1931): 196-206. Валрабенштајн, Јован. Илирска дворска канцеларија - Беч (IUyrische Hofkanzlei - Wien) : аналитички инвентар, XII. Нови Сад: Архив Војводине, 1996. Витковић, Гаврило. Споменици из
будимскоі и пештанскої архива од log. 1728-1748, 2. Београд: Државна штампарија, 1873. Војновић, Жарко. „Библиотека
манастира Бездина према инвентару из 1783. године“. Темишварски зборник бр. 10(2018): 95-115. Гавриловић, Славко. „Пет докумената о манастиру Ковину из XVIII века“. Сентандрејски зборник бр. 4 (2015): 73-81. Грујић, Радослав. Како се поступало са српским молбама на двору ћесара австрщскоі. Нови Сад: Матица српска, 1906. Грујић, Радослав. „Писма пећских патријараха из другог и трећег деценија ХѴІІІ-тог века“. Споменик СКА бр. 51 (1913): 105-134. Грујић, Радослав. „Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације : (1718-1739)“. Споменик СКА бр. 52 (1914): 84-208. 283
Денић, Чедомир. „Лицитација библиотеке Викентија Видака 1780. године“. Библиотекарски Юдишшак Војводине бр. 11-12 (1973): 48-52. Деяние Московскою собора, бывшею в царских палатах в лето от создания мира 7162, от воплощения же Боїа Слова 1654. Москва: Синодальная типография, 1887. Димитријевић,
Стеван. „Грађа за српску историју из руских архива и библиотека“. Споменик СКА бр. 53 (1922). Димитријевић, Стеван. .Документи који се тичу односа између српске цркве и Pycuje у XVI веку”. Споменик Српске краљевске академије, 39 (1903). Духовный реыаментъ. Санктпетербург: б. и., 1721. Животи краљева
и архиепископа српских. Загреб: С. Галац, 1866. „Извидјеније манастира Шемљуга комисионално в соборје 1775.” Духовна стража бр. 4 (1931): 280-281. Издавани, штампари, преписивачи. Цетшье: Обод, 1996. Каптерев, Николай Фёдорович. „Ахридские архиепископы и подчиненые им иерархи разних кафедр,
являвшиеся в Москву за милостынею в XVI, XVII и в начале XVIII столетия“. Прибавления к изданию творений святых отцов в русском переводе бр. 41 (1888): 105-152. Каптерев, Николай Фёдорович. „Пріѣздъ въ Москву за милостинею сербскихъ іерарховъ разныхъ ка-ѳ-едръ и настоятелей разныхъ сербскихъ
монастырей въ XVI, XVII и въ началѣ XVIII столѣтій.“ Прибавления к изданию творений святых отцов в русском переводе бр. 48 (1891): 461-576. Красић, Владимир. „Манастир Грабовац у будимској епархији“. Летопис Матице српске бр. 127 (1881): 58-79. Магарашевић, Георгије. „Монастырь Беочинъ у фрушкой
гори“. Летопис Матице српске бр. 4 (1828): 1-18. Матија Властар. Синтаіма. Београд: САНУ, 2013. Miklošič, Franc, prir.,
Monumenta serbica. Viennae: G. Braumüller, 1858. Miklošič, Franc. „Izvještaj od god. 1772 o manastirih na Fruškoj gori u Sriemu, podastrt kr. dalm.-hrv.-slav. namjestničkomu vieču“. Starine JAZU br. 8 (1876): 2-19. Милојевић, Милош, прир. Дечанске хрисовуље. Београд: Државна штампарија, 1880.
Мирковић, Лазар. „Записи из манастира Мале Ремете“. Гласник Историскої друштва у Новом Саду књ. З (1930): 460-463. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 1. Нови Сад: Матица српска, 1993. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 2. Нови Сад: Матица српска,
1995. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 3. Нови Сад: Матица српска, 1996. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 4. Нови Сад: Матица српска, 2000. Момировић, Петар. Стари српски записи и натписи из Војводине, 5. Нови Сад: Матица српска, 2001.
Москва-Србија, Беоїрад-Русща, 1. Београд : Архив Србије ; Москва : Главное архивное управление города Москвы, 2013. Мошин, Владимир. „Рукописи Пећке патријаршије“. Старине Косова и Метохије кн . 4-5 (1971). Mošin, Vladimir i Radeka, Milan. „Ćirilski rukopisi u Sjevernoj Dalmaciji“. Starine JAZU br.
48 (1958): 189-215. „Наставление митрополита Павла Ненадовића фрушкогорским настојатељима о владању при долазу цара Јосифа II. у манастир“. Српски Сион бр. 23 (1905): 680-682. Новаковић, Стојан. „Прилози к историји српске књижевности“. Гласник Друштва српске словесности бр. 25 (1869): 233-302.
Новаковић, Стојан, прир. Законски споменици српских држава средѣеіа века. Београд : СКА, 1912. Обрадовић, Доситеј.
Животъ и приключенія. Београд: Гпигорије Возаревић, 1833. Остенъ : памятникъ русской духовной письменности XVII вѣка. Казань: Университетская типография, 1865. Patrologiae cursus completus, Series graeca, 99. Accurante J. P. Migne. Paris: Garnier fratres, 1903. Patrologiae cursus completus, Series latina, 23. Accurante J. P Migne. Paris: Garnier fratres, 1883. 284
Петковић, Сава. „Манастир Крушедол од 1754.-1774. год“. Сриски Сион бр. 6 (1906): 166-169; Сриски Сион бр. 7 (1906): 203-205. Петковић, Сава. Опис рукописа манастира Крушедола, Сремски Карловци: Монашко удружење православне српске Митрополије карловачке, 1914. Петров, Милан. „Прилог историји српских
библиотека у XVIII веку“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор бр. 1-2 (1969): 95-106. Петровић, Миодраг и Љубица Штављанин Тјорђевић, прир. и прев., Законоправило Светоіа Саве. Београд: Историјски институт, 2005. „Писмо митрополита Стратимировића о народној библијотеци“. Архив за
историју српске православне карловачке митрополије бр. 3-4 (1911): 53-54. „Повеља краља Стефана Уроша II (Милутина) о адрфатима за Карејску ћелију 6826 (1317-1318 септ, год.), индикт I.“ Годишњак Скопскої филозофскої факултета, бр. 4 (1940.) Полное собраніе постановленій й распоряженій по Ведомству
Православною Исповедания Россійской Имперіи, 7. Санкт-Петербург: Синодальная типография, 1890. Правила монашескаг. Беч: Јозеф Курцбек, 1777. Путник, Мојсије. „Наставленије“. Српски Сион бр. 1 (1905): 11-12. Радонић, Јован. „Прилошци историји Срба у Угарској крајем XVII. и поч. XVIII века“. Летопис
Матице српске бр. 223-224 (1904): 189-220. Ратковић, Максим. „Извештај“. Гласник Српскої ученої друштва бр. 56 (1884): 199-285. Регуламентъ. Беч: Јозеф Курцбек, 1777. Руварац, Димитрије. „Дужности и права дворјана и дворских служителе за време митрополисања Мојсеја Петровића“. Сриски Сион бр. 27
(1907): 417-421. Руварац, Димитрије. „Калуђери манастира Каленића и других манастира у Хопову“. Сриски Сион
бр. 9 (1906): 238-243. Руварац, Димитрије. „Ктитори и приложници манастира Раковца“. Српски Сион бр. 29 (1907): 459-460. Руварац, Димитрије. Опис српских фрушкоїорских манастира : 1753. log. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1903. Руварац, Димитрије. Опис темишварске епархије 1727.
Юдине. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1923. Руварац, Димитрије. „Опис фрушкоїорских манастира од 1771. Юдине“. Архив за историју српске православне карловачке митрополије бр. 3 (1913): 97-125. Руварац, Димитрије. „Писма манастирских настојатеља Арх.-Митрополиту Вићентију Поповићу”.
Архив за историју српске православне карловачке митрополије бр.15-16 (1912). Руварац, Димитрије. „Правила за калуђере“. Српски Сион бр. 1 (1905): 7-12. Руварац, Димитрије. Српска митрополија карловачка око половине XVIII. века. Сремски Карловци : Српска манастирска штампарија, 1902. The Rule of
Saint Benedict. Mineóla: Dover publications, 2012. Сава, Свети. Сабрана дела, прир. и прев. Томислав Јовановић. Београд: СКЗ, 1998. Синдик, Душан. „Завештање духовника Никанора из 1685. године”. Историјски часопис, књ. 29-30 (1982-1983): 207-222. Синдик, Душан. „Из хиландарског архива“. Хиландарски
зборник бр. 5 (1983): 69-79. Синдик, Надежда Р. Гроздановић-Пајић, Мирослава. Мано-Зиси, Катарина. Опис рукописа и старих штампаних књта Библиотеке Српске православне епархије будимске у Сентандреји, Београд: Народна библиотека Србије ; Нови Сад: Матица српска, 1991. Скрижаль. Москва: Печатний двор,
1655-1656. Служебникъ. Москва: Печатний двор, 1655. 285
Сриске народне ијесме из Боене и Херцеювине. 1, Ейске ијесме cuiapujei времена. Београд: Српско учено друштво, 1867. Стајић, Baca. Грађа за културну историју Нової Сада. Нови Сад: Матица српска, 1947. Стајић, Baca. Грађа за културну историју Нової Сада, 2, Нови Сад: Матица српска, 1951. „Статистични
преглед Велико-Варадске епархије 1759. године“. Архив за историју сриске православне карловачке митрополије бр. 1 (1911): 3-16. Стоыавъ. Санктпетербург: Д. Е. Кожанчиков, 1863. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 1, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1982. Стојановић, Љубомир.
Стари српски записи и натписи, 2, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1983. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 3, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1984. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 4, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1986. Стојановић,
Љубомир. Стари српски записи и натписи, 5, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1987. Стојановић, Љубомир. Стари српски записи и натписи, 6, Београд: САНУ: Народна библиотека Србије, 1988. Студенички типик : цароставник манастира Студенице. Београд: Народна библиотека Србије: Завод за уцбенике
и наставна средства, 1994. „Тестамент Софронија Раваничанина, владике арадског“. Српски Сион бр. 16 (1906): 449-452. „Тестаменат Стефана Љубибратића, владике костајничког“. Српски Сион бр. 10 (1905): 274-279. Чалић, Боривоі. „Опис и инвентар манастира Гомиріа из 18. века“. Љетопис Српскої кцлтирної
арцштва Просвјета бр. 16 (2011): 284-309. Чалић, Боривој. „Пакрачки епископ Кирил Живковић и
његова библиотека“. Љетопис Српскої културної друштва Просвјета, бр. 13 (2008): 179-223. „Шпецификација књига Арсенија Бешеновца“. Архив за историју српске православне карловачке митрополије бр. 23-24 (1912): 382. ЛИТЕРАТУРА [Јеромонах] Арсений, Описаніе славянскихъ рукописей Библіотеки Свято-
Троицкой Серїіевой лавры, 1. Москва: Императорское общество исторіи и древностей россійскихъ, 1878. Бањац, Јелена. Манастир Ковиљ. Нови Сад: Платонеум, 2013. Белокуров, Сергей Алексеевич. Арсений Суханов, 1. Москва: Университетская типография, 1891. Богдановић, Димитрије. Каталої ћирилскихрукописа
манастира Хиландара. Београд : САНУ : Народна библиотека CP Србије, 1978. Богдановић, Димитрије. „Милешева као књижевно средиште”. Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића, 9 (1981). Богдановић, Димитрије. Студије из сриске средњовековне књижевности. Београд: СКЗ, 1997. Богићевић, Алексеј.
Хиландарски монаси у управи Српске цркве. Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара, 2009. Бошков, Мирјана. „Како je инок Гаврил Тројичанин стварао „Летопис““. Средњи век у српској науци, историји, кѣижевности и уметности, 7 (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2016). Бошков,
Мирјана. „О раду Данила Крпца“ Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 65-66, св. 1-4 (1999-2000): 107-129. Бошков, Мирјана. „Руска штампана књига у нашем XVIII веку“. Годишѣак филозофекої факултета у Новом Саду бр. 16/2 (1973): 528-567. 286
Бошков, Мирјана. „Хронографи и писарска традиција Рачана“. Зборник Машице сриске за књижевносш и језик, кн . 36, св. 3 (1988). Булгаков, Макарий. История Русской церкви, XII. Санктпетербург: P. Голике, 1883. Веселинов, Иванка. „Библиотека Јована Рајића“. Зборник Матице српске за књижевност и језик
бр. 31 (1983): 113-131. Веселиновић, Рајко. Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности. Београд: САНУ, 1949. Веселиновић, Рајко Л. „Српско-руске везе крајем XVII и првих година XVIII столећа“, у Ју1ословенске зем/ье и Русија у XVIII веку, 15-38. Београд: САНУ, 1986. Вздорнов, Герольд Иванович.
„Роль славянских монастырских мастерских письма Константинополя и Афона в развитии книгописания и художественного оформления русских рукописей на рубеже ХІѴ-ХѴ вв.“. Труды Отдела древнерусской литературы т. 23 (1968). Војновић, Жарко. „Додатни текстови старих штампаних књига у контексту почетака
српског издаваштва”. Читалиште бр. 26 (2015): 63-70. Војновић, Жарко. „Ко je аутор књиге „Стихи о недељи“ (Беч, 1792)?”. Братство бр. 19 (2015): 151-166. Војновић, Жарко. Кућа на камену : Војловица и њене књте. Београд: Народна библиотека Србије, 2015. Војновић, Жарко. „Први пројекат централног
каталога манастирских библиотека на подручју Карловачке митрополије”. Читалиште бр. 25 (2014): 34-44. Вуковић, Сава. Српски јерарси од деветоі до двадесетої века. Београд: Евро ; Подгорица: Унирекс, 1996. Гавриловић, Владан. Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790-1792). Нови Сад:
Платонеум, 2005. Гавриловић, Никола. Историја ћирилских штампарија у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку. Нови
Сад: Институт за изучавање историје Војводине, 1974. Голубинский, Евгений Евсигнеевич. Исторія Русской церкви, 1. Москва: Университетская типография, 1904. Грковић-Мејџор, Јасмина. „Скрипторије и штампарије код Срба у средњем веку”. Летопис Матице српске, књ. 488, св. 5 (2011): 925-940. Филарет
Гранић, „Црквеноправне одредбе Хилендарског типика св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционарима“. Боіословѣе бр. 2/3 (1935): 171-188. Грбић, Манојло. Карловачко владичанство, 1. Карловац: Штампарија Карла Хауптфелда, 1891. Грбић, Манојло. Карловачко владичанство, 2. Карловац:
Штампарија Карла Хауптфелда, 1891. Грбић, Манојло. Карловачко владичанство, 3. Карловац: Штампарија Карла Хауптфелда, 1893. Гроздановић Пајић, Мирослава. „Хиландар и рукописне књиге XIV века манастира Високи Дечани“. Осам векова Хиландара (Београд: САНУ, 2000). Грујић, Никанор. „Беседе“. Српски Сион
бр. 20 (1905): 582. Грујић, Радослав. Азбучник Српске православне цркве. Београд: Београдски издавачко-графички завод: Музеј Српске православне цркве, 1993. Грујић, Радослав. Духовни живот Срба у Војводини. Београд: Српско библиофилско друштво : Музеј српске православне цркве, 2012. Грујић,
Радослав. „Први кораци увађања црквених матица код Срба“. Гласник историскоїдруштва у Новом Саду бр. 1-3 (1934): 327. Грујић, Радослав. Прилошци историји сри. банатских манастира y gpyïoj половини XVIII-тої века. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1906. Грујић, Радослав. Српске школе
(од 1718-17391.). Београд: Нова штампарија „Давидовић”, 1908. Грујић, Радослав. Старине манастира Ораховице у Славонији.
Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, 1939. Давидов, Динко. Горња земља. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 287
Давидовић, Милена. „Српски скрипторији од XII до XVII века”. Сееш сриске рукоиисне књше (XIIдо XVII век). Београд: Народна библиотека Србије, 2016: 49-68. Денић, Чедомир. Српске библиотеке у Хабзбуршкој монархији током 18. века. Београд: САНУ, 2010. Diehl, Charles. Études byzantines. Paris: A.
Picard et fils, 1905. Дмитриевский, Алексей Афанасьевич. Исправление книї при патриархе Никоне и последующих патриархах. Москва: Языки славянской культуры, 2004. Дурковић Јакшић, Љубомир. „Књижница манастира Свете Тројице код Пљеваља“. Библиотекар бр. 3-4 (1957). Ђорђевић, Мирон. Историја
светосавскої манастира Ковила. Нови Сад: Манастир Ковшъ, 1891. Đurđev, Branislav. „Prodaja crkava i manastira za vreme vlade Selima ІГ. Godišnjak Istoriskog društva Bosne i Hercegovine god. 9 (1957). Тјурић, Војислав J. и Гордана Бабић-Т)орђевић. Српска уметност у средњем веку. 2, ХІѴ-ХѴІ век.
Београд: СКЗ, 1997. Зеремски, Иларион. Српски манастири у Банату, њихов постанак, прошлост и одношај према Румунима. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1907. Зиројевић, Олга. Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије. Београд: Историјски институт : Народна књига, 1984. „Игуман
сланачки Теодор и кувеждински Нектарије“. Архив за историју српске православне карловачке митрополще бр. 9-10 (1911): 133-135. Ивић, Алекса. Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска, 1929. Ивошевић, Baco. „Библиотеке православних манастира у Боки Которској и Паштровићима“. Скрипторији и
манастирске библиотеке у Црној lopu (Цетиње: Централна народна библиотека CP Црне Горе ,Ј)урђе Црнојевић“, 1989). Јакшић,
Милутин. О Вићентију Јовановићу. Нови Сад: Браћа М. Поповић, 1900 Јовановић Видак, Викентије. „О постанку српских манастира у Темишварској епархији“. Српски Сион бр. 7 (1903): 206-209. Јовановић, Миодраг. Српски манастири у Банату. Београд: Драганић, 2007. Караџић, Вук Стефановић. Даница : забавник
за 1826. Іодину. Беч: Штампарија Јерменског манастира, [1825]. Карташев, Антон Павлович. Очерки по истории Русской Церкви, 2. Москва: Эксмо-Пресс, 2000. Кашић, Душан. Отпор марчанској унији. Београд: Православље, 1986. Кашић, Душан. Српски манастири у Хрватској и Славонији. Београд : Српска
Патријаршија, 1971. Кашић, Душан. „Школе и учитељи“, у Историја школа и образовала код Срба, 57-69 Београд: Историјски музеј CP Србије, 1974. Книжные центры Древней Руси ХІ-ХѴІ вв. Санкт-Петербург: Наука, 1991. Костић, Мита. Гроф Колер као културнопросветни реформатор код Срба у Ушрској у XVIII
веку. Београд: СКА, 1932. Костић, Мита. Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIXвека. Београд: Научна књига, 1952. Костић, Мита. „Доситејев пријатељ и саветник Секереш“, уИзабрана дела Мите Костића, 1, 275-297. Загреб: Просвјета, 2010. Костић, Мита. „Духовни регуламент Петра Великог
(1721) и Срби“, Зборник радова Института за проучавање књижевности САН бр. 17/2 (1952): 61-91. Костић, Мита. „Kečapa Јосифа молитвена књша“ из їодине 1794. Изабрана дела Мите Костића, 1,314-326. Загреб: Просвјета, 2010. Костић, Мита. „Књиге, књижарство и књижнице Срба у XVIII веку“, у Српска
штампана кн та 18. века, 13-26. Београд: Народна библиотека Србије ; Нови Сад: Матица српска, 1963. Костић, Мита.
„Проповеди Јована Рајића : студија о политичкој цензури српских књига у XVIII веку“, у Изабрана дела Мите Костића, 1, 262-274. Загреб: Просвјета, 2010. 288
Костић, Мита. „Царски духовници пропагатори уније међу Србима“, у Изабрана дела Мише Косшића, 1, 298309. Загреб: Просвјета, 2010. Костомаров, Николај Иванович. Русская история в жизнеописаниях ее ыавнейших деятелей, 2, XVII столетие. Санкт-Петербург: Эксмо, 2007. Красић, Владимир. „Манастир
Лепавина“. Летопис Матице српске бр. 158 (1889): 1-29. Крестић, Димитрије. Споменъ древности фрушкоюрскихъ монастырей. Нови Сад: Штампарија Павла Јанковића, 1840. Крстић, Александар. „Време турске власти у Срему“, у Срем кроз векове, 75-100. Београд: Вукова задужбина : Институт за књижевност и
уметност, 2007. Кучековић, Александра. Манастир Ораховица. Загреб: Просвјета, 2007. Кукушкина, Маргарита Владимировна. Монастырские библиотеки Русскою Севера. Ленинград: Наука, 1977. Луппов, Сергей Павлович. Кнта в России в послепетровское время 1725-1740. Ленинград: Наука, 1976. Луппов, Сергей
Павлович. Кнта в России в XVII веке. Ленинград: Наука, 1970. Љуштина, Викентије. Краткаг повэстъ о общежителномъ монастырэ Месичэ. Будим: Универзитетска штампарија, 1798. Мано-Зиси, Катарина. „Рукописне књиге цркве св. Николе у Заступу”. Скрипторији и манастирске библиотеке у Црној Гори (Цетиње:
Централна народна библиотека СР Црне Горе „Тјурђе Црнојевић“, 1989). Маринковић, Боривоје. „Скица за три портрета“. Годишњак филозофскої факултета у Новом Саду бр. 11 (1968): 221-250. Марковий, Василије. Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији. Београд: Ars Libri ; Ниш: Центар за
црквене студије ; Бања Лука: Бесједа, 2002. Медаковић, Дејан. Истраживачи српских старина. Београд: Просвета, 1985.
Миладиновић, Жарко. Туман повластица, закона, уредаба u gpylux наређења српске народне црквене аутономије у Уїарско), Хрватској u Славонији. Нови Сад: Штампарија Т)орђа Ивковића, 1897. Милаш, Никодим. Правила Православне цркве с тумачењима, 1. Нови Сад: Наклада књижаре А. Пајевића, 1895. Милаш,
Никодим. Правила Православне цркве с тумачеѣима, 2. Нови Сад: Књижара А. Пајевића, 1896. Милаш, Никодим. Православна Далмација. Нови Сад: Издавачка књижарница А. Пајевића, 1901. Милеуснић, Слободан. „Судбина ризнице манастира Гргетега“, у Манастир Грїетеї, 307-330. Нови Сад: Матица српска, 1990.
Милеуснић, Слободан. „Црквеноуметничке драгоцености ризнице манастира Раче“. Рачански зборник бр. 1 (1996), 77-104. Милковић, Јоаникије. Повэсть. о общежителномъ монастырэ Войловицэ. Будим: Универзитетска штампарија, 1801. Милковић, Јоаникије. Кратка повеет о општежитељном манастиру Војловици,
Панчево: Градска библиотека: Архив, 2001. Петар Момировић, Манастир Бођани. Бођани: Манастир Бођани, 1980. Петар Момировић, „Прилог историји манастира Ковшьа“. Саопштења бр. 25 (1993): 209-218. Никольский, Николай Константинович. Ближайшія задачи изученія древне-русской книжности. Санктпетербург:
Общество любителей древней письменности, 1902. Нинковић, Ненад. „Политична и културна делатност митрополита Павла Ненадовића“ . Докторска дисертација, Нови Сад, филозофски факултет, 2015. Орфелин, Захарија. Вэчный календарь, Будим: Јозеф Курцбек, 1783. От Вятки до Тобольска. Екатеринбург: Уральский
государственный университет, 1994. Остојић, Тихомир. Доситеј Обрадовић у Хопову : студија из културне u књижевне
историје. Нови Сад: Матица српска, 1907. 289
Остојић, Тихомир. „Становништво y Србији после велике сеобе 1690. године“. Годишњица Николе Чупића бр. 36 (1927): 1-19. Панковић, Душан. Српске библиоїрафи/е 1766-1850. Београд: Народна библиотека Србије, 1982. Пет векова српскої штампарства : 1494-1994. Београд: : Српска академија наука и уметности
: Народна библиотека Србије, 1994. Петковић, Владимир. Манастир Раваница. Београд: Напредак, 1922. Петковић, Сава. Манастир Кувеждин иДивша у XVIII веку. Нови Сад: Натошевић, 1936. Пешикан, Митар. „Колико je писара писало Вуканово јеванђеље“. Јужнословенски филолої 35 (1979): 147-158. Политические и
культурные отношения России с юіославянскими землями в XVIII в. Москва: Наука, 1984. Попић, Сергије. Опис манастира Врдника-Раванице у Срему. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1898. Поповић, Душан. „Слика Војводине у 18. веку”. Војводина, 2. Нови Сад: Историско друштво, 1941. Поповић,
Душан. Срби у Војводини, 2. Нови Сад: Матица српска, 1959. Поповић, Светлана. Крст у круїу. Београд: Просвета: Републички завод за заштиту споменика културе, 1994. Преи српски буквар Инока Саве : Венеција 1597. Београд: Политика, 1991. Пузовић, Владислав. „Суђење Дамаскину Хиландарцу на Светој гори
и међуправославни односи средином XVII века“. Анали Правноī факултета у Беоїраду бр. 2 (2015): 135-153. Пузовић, Владислав. „Утицај Духовног регуламента (1721) на Свештеничка и Монашка правила митрополита београдско-карловачког Вићентија (Јовановића)“. Зборник Матице српске за историју бр. 90
(2014): 37-54. Радић, Иринеј. Повэсть кратка w фрушкогорскомъ общежителномъ манастыру Хопову. Будим:
Универзитетска штампарија, 1847. Радојичић, Т)орђе Сп. „Српске библиотеке у средњем веку и у турско доба“. Библиотекар бр. 3 (1954): 137-144. Радонић, Јован. Римска курија и јужнословенске земле од XVI до XIX века. Београд: научна књига, 1950. Рајић, Јован. Историја катихизма. Панчево: Браћа
Јовановић, [1884]. Ракић, Викентије. Исторіа монастырг фенека. Будим: Универзитетска штампарија, 1799. Руварац, Димитрије. Манастир Беочин. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1924. Руварац, Димитрије. „Манастир Велика Ремета 1772“. Српски Сион бр. 10 (1906): 277-279. Димитрије Руварац:
Манастир Крушедо. Сремски Карловци: : Српска манастирска штампарија, 1918. Руварац, Димитрије. „Манастир Кувеждин и Дивша“. Српски Сион бр. 12 (1905): 345-348. Руварац, Димитрије. „Манастир Рача и Беочин“. Споменик СКА бр. 30 (1898): 51-63. Руварац, Димитрије. „Мојсије Петровић, митрополит
београдски”. Споменик СКА бр. 34 (1898): 81-200. Руварац, Димитрије. „О банатским манастирима“. Српски Сион бр. 11 (1907): 165-167. Руварац, Димитрије. „Плате калуђерске“. Српски Сион бр. 12 (1907): 190. Руварац, Димитрије. Споменица о манастиру фенеку. Сремски Карловци: Српска манастирска
штампарија, 1914. Сапунов, Борис Викторович. Книіа в России в ХІ-ХІІІ вв. Ленинград: Наука, 1978. Синдик, Надежда. „Библиотека“. Блаіо манастира Студенице (Београд : Галерија Српске академије наука и уметности, 1988). Синдик, Надежда. „Обнова библиотеке манастира Високи Дечани крајем XIV и у првој
деценији XV века“. Српска књижевност у доба Деспотовине (Деспотовац: Ресавска библиотека, 1998). Синдик, Надежда.
„Скрипторијум и библиотека испоснице Св. Саве у Kapej и с посебним освртом на период од XVII до XIX века”. Осам векова Хиландара (Београд: САНУ, 2000): 351-363. Слијепчевић, Tjo ко. Историја Српске православне цркве, 1. Дизелдорф: [б. и.], 1978. Слуховский, Михаил Иванович. Библиотечное дело в России до XVIII века. Москва: Книга, 1968. 290
Слуховский, Михаил Иванович. Русская библиотека XVI-XVII вѳ. Москва: Книга, 1973. Сморгунова, Елена Михайловна, „Арсений (Суханов)“. Православная энциклопедия, 3 (Москва: Церковно научный центр „Православная энциклопедия“, 2001): 416-418. Соларић, Павле. Поминакъ книжескій. Венеција: Пано Теодосиу,
1810. Стефан Лазаревић. Књижевни радови, прир. Дорђе Трифуновић. Београд: СКЗ, 1979. Стокић Симончић, Гордана. Књта и библиотеке код Срба у средњем веку. Панчево: Градска библиотека, 2008. Стошић, Љиљана. Манастир Бођани. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе : Платонеум, 2011.
Тимотијевић, Мирослав. Манастир Крушедол, 1. Београд: Драганић ; Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине, 1908. Тодић, Бранислав. „Залагања манастирских драгоцености Студенице и Свете Тројице Пљеваљске у првој половини XVIII века у Сарајеву”. Саопштења бр 41 (2009):
167-190. Точанац Радовић, Исидора. „Реформа Српске православне Цркве у Хабзбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије и Јосифа II (1740-1790)“. Докторска дисертација, Београд, филозофски факултет, 2014. Точанац Радовић, Исидора. Српски народно-црквени сабори (1718-1735): Београд:
Историјски институт, 2008. Тричковић, Радмила. Беоїрадски пашалук 1687-1739. Београд: Службени гласник, 2013. Турилов, Анатолий Аркадьевич. Исследования по славянскому и сербскому средневековью. Београд: Чигоја штампа, 2014. Ћоровић-Љубинковић, Мирјана. „Престава школе у нашем живопису“. Гласник
Ју1ословенско1 професорскої друштва, књ. 21, св. 4 (1940): 252-256. Убипариповић, Србољуб. „Богослужбени изазови у
Митрополији београдско-карловачкој : доба митрополита Мојсеја Петровича (1718/1726-1730)“. Боюсловѣе и духовни живот Карловачке митрополије, 82-99. Београд: Моне Хемус ; Институт за литургику и црквену уметност, 2018. Успенски, Николај Дмитријевич. Колизија двеју теолошја при ревизији руских боїослужбених књиш у XVII веку. Краљево: Епархијски управии одбор Епархије жичке, 2007. Чурчић, Лаза. Исходи и стазе српских кн иІа 18. века. Нови Сад : Библиотека Матице српске, 2006. Чурчић, Лаза. „Повеет о постанку манастира Раковца у кратком манастирском летопису игумана Теофана из 1704“. фрушкоюрски манастири, 129-135. Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе, 1990. Чурчић, Лаза. Српске књте и српски писци 18. века. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, 1988. Швикер, Јохан Хајнрих. Политичка историја Срба у Уїарско). Нови Сад: Матица српска ; Београд: Гутенбергова галаксија, 1998. Шулетић, Небојша. „Сремски санцак у 16. веку“. Докторска дисертација, Београд, филозофски факултет, 2013. 291 |
| any_adam_object | 1 |
| any_adam_object_boolean | 1 |
| author | Vojnović, Žarko 1971- |
| author_GND | (DE-588)14228050X |
| author_facet | Vojnović, Žarko 1971- |
| author_role | aut |
| author_sort | Vojnović, Žarko 1971- |
| author_variant | ž v žv |
| building | Verbundindex |
| bvnumber | BV046964158 |
| ctrlnum | (OCoLC)1232510980 (DE-599)KXP1698693400 |
| era | Geschichte Anfänge-1800 gnd |
| era_facet | Geschichte Anfänge-1800 |
| format | Book |
| fullrecord | <?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>00000nam a2200000 c 4500</leader><controlfield tag="001">BV046964158</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20240826</controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">201027s2019 yu |||| 00||| srp d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788685131394</subfield><subfield code="9">978-86-85131-39-4</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)1232510980</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)KXP1698693400</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rda</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">srp</subfield></datafield><datafield tag="044" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">yu</subfield><subfield code="c">XA-RS</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">OST</subfield><subfield code="q">DE-12</subfield><subfield code="2">fid</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">06.43</subfield><subfield code="2">bkl</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">880-01</subfield><subfield code="a">Vojnović, Žarko</subfield><subfield code="d">1971-</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)14228050X</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">880-03</subfield><subfield code="a">Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka</subfield><subfield code="c">Žarko Vojnović</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="6">880-02</subfield><subfield code="a">Serbian monastic libraries until the end of the 18th century</subfield></datafield><datafield tag="246" ind1="1" ind2="3"><subfield code="a">Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">880-04</subfield><subfield code="a">Pančevo</subfield><subfield code="b">Gradska biblioteka Pančevo</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">306 Seiten</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">24.8 cm x 22 cm</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Tiraž 300</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text serbisch</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Text überwiegend serbisch. - Zusammenfassungen in englischer und russischer Sprache: Serbian monastic libraries until the end of the 18th century. Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka</subfield></datafield><datafield tag="546" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">In kyrillischer Schrift</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte Anfänge-1800</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Monastic libraries / Serbia / History</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1=" " ind2="4"><subfield code="a">Manuscripts, Serbian / History</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Klosterbibliothek</subfield><subfield code="0">(DE-588)4164242-9</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="651" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Serbien</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054598-2</subfield><subfield code="D">g</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Klosterbibliothek</subfield><subfield code="0">(DE-588)4164242-9</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Geschichte Anfänge-1800</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Personenregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Register // Sachregister</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000011&line_number=0006&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Literaturverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2=" "><subfield code="6">100-01/(N</subfield><subfield code="a">Војновић, Жарко</subfield><subfield code="a">ut</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="3"><subfield code="6">246-02/(N</subfield><subfield code="a">Сербские монастырские библиотеки до конца XVIII века</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1="1" ind2="0"><subfield code="6">245-03/(N</subfield><subfield code="a">Српске манастирске библиотеке до краја XVIII века</subfield><subfield code="c">Жарко Војновић</subfield></datafield><datafield tag="880" ind1=" " ind2="1"><subfield code="6">264-04/(N</subfield><subfield code="a">Панчево</subfield><subfield code="b">Градска библиотека Панчево</subfield><subfield code="c">2019</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="f">sla</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="q">BSB_NED_20201027</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">020</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09024</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">020</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">0903</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield><datafield tag="943" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032372459</subfield></datafield></record></collection> |
| geographic | Serbien (DE-588)4054598-2 gnd |
| geographic_facet | Serbien |
| id | DE-604.BV046964158 |
| illustrated | Not Illustrated |
| index_date | 2024-07-03T15:44:55Z |
| indexdate | 2024-08-27T00:10:39Z |
| institution | BVB |
| isbn | 9788685131394 |
| oai_aleph_id | oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-032372459 |
| oclc_num | 1232510980 |
| open_access_boolean | |
| owner | DE-12 |
| owner_facet | DE-12 |
| physical | 306 Seiten |
| psigel | BSB_NED_20201027 |
| publishDate | 2019 |
| publishDateSearch | 2019 |
| publishDateSort | 2019 |
| publisher | Gradska biblioteka Pančevo |
| record_format | marc |
| series2 | 24.8 cm x 22 cm |
| spelling | 880-01 Vojnović, Žarko 1971- Verfasser (DE-588)14228050X aut 880-03 Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka Žarko Vojnović 880-02 Serbian monastic libraries until the end of the 18th century Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka 880-04 Pančevo Gradska biblioteka Pančevo 2019 306 Seiten txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier 24.8 cm x 22 cm Tiraž 300 Text serbisch Text überwiegend serbisch. - Zusammenfassungen in englischer und russischer Sprache: Serbian monastic libraries until the end of the 18th century. Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka In kyrillischer Schrift Geschichte Anfänge-1800 gnd rswk-swf Monastic libraries / Serbia / History Manuscripts, Serbian / History Klosterbibliothek (DE-588)4164242-9 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 gnd rswk-swf Serbien (DE-588)4054598-2 g Klosterbibliothek (DE-588)4164242-9 s Geschichte Anfänge-1800 z DE-604 Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Personenregister Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Register // Sachregister Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract Digitalisierung BSB München 25 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000011&line_number=0006&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Literaturverzeichnis 100-01/(N Војновић, Жарко ut 246-02/(N Сербские монастырские библиотеки до конца XVIII века 245-03/(N Српске манастирске библиотеке до краја XVIII века Жарко Војновић 264-04/(N Панчево Градска библиотека Панчево 2019 |
| spellingShingle | Vojnović, Žarko 1971- Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka Monastic libraries / Serbia / History Manuscripts, Serbian / History Klosterbibliothek (DE-588)4164242-9 gnd |
| subject_GND | (DE-588)4164242-9 (DE-588)4054598-2 |
| title | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka |
| title_alt | Serbian monastic libraries until the end of the 18th century Serbskie monastyrskie biblioteki do konca XVIII veka |
| title_auth | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka |
| title_exact_search | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka |
| title_exact_search_txtP | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka |
| title_full | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka Žarko Vojnović |
| title_fullStr | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka Žarko Vojnović |
| title_full_unstemmed | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka Žarko Vojnović |
| title_short | Srpske manastirske biblioteke do kraja XVIII veka |
| title_sort | srpske manastirske biblioteke do kraja xviii veka |
| topic | Monastic libraries / Serbia / History Manuscripts, Serbian / History Klosterbibliothek (DE-588)4164242-9 gnd |
| topic_facet | Monastic libraries / Serbia / History Manuscripts, Serbian / History Klosterbibliothek Serbien |
| url | http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000001&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000003&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000005&line_number=0003&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000007&line_number=0004&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000009&line_number=0005&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=032372459&sequence=000011&line_number=0006&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA |
| work_keys_str_mv | AT vojnoviczarko srpskemanastirskebibliotekedokrajaxviiiveka AT vojnoviczarko serbianmonasticlibrariesuntiltheendofthe18thcentury AT vojnoviczarko serbskiemonastyrskiebibliotekidokoncaxviiiveka |