Verfügbarkeit: The world of the Slavs

The world of the Slavs: studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)

Gespeichert in:

Bibliographische Detailangaben
1. Verfasser:	Živković, Tibor 1966-2013 (VerfasserIn)
Format:	Buch
Sprache:	English
Veröffentlicht:	Belgrade Inst. of History 2013
Schriftenreihe:	Monographs / Institut of History 64
Schlagworte:	Geschichte 600-1100 Siedlung Slawen Aufsatzsammlung
Online-Zugang:	Inhaltsverzeichnis Abstract
Beschreibung:	Literaturverz. S. [369] - 412
Beschreibung:	467 S. Ill., graph. Darst., Kt.
ISBN:	9788677431044

Internformat

MARC


LEADER	00000nam a2200000 cb4500
001	BV042339731
003	DE-604
005	20150220
007	t
008	150211s2013 abd\| \|\|\|\| 00\|\|\| eng d
020			\|a 9788677431044 \|9 978-86-7743-104-4
035			\|a (OCoLC)903418940
035			\|a (DE-599)BVBBV042339731
040			\|a DE-604 \|b ger \|e rakwb
041	0		\|a eng
049			\|a DE-12 \|a DE-Re13
084			\|a 7,41 \|2 ssgn
084			\|a 6,15 \|2 ssgn
100	1		\|a Živković, Tibor \|d 1966-2013 \|e Verfasser \|0 (DE-588)1066803404 \|4 aut
245	1	0	\|a The world of the Slavs \|b studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) \|c Tibor Živković ... ; ed. in chief Srđan Rudić ; [translation Bojana Radovanović]
264		1	\|a Belgrade \|b Inst. of History \|c 2013
300			\|a 467 S. \|b Ill., graph. Darst., Kt.
336			\|b txt \|2 rdacontent
337			\|b n \|2 rdamedia
338			\|b nc \|2 rdacarrier
490	1		\|a Monographs / Institut of History \|v 64
500			\|a Literaturverz. S. [369] - 412
648		7	\|a Geschichte 600-1100 \|2 gnd \|9 rswk-swf
650	0	7	\|a Siedlung \|0 (DE-588)4054858-2 \|2 gnd \|9 rswk-swf
650	0	7	\|a Slawen \|0 (DE-588)4077491-0 \|2 gnd \|9 rswk-swf
655		7	\|0 (DE-588)4143413-4 \|a Aufsatzsammlung \|2 gnd-content
689	0	0	\|a Slawen \|0 (DE-588)4077491-0 \|D s
689	0	1	\|a Siedlung \|0 (DE-588)4054858-2 \|D s
689	0	2	\|a Geschichte 600-1100 \|A z
689	0		\|5 DE-604
810	2		\|a Institut of History \|t Monographs \|v 64 \|w (DE-604)BV000017201 \|9 64
856	4	2	\|m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment \|q application/pdf \|u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA \|3 Inhaltsverzeichnis
856	4	2	\|m Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment \|q application/pdf \|u http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA \|3 Abstract
940	1		\|n oe
999			\|a oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-027776288
942	1	1	\|c 307.09 \|e 22/bsb \|f 09021 \|g 496
942	1	1	\|c 907.2 \|e 22/bsb \|f 09021 \|g 398
942	1	1	\|c 930.1 \|e 22/bsb \|f 090512 \|g 4971

Datensatz im Suchindex

_version_	1804152949972140032
adam_text	TABLE OF CONTENTS 9 Preface 13 List of Abbreviations 15 The Urban Landcape of Early Medieval Slavic Principalities in the Territories of the Former Praefectura Шупсшп and in the Province of Dalmaţia (ca. 610 - 950) Itibor živkovićI 37 The Architecture of Cathedral Churches on the Eastern Adriatic Coast at the Time of the First Principalities of South Slavs (9th - 11th Centuries) DEJAN CRNČEVIĆ 137 The Fortifications of the Late Antiquity and the Early Byzantine Period on the Later Territory of the South-Slavic Principalities, and Their Re-occupation DEJAN BULIĆ 235 Terrestrial Communications in the Late Antiquity and the Early Middle Ages in the Western Part of the Balkan Peninsula VLADETA PETROVIĆ 289 The Typology of Early Medieval Settlements in Bohemia, Poland and Russia IRENA CVIJANOVIĆ 345 The Typology of Slavic Settlements in Central Europe in the Middle Ages According to Latin Sources (8th - 12th Centuries) BOJANA RADOVANOVIĆ 369 List of References 413 List of Illustrations 421 Рез име 429 General Index РЕЗИМЕ По свему судећи, по доласку на Балкан, словенска племана нису формирала нови урбани пејзаж или административну поделу, већ су користила позноримско и рановизантијско наслеђе. Словени (Хрвати, Срби и остали Словени) населили су се око главних путева и на најплоднијим подручјима префектура Далмације и Илирика, користећи мрежу древних римских комуникација. Том приликом они почињу да користе или обновл>ају римска или византијска насел>а мање величине: oppida, mutationes, castra. Ова места служила су им као административни и војни центри, но нису добила економску важност. Њихове кнежевине су биле подел>ене на жупе, области које се обично формирају у плодним долинама река, са једним главним, утврђеним двором, која je служио као „престоница жупе. Остала мања утврђена насеља могла су добити функцију војних пошти у оквиру жупе. Њихов број je био већи y пограничним подручјима. Сви раносредњовековни словенски градови следили су једноставан модел: без изузетка, сви су изграђени на темелэима раније утврђених насеља. Захватали су најчешће површину од око 0,2 до 0,4 хектара, a њихово становништво састојало се најчешће од породице жупана, његових званичника и војника. Стога су најчешћи налази на овим локалитетима ручно рађена грнчарија и мали метални предмети, обично алати, те копл>а и стреле. Римско становништво које je живело y плодним подручјима било je изложено процесу словенизације, који je изгледа био завршени до краја IX века. Аутохтоно становништво није нестало, већ се меша и асимилује са словенским. Цркве су грађене најчешће extra muros, ван градова. Нема доказа који би подржали претпоставку да су цркве подизане у оквиру градских зидина у периоду између 850. и 950. године. Положај цркава у долинама, у средишту добро насељених области, треба посматрати као тихо сведочанство процеса постелене христијанизације. Сагледана у историјском следу свог настанка, потоњих дограђивања и преобликовања, архитектура раносредньовековних катедралних цркава на источној обали Јадрана сведок je градител>ског начина мишл>ен>а времена и простора у коме настаје. Но, као несумњиво најрепрезентативнији споменици целокупног уметничког стваралаштва, катедралне цркве првих јужнословенских државних творевина, својом историјом настанка и потоњих градител>ских промена пружају, чини се, такође и додатну могућност отклањања дилема, разјашњења нејасноћа, те потврђивања претпоставки о стању духовног живота и степену развијености црквене организације на источној обали Јадрана у раном средњем веку. 422 Резиме Найме, веома дуго у науци прилично магловита слика о степену очуваности некадашње касноантичке црквене организације у турбулентним временима раног средњег века, појединачним напорима постепено осветља- вана, у новије доба добила je чак и покушаје целовитијег синтетичног историографског сагледавања. У том погледу чини се да и слика о историји грађења појединих катедралних цркава баца још један нови зрак на започето разоткривање, додатно стварајући транспарентнију представу о токовима одржавања, обнавл>ања и учвршћивања епископских седишта на поментом простору. Найме, на основу често веома хронолошки осетл>ивих и сразмерно поузданих стилских анализа градител>ског склопа и својственог му скулпторалног украса, историја преузимања, грађења и преобликовања често већ постојећих касноантичких сакралних здања за потребе нових духовних прилика, у обрнутом следу, чини се поткрепљује већ понуђена датовања присуства активне црквене јерархије на поменутом простору. Грађевине су из основа стваране или као већ постојеће преобликоване само ако су имале непосредну богослужбену намену, нужно непосредно везану за присуство активне црквене јерархије, чије присуство тиме потврђују. Коначно, у том смислу и посматраньем фреквентности градител>ске делатности, те уочавањем токова струјања уметничких утицаја, сагледана архитетура раносредњовековних источи oj ад ранских катедралних цркава потврђује такође и изнесене судове о могућим средиштима мисионарских утицаја, усресређеним на најзначајнија међу епископским седиштима овог дела Јадрана. Найме, чини се као да су запажена кретања утицаја у гради- тел>ском обликовању чинила пратећу појаву паралелног тока са правцима мисионарског деловања на окружење, чиме их такође додатно потврђују. Начини промишл>ања при успоставл^ању посматраних катедралних цркава, несумњиво условл>ени и конкретним историјским приликама, указују чини се и на дубл>е токове утемел>ења легитимитета и остваривања континуитета нове раносредњовековне црквене организације на пол>ул>аним, али барем у наведеном физичком виду, одржаним темел>има старије. Найме, уочени широко заступљени одабири постојећих старијих сакралних грађевина касноантичке епохе за функцију катедралних цркава показују чак и у наведеној конкретној физичкој форми презентовану сложенију идеју божанског легитимитета новоуспостављене црквене организације, утемел>ену тако чак и на континуитету са стар иј им свештеним местом. У том контексту и питање посвета катедралних цркава раносредњо- вековних епископских седишта на неточном Јадрану омогућава такође успостављање сложеније историјске представе о целокупном духовном животу епохе. С наведене тачке гледишта, корпус раносредњовековних катедралних цркава у најранијим јужнословенским кнежевинама у оквире ширих сагледавања уводи у ракурс и сложено питање односа локалних и импортованих светитељских култова. Найме, одређена, често утицајима спол>а иницирана, али рекло би се ипак слободно, чак и прагматично прихва- ћена, поштовања нових светитељских култова, најчешће праћена и импортом светител>евих моштију у дату средину, те изградњом или за ту прилику Резиме 423 посебним преобликовањем постојећих катедралних цркава као места њиховог чувања, показател^ су утицаја како духовних, тако често и полити- чких центара оновременог окружења. Често при том остварене промене посвета катедралних цркава постају тако индикатор ширих промена како практичне природе, тако и комплексног духовног менталитета средине и доба. Посебно je при том занимл>иво питање нових посвета поменутих раносредњовековних катедралних цркава светител>има заштиницима владара. Найме, узимање у обзир и чињенице повремене просторне неодвојивости седишта владарске, као год и нижих нивоа световне власти и оновремених епископских седишта, промишљање догађаја одабира, успостављања, грађења, те честог потоњег преобликовања градител^ског склопа њихових катедралних цркава, како за богослужбене, тако у датим случајевима и потребе владарске резиденције и седишта са њима непосредно просторно повезане, пружа могућности за јасније разумевање односа световне и сакралне власти, као год и могућих темел.а ма како наизглед једноставне онодобне владарске идеологије. Коначно, довођењем у однос са конкретном урбаном структурой чији део представл>ају, сагледавања раносредњовековних катедралних цркава источног Јадрана омогућавају и увиде у уобичајено захтевно питање степена и карактера урбанизације простора првих раносредњовековних јужнословенских кнежевина. Найме, поменута насел>а често посматрана и оцењивана само са становишта њихове физичке структуре, сагледавана сада и са гледишта у њима присутнє епископске службе, одувек наглашено урбаног карактера, као год и распореда сакралних топоса у н>еговим оквирима, те посебно положаја и присуства катедралне цркве, пружају сада чини се у многоме другачији утисак. Найме, чини се да je само присуство епископа и за његову службу нужно везане катедралне цркве, као сакралне градител^ске структуре особене функције, насељима по физичким особеностима своје морфологије не у потпуности урбаног изгледа, давало ипак наглашенији урбани карактер. Уз катедралне цркве, сагледавању урбанизованости noj єдиних делова Балканског полуострва током раног средњег века доприноси и утврђивање односа новопридошлог етничког елемента према појединим типовима насел>а и утврђења. Током позне антике, пред налетима варварских народа ниче низ нових утврђења широм Римске империје. Поред обнове упоришта на дунавском лимесу, која су представл>ала најбол»а остварења античке војне архитектуре, тежиште je било стављено и на организована од бране по дубини, како би ce спречила или бар умањила варварска продирања према унутрашњости Балканског полуострва и амортизовали удари на велике градске центре на Средоземл>у. Брдске тврђаве не истичу се посебно својим фортификацијама, а њихову основну предност, у војно-стратешком смислу, представл>али су тешко приступачни и природно брањени положаји који нису изискивали градњу јаких и сложених фортификација. И док су утврде на лимесу, дуж саобраћајних траса и у рударским ревирима, биле део једног јединственог система одбране, добар део оних у унутрашњости представљала су утврђена насел>а, ограничена само на функцију одржавања локалне или регионалне безбедности. 424 Резиме Прокопије на Балканском полуострву помиње укупно 654 утврђења, али познати број далеко превазилази изнету бројку. У Македонией број ових утврда износио je око 500, Србији, за сада, 259, Босни и Херцеговини више од 300, Хрватској готово 100, Црно; Гори најмање 17, што je последица неистра- жености. Наведеном збиру треба додати бројне утврде у Бугарској, Грчкој, Албанији. Дакле, само овим радом на неки начин обухваћено их je преко хиљаду. Уз све мањкавости овакве класификације, због појединих слабо истра- жених зона, број утврђења и дал>е не одговара иьиховом стварном броју, али je свакако ближи реалном стању. Празне зоне нису последица ненасељености током касне антике, већ степена истражености и чињенице да je y одређеним областима један број „градина по инерцији олако определен у праисторију. Наш коначан цил> био je регистровање раносредњовековних и средњовековних стратума на постојећим утврдама, односно уочавање могућег континуитета и дисконтинуитета њиховог коришћења током средњовековне и рановизантијске епохе. Осим градова на приморју Далмације који континуирано трају, на копну, изузев краткотрајне употребе, као што смо видели, готово нема локација које се континуирано користе одмах по досел>авању. Ова ситуација заправо показује дисконтинуитет утврда, док je поновно коришћење последица новонасталих историјских услова, те су простори утврђени зидинама и неприступачне позиције актуелизоване насталом опасношћу. У Босни, од укупног броја од 320 утврђења на касноантичким/рановизантијским локалитетима, на 41 уочени су средњовековни трагови, што би износило 12,81 одето наведених. Нешто већи проценат имамо у Македонији, где се на 16,4 одето античких утврда касније појавл>ује и средњовековни град или утврђење, док je само једно новоподигнуто у средњовековној епохи. Из овога се да закл>учити да су у средњем веку на тлу Македоније новоподигнута камена утврђења врло ретка и представл»ају изузетак. За Хрватску немамо добар увид, али од 89 утврда, поновно коришћење забележено je у 16 случајева, то јест у 17,98 одето случајева. У Црној Гори од 17 локалитета, чак 11 имају и касније фазе коришћења, што износи 64,7 одето од укупног броја. У Србији на регистрована 259 локалитета, имамо 84 случајева оних који су поново коришћени у неком тренутку, то јест 32,43 одето. Ако се имају у виду већ изнете мањкавости и штурост података на основу којих није увек могуће издвојити средњевековне хоризонте, сматрамо да je овај проценат у реалности много већи. Најдоступнији и најпрецизнији подаци везани су за Србију, с обзиром на слабо познавање највећег броја локалитета и њихово, у највећем броју случајева, тек пуко регистровање. Зато би ови подаци били и најближи реалном стању на терену. Ипак очекујемо да ће и за Србију истраживањем и бол>им познавањем утврда проценат оних на којима je уочено поновно коришћење расти до 35, а вероватно и 40 процената. Оцена архитектуре утврђења из времена њиховог поновног коришћења током средњевековне епохе не разликује се од оне из античких времена. На подручју Илирика Словени су затекли мноштво утврђења која су тада имала у значајној мери очуване бедеме и куле. Минималне преправке на Резиме 425 круништима зидова данас се више не могу уочити, jep тих партија бедема и нема. Предрадње, дрвене надоградње и станишта од лаких материјала су неочуване или ретко, тек у траговима, очуване. Уз ретка систематска истраживања, то je један од разлога непрепознавања архитектонских елемената који се могу приписати Словенима. Неретко једини доказ некадашњег коришћења утврђења јесу ретки покретни археолошки налази, од којих добар део није могуће хронолошки прецизно одредити. Након привременог коришћења појединих утврда током VII века, некадашњи брањени простор остао je пуст и ненасел>ен више од два столећа. Одсуство налаза сведочи о неупотреби утврда у овом периоду. Висинске позиције нису у толикој мери биле интересантне словенским племенима, па све до фазе поновног коришћења током IX - X столећа, трагове њиховог присуства треба тражити у долинама и жупским пределима. Ратна дешавања изазвала су потребу за њиховом поновном употребом. Са друге стране, готово да није било интензивних рекогносцирања низијских позиција, на начин који би могао да допринесе регистровању равничарских насел>а. Кроз историјске епохе и изазове, проверене стратешке позиције поново су коришћене и у позносредњовековном периоду, сада као седишта властеле и великаша, седишта жупа или као важна погранична утврђења. За време османске власти, мали je број поново коришћених пунктова. Найме, Турци након освајања задржавају само најзначајнија утврђења, док остала руше и онемогућавајући њихово касније коришћење. Налази говоре о односу Словена према новом амбијенту. Но, употреба ових локалитета није доказ прилагођавања новопридошле популације ранијим насел>има или континуитету живљења, већ аналогним факторима који доводе до њиховог накнадног коришћења. У овом случају у питању je стање непосредне ратне опасности. Зналачки одабране и ситуиране на важним пунктовима, уз значајну стратегијску улогу, потврдиле су исправност свога оснивања и важност кроз дуги низ векова. Континуирано насељени остају само поједини пунктови на приморју и острвима, где je трајност сачувала аутохтона популација, која временом из словенског залеђа у свој етнички корпус прима „свежу крв . Као и у случју појединих утврђења и најзначајнији путни правци, изграђени током античког и позноантичког периода, наставл>ају да ce користе и током раног средњег века. Упркос чињеници да до сада није спроведено систематско археолошко истраживанье римских путева на Балканском полуострву, са великом сигурношћу се може претпоставити да je део њих пратио старе, предримске трасе. Различити делови Балканског полуострва постелено су, ширењем римске власти и изградњом нових копнених комуникација, уюъучивани у војни и привредни систем Царства. Током првих неколико векова по римском освајању, цело подручје Балканског полуострва постелено je уоквирено и испресецано новим путевима који су омогућили војно и економско учвршћивање и одбрану Царства. Дуж северне, источне и западне границе Полуоства, изграђени су путеви који су, пратећи обод Панонске низије, црноморску, егејску, јонску и јадранску обалу, 426 Резиме дефинисали простор у оквиру кога he се наћи све важне магистралне и локалне комуникације. Дуж јужног обода Панонске низије пружали су ce путеви који су, пратећи токове Саве, Драве и Дунава, спајали Аквилеју, на обали Јадранског мора, преко Сингидунума, са северном обалом Црног Мора. Ha југу, пружао ce један од најстаријих и најважнијих римских путева на Балкану, наставак италске Via Apia, који je спајао јадранске луке Аполонију и Драч, па преко Солуна, доспевао до Византа. Јужно од ове саобраћајнице простирале су се комуникације између старих грчких градова, док je централнобалканска област на северу била испресецана мрежом путева који су спајали обале Јадрана са Савом и Дунавом, као и путевима који су водили од Подунавл>а ка Егејском мору, Босфору и Дарданелима. Ова мрежа саобраћајница, чија je изградньа трајала током целог периода римске управе Балканским полуострвом, донекле проширена и обновлена у време Јустинијана, коришћена je током целог средњег века. Овај разгранати систем путева, који je одиграо изузетну улогу у ширењу римске власти, представљаће једну од најслабијих тачака у одбрани Царства након појаве Хуна на источној граници Европе у другој половини IV века. Бујице варварских трупа користиће ову густу и добро одржавану мрежу путева, која се простирала дуж природних комуникација, за брзе продоре кроз балканске провинције и даље на запад. Грађени као чврста логистичка основа за војну експанзију и одржавање мира у освојеним и умиреним областима, римски путеви, бар они најважнији, постају артерије којима ће ce y наредним вековима кретати не само пл>ачкашки одреди, већ и различите групе досел>еника. Како се балканским саобраћајницама, током дугог периода немира и несигурности, нису кретали путници који су прелазили велике удал>ености, путујући из једног дела Европе у други, ретке су вести о стању копнених комуникација у областима које су тек населила словенска племена. Ипак, коришћење извесног дела античких путних праваца у каснијем периоду, током позног средњег века и након турских освајања, указује на чиньеницу да je ново становништво у извесној мери водило рачуна о путевима које je затекло. Како су велике римске саобраћајнице користиле најповол>није природне комуникације, значајан део античке путнє мреже остао je очуван. С друге стране, локално становништво наставило je да користи погодности већ постојећих путева који су повезивали поједина насеља и области. У каснијем периоду, ове саобраћајнице ce y српским изворима јављају као стари путеви, велике цесте или царски путеви, док их исправе на латинском и италијанском бележе као via regis и la via antica. Развој насел»а на територији Чешке, Словачке, Пол>ске и Русије у раном средњем веку наметали су различити политички, историјски и економски услови. Прво су подизана сеоска насел>а у којима су најраспрострањенији тип станишта биле полукопане земунице. Поређење писаних извора и археолошких налаза на простору Чешке, Словачке и Пол>ске показује да je био највише заступл>ен Праг-тип културе са полуукопаним земуницама. У Словачкој се појавл>ује и Прешов-тип културе који има блиске аналогије у Полјској. Почетком средњег века у Пол>ској су се развиле две културе: суковски-дзедзитска и Резиме 427 прашко-корчаске. Поред земуница, у Украјини и јужној Русији била je заступљена сељачка кућица-хата од непечене цигле. У Украјини се развила раиковетска култура са полуукопаним кућама или кућама изнад тла правл>еним од цепаница. За шумске пределе око Новгорода и Москве карактеристична je изба, сеоска кућа, брвнара грађена од облица са гредама. У Пољској je откривено много сојеница, постављених на дрвеном кол>у, забоденом на дно j езера или реке. На основу истраживања великог броја насел>а у Русији може се издвојити пет типова култура: источно словенска култура, прашко-корчаска, пенковска, импотешти-киндештска и волинцевска. Поред једноставних станишта, Словени су подизали и градишта, кружне, овалне, четвороугаоне и троугаоне тврђаве, окружене бедемом и подељене попречним бедемима. На највишој тераси налазили су се дворац, светилиште и одбрамбене куле. У подграђу су била смештена насеља градског и околног становништва. Истражена су бројна градишта у Пол>ској, Чешкој и Русији. Српско-лужичка култура настала je y VII веку око средњег тока Одре и у басену Хавела. За ову културу карактеристична су два типа градишта. Први градови били су населіа прелазног типа, између руралног и урбаног. Формирани су у отвореном насел>у, око замка или у оквиру бедема. До краја IX века, најзначајнији градови доминирали су великим областима земље и често су били епископски центри са кнежевским двором. У делима арапских путописаца помињу се словенски градови, а дат je посебно леп опис Прага и Кракова. Археолошка истраживања и писани извори сведоче о развоју словенских кућа и настанку градова као административних, војних, трговачких и верских центара. Разноликост типова насел>а и станишта условила je и значајну терминолошку разноликост заступлену у писаним изворима који се односе на словенска насела средше и западне Европе у раном средњем веку. Најчешћи термини који се јављају jecy civttas, urbs, metropolis, castrum, oppidum, castellimi и villa. Богата и разноврсна грађа за проучавање горенаведене тематике садржана je y латинским средњовековним хроникама, превасходно насталим на простору Франачке државе, као и из области које обухвата данашња Полоска, Чешка и Немачка. Без обзира на значајну хронолошку дистанцу, подаци о словенским насељима и њиховој типологији од изузетног су значаја, будући да дају информације о развојним тенденцијама специфичних кључних појава од суштинске важности за истраживање типологије словенских насеобина. Подаци којима обилују наведене хронике посебно су богато заступљени за период од IX до XI века. Веома су разноврсни, због чињенице да су се тематски протезали на широку територију од данашње Чешке до обала Балтика. Ови извори пружају основу за детаљнију анализу наведене проблематике и поред тога што њихова нарација неретко може бити неусаглашена, с обзиром на време и место настанка, квалитет, као и квантитет информација које садрже. Етапни развој црквене организације са једне, те привреде у другој половини десетог века са друге стране, чине два основна фактора који су одлучујуће утицали на процес стварања и трансформисања градских насеобина, као и на за њих употребљене терминолошке одреднице.
any_adam_object	1
author	Živković, Tibor 1966-2013
author_GND	(DE-588)1066803404
author_facet	Živković, Tibor 1966-2013
author_role	aut
author_sort	Živković, Tibor 1966-2013
author_variant	t ž tž
building	Verbundindex
bvnumber	BV042339731
ctrlnum	(OCoLC)903418940 (DE-599)BVBBV042339731
era	Geschichte 600-1100 gnd
era_facet	Geschichte 600-1100
format	Book
fullrecord	<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><collection xmlns="http://www.loc.gov/MARC21/slim"><record><leader>02274nam a2200481 cb4500</leader><controlfield tag="001">BV042339731</controlfield><controlfield tag="003">DE-604</controlfield><controlfield tag="005">20150220 </controlfield><controlfield tag="007">t</controlfield><controlfield tag="008">150211s2013 abd\| \|\|\|\| 00\|\|\| eng d</controlfield><datafield tag="020" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">9788677431044</subfield><subfield code="9">978-86-7743-104-4</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(OCoLC)903418940</subfield></datafield><datafield tag="035" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">(DE-599)BVBBV042339731</subfield></datafield><datafield tag="040" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-604</subfield><subfield code="b">ger</subfield><subfield code="e">rakwb</subfield></datafield><datafield tag="041" ind1="0" ind2=" "><subfield code="a">eng</subfield></datafield><datafield tag="049" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">DE-12</subfield><subfield code="a">DE-Re13</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">7,41</subfield><subfield code="2">ssgn</subfield></datafield><datafield tag="084" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">6,15</subfield><subfield code="2">ssgn</subfield></datafield><datafield tag="100" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Živković, Tibor</subfield><subfield code="d">1966-2013</subfield><subfield code="e">Verfasser</subfield><subfield code="0">(DE-588)1066803404</subfield><subfield code="4">aut</subfield></datafield><datafield tag="245" ind1="1" ind2="0"><subfield code="a">The world of the Slavs</subfield><subfield code="b">studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)</subfield><subfield code="c">Tibor Živković ... ; ed. in chief Srđan Rudić ; [translation Bojana Radovanović]</subfield></datafield><datafield tag="264" ind1=" " ind2="1"><subfield code="a">Belgrade</subfield><subfield code="b">Inst. of History</subfield><subfield code="c">2013</subfield></datafield><datafield tag="300" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">467 S.</subfield><subfield code="b">Ill., graph. Darst., Kt.</subfield></datafield><datafield tag="336" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">txt</subfield><subfield code="2">rdacontent</subfield></datafield><datafield tag="337" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">n</subfield><subfield code="2">rdamedia</subfield></datafield><datafield tag="338" ind1=" " ind2=" "><subfield code="b">nc</subfield><subfield code="2">rdacarrier</subfield></datafield><datafield tag="490" ind1="1" ind2=" "><subfield code="a">Monographs / Institut of History</subfield><subfield code="v">64</subfield></datafield><datafield tag="500" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">Literaturverz. S. [369] - 412</subfield></datafield><datafield tag="648" ind1=" " ind2="7"><subfield code="a">Geschichte 600-1100</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Siedlung</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054858-2</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="650" ind1="0" ind2="7"><subfield code="a">Slawen</subfield><subfield code="0">(DE-588)4077491-0</subfield><subfield code="2">gnd</subfield><subfield code="9">rswk-swf</subfield></datafield><datafield tag="655" ind1=" " ind2="7"><subfield code="0">(DE-588)4143413-4</subfield><subfield code="a">Aufsatzsammlung</subfield><subfield code="2">gnd-content</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="0"><subfield code="a">Slawen</subfield><subfield code="0">(DE-588)4077491-0</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="1"><subfield code="a">Siedlung</subfield><subfield code="0">(DE-588)4054858-2</subfield><subfield code="D">s</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2="2"><subfield code="a">Geschichte 600-1100</subfield><subfield code="A">z</subfield></datafield><datafield tag="689" ind1="0" ind2=" "><subfield code="5">DE-604</subfield></datafield><datafield tag="810" ind1="2" ind2=" "><subfield code="a">Institut of History</subfield><subfield code="t">Monographs</subfield><subfield code="v">64</subfield><subfield code="w">(DE-604)BV000017201</subfield><subfield code="9">64</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Inhaltsverzeichnis</subfield></datafield><datafield tag="856" ind1="4" ind2="2"><subfield code="m">Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment</subfield><subfield code="q">application/pdf</subfield><subfield code="u">http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA</subfield><subfield code="3">Abstract</subfield></datafield><datafield tag="940" ind1="1" ind2=" "><subfield code="n">oe</subfield></datafield><datafield tag="999" ind1=" " ind2=" "><subfield code="a">oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-027776288</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">307.09</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09021</subfield><subfield code="g">496</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">907.2</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">09021</subfield><subfield code="g">398</subfield></datafield><datafield tag="942" ind1="1" ind2="1"><subfield code="c">930.1</subfield><subfield code="e">22/bsb</subfield><subfield code="f">090512</subfield><subfield code="g">4971</subfield></datafield></record></collection>
genre	(DE-588)4143413-4 Aufsatzsammlung gnd-content
genre_facet	Aufsatzsammlung
id	DE-604.BV042339731
illustrated	Illustrated
indexdate	2024-07-10T01:18:51Z
institution	BVB
isbn	9788677431044
language	English
oai_aleph_id	oai:aleph.bib-bvb.de:BVB01-027776288
oclc_num	903418940
open_access_boolean
owner	DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR
owner_facet	DE-12 DE-Re13 DE-BY-UBR
physical	467 S. Ill., graph. Darst., Kt.
publishDate	2013
publishDateSearch	2013
publishDateSort	2013
publisher	Inst. of History
record_format	marc
series2	Monographs / Institut of History
spelling	Živković, Tibor 1966-2013 Verfasser (DE-588)1066803404 aut The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) Tibor Živković ... ; ed. in chief Srđan Rudić ; [translation Bojana Radovanović] Belgrade Inst. of History 2013 467 S. Ill., graph. Darst., Kt. txt rdacontent n rdamedia nc rdacarrier Monographs / Institut of History 64 Literaturverz. S. [369] - 412 Geschichte 600-1100 gnd rswk-swf Siedlung (DE-588)4054858-2 gnd rswk-swf Slawen (DE-588)4077491-0 gnd rswk-swf (DE-588)4143413-4 Aufsatzsammlung gnd-content Slawen (DE-588)4077491-0 s Siedlung (DE-588)4054858-2 s Geschichte 600-1100 z DE-604 Institut of History Monographs 64 (DE-604)BV000017201 64 Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Inhaltsverzeichnis Digitalisierung BSB Muenchen 19 - ADAM Catalogue Enrichment application/pdf http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA Abstract
spellingShingle	Živković, Tibor 1966-2013 The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) Siedlung (DE-588)4054858-2 gnd Slawen (DE-588)4077491-0 gnd
subject_GND	(DE-588)4054858-2 (DE-588)4077491-0 (DE-588)4143413-4
title	The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)
title_auth	The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)
title_exact_search	The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)
title_full	The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) Tibor Živković ... ; ed. in chief Srđan Rudić ; [translation Bojana Radovanović]
title_fullStr	The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) Tibor Živković ... ; ed. in chief Srđan Rudić ; [translation Bojana Radovanović]
title_full_unstemmed	The world of the Slavs studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) Tibor Živković ... ; ed. in chief Srđan Rudić ; [translation Bojana Radovanović]
title_short	The world of the Slavs
title_sort	the world of the slavs studies on the east west and south slavs civitas oppidas villas and archeological evidence 7th to 11th centuries ad
title_sub	studies on the East, West and South Slavs ; Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD)
topic	Siedlung (DE-588)4054858-2 gnd Slawen (DE-588)4077491-0 gnd
topic_facet	Siedlung Slawen Aufsatzsammlung
url	http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000003&line_number=0001&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA http://bvbr.bib-bvb.de:8991/F?func=service&doc_library=BVB01&local_base=BVB01&doc_number=027776288&sequence=000004&line_number=0002&func_code=DB_RECORDS&service_type=MEDIA
volume_link	(DE-604)BV000017201
work_keys_str_mv	AT zivkovictibor theworldoftheslavsstudiesontheeastwestandsouthslavscivitasoppidasvillasandarcheologicalevidence7thto11thcenturiesad

Verfügbarkeit

Es ist kein Print-Exemplar vorhanden.

Fernleihe Bestellen Achtung: Nicht im THWS-Bestand! Inhaltsverzeichnis

MARC

Datensatz im Suchindex

Es ist kein Print-Exemplar vorhanden.

Ähnliche Einträge